Jump to ratings and reviews
Rate this book

Poplavljeni um

Rate this book
U vreme katastrofalnih poplava u Srbiji maja 2014, suočeni sa tragedijom i manjkom zvaničnih informacija, svi traže njihov uzrok na internetu i društvenim mrežama.

Reagujući na urgentni poziv sa jedne Fejsbuk stranice, četvoro Beograđana kreće da potvrdi postojanje HAARP-a, navodnog klimatskog oružja kojim Amerikanci i NATO razaraju Srbiju. Međutim, ovaj amatersko-rekreativni poduhvat, prevashodno motivisan bekstvom od sive svakodnevice, preobratiće se u dramu pod uticajem pridruženih učesnika i tinjajućih problema iz prošlosti samih protagonistima.

Dinamični, vrhunski psiho-triler, Ristićev road-roman preko svojih odlično prikazanih likova (Momira – kome je dosta Fejsbuk revolucionara, Filipa – koji traži smisao u haosu savremenog života, Mrvice – koji je raspoložen za svaku vrstu rušenja, i Bebe – koja želi da raskrinka sve te gluposti) pogađa svaku našu misao o teorijama zavere, ali obuhvata i kolektivnu psihu društva u kojem živimo. Poplavljeni um nije obično poglavlje Dosije iksa, već delo koje nam sugeriše da istina nije tamo negde…

260 pages, Paperback

Published January 27, 2022

Loading...
Loading...

About the author

Jovan Ristić

3 books4 followers

Ratings & Reviews

What do you think?
Rate this book

Friends & Following

Create a free account to discover what your friends think of this book!

Community Reviews

5 stars
3 (14%)
4 stars
7 (33%)
3 stars
7 (33%)
2 stars
2 (9%)
1 star
2 (9%)
Displaying 1 - 8 of 8 reviews
Profile Image for Jelena Pavic  Martinovic.
141 reviews3 followers
May 2, 2022
#duelovanje

ПОПЛАВЉЕНИ УМ, JОВАН РИСТИЋ

Jelena Pavic Martinovic
Tanja Kisa

Јован Ристић је правник, дугогодишњи новинар, писац и преводилац. Суоснивач је путујућег Фестивала српског филма фантастике, прве светковине жанровског филма у Србији. Своје приче, приповетке и песме које су објаљиване у разним публикацијама и антологијама сакупио је у збирци „Године у магли“. „Поплављени ум“ је његов први роман.

1. ЗА КОГА ЈЕ ОВА КЊИГА ?

Т: Живимо у виртуелном свету друштвених мрежа. На њима су сви храбри, емпатични и одважни. Сви желе промене али нико не жели да се покрене. „Једно је кад се уради на фејсу, друго је кад се уради уживо. Само је уживо оно право.“ Ово је књига за све они који су бар једном напустили удобност свог дома и урадили нешто вредније и важније од пуког преживљавања. За све оне који су бар једном изашли на неки протест, „попили сузавац“, спасли животињу, отишли на промоцију, организовали или физички подржали неки скуп. За све оне који бирају покушај.

Ј: С обзиром да сам само дан пре читања ове књиге изашла из Андрићеве Проклете авлије препоручила бих ову књигу свакоме ко жели да упозна Хаима са друштвених мрежа, Хаима који сад има већу могућност да му се чује глас.
Свакоме коме је делић неба у авлији био тескоба, а зна да га данас скоро и нема.
За све нас који волимо књиге, али и желимо да растемо, образујемо се, радујемо, негујемо праве вредности...
Пошто​ у овом роману све креће из једне фб групе, па сви ви који имате партијску књижицу припадности фб групи не би било лоше да завирите у странице ове књиге 😀.
Још ако сте са ових простора онда је ово права литература за вас 👌.

2. МОЈ ГЛОБАЛНИ УТИСАК О РАДЊИ ?

Ј: Ово је роман о разним чињеницама и темама овог нашег времена на овим нашим просторима, о којима осећамо да нешто не ваља, да се нешто догађа. Роман који прича о дресираном човеку и човеку који је изгубио веру у друштво. Постоје они који верују и следе прописане догме и они који се воде својим сигналима да су преварени тим истим догмама и не верују у њих.
И послушни и теоретичари завере имају исту особину, а то је да своје мишљење искажу само на друштвеним мрежама. Једном речју "после битке сви су јунаци".

Т: Савремена и увек актуелна, како на локалном тако и на глобалном нивоу. Можда је нама тема изабрана за оквир радње ближа него осталима, али у сваком друштву постоји нека (не)доказива теорија завере.

3. МОЈ УТИСАК О ЗАВРШЕТКУ КЊИГЕ ?

Т: Крај је одличан! Ефектан и интригантан.

Ј: Крај ме је одушевио, неочекиван, динамичан и са дозом мистерије.

4. ШТА МИ СЕ ДОПАЛО ?

Ј: Допада ми се слојевитост романа, односно пишчева могућност да се поигра ликовима, радњом... У неку руку ово је трилер пун узбуђења, а опет је и добро испричана прича о друштву код нас, глобалној политици...
У многим деловима сам морала добро да се укључим у причу како бих разумела симболику ове наизглед лагане и читљиве теме.

Т: Хумор и живи, природни дијалози.

5. ШТА МИ СЕ НИЈЕ ДОПАЛО ?

Т: У једном тренутку изгледа као да су они који се заиста покрену да учине нешто у стварном свету психопате или искомплексирани људи промашених живота. То ми се није допало.

Ј: Немам замерке на аутора, мој једини негативан утисак је моја туга и брига о ликовима, о нама самима.

6. MОЈ УТИСАК О ГЛАВНОМ ЈУНАКУ /ЈУНАКИЊИ/ЈУНАЦИМА ?

Ј: Ликове можемо да посматрамо из два угла, појединачно, овако како су се скупили и кренули у потрагу за ХААРП антеном која је узрок и поплава и многих других несрећа.
Опет, можемо их посматрати и као представнике одређене друштвене популације.
Омиљени лик ми је Мрвица, тај здрав момак који верује у најчистије људске вредности, који није "црв" већ прави другар... Који је одан иако је кроз живот мењао интересовања. Човек који уме да повуче ручну кад је он у питању, али и да залегне за пријатеља, свој град, своју државу. Човек који је патриота.

Т: Ликови су запрво оно што ми се највише допало у књизи. Они су обични, просечни људи са својим проблемима и, могло би се рећи, не баш успешним животима. Ипак, свако од њих је на неки начин борац који се не предаје. Свако је типичан представник једног начина размишљања чији корен лежи у њиховим ранијим поступцима, окружењу, карактеру и личним афинитетима. Омиљени лик ми је Мрвица „патриотска, путинољубива сировина, заглибљена у историју и теорије завере, са друге стране духовит човек и пажљив мушкарац“. Мрвица је особа на кога увек можеш да се ослониш. Пронашла сам се и у његовом србовању. 😊

7. ДА ЛИ БИ ОВА КЊИГА МОГЛА ДА ПОСТАНЕ ФИЛМ И ЗАШТО ДА / НЕ ?

Т: Филм по овој књизи би био одличан! Књига је динамична, забавна, интригантна, има акцију и ефекат изненађења поред живих, природних и спонтаних дијалога.

Ј: О да! И то одличан филм 😊

8. КОЈА ЈЕ ВАША ОМИЉЕНА РЕЧЕНИЦА ?

Ј: „И даље постоје људи чији образ није на продају. Само их је све теже препознати. Можда зато што данас свако има своју цену. А опет то је постало некако... нормално. Шта нам оно плаћенички експерти поручују? Да је човек роба која се продаје на тржишту."
„Ударили злотвори са свих страна. Сатерали народ уза зид. А народ би се најрадије завукао међу цигле у зиду, само да се не бори. Људи су постали као неки... црви... Мора нешто да се уради. "

Т: „Ја бих волела да моја земља буде слободна. Независна. И од Амера и Енглеза, и од Шваба и Кинеза, и од Руса ... и од те лицемерне Европске уније.“

9. ПРОЧИТАЈТЕ ОВАЈ РОМАН АКО ВАМ СЕ СВИДЕО РОМАН (НАВЕСТИ НАСЛОВ КЊИГЕ НА КОЈУ ВАС ОНА КОЈУ СТЕ ПРОЧИТАЛИ АСОЦИРА) :

Ј: Структурално нисам пронашла сличност са неким делом, осим кад је атмосфера или порука у питању.
У почетку сам се сетила Љубеновићевог романа, због хумора.
Већина ликова су ме подсетила на Андрићевог Хаима због параноје.
А највећу сличност сам осетила са делом Радоја Домановића Вођа.
И овде имамо вођу за којим је кренула група људи, само што су другачији, стигло је неко ново време, променила се идеологија, друштвени систем се разликује... А и људи, модернији смо, баратамо техником, имамо интернет, али смо опет слепи. Опет верујемо вођи као оних двеста код Домановића, нисмо се ништа променили. И овде су неки пошли за Момиром, а да га не познају. Једино што није странац, али увек може да буде прелетач или страни плаћеник 😉, а таквих је много.

Т: Ко је волео серију Досије Х, волеће и ову књигу.

10. ПРЕСУДА :

Т: Ово је савремена урбана прича о обичним људима који су желели да учине нешто. Пратили су идеју, устали из својих удобних фотеља, изашли из својих топлих домова. Нису били само инернет паметњаковићи, већ су преузели конкретне кораке за праћење својих уверења, решавање дилема, уношења промена у свој живот. Макар то било и погрешно, покренули су се. Препорука.

Ј: Већина људи која виде могућност контроле планете се називају теоретичарима завере. Да ли је све тако можете проверити у овом роману, а чак и без тог интересовања он вас увек може забавити.
Тешко је рећи да ли су друштвене мреже смишљене да бисмо таворили у њима, тешко је и рећи да су оне метастаза огромног канцера који је захватио добар део света. Тешко је рећи да ли велике силе роваре по нашим двориштима и да на веома софистициран начин дижу читаву ову планету у ваздух... Али једно знам, изађемо на улице, у природу, радимо на себи и ослушнемо овај свет око себе... Наравно с љубављу. ПРЕПОРУКА!
Profile Image for Никола Танасић.
77 reviews28 followers
July 2, 2022
Ретко читам домаћу белетристику, иако интимно и жарко желим да она буде равноправна са светском, и конкурентна ономе што иначе читам на страним језицима. Када сам у руке узео ПОПЛАВЉЕНИ УМ који је ове године објавио Јован Ристић, одмах сам знао да у питању није моја тема, нити моја атмосфера, али ме је без обзира на то књига интригирала јер аутора знам као човека који је истовремено врло интелигентан и луцидан и који има беспрекоран осећај за жанр, као особу која (чак и када се не слажемо) догађаје из нашег заједничког живота коментарише трезвено и рационално, а филмове које гледамо – зналачки и са добрим укусом. И тако сам узео роман у руке, и два дана касније могу да кажем да нисам зажалио.

Пре свега: што сам старији, то књиге више вреднујем по читљивости, а мање по претенциозности. У духу онога што волим код америчке прозе, и овај роман је штиво које се чита брзо, које држи пажњу, и које поштује време које му је читалац посветио. И мислим да је важно да се то каже.

Иако се роман практично канонски придржава три Аристотелеова јединства (радња траје дванаестак сати из перспективе четири различита лика који се смењују као наратори и сведоци, читалац је практично прати „у реалном времену“), није досадан, нити преспор.

Можда је чак пребрз. Ристић је сјајан у визуализацијама радње, узбудљив у приказивању психолошких стања својих ликова. Иако сво четворо почиње роман као стереотипи – сасвим дословно као аватари са фејсбука – комплексност њихових унутрашњих живота и емотивно-когнитивних процеса брзо долази до изражаја. Штавише, оно што највише плени у овом роману је управо органичност главних ликова, њихових животних прича, личних демона, неостварених снова, страхова, и мотивација. Она нас подсећа колико смо навикли да живе људе сводимо на пројекције својих очекивања.

Сама прича је, без сумња, највећа вредност романа. Ко није у току, реч је о аматерском лову на ХААРП антену у брдима око Барајева која, у најбољем духу жанра, почиње као комедија карактера, наставља се као психодрама, а завршава као хорор.

Визуалност приповедања оставља читаоцима управо утисак да се гледа један солидан филм који је писао неко ко је гледао много солидних филмова, и зна шта такав филм мора, а шта не сме да има. Што се надовезује на нешто о чему дрвим већ годинама. Ствар је у томе да је хроника српских таблоида и уобразиља српских интернет коментатора кудикамо узбудљивија, занимљивија, и драматичнија од било чега што производи српска култура као своје романе, филмове, или серије. Ристић то разуме, и управо то чини овај роман одличним више него ишта друго.

Штавише, овај роман би се врло лако дао екранизовати, и био би свакако бољи од доброг дела филмова који се снимају код нас. Штавише, подсећа на низ нискобуџетних, а култних класика које смо волели да гледамо осамдесетих и деведесетих, а какви се све ређе снимају и на Западу.

Моја основна замерка роману су дијалози, који на моменте делују укочено и неприродно, више као Фејсбук расправе, него као нешто што говоре стварни људи, који имају своје годиште, порекло, локални жаргон. Као да је у питању сценарио који тек чека да га глумац интерпретира. Ово је поготово случај када аутор својим ликовима ставља у уста сулуде теорије у које он сам не верује, али у које они верују. Ту се осети елемент ироније и сатире, један метаниво кога не би требало да буде, јер се роман одвија из перспектива лица-посматрача.

Наравно, морам додати и да ми је жао што је књига штампана латиницом. То нарочито боде очи када се појави пар реченица на руском, а понајвише када се на папиру исписују полуписмене СМС поруке и ФБ коментари. Да је остатак текста на ћирилици, а они на латиници, ефекат би био много бољи, и аутентичнији.

Политичка порука романа је врло јасна, али је такође интелектуално поштена. Аутор је свима ставља на знање, али упркос томе целу причу тка на такав начин, да читаоци апсолутно имају слободу да је читају другачије. А то је знак талента и умећа.

На објект нивоу, ликови у роману крећу у трагање за својим мрачним слутњама, да би се истовремено испоставило да се они параноишу, али да је стварност, заправо, кудикамо страшнија него што су се плашили да јесте. На мета нивоу, то схватају и читаоци.

„Поплављени ум“ није претенциозна књига, нити себе представља као дело које има амбиције да икоме радикално мења поглед на свет. Али читалац након ње ипак добије рефлекс да неке свакодневне појаве у свом окружењу почне да гледа са једном здравом дозом – параноје.
Profile Image for Dimitrije Vojnov.
416 reviews333 followers
July 17, 2022
Laguna je nekada bila mnogo probirljivija kod objavljivanja knjiga koje ne pretenduju na ogromnu prodaju na bazi nekog estradnog detalja ili piščeve ogromne popularnosti. To ne znači da je Laguna imala neki nestvarno visok kriterijum, ali čini mi se da osim pod naslovom POPLAVLJENI UD, ovaj roman teško da bi se tada našao na njenom programu.

Ristićev roman ima jednu valjanu dimenziju, ali je teško do nje doći i pitanje je ima li smisla o njoj uopšte govoriti jer je do nje teško da se dopre - ali hajde da kažemo da je idejnost ove knjige ispravna, maltene okrepljujuća za naše društvo. Ristić dosledno demistifikuje teorije zavere i nekritičko poimanje međunarodnih odnosa koje razara psihu ovog naroda i gura ga u čitav niz raznih kontradikcija. To je jako važno, i praktično je goruća tema u vreme izlaska romana tokom rata Rusije i Ukrajine. U nekom pogledu, ovakav roman je bio potreban u ovom momentu, ali nažalost to nije taj rukopis.

Roman je nastao iz pripovetke i to se bolno oseća. Teško je objasniti koliko je ovaj roman oskudan u pogledu ideja i dešavanja i koliko se nije odmakao od nivoa priče, samo ju je silom, jednom hrpom reči proširio na obim romana.

Pošto ovaj roman izgleda kao hendikepirani filmski scenario i to za film koji teško da bi bio dobar, možemo uvesti pojam "niskobudžetnog romana". Potpuno je nejasno zašto jedno prozno delo, i to roman, dakle forma koja se može kretati u toliko mnogo narativnih pravaca, i to bez povećavanja cene produkcije (osim u slučaju prelaska određenog broja strana) toliko robuje kamernosti. Zašto pratimo jedan beskrajan opis jednog besmislenog, dosadnog putovanja, i to u fazi koja nema apsolutno nikakvog značaja za zaplet i smisao romana.

Nema objašnjenja zašto čitamo preobimne, jako slabo napisane dijaloge koji se pritom obnavljaju poštapalicama koje su na nivou nekog početničkog dramskog a ne proznog rada. Potpuno je neverovatno da u formi gde se dijalog može dozirati, gde se dijalog može iskazati i u upravom i neupravnom govoru, gde se može preskočiti ili sumirati u nekoj elipsi, mi čitamo beskrajna razglabanja koja isto vrlo često nemaju bitne veze sa osnovnim zapletom ili idejom.

Konačno, kada nastupi taj neki deo koji je kao fantastika ili barem stanje promenjene percepcije junaka dobijamo jedan čudan spoj mehanike i potpune nebuloze, ali to je sam finiš gde je čitalac već izmoren i razdražen.

Jezik kojim je roman pisan je veoma oskudan, previše kolokvijalan. Stil pokušava da bude estetizovan ali je zapravo isprazan i bolje bi bilo da je svedeniji, konkretniji, bez mnogo ukrasa jer ovi ukrasi sve čine samo ružnijim. U rukopisu nema apsolutno nikakve dinamike, ne samo u pogledu uzbuđenja, već bilo kakvih akcenata. Sve je jedan veliki interval u iščekivanju da se nešto desi ne samo na nivou priče, već i na nivou jezika, na nivou izraza, na nivou bilo čega.

Digresije su brojne i mahom nisu plodotvorne, likovi se slabo razlikuju, a kad se na to dodaju još i protagonisti njihovih digresija, jedino što pomaže čitaocu je rastanak ili smrt junaka koja dovodi do toga da se ipak malo profiliše ko je ko.

Neke predistorije junaka su potpuno suvišne u pogledu toga da nimalo ne zaigraju iako se razrađuju. Neki likovi su skroz nemotivisani, a svi su manje-više oblikovani nekim opštim mestima, i to u iritantnoj a ne u nekoj univerzalnoj formi.

Velika je šteta što POPLAVLJENI UM nije veštije napisan jer je to roman od kog je ovo društvo možda moglo imati neke koristi. Ovako je to samo opskurnost koju je teško nazvati čak i žanrovskom, jer ono što je u njemu "žanr" je čista nebuloza, izbačena pred javnost u kojoj nema šta da traži.
Profile Image for Nataša Milić.
Author 27 books22 followers
April 29, 2022
RAVNA ZEMLJO, OTVORI SE!
(i progutaj nas, već jednom)

Nekoliko reči o romanu POPLAVLJENI UM Jovana Ristića

Sećate li se dugotrajnih i obilnih kiša koje su dovele do poplava u Srbiji, proleća 2014. godine? Tada se na sve strane ponavljala tajanstvena reč ''haarp'', naziv za novo oružje kojim svetske sile vedre i oblače, upozorenje i univerzalno objašnjenje za zlo koje nas je zadesilo.
Antene što utiču na mentalne aktivnosti, možda izazivaju oboljenja, a prvenstveno menjaju klimu, postavljene su tu blizu, u Beljini kod Barajeva, kako su pisali naši tabloidi.
Umesto ozbiljnog razmatranja odgovornosti za obrenovačku katastrofu i pokušaja da se odgovori na pitanje da li smo mogli proći sa manje štete, bilo je jeftinije i lakše pokazati prstom na dalekog krivca - High Frequency Active Auroral Research Program ili Visoko frekventni aktivni istraživački program polarne svetlosti (skraćeno HAARP).
A bilo je i zabavnije, bliže našoj razularenoj fantaziji.
Da se razumemo, ja protiv fantazije baš ništa nemam. Svesna sam da gledanje dalje od očiglednog i sposobnost da utvrđujemo odnose i skrivene veze među pojavama vode čovečanstvo napred. To je božanska crta bez koje nema umetnosti ni naučnih otkrića, pa čak ni kreativnosti neophodne našoj vrsti za preživljavanje na svakodnevnom nivou. A kao što se od iste travke prave i otrov i lek, tako nas imaginacija ponekad vuče ka sumanutosti, pa umesto važnog zaključka i iluminacija, dobijamo teorije zavere.
Roman POPLAVLJENI UM razmatra fantaziju sa kolektivne, uvrnute i mračne strane.
U završnoj napomeni autora stoji da peticija za rušenje HAARPA i FB grupa posvećena toj akciji zaista postoje, da su lokacije u romanu uglavnom autentične i da su jedino junaci, takvi kakve ih je naslikao, plod mašte.
Dodaću da su karakteri junaka preuzeti iz života i bolno, na trenutke tragično uverljivi. Toliko da mi zaokretanje priče ka fantastičnom nije sasvim prijalo iako se, racionalno gledano, uklapa u opštu sliku i podvlači poruku romana.
Borci protiv HAARPA u romanu su četvoro slučajnih drugara, povezanih pomenutom objavom na Fejsu:
- Filip, nesuđeni pesnik i vikend revolucionar u beloj košuljici, koji bi da se nakon ''izleta'' vrati na film u osam i sastanak sa devojkom; isuviše inteligentan da bi poduhvat uzeo za ozbilljno, ali preslab da se odupre neuporedivo luđem prijatelju, za koga je put u Beljinu ''sveti rat''
- Ivica Zvijer, zvani Mrvica, čuvar u banci, bivši muzičar, motorista, navijač, šta sve ne...sada otac porodice koji se dosađuje, dobar pripovedač, dobroćudan i pomalo naivan
- Beba, otresita i samostalna ženska, mlada majka sedmogodišnjaka, naoko najrazumnija osoba u društvu, za koju postepeno saznanjemo da je sklona prilično nerazumnom ponašanju
- Momir, profesionalni političarčić, buntovnik bez previše razloga i večni protestant, uveren da mu je poziv da se suprotstavi zlu sveta, iako nije kadar da izađe na kraj ni sa sitnim ličnim demonima; trebalo je da bude vođa puta, ali su mu stomak i auto otkazali poslušnost u poslednji čas; najluđi je u društvu, te je , prema tome, idejni tvorac poduhvata.
I, šta mislite, dokle stiže ova opasna četvorka?
Roman POPLAVLJENI UM daje jedan odgovor, a naše ljudsko pravo, obaveza i sveta misija je da, ako nam se odgovor ne svidi, ne budemo saglasni sa njim.
Profile Image for Nešo Shonery.
Author 10 books35 followers
April 23, 2022
Kada sam pročitao sadržaj, mislio sam da će mi se knjiga veoma dopasti. Triler, zavere, misterija, tajne službe... Svega ima... Pratimo četvoro ljudi koji nakon prepucavanja u nekoj FB grupi odluče da provere da li u blizini Beograda postoji Haarp antena, a da nije Most preko Ade...
Nekako mi je ostao mlak ukus nakon čitanja knjige...
Profile Image for Sofiya.
45 reviews1 follower
March 18, 2025
Honestly i could barely get trougu it; no, i didnt even finish it. Reached 3/4 of the book and seeing barely a thing happened i simply gave up.
Displaying 1 - 8 of 8 reviews