What do you think?
Rate this book
Joga
294 pages, Paperback
2 people are currently reading
39 people want to read
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 6 of 6 reviews
July 29, 2022
Emmanuel Carrere is a great writer. This was supposed to be a book about yoga and it is in some way. It is mostly about the writer himself.
In one part of the book writer tells the story of his Vipassana meditation retreat, while in the other parts readers see the impact of terrorist attack in France, and in the final part which is set in Greece, the topic of migrant crisis is being mentioned.
Writer has the courage to reveal his most intimate thoughts during his darkest periods of life.
In one part of the book writer tells the story of his Vipassana meditation retreat, while in the other parts readers see the impact of terrorist attack in France, and in the final part which is set in Greece, the topic of migrant crisis is being mentioned.
Writer has the courage to reveal his most intimate thoughts during his darkest periods of life.
March 21, 2022
“Ако ово буде крај
Знаћу да није љубав”
Момчило Бајагић Бајага
Мада сам рекла да ћу мало паузирати са аутофикцијама (читај: Канаусгором), након првог искуства с Карером могу да кажем да је, као прво, одличан писац, а као друго, он у својој аутофикцији највише пише о свом личном јаду. Ово најбоље илуструје одломак о руском градићу Котељничу, о којем је Карер снимао документарац. Кад се вратио кући, ту је причу испреплео са својом личном, породичном тајном, двије трагедије заједно. Када је Саша, један од ликова из руске приче, погледао на крају монтиран филм, рекао му је: “Добро је, ниси дошао само да би узео нашу несрећу: донео си и своју”.
У намјери да напише веселу књигу о јоги и медитацији, током тог процеса писања, Карер се слама и завршава у психијатријској болници. Утисак ове читатељке вјерно преноси новинар Вајат Мејсон, који интервјуише Карера у фази дубоке депресије: “наравно да то није оно што би новинар требало да ради с особом коју је дошао да интервјуише, али мислим да је заправо то оно што је требало да урадим: да тог тако несрећног човека загрлим”. Колико је потребно тананости и префињености душе да човјек дође у овакво стање, илуструје цртица о “зазиданом дјечаку”, који се након рутинске операције буди глув, слијеп, нијем и парализован. Не само да је аутор згромљен овом (истинитом) причом, која га је, по сопственом признању, доживотно обиљежила, него је она веома добра метафора за депресију и, уопште, менталне болести: тај врисак у мраку, “жив зазидан дечак који престрављен вришти у тишини”.
Најпознатија Шопенова полонеза, тзв. Херојска полонеза, је soundtrack овог романа, тачније извођење пијанисткиње Марте Аргерик, које можете наћи на интернету, и нећете се покајати. Зашто је мени онда на памети само ова Бајагина пјесма, одговор можда има опет Вајат Мејсон: “Колико год да је Емануел Карер опседнут губитком, насиљем и лудилом, његове књиге увек иду ка крају на ком се изненада јави радостан моменат. Њихова снага лежи у томе што их је написао неко ко зна колико та радост кошта.”
И заиста читалац на крају бива награђен мрвом оптимизма, Кареровим “настављањем да не умире”.
Знаћу да није љубав”
Момчило Бајагић Бајага
Мада сам рекла да ћу мало паузирати са аутофикцијама (читај: Канаусгором), након првог искуства с Карером могу да кажем да је, као прво, одличан писац, а као друго, он у својој аутофикцији највише пише о свом личном јаду. Ово најбоље илуструје одломак о руском градићу Котељничу, о којем је Карер снимао документарац. Кад се вратио кући, ту је причу испреплео са својом личном, породичном тајном, двије трагедије заједно. Када је Саша, један од ликова из руске приче, погледао на крају монтиран филм, рекао му је: “Добро је, ниси дошао само да би узео нашу несрећу: донео си и своју”.
У намјери да напише веселу књигу о јоги и медитацији, током тог процеса писања, Карер се слама и завршава у психијатријској болници. Утисак ове читатељке вјерно преноси новинар Вајат Мејсон, који интервјуише Карера у фази дубоке депресије: “наравно да то није оно што би новинар требало да ради с особом коју је дошао да интервјуише, али мислим да је заправо то оно што је требало да урадим: да тог тако несрећног човека загрлим”. Колико је потребно тананости и префињености душе да човјек дође у овакво стање, илуструје цртица о “зазиданом дјечаку”, који се након рутинске операције буди глув, слијеп, нијем и парализован. Не само да је аутор згромљен овом (истинитом) причом, која га је, по сопственом признању, доживотно обиљежила, него је она веома добра метафора за депресију и, уопште, менталне болести: тај врисак у мраку, “жив зазидан дечак који престрављен вришти у тишини”.
Најпознатија Шопенова полонеза, тзв. Херојска полонеза, је soundtrack овог романа, тачније извођење пијанисткиње Марте Аргерик, које можете наћи на интернету, и нећете се покајати. Зашто је мени онда на памети само ова Бајагина пјесма, одговор можда има опет Вајат Мејсон: “Колико год да је Емануел Карер опседнут губитком, насиљем и лудилом, његове књиге увек иду ка крају на ком се изненада јави радостан моменат. Њихова снага лежи у томе што их је написао неко ко зна колико та радост кошта.”
И заиста читалац на крају бива награђен мрвом оптимизма, Кареровим “настављањем да не умире”.
This entire review has been hidden because of spoilers.
February 21, 2023
veoma zanimljivo putovanje ali ne vidim cilj ili poentu sem da je joga sve
October 23, 2022
Lijepo iznenađenje je ova knjiga bila za mene.
November 17, 2023
Koja uživancija! Preporuka
February 8, 2023
Usudila bih se reći da je ovo najbolja knjiga koju sam pročitala u ovoj godini.
Jel znate onaj osjećaj kad pročitate prvih par stranica knjige i već imate osjećaj da će vam ta knjiga biti nešto posebnija od ostatka? E s ovom knjigom sam to znala nakon prve pročitane strane i osjećaj je fenomenalan. Nema ništa ljepše od toga kad vas nečija vještina konstruiranja rečenica dovede do ekataze, a Carrere upravo to radi iz stranice u stranicu, iz riječi u rečenicu. Svašta je on tu pisao i ne bih ja previše išla u detalje, osim da je knjiga stvarno započela iz ideje pisanja o jogi i svim blagodatima iste. I stvarno, lagala bih kad bih rekla da joga nije pojam koji se proteže kroz cijelu knjigu i o kojem nisam imala prilike dosta toga naučiti. Autor započinje svoju priču kroz 10-odnevnu praksu šutnje u jednom samostanu. U međuvremenu se događa 'život' i knjiga krene u totalno drugom smjeru, gdje mu je, između ostalog po prvi put u životu dijagnosticiran bipolarni poremećaj, tahipsihija i druge dijagnoze zbog kojeg ga u jednom trenutku podliježu i elektrošokovima. Maestralan, briljantan i inteligentan način pisanja je ono zbog čega je ova knjiga stvarno jedna od najboljih koje sam ove godine primila u ruke. Toliko ogoliti sebe i svoje misli sa tolikom iskrenošću i sposobnošću introspekcije bez lažnog zavaravanja i opravdanja; to je ono po čemu ću pamtiti ovu knjigu. Provokativan, duhovit i zanimljiv bez lažne skromnosti i patetike, direktan i britak na jeziku; Carrere je osoba koju bih zaista voljela upoznati u stvarnom životu prvenstveno jer mi se čini kao jako interesantan i neobičan lik.
Jel znate onaj osjećaj kad pročitate prvih par stranica knjige i već imate osjećaj da će vam ta knjiga biti nešto posebnija od ostatka? E s ovom knjigom sam to znala nakon prve pročitane strane i osjećaj je fenomenalan. Nema ništa ljepše od toga kad vas nečija vještina konstruiranja rečenica dovede do ekataze, a Carrere upravo to radi iz stranice u stranicu, iz riječi u rečenicu. Svašta je on tu pisao i ne bih ja previše išla u detalje, osim da je knjiga stvarno započela iz ideje pisanja o jogi i svim blagodatima iste. I stvarno, lagala bih kad bih rekla da joga nije pojam koji se proteže kroz cijelu knjigu i o kojem nisam imala prilike dosta toga naučiti. Autor započinje svoju priču kroz 10-odnevnu praksu šutnje u jednom samostanu. U međuvremenu se događa 'život' i knjiga krene u totalno drugom smjeru, gdje mu je, između ostalog po prvi put u životu dijagnosticiran bipolarni poremećaj, tahipsihija i druge dijagnoze zbog kojeg ga u jednom trenutku podliježu i elektrošokovima. Maestralan, briljantan i inteligentan način pisanja je ono zbog čega je ova knjiga stvarno jedna od najboljih koje sam ove godine primila u ruke. Toliko ogoliti sebe i svoje misli sa tolikom iskrenošću i sposobnošću introspekcije bez lažnog zavaravanja i opravdanja; to je ono po čemu ću pamtiti ovu knjigu. Provokativan, duhovit i zanimljiv bez lažne skromnosti i patetike, direktan i britak na jeziku; Carrere je osoba koju bih zaista voljela upoznati u stvarnom životu prvenstveno jer mi se čini kao jako interesantan i neobičan lik.
Displaying 1 - 6 of 6 reviews