What do you think?
Rate this book
IZ MRAKA
Ovo je knjiga koja govori o našoj političkoj zbilji viđenoj očima partijskog bota – psihološki prodoran roman, gorko deziluzivan, na momente brutalan, ironičan upravo onoliko koliko su cinični akteri te stvarnosti. U našoj novijoj političkoj istoriji ostala je zapamćena rečenica: „Kome je do morala, neka ide u crkvu.” Među junacima ove knjige čitalac će naći mučene i mučitelje, sebičnjake, plaćenike, lažove i naivce, batinaše i prebijene, egoiste, pijance i špijune, ali nikoga ko bi otišao u crkvu. A i da neko ode, ništa mu ne bi pomoglo.
236 pages, Paperback
Published January 1, 2021
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 of 1 review
Read
February 10, 2024U nastojanju da se nešto reljefnije predoči ono što nam je iz života poznato kao skvrčenje, dakle: život, razmišljanja i besudbinstvo jednog bota, dobro je to što se Ćurčić sučelio sa aktuelnim i do sada netematizovanim problemom i pokušao da nam, uprkos "modernim" stremljenjima, za promenu ispriča priču.
Naravno, ljudskog slinca je nemoguće razumeti i od njega napraviti bilo šta primamljivije, i samo bi debela dioptrija, kao iz onog prepotopskog vica, slinu mogla da previdi kao broš ili lančić. Tome Ćurčić niti stremi, niti bi, sve i da je hteo, mogao da to i realizuje. Iza ekrana, iza maske, iza fasade, viri jedan veliki ništa {puf, kako bi to rekao Matijević}, govnar koji zapahnjuje ka nepopravljivom usmrđenju. Otud se iz mraka ne ide u dubinsku psiholog(izacij)u. Opominjući snovi postoje, ali se u biti jedino i mogu svezati za poslednje trzaje savesti našeg nam bota, Srboljuba Ugljarevića.
Pripovedanje se stoga, iako mahom pitko i potragljivo na onaj način da prosto zanima šta će se dalje dogoditi - ovom romanu radi toga, ako li ni zbog čeg drugog, i treba pružiti šansu - za moj se groš prema prilikama isuviše i oslanja i ne oslanja na realističkost* i karikuturu i satirizovanje**, odnosno deluje da mu fali i oštrijih startova*** i veće igrivosti i razularenja, naročito što nam je sve ovo (nažalost, stvarnost!) toliko poznato: i poslušnici, i doušnici, i plaćenici, i policijske njuške i batinaši, i preletanje, i kompromizerstvo, i potkupljivanje, i politička mreža, i stranački karneval, i petostrukost "tajnih" angažovanika i bezizlaz...
A moj je, izgleda, problem što u ovakvim situacijama prizivam ili crnju kome(n)diju ili horor. Ili obadva. Vrakca mu, roman se i zove "Iz mraka", pa kamo to ništavilo, kud se dede "Nedovršeni posao", iz kog tela vrebaju "Kradljivci tela"?!
*Recimo: ako si zaposlen za stalno, treba zaista biti som nad somovima i dobiti otkaz u državnoj firmi. Bolja motivacija i bliže poznavanje, prosvete, u ovom slučaju!
**Po nečemu Ćurčić podseća na docnije Basare ili Matijevića, primera radi, onog iz "Vrlo malo svetlosti".
***Otvaraj "dosijee" i isteraj na videlo. Oplapiči.
****Nehotični je propust, a mogla bi biti jedna od ludičkih smernica, to što mu jedan od buzdovana, Cif ili Prga, čuje misli.(str. 192)
Naravno, ljudskog slinca je nemoguće razumeti i od njega napraviti bilo šta primamljivije, i samo bi debela dioptrija, kao iz onog prepotopskog vica, slinu mogla da previdi kao broš ili lančić. Tome Ćurčić niti stremi, niti bi, sve i da je hteo, mogao da to i realizuje. Iza ekrana, iza maske, iza fasade, viri jedan veliki ništa {puf, kako bi to rekao Matijević}, govnar koji zapahnjuje ka nepopravljivom usmrđenju. Otud se iz mraka ne ide u dubinsku psiholog(izacij)u. Opominjući snovi postoje, ali se u biti jedino i mogu svezati za poslednje trzaje savesti našeg nam bota, Srboljuba Ugljarevića.
Pripovedanje se stoga, iako mahom pitko i potragljivo na onaj način da prosto zanima šta će se dalje dogoditi - ovom romanu radi toga, ako li ni zbog čeg drugog, i treba pružiti šansu - za moj se groš prema prilikama isuviše i oslanja i ne oslanja na realističkost* i karikuturu i satirizovanje**, odnosno deluje da mu fali i oštrijih startova*** i veće igrivosti i razularenja, naročito što nam je sve ovo (nažalost, stvarnost!) toliko poznato: i poslušnici, i doušnici, i plaćenici, i policijske njuške i batinaši, i preletanje, i kompromizerstvo, i potkupljivanje, i politička mreža, i stranački karneval, i petostrukost "tajnih" angažovanika i bezizlaz...
A moj je, izgleda, problem što u ovakvim situacijama prizivam ili crnju kome(n)diju ili horor. Ili obadva. Vrakca mu, roman se i zove "Iz mraka", pa kamo to ništavilo, kud se dede "Nedovršeni posao", iz kog tela vrebaju "Kradljivci tela"?!
*Recimo: ako si zaposlen za stalno, treba zaista biti som nad somovima i dobiti otkaz u državnoj firmi. Bolja motivacija i bliže poznavanje, prosvete, u ovom slučaju!
**Po nečemu Ćurčić podseća na docnije Basare ili Matijevića, primera radi, onog iz "Vrlo malo svetlosti".
***Otvaraj "dosijee" i isteraj na videlo. Oplapiči.
****Nehotični je propust, a mogla bi biti jedna od ludičkih smernica, to što mu jedan od buzdovana, Cif ili Prga, čuje misli.(str. 192)
Displaying 1 of 1 review