Grešnik

Vreme Zla #1

by Dobrica Ćosić

Ne optuživati čoveka, ne opravdavati čoveka! Saznavati čoveka – strasno i razborito, na svetlosti i u tami, shvatiti mu i reč i ćutanje, delo i nedelo, u svemu potražiti pravu pobudu i stvarni smisao... Ispričati novu pripovest o ljudskoj sudbini u toj eposi, u vremenu između dva svetska rata, u vremenu zla. Crvenog Staljinovog i sivomaslinastog, Hitlerovog. O savremenim, u istoriji postavljenim zlim dusima ove epohe.
Dobrica Ćosić, u beleškama za roman Grešnik februara 1981.

*

Glavni junak prvog romana iz trilogije Ivan Katić „grešni“ je saputnik komunistâ koji doživljava životni sunovrat jer im se 1936. zamerio. Proglašen za buržuja i trockistu, biva odbačen od „drugova“ i posle rata, kada je dospeo na robiju, a na slobodi dolazi u sukob sa porodicom koja se raspada...

„Ovo je roman o sukobu komunizma sa fašizmom u ljudskoj klanici u kojoj su jugoslovenska plemena dodala tom manihejskom sukobu dvostruku dimenziju paroksizma: Srbija je zaglibila u totalitarizam, osakaćena građanskim ratom koji će se po svoj prilici ponoviti, ne usuđujući se da se pogleda u ogledalu krvoprolića prošlog rata i nastupanja komunizma.“ (Žorž Niva)

*

Trilogija „Vreme zla“ Dobrice Ćosića iznosi drukčije promišljanje prelomnih događaja koji su sredinom XX veka doveli do građanskog rata i rađanja socijalističke Jugoslavije iz pepela starog režima. Kada je u sto hiljada primeraka 1985. objavljen njen prvi deo, Grešnik, tadašnja kritika ocenila ga je kao „antikomunistički pamflet“. Romanima Otpadnik 1986. i Vernik 1990. nastavlja se saga Ćosićeva porodice Katić sa istorijskim ličnostima onoga vremena i uz otvorenu reviziju službene istoriografije.

Genres: Serbian Literature

388 pages, Paperback

First published January 1, 1985

About the author

Dobrosav Dobricа Ćosić (1921-2014), pisаc, esejistа, političаr, jednа od nаjznаčаjnijih figurа srpske istorije i književnosti druge polovine 20. vekа. U književnost ulаzi 1951. godine sа svojim prvim romаnom Dаleko je sunce, prvim modernim romаnom o jugoslovenskoj revoluciji koji je predstаvljаo kritiku revolucionаrnog terorа. Romаn je preveden nа tridesetаk jezikа, а sаmo u SSSR-u štаmpаn u 1.600.000 primerаkа. Zаtim objаvljuje romаne: Koreni (1954), Deobe (1961), Bаjkа (1965), Vreme smrti (tetrаlogijа, 1972–79), Vreme zlа – trilogijа Grešnik (1985), Otpаdnik (1986) i Vernik (1990), Vreme vlаsti I (1996) i Vreme vlasti II (2007). Dobitnik je Ninove nаgrаde dvа putа (zа romаne Koreni i Deobe), uz Oskаrа Dаvičа i Živojinа Pаvlovićа jedini je od trojice književnikа koji su ovu nаgrаdu dobili više putа.

Udruženje književnikа Srbije dodelilo mu je 1986. Nаgrаdu UKS zа izuzetаn znаčаj zа književno stvаrаlаštvo. Povelju Zаdužbine Jаkovа Ignjаtovićа iz Budimpešte dobio je 1989. godine. Njegoševа nаgrаdа uručenа mu je 1990. godine nа Cetinju zа troknjižje Vreme zlа.

Dvа putа je dobio trаdicionаlnu godišnju nаgrаdu Nаrodne biblioteke Srbije zа nаjčitаniju domаću knjigu (1990. godine zа romаn Vernik i 1996. zа romаn Vreme vlаsti I; inаče, jedаn je od sаmo tri piscа, uz Slobodаnа Selenićа i Ljiljаnu Hаbjаnović Đurović, koji je ovu nаgrаdu dobio više putа). Povodom sedamdesetog rođendаnа dobio je 1991. godine specijаlnu Vukovu nаgrаdu. Junа 1993. dodeljenа mu je književnа nаgrаdа „Zlаtni krst knezа Lаzаrа“, dok je romаn Vreme vlаsti višestruko nаgrаđivаn (Kočićevo pero 1996, Nаgrаdа „Lаzа Kostić“ 1996, „Mešа Selimović“ 1997, „Petаr Kočić“ 1997, Kočićevа nаgrаdа 1998, nаgrаdа „Svetozаr Ćorović“ 1997, а ugledni švаjcаrski list Nuvo Kotidijen je, nа osnovu аnkete među čitаocimа u toj zemlji, početkom mаjа mesecа 1996. ovаj romаn proglаsio jednim od sedаm nаjboljih evropskih romаnа). Godine 1998. u Kruševаčkom pozorištu uručen mu je „Zlаtni krst despotа Stefаnа Lаzаrevićа“.

U Moskvi je mаjа 2010. postаo prvi dobitnik nаgrаde „Puškin“ zа izuzetne zаsluge u književnosti, a u okviru Prvog slovenskog forumа umetnosti „Zlаtni vitez“ predsednik udruženjа pisаcа Rusije Vаlerij Gаničev uručio je Ćosiću i nаgrаdu „Zlаtni vitez“ zа književno stvаrаlаštvo.

Delа Dobrice Ćosića prevedenа su nа tridesetаk jezikа, а svi romаni prevedeni su nа frаncuski gde su dobili nаjveće pohvаle.

Reviews

[Danijela · Rating 5 out of 5]

~ Rušio sam veru u budućnost. Činio sam to iako sam znao da se vere smeju rušiti, sem vere u budućnost. Bez te vere, svejedno kakvog je sadržaja, čovek ne može da opstane. Jer tom verom, svaki čovek odgovara na svoje egzistencijalno pitanje : zašto da živi pateći se? ~ Ivan Katić

~ Osim ljubavi, ništa drugo ne može toliko da osmisli život kao spremnost na žrtvu, kao potvrda te spremnosti. Ima takvih vremena u ljudskoj istoriji, kad se ne može ni snevati pobeda, kad se ne može biti samo žrtva. Za pobedu treba da nas pokreću mnoge energije, za žrtvu jedna : osećaj dužnosti. ~ Ivan Katić

[Mima · Rating 5 out of 5]

Genijalna, kao i svaka njegova knjiga. Predivan stil, britka razmisljanja. Uvek imam problem sa Cosicem, jer nikada ne mogu da izdvojim citate koje bih prepisala. Covek je jednostavno pisao vanvremenske knjige, koje se uvek iznova moraju citati.

[Andrea · Rating 5 out of 5]

Bože moj, koliko ja počinjem da obožavam ovog čovjeka kao pisca. Predivan stil, jednostavni opisi složenih događaja. Oduševljena sam :)

[Davor Batinić · Rating 5 out of 5]

Odlično

[Milos Radosavljevic · Rating 5 out of 5]

Трагедија овог романа почиње бојкотом Ивана Катића од стране својих партијских другова и доласком Најдана Тошића у Катићев дом. Најдан долази да би се видео са Ивановом таштом Катарином и притом обавестио њеног младог љубавника Бошка да вечерас легне раније како би био спреман за сутрашњу ауто трку шампионата Европе на Калемегдану. Најдан Тошић заљубљен у Катарину а она заљубљена у двадесет година млађег Бошка, само је једно мало предсказање апсурдности и безнађа које ће прожети све јунаке овог романа. Иванов опис Златног Врта у коме он проводи своје логорашке дане код места Нађмеђере на највећем острву на Дунаву и баналност смрти заробљеника коме су они тешком муком направили гусле како би слушали српске јуначке песме, само је још један суптилан увод у све оно што следи и што ће свакако бити ни мање болно ни мање тешко у његовом животу. Он је аустроугарски логор у Словачкој преживео али да ли ће преживети и комунистички логор на отвореном у Србији? Врхунац ове прве књиге по мени је свакако одлазак Милене Катић и Петра Бајевића, тог коминтерниног егзекутора који преиспитује свој живот после потере за Хелмутом у Цириху када замало убија погрешног човека, у Грчку, на оство Хиос у Јаонидисову вилу, у ту малу миришљаву оазу мира пред догађаје који ће их на крају самлети и претворити у прах. Ту су њих двоје провели пар незаборавних дана и заувек постали нераскидиви у својим срцима - оно што ће их покидати у реалности, биће партија и Петрова борба за бољи свет и светлу будућност човечанства.

[Marina Marić · Rating 5 out of 5]

Predvečerje Drugog svetskog rata. Kroz sećanje Ivana Katića saznajemo dešavanja između dva rata. To je vreme kada komunisti polako preuzimaju „vlast“, osakaćena ratom Srbija je upala u ništavilo... došlo je neko čudno vreme kada se porodica razjedinjuje, neko je za kralja, neko za komuniste...

[Goran Sarac · Rating 1 out of 5]

Првих стотинак страница је угодно читање да би књига после тога абруптно постала комунистичка шитара погодна једино за гузобрис!

[Boris Laketić · Rating 2 out of 5]

Pitak žanrovski roman, zanimljiv, drži pažnju. U poređenju sa utiskom koji mi je ostao nakon što sam pročitao Vreme smrti, čini mi se da je Grešnik u celini ujednačenijeg kvaliteta. Prijatno me iznenadila uverljivost glavnog ženskog lika (Milena). U romanu ima toliko momenata, toliko rečenica, toliko kratkih epizoda iz Ivanove ispovesti koje ostavljaju utisak propuštene šanse odnosno bude žalost za nekim od Ćosića boljim piscem koji bi ih razradio i iznedrio veliku književnost. Kakav potencijal recimo nosi u sebi epizoda Ivanovog boravka u zarobljeničkom logoru i "kosmička jeza" koju Ivan noću tamo oseća! Jedino se u epizodi Ivanovog boravka u robijašnici među osuđenim komunistima Ćosić približava sublimnom u književnosti. To je, uveren sam, najbolja deonica romana, koja ga kao žanrovskog oplemenjuje.