What do you think?
Rate this book
Slamar
U Beogradu, u Banjičkoj šumi ispod strašila za ptice, pronađen je leš kome su povađeni unutrašnji organi, a stomačna duplja napunjena slamom. Slučaj je u nadležnosti inspektora Filipa Vujića, koji od forenzičara saznaje da su izolovali DNK profil ubice, ali analiza deluje neverovatno. DNK ukazuje na mrtvu osobu, hrvatskog biologa koji je pre osamnaest godina mučki ubijen sa čitavom porodicom na svom imanju u Baranji.
U Zagrebu, policijska službenica Lara Plevnik istražuje kriminalne privatizacije tajkuna Materića, nekrunisanog kralja slavonskih oranica. Što dublje kopa, više otkriva zamršeni svet korupcije i bespoštednu trku koja se odvija između hrvatske i srpske poljoprivredne elite.
Čim započne žetva i padnu prvi otkosi, slamnata strašila se razigraju na poljima useva… Niko više neće biti siguran. Niko ne može ni da pretpostavi ko je sledeća žrtva surovog Slamara.
„Pitko, sveže, uzbudljivo... Slamar je roman koji svrstava svog autora među istaknute pisce novog srpskog trilera. Od Vladimira Vujinovića sa radošću možemo očekivati nove bisere kriminalističkog i romana misterije, žanra koji donosi preko potreban dah života našoj savremenoj prozi.“
– Goran Skrobonja
„Kada ne pišem kriminalističke romane, volim da ih čitam. Slamar Vladimira Vujinovića je knjiga baš po mom ukusu zato što donosi uzbudljivu glavolomku punu jeze i preokreta. Prema tome – ne oklevajte! Knjigu u ruke i pomozite inspektoru Filipu Vujiću u rešavanju misterije.“
– Đorđe Bajić
„Spajajući preciznost policijskih procedura Majkla Konelija i mračnu stvarnost serijskih ubojica Tomasa Harisa, Slamar Vladimira Vujinovića otkriva novu svežinu žanra i zadržava napetost i pažnju čitalaca do poslednjih stranica.“
– Danijel Špelić
U Zagrebu, policijska službenica Lara Plevnik istražuje kriminalne privatizacije tajkuna Materića, nekrunisanog kralja slavonskih oranica. Što dublje kopa, više otkriva zamršeni svet korupcije i bespoštednu trku koja se odvija između hrvatske i srpske poljoprivredne elite.
Čim započne žetva i padnu prvi otkosi, slamnata strašila se razigraju na poljima useva… Niko više neće biti siguran. Niko ne može ni da pretpostavi ko je sledeća žrtva surovog Slamara.
„Pitko, sveže, uzbudljivo... Slamar je roman koji svrstava svog autora među istaknute pisce novog srpskog trilera. Od Vladimira Vujinovića sa radošću možemo očekivati nove bisere kriminalističkog i romana misterije, žanra koji donosi preko potreban dah života našoj savremenoj prozi.“
– Goran Skrobonja
„Kada ne pišem kriminalističke romane, volim da ih čitam. Slamar Vladimira Vujinovića je knjiga baš po mom ukusu zato što donosi uzbudljivu glavolomku punu jeze i preokreta. Prema tome – ne oklevajte! Knjigu u ruke i pomozite inspektoru Filipu Vujiću u rešavanju misterije.“
– Đorđe Bajić
„Spajajući preciznost policijskih procedura Majkla Konelija i mračnu stvarnost serijskih ubojica Tomasa Harisa, Slamar Vladimira Vujinovića otkriva novu svežinu žanra i zadržava napetost i pažnju čitalaca do poslednjih stranica.“
– Danijel Špelić
315 pages, Paperback
Published March 25, 2022
4 people are currently reading
81 people want to read
About the author
Vladimir Vujinović
5 books116 followersVladimir Vujinović je rođen 1976. godine u Somboru. Kao honorarni novinar je pisao književne kritike za časopis Yellow Cab. Vodio je blog posvećen književnosti sledecadobraknjiga.com, a pisao je i za još neke više ili manje znane portale, sajtove i blogove. Kratku prozu i peoziju objavljivao je u nekoliko književnih časopisa i zbornika. Jutarnja zvezda njegov je prvi roman.
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 30 of 42 reviews
April 17, 2022
Ova knjiga sadrži:
15% nabrajanja da Filip Vujić živi na Dorćolu, ima psa, vegetarijanac je, čita Bibliju i voli klasičnu muziku kao zamena za njegovu ličnost;
10% toga kako kolege i kriminalci savetuju Vujića da povali koleginicu;
10% opisa policajke Plevnak kako je zategnuta u crnim helankama;
30% detaljnih opisa koji krak policije pripada kom kraku;
15% genijalnih rečenica poput - "Šta je ovo, koji kurac?", prokomentarisa Radusin; "Kakva divna doga", bez problema je prepoznao rasu;
20% nepotrebnih dijaloga koji nikuda ne vode.
E, da, dešavaju se i neka ubistva.
Da ne budem prestroga, ovo ipak jeste tek drugi roman ovog autora, ali uz dobrog lektora/korektora roman je mogao da poprimi neke pristojne oblike. Vidi se da je najveći deo vremena otišao na istraživanje policijskog sistema i ideja za sama ubistva jeste interesantna, ali nije dovoljna jer likovi nemaju nikakvu ličnost i nedovoljno su razvijeni. Samim tim mi nije bilo ni stalo do njih kao ljudi - bili su tu u svojstvu policije i to je bilo to (uz to što su koleginice služile za muško balavljenje).
Što se tiče opisa, imali su neki šturi, novinarski oblik, koji povremeno i ide uz krimić/policijski procedural, ali ovde su me te nanizane rečenice samo konstantno izbacivale iz priče. Nisu tekle nekim prirodnim tokom i zato se stiče utisak da čitate policijski izveštaj, a ne roman.
15% nabrajanja da Filip Vujić živi na Dorćolu, ima psa, vegetarijanac je, čita Bibliju i voli klasičnu muziku kao zamena za njegovu ličnost;
10% toga kako kolege i kriminalci savetuju Vujića da povali koleginicu;
10% opisa policajke Plevnak kako je zategnuta u crnim helankama;
30% detaljnih opisa koji krak policije pripada kom kraku;
15% genijalnih rečenica poput - "Šta je ovo, koji kurac?", prokomentarisa Radusin; "Kakva divna doga", bez problema je prepoznao rasu;
20% nepotrebnih dijaloga koji nikuda ne vode.
E, da, dešavaju se i neka ubistva.
Da ne budem prestroga, ovo ipak jeste tek drugi roman ovog autora, ali uz dobrog lektora/korektora roman je mogao da poprimi neke pristojne oblike. Vidi se da je najveći deo vremena otišao na istraživanje policijskog sistema i ideja za sama ubistva jeste interesantna, ali nije dovoljna jer likovi nemaju nikakvu ličnost i nedovoljno su razvijeni. Samim tim mi nije bilo ni stalo do njih kao ljudi - bili su tu u svojstvu policije i to je bilo to (uz to što su koleginice služile za muško balavljenje).
Što se tiče opisa, imali su neki šturi, novinarski oblik, koji povremeno i ide uz krimić/policijski procedural, ali ovde su me te nanizane rečenice samo konstantno izbacivale iz priče. Nisu tekle nekim prirodnim tokom i zato se stiče utisak da čitate policijski izveštaj, a ne roman.
March 31, 2022
3.8 ⭐
Prijatno sam iznenađena ovom knjigom. Prošli roman autora mi nikako nije legao, odustala sam pre polovine. Međutim, ovde kao da nije ista osoba u pitanju. Napeto od samog početka, bez rasplinjavanja, bez bespotrebnih podataka. Inspektor Vujić mi se mnooogo više dopao. Skoro savršeno. Pročitana za dva dana, kao što svaki triler treba. 😀 Bukvalno sam krala od sna da bih čitala.
Pred poslednju trećinu sam naslutila rasplet, ali mi to nije pokvarilo čitanje.
Sve mi se dopalo.
Sve je išlo ka jakoj četvorci. Međutim, poslednje poglavlje od samo dve strane me navelo da smanjim ocenu na 3.8.
To poglavlje nema veze sa slučajem, ali to krindž udvaranje Filipa Vujića 😢 ne mogu 😭
Kako se zoveš?
Jelena
Da nisi ti ona Jelena zbog koje se vodio trojanski rat?
Ona se nasmeja od srca 😢
Nemoj Vujiću, preklinjem te 😢
Ali dobro, neću to zameriti toliko jer nema veze sa glavnom pričom, zažmuriću nekako 😂
Jedva čekam treći deo!
Prijatno sam iznenađena ovom knjigom. Prošli roman autora mi nikako nije legao, odustala sam pre polovine. Međutim, ovde kao da nije ista osoba u pitanju. Napeto od samog početka, bez rasplinjavanja, bez bespotrebnih podataka. Inspektor Vujić mi se mnooogo više dopao. Skoro savršeno. Pročitana za dva dana, kao što svaki triler treba. 😀 Bukvalno sam krala od sna da bih čitala.
Pred poslednju trećinu sam naslutila rasplet, ali mi to nije pokvarilo čitanje.
Sve mi se dopalo.
Sve je išlo ka jakoj četvorci. Međutim, poslednje poglavlje od samo dve strane me navelo da smanjim ocenu na 3.8.
To poglavlje nema veze sa slučajem, ali to krindž udvaranje Filipa Vujića 😢 ne mogu 😭
Kako se zoveš?
Jelena
Da nisi ti ona Jelena zbog koje se vodio trojanski rat?
Ona se nasmeja od srca 😢
Nemoj Vujiću, preklinjem te 😢
Ali dobro, neću to zameriti toliko jer nema veze sa glavnom pričom, zažmuriću nekako 😂
Jedva čekam treći deo!
April 7, 2022
Ako niste čitali ovu knjigu - kupite je i pročitajte.
I ako niste ljubitelji trilera - kupite je i pročitajte.
"Slamar" je uspeo da me zgrabi, i štriklira sve moguće stavke na spisku stvari koje očekujem od kvalitetnog trilera. A s obzirom na to koliko ih čitam, to nije previše jednostavno. Besprekorno sproveden, smeo i ambiciozan zaplet, sjajna atmosfera, uverljiv i direktan stil. I iznad svega toga veoma je vidljivo da je Vujinović savršeno odradio "domaći zadatak" kada je reč o faktografiji. Kao neko ko se bavi upravo poslom inspektora Filipa Vujića, nisam našao niti jednu stvar koja se tiče policijskih procedura i metoda koja ne odgovara stvarnosti. To je nešto što se mora ceniti jer je to ono što romanima najviše dodaje na autentičnosti. U romanu ničega nema previše, i ničega premalo. Sve je dozirano taman onako kako treba. Siguran sam da će se o ovoj knjizi dugo pričati, a nadam se da Vujinović sprema nešto još bolje i kvalitetnije, jer je "Slamar" otvorio put ka stvaranju jednog zaista upečatljivog serijala kakav do sada nismo imali u Srbiji. Ne mogu mnogo toga neodređenog da kažem a da ne pokvarim čitanje. Trk u knjižaru, "Slamara" nikako nemojte preskočiti. Sve pohvale!
I ako niste ljubitelji trilera - kupite je i pročitajte.
"Slamar" je uspeo da me zgrabi, i štriklira sve moguće stavke na spisku stvari koje očekujem od kvalitetnog trilera. A s obzirom na to koliko ih čitam, to nije previše jednostavno. Besprekorno sproveden, smeo i ambiciozan zaplet, sjajna atmosfera, uverljiv i direktan stil. I iznad svega toga veoma je vidljivo da je Vujinović savršeno odradio "domaći zadatak" kada je reč o faktografiji. Kao neko ko se bavi upravo poslom inspektora Filipa Vujića, nisam našao niti jednu stvar koja se tiče policijskih procedura i metoda koja ne odgovara stvarnosti. To je nešto što se mora ceniti jer je to ono što romanima najviše dodaje na autentičnosti. U romanu ničega nema previše, i ničega premalo. Sve je dozirano taman onako kako treba. Siguran sam da će se o ovoj knjizi dugo pričati, a nadam se da Vujinović sprema nešto još bolje i kvalitetnije, jer je "Slamar" otvorio put ka stvaranju jednog zaista upečatljivog serijala kakav do sada nismo imali u Srbiji. Ne mogu mnogo toga neodređenog da kažem a da ne pokvarim čitanje. Trk u knjižaru, "Slamara" nikako nemojte preskočiti. Sve pohvale!
May 3, 2022
Nekih 3,8 zbog slabije realizacije. Ali, ideja je 5 plus! Takav rasplet, takav kraj., takvu foru sa time ko je ubica nisam videla ni u jednom trileru a pročitala sam ih mnogo. Mnogo originalna ideja!
March 28, 2022
"Njegov je lični život sjeban, a on sam zbir dezintegrišućih krhotina koje više ništa ne može da poveže."
Dragi knjigoljupci, Filip Vujić za vas! Vujinovićev roman prvenac je meni lično bio savršen u svakom smislu. Slamar, ništa manje! Jedino je bilo pitanje da li će opravdati očekivanja svih nas i da li će održati nivo koji je dostigao prethodnim romanom. No, kako je ovaj čovek aksiomatičan, u to će te se i sami uveriti. Kod Vujinovića me oduševljava njegova agilnost i posvećenost kada je pisanje i istraživanje u pitanju. Kako sam po drugi put imala čast i privilegiju da čitam njegove romane u nastajanju i koliko sam i dalje upućena u njegov rad, to mogu da vam potvrdim. On je najbolji dokaz kako se od autora postaje pisac. Jedini pravi odgovor je predanost pisanju uz neizostavni red, rad i disciplinu. Fraza koja ga u potpunosti opisuje. Inspektor Vujić u njegovim romanima, kao i on teži ka savršenstvu, što su mu neki čitaoci u prethodnom romanu zamerili. Iako sam mišljenja da bi svako od nas trebao da stremi ka višem cilju i napretku, jer samo je nebo granica. No, kako je on ozbiljno shvatio svoj posao pisca, a u tome mu je pomogla i komunikacija sa čitaocima, on je kritiku o idealizaciji lika primio i u ovom romanu se neće toliko isticati. Njegov tim će dobiti pojačanje iz Hrvatske da bi istražili serijska ubistva na teritoriji dveju država i vezu sa davno počinjenim masakrom u Hrvatskoj. Tako da će čitav tim raditi ujednačeno.
Pojačanje iz Hrvatske će biti mlada inspektorka Lara Plevnik. Što se Bojane i Bokana tiče, njih su već upoznali oni koji su čitali Jutarnju zvezdu.
Što se same radnje Slamara tiče, postoji jedan vrlo zanimljiv lajtmotiv ovog romana. To nije samo slama kao što nam naslov romana govori, već je strašilo. Zašto baš strašilo? Citiraću Tomasa Hobsa, kao što je to učinio i Vujinović;
"Nijedno strašilo nije napravljeno u obliku vuka, medveda ili leoparda.
Mislim da je to zato što nisu mogli da nađu biće strašnije od čoveka."
Upravo zbog toga, jer je čovek jedino živo biće koje ne ubija samo iz potrebe za preživljavanjem. Ubija iz zadovoljstva, zbog ljubomore, iz strasti, iz osvete i iz ko zna kojih sve razloga. Jedino svi znamo da nijedan nema ama baš nikakvo opravdanje za učinjeno. Pored ubistava i potrage za ubicom, koji ga svrstavaju u žanr trilera, ja bih dodala da ovaj roman ima još mnogo toga da ponudi. Edukativni karakter u njegovim romanima je nešto što je mene fasciniralo, kao i podrobni istraživački rad na raznoraznim temama. Kao i u Jutarnjoj zvezdi i u nastavku će na tome biti stavljen akcenat, samo iz drugih oblasti. Čitav zaplet, odnosno ubistva koja se dešavaju u romanu, vrte se oko tri revolucionarne sorte pšenice, pa ćete dobiti širu sliku o značaju tog zlata u obliku klasja u ratarstvu, kao i u životu. Deluje dosadno? Samo vam se čini. Vujinović je u stanju da od malih stvari i naizgled dosadnih tema izgradi majstorsku misteriju. Pored toga, teorije zavere nikada dosta u trilerima. U njemu možete čitati o Masonima, Templarima i Nju Ejdžu takođe. Što ga samim tim čini, što bi se reklo romanom za svačiji ukus. Od mene imate ogromnu preporuku naravno.
Dragi knjigoljupci, Filip Vujić za vas! Vujinovićev roman prvenac je meni lično bio savršen u svakom smislu. Slamar, ništa manje! Jedino je bilo pitanje da li će opravdati očekivanja svih nas i da li će održati nivo koji je dostigao prethodnim romanom. No, kako je ovaj čovek aksiomatičan, u to će te se i sami uveriti. Kod Vujinovića me oduševljava njegova agilnost i posvećenost kada je pisanje i istraživanje u pitanju. Kako sam po drugi put imala čast i privilegiju da čitam njegove romane u nastajanju i koliko sam i dalje upućena u njegov rad, to mogu da vam potvrdim. On je najbolji dokaz kako se od autora postaje pisac. Jedini pravi odgovor je predanost pisanju uz neizostavni red, rad i disciplinu. Fraza koja ga u potpunosti opisuje. Inspektor Vujić u njegovim romanima, kao i on teži ka savršenstvu, što su mu neki čitaoci u prethodnom romanu zamerili. Iako sam mišljenja da bi svako od nas trebao da stremi ka višem cilju i napretku, jer samo je nebo granica. No, kako je on ozbiljno shvatio svoj posao pisca, a u tome mu je pomogla i komunikacija sa čitaocima, on je kritiku o idealizaciji lika primio i u ovom romanu se neće toliko isticati. Njegov tim će dobiti pojačanje iz Hrvatske da bi istražili serijska ubistva na teritoriji dveju država i vezu sa davno počinjenim masakrom u Hrvatskoj. Tako da će čitav tim raditi ujednačeno.
Pojačanje iz Hrvatske će biti mlada inspektorka Lara Plevnik. Što se Bojane i Bokana tiče, njih su već upoznali oni koji su čitali Jutarnju zvezdu.
Što se same radnje Slamara tiče, postoji jedan vrlo zanimljiv lajtmotiv ovog romana. To nije samo slama kao što nam naslov romana govori, već je strašilo. Zašto baš strašilo? Citiraću Tomasa Hobsa, kao što je to učinio i Vujinović;
"Nijedno strašilo nije napravljeno u obliku vuka, medveda ili leoparda.
Mislim da je to zato što nisu mogli da nađu biće strašnije od čoveka."
Upravo zbog toga, jer je čovek jedino živo biće koje ne ubija samo iz potrebe za preživljavanjem. Ubija iz zadovoljstva, zbog ljubomore, iz strasti, iz osvete i iz ko zna kojih sve razloga. Jedino svi znamo da nijedan nema ama baš nikakvo opravdanje za učinjeno. Pored ubistava i potrage za ubicom, koji ga svrstavaju u žanr trilera, ja bih dodala da ovaj roman ima još mnogo toga da ponudi. Edukativni karakter u njegovim romanima je nešto što je mene fasciniralo, kao i podrobni istraživački rad na raznoraznim temama. Kao i u Jutarnjoj zvezdi i u nastavku će na tome biti stavljen akcenat, samo iz drugih oblasti. Čitav zaplet, odnosno ubistva koja se dešavaju u romanu, vrte se oko tri revolucionarne sorte pšenice, pa ćete dobiti širu sliku o značaju tog zlata u obliku klasja u ratarstvu, kao i u životu. Deluje dosadno? Samo vam se čini. Vujinović je u stanju da od malih stvari i naizgled dosadnih tema izgradi majstorsku misteriju. Pored toga, teorije zavere nikada dosta u trilerima. U njemu možete čitati o Masonima, Templarima i Nju Ejdžu takođe. Što ga samim tim čini, što bi se reklo romanom za svačiji ukus. Od mene imate ogromnu preporuku naravno.
April 4, 2022
Slamar je samarcina u lice Skandinavcima i da je napisan na nekom recimo norveskom jeziku bio bi prodan u 6cifrenom broju primeraka.Procitano za noc i kusur i sto je najvaznije svo vreme sam mislio da je Slamar sasvim pogresna osoba.Ogromna preporuka za Slamara i pohvale piscu za ljubaznost
April 15, 2022
Kratak predgovor:
Vladimirov književni rad počeo sam da pratim pre dve godine, pročitavši u dahu njegov tada veoma svež krimi prvenac „Jutarnja zvezda“. Ovo delo mi je zaista leglo dosta bolje nego što sam ikako mogao da očekujem i smatram da je Vladin pripovedački dar na veoma autentičan i zanimljiv način doprineo srpskoj detektivskoj fikciji, postavljajući okvir za dugoročni serijal u duhu najvećih svetskih autora tog žanra poput Agate Kristi, Majkla Konelija ili (Vladinog omiljenog, a mog veoma nevoljenog) Jua Nesbea.
„Zvezda“ mi je ostala jedan od lepših skorašnjih unosa sa naše književne scene i donela mi je jedno upečatljivo čitalačko iskustvo – iako nesavršen, roman je odisao iskrenošću autorove ambicije i debitantskog poleta, što sam (pristrasno, priznajem) povezao i sa svojim prvencem koji se negde u slično vreme zavrteo na domaćoj sceni. Shodno tome, sa velikim nestrpljenjem sam čekao Vladimirov sledeći roman i često smo komunicirali na tu temu prethodnih meseci. Moje oduševljenje kada mi je javio da je Laguna odlučila da ga podrži bilo je (i još uvek je) čisto i iskreno kao i moj utisak o „Zvezdi“. Smatram da je ovaj uvod neophodan zbog redova koje ću pisati u nastavku, a shodno tome...
Napred ka „Slamaru“.
Vladimirov drugi roman „Slamar“ donosi čitaocima ono što je optimalno upravo za formulu koja krasi tu modernu nesbeovsku literaturu: više, brže, dinamičnije i provokativnije. Detektiv Filip Vujić, donekle atipično „nasađen“ po svojim kako ljudskim, tako i profesionalnim osobinama i talentovan za profilisanje serijskih ubica, susreće se sa bizarnim nizom ubistava u kojima se žrtve pronalaze u izuzetno slikovitim i užasavajućim sudbinama – rasporenih trbuha punjenih slamom. Zaplet poprima internacionalne i dosta složenije dimenzije kada se u Hrvatskoj otkrije slučaj koji nosi isti modus operandi. Ovo pokreće paralelnu istražnu liniju koju vodi atraktivna mlada detektivka iz Zagreba, Lara Plevnik, a kako svi standardi žanra nalažu, njen i Filipov rad se ukrštaju i donose intrigu koja prepliće poljoprivredne tajkune ratnoprofiterskog tipa, stravične zločine iz prošlosti koji se tiču jedne porodice, Filipovu borbu sa unutrašnjim demonima i promene na planu beogradske policije koje stavljaju pritisak na odnose između članova Filipovog tima i njihovih nadređenih.
Formula efektno rešava „probleme“ koje je jedan deo čitalačke publike imao sa Vladinim prvencem: roman je kraći i dinamičniji, stranice se rapidno okreću i radnja se sklapa brzim, doslednim taktom. Kao i svaki dobar unos u žanru, „Slamar“ nudi vizuelno upečatljive deonice i visok nivo detalja kada su u pitanju stvari poput forenzike, policijske procedure i istorije, vezujući štivo u okvir na koji većina današnjih čitalaca (po mojoj analizi) dosta dobro reaguje. Roman definitivno daje osećaj „poznatosti“ u pogledu strukture i toka, što mu daje na pitkosti pri čitanju. Teško je napraviti obrt koji dosad nije viđen, naročito kad neko poznaje žanr malo dublje, ali se Vlada potrudio da rasplet ne bude jednodimenzionalan i siguran sam da će publika to ceniti.
Sad... Mislim da bi bilo neiskreno da prećutim i ne istaknem par stvari koje mi se kod „Slamara“ nisu dopale i koje sam na momente doživeo čak i kao odvraćajuće – ne samo u direktnom poređenju sa prethodnikom, već i kada se „Slamar“ posmatra kao samostalan roman.
Skraćivanje romana u kalup od jedva 300 strana se oseća. Rečenice na momente deluju krnje, iako uspešno guraju radnju napred. Ovo može biti i stvar lične preference, ali mi je Vladin književni izraz u „Zvezdi“ bio prijatniji i zanimljiviji za čitanje. „Slamar“ donosi ograničenu poetiku i više forsira žanrovsko ustrojavanje koje na momente primetno smekšava ono što sam prethodno doživeo i prepoznao kao autorov organski stil. Tu je ulogu odigrala i donekle čudna konvencija (lektorskog tipa, rekao bih) gde se kroz rukopis prepliću perfekat i prezent na način koji mi je u više navrata zvučao neprirodno i razbijao tok pripovedanja.
Prethodno pomenuti osećaj „poznatosti“ je zapravo ono što je meni i najveća subjektivna mana „Slamara“, a iza ovoga leži nekoliko faktora. Činjenica da čitam nastavak za mene uvek predstavlja dvosekli mač: glavni likovi su mi već poznati, te mogu odmah da konzumiram radnju bez da se troši previše vremena na razvoj i uvođenje tih likova, ali to često nosi i rizik da se likovi ponašaju kao kartonski isečci bez mnogo evolucije i da služe samo da bi vukli zaplet (svetli primer gde je ovaj rizik izbegnut je detektiv Martin Rigs u filmskom serijalu „Smrtonosno oružje“). „Slamar“ ovde hoda na ivici što se tiče nekih likova, ali ipak uspeva da ih poštedi banalizovanja.
Ono što nazirem iz te poznatosti je mogućnost da Vlada postane novi Nesbe, a to je upravo ono što ja ne želim da čitam (jer smatram da je Vladin stil beskonačno bolji od Nesbeovog). Poznatost je ovde proizvod Vladine ljubavi prema Nesbeovom radu, ali i činjenice da izdavači prepoznaju tu formulu kao osnov za internacionalni uspeh. Suštinski, u odluci da bude više nalik Nesbeu, Vlada čini svoje pisanje meni manje privlačnim. Ovo je maksimalno subjektivna pozicija i nadam se da ćete je kao takvu tumačiti.
Da završimo ipak na visokoj noti: „Slamar“ je definitivno jedan zabavan i vešto skrojen unos u hronikama detektivske fikcije na našem podneblju i treba ga pročitati. Neka vam to bude prolećni (a i letnji) izbor i nećete zažaliti. Za one koji traže novog Boša ili Hulea, inspektor Vujić će svakako imati šta da ponudi, a analizirajući i određene tragove u pogledu Vujićevih budućih avantura, ne bi me čudilo da se uskoro Vujićeva (ali prevashodno Vujinovićeva) regionalna karijera pretoči u zaista internacionalnu.
Vladimirov književni rad počeo sam da pratim pre dve godine, pročitavši u dahu njegov tada veoma svež krimi prvenac „Jutarnja zvezda“. Ovo delo mi je zaista leglo dosta bolje nego što sam ikako mogao da očekujem i smatram da je Vladin pripovedački dar na veoma autentičan i zanimljiv način doprineo srpskoj detektivskoj fikciji, postavljajući okvir za dugoročni serijal u duhu najvećih svetskih autora tog žanra poput Agate Kristi, Majkla Konelija ili (Vladinog omiljenog, a mog veoma nevoljenog) Jua Nesbea.
„Zvezda“ mi je ostala jedan od lepših skorašnjih unosa sa naše književne scene i donela mi je jedno upečatljivo čitalačko iskustvo – iako nesavršen, roman je odisao iskrenošću autorove ambicije i debitantskog poleta, što sam (pristrasno, priznajem) povezao i sa svojim prvencem koji se negde u slično vreme zavrteo na domaćoj sceni. Shodno tome, sa velikim nestrpljenjem sam čekao Vladimirov sledeći roman i često smo komunicirali na tu temu prethodnih meseci. Moje oduševljenje kada mi je javio da je Laguna odlučila da ga podrži bilo je (i još uvek je) čisto i iskreno kao i moj utisak o „Zvezdi“. Smatram da je ovaj uvod neophodan zbog redova koje ću pisati u nastavku, a shodno tome...
Napred ka „Slamaru“.
Vladimirov drugi roman „Slamar“ donosi čitaocima ono što je optimalno upravo za formulu koja krasi tu modernu nesbeovsku literaturu: više, brže, dinamičnije i provokativnije. Detektiv Filip Vujić, donekle atipično „nasađen“ po svojim kako ljudskim, tako i profesionalnim osobinama i talentovan za profilisanje serijskih ubica, susreće se sa bizarnim nizom ubistava u kojima se žrtve pronalaze u izuzetno slikovitim i užasavajućim sudbinama – rasporenih trbuha punjenih slamom. Zaplet poprima internacionalne i dosta složenije dimenzije kada se u Hrvatskoj otkrije slučaj koji nosi isti modus operandi. Ovo pokreće paralelnu istražnu liniju koju vodi atraktivna mlada detektivka iz Zagreba, Lara Plevnik, a kako svi standardi žanra nalažu, njen i Filipov rad se ukrštaju i donose intrigu koja prepliće poljoprivredne tajkune ratnoprofiterskog tipa, stravične zločine iz prošlosti koji se tiču jedne porodice, Filipovu borbu sa unutrašnjim demonima i promene na planu beogradske policije koje stavljaju pritisak na odnose između članova Filipovog tima i njihovih nadređenih.
Formula efektno rešava „probleme“ koje je jedan deo čitalačke publike imao sa Vladinim prvencem: roman je kraći i dinamičniji, stranice se rapidno okreću i radnja se sklapa brzim, doslednim taktom. Kao i svaki dobar unos u žanru, „Slamar“ nudi vizuelno upečatljive deonice i visok nivo detalja kada su u pitanju stvari poput forenzike, policijske procedure i istorije, vezujući štivo u okvir na koji većina današnjih čitalaca (po mojoj analizi) dosta dobro reaguje. Roman definitivno daje osećaj „poznatosti“ u pogledu strukture i toka, što mu daje na pitkosti pri čitanju. Teško je napraviti obrt koji dosad nije viđen, naročito kad neko poznaje žanr malo dublje, ali se Vlada potrudio da rasplet ne bude jednodimenzionalan i siguran sam da će publika to ceniti.
Sad... Mislim da bi bilo neiskreno da prećutim i ne istaknem par stvari koje mi se kod „Slamara“ nisu dopale i koje sam na momente doživeo čak i kao odvraćajuće – ne samo u direktnom poređenju sa prethodnikom, već i kada se „Slamar“ posmatra kao samostalan roman.
Skraćivanje romana u kalup od jedva 300 strana se oseća. Rečenice na momente deluju krnje, iako uspešno guraju radnju napred. Ovo može biti i stvar lične preference, ali mi je Vladin književni izraz u „Zvezdi“ bio prijatniji i zanimljiviji za čitanje. „Slamar“ donosi ograničenu poetiku i više forsira žanrovsko ustrojavanje koje na momente primetno smekšava ono što sam prethodno doživeo i prepoznao kao autorov organski stil. Tu je ulogu odigrala i donekle čudna konvencija (lektorskog tipa, rekao bih) gde se kroz rukopis prepliću perfekat i prezent na način koji mi je u više navrata zvučao neprirodno i razbijao tok pripovedanja.
Prethodno pomenuti osećaj „poznatosti“ je zapravo ono što je meni i najveća subjektivna mana „Slamara“, a iza ovoga leži nekoliko faktora. Činjenica da čitam nastavak za mene uvek predstavlja dvosekli mač: glavni likovi su mi već poznati, te mogu odmah da konzumiram radnju bez da se troši previše vremena na razvoj i uvođenje tih likova, ali to često nosi i rizik da se likovi ponašaju kao kartonski isečci bez mnogo evolucije i da služe samo da bi vukli zaplet (svetli primer gde je ovaj rizik izbegnut je detektiv Martin Rigs u filmskom serijalu „Smrtonosno oružje“). „Slamar“ ovde hoda na ivici što se tiče nekih likova, ali ipak uspeva da ih poštedi banalizovanja.
Ono što nazirem iz te poznatosti je mogućnost da Vlada postane novi Nesbe, a to je upravo ono što ja ne želim da čitam (jer smatram da je Vladin stil beskonačno bolji od Nesbeovog). Poznatost je ovde proizvod Vladine ljubavi prema Nesbeovom radu, ali i činjenice da izdavači prepoznaju tu formulu kao osnov za internacionalni uspeh. Suštinski, u odluci da bude više nalik Nesbeu, Vlada čini svoje pisanje meni manje privlačnim. Ovo je maksimalno subjektivna pozicija i nadam se da ćete je kao takvu tumačiti.
Da završimo ipak na visokoj noti: „Slamar“ je definitivno jedan zabavan i vešto skrojen unos u hronikama detektivske fikcije na našem podneblju i treba ga pročitati. Neka vam to bude prolećni (a i letnji) izbor i nećete zažaliti. Za one koji traže novog Boša ili Hulea, inspektor Vujić će svakako imati šta da ponudi, a analizirajući i određene tragove u pogledu Vujićevih budućih avantura, ne bi me čudilo da se uskoro Vujićeva (ali prevashodno Vujinovićeva) regionalna karijera pretoči u zaista internacionalnu.
April 19, 2022
Strašilo se od davnina koristi da plaši ptice kako ne bi sletale na njive, zobale seme i nanosile štetu. Liči na čoveka, ali ipak to nije. Slična je priča i sa Slamarem u ovoj knjizi. Liči na čoveka, ali to nije, jer koji čovek bi mogao da počini tako užasne zločine kao ove koje Vujinović opisuje u svojoj novoj knjizi.
Često kada čitam trilere imam zamerke kako nisu dovoljno napeti ili uzbudljivi, kako mi nedostaje da se sve kockice povežu ili kako mi je besmisleno da priča nema i pozadinu, dobro opisane scene i neupadljive detalje koji su u stvari najvažniji. Posle nekog vremena konačno sam naišla na triler koji me je oduševio.
„Slamar“ Vladimira Vujinovića poseduje savršenu dozu neizvesnosti i nepredvidivosti. Sve vreme sam slutila da priča krije mnogo više od onog što sam povezala i to se ispostavilo tačnim. Koliko budem ponosna na sebe kada rešim neku misteriju u potpunosti pre završetka romana, toliko se i oduševim kada pisac uspe da me „prevari“ i raspameti me svojim razrešenjem slučaja.
Filip Vujić nije klasičan inspektor i to je ono što kod njega obožavam. Spajajući različite tehnike, on ne samo da rešava zločin, nego i živi slučaj na kojem radi. Ovog puta Filip i njegov tim dobijaju slučaj ubice koji svoje žrtve puni slamom. Ubistva, privredni kriminal, već zaboravljeni, ali nikada rešeni slučajevi, saradnja srpske i hrvatske policije i nadasve sjajni psihološki profili likova su samo deo onoga što vas očekuje kada otvorite korice „Slamara“.
Meni je izuzetno prijalo to što nam autor daje širi kontekst zločina, što nas upoznaje sa nekim novim pojmovima i što brižljivo i precizno spaja veliki broj detalja iz različitih oblasti kako bi nam dao jednu kompletnu priču o zločincu koji je nemilosrdan, hladnokrvan i samouveren. Iz ovoga mogu samo da zaključim da je Vladimir jednako temeljan u pisanju svojih knjiga, kao što je Filip u rešavanju svojih slučajeva.
Ne volim da ocenjujem knjige, jer uvek mislim da nisam dovoljno merodavna za to, ali ovog puta pravim izuzetak i „Slamaru“ dajem čistu peticu.
Često kada čitam trilere imam zamerke kako nisu dovoljno napeti ili uzbudljivi, kako mi nedostaje da se sve kockice povežu ili kako mi je besmisleno da priča nema i pozadinu, dobro opisane scene i neupadljive detalje koji su u stvari najvažniji. Posle nekog vremena konačno sam naišla na triler koji me je oduševio.
„Slamar“ Vladimira Vujinovića poseduje savršenu dozu neizvesnosti i nepredvidivosti. Sve vreme sam slutila da priča krije mnogo više od onog što sam povezala i to se ispostavilo tačnim. Koliko budem ponosna na sebe kada rešim neku misteriju u potpunosti pre završetka romana, toliko se i oduševim kada pisac uspe da me „prevari“ i raspameti me svojim razrešenjem slučaja.
Filip Vujić nije klasičan inspektor i to je ono što kod njega obožavam. Spajajući različite tehnike, on ne samo da rešava zločin, nego i živi slučaj na kojem radi. Ovog puta Filip i njegov tim dobijaju slučaj ubice koji svoje žrtve puni slamom. Ubistva, privredni kriminal, već zaboravljeni, ali nikada rešeni slučajevi, saradnja srpske i hrvatske policije i nadasve sjajni psihološki profili likova su samo deo onoga što vas očekuje kada otvorite korice „Slamara“.
Meni je izuzetno prijalo to što nam autor daje širi kontekst zločina, što nas upoznaje sa nekim novim pojmovima i što brižljivo i precizno spaja veliki broj detalja iz različitih oblasti kako bi nam dao jednu kompletnu priču o zločincu koji je nemilosrdan, hladnokrvan i samouveren. Iz ovoga mogu samo da zaključim da je Vladimir jednako temeljan u pisanju svojih knjiga, kao što je Filip u rešavanju svojih slučajeva.
Ne volim da ocenjujem knjige, jer uvek mislim da nisam dovoljno merodavna za to, ali ovog puta pravim izuzetak i „Slamaru“ dajem čistu peticu.
May 17, 2022
Moj detaljni osvrt čitajte na blogu Knjiga za dušu
https://knjigazadusu.wordpress.com/20...
Slamar nam za razliku od Vladinog prvenca donosi malo drugačiju, višeslojniju i intrigantniju priču sa puno socijalno osetljivih tema od kojih su neke do skora, a neke i još uvek nose epitet “tabu“. Pored odlično razrađenog kriminalističko-istražiteljskog dela sa sablasnim zločincem koji svojim žrtvama raspori stomak i puni ga slamom, zapleta koji vode na malo očekivane strane, detaljnog istražnog toka koji nas uvodi u najsitnije pore funcionisanja policije i forenzike, i mindblow raspleta i kraja, autor u radnju mudro upliće i kontroverzne društvene teme poput nju ejdža kao pseudoreligijskog fenomena, masonskih redova među uticajnim ljudima, dalekosežnih posledica rata u Hrvatskoj, kriminala među pripadnicima društvene elite i nosioca krupnog kapitala, malverzacija i korupcije u državnom vrhu, krađe beba u porodilištima i prodaje bogatim porodicama. Sve ove teme Vlada vešto inkorporira u bazičnu priču o zloslutnom serijskom ubici čiji zločini potresaju javnost, koji uporno izmiče policiji i čak zahteva internacionalnu saradnju istražnih organa jer tragovi zločina odvode naše junake do susedne nam Hrvatske. Kako će istraga teći i pred kakvim će se izazovima Vujićev istražni tim naći, ostavljam vam da saznate.
https://knjigazadusu.wordpress.com/20...
Slamar nam za razliku od Vladinog prvenca donosi malo drugačiju, višeslojniju i intrigantniju priču sa puno socijalno osetljivih tema od kojih su neke do skora, a neke i još uvek nose epitet “tabu“. Pored odlično razrađenog kriminalističko-istražiteljskog dela sa sablasnim zločincem koji svojim žrtvama raspori stomak i puni ga slamom, zapleta koji vode na malo očekivane strane, detaljnog istražnog toka koji nas uvodi u najsitnije pore funcionisanja policije i forenzike, i mindblow raspleta i kraja, autor u radnju mudro upliće i kontroverzne društvene teme poput nju ejdža kao pseudoreligijskog fenomena, masonskih redova među uticajnim ljudima, dalekosežnih posledica rata u Hrvatskoj, kriminala među pripadnicima društvene elite i nosioca krupnog kapitala, malverzacija i korupcije u državnom vrhu, krađe beba u porodilištima i prodaje bogatim porodicama. Sve ove teme Vlada vešto inkorporira u bazičnu priču o zloslutnom serijskom ubici čiji zločini potresaju javnost, koji uporno izmiče policiji i čak zahteva internacionalnu saradnju istražnih organa jer tragovi zločina odvode naše junake do susedne nam Hrvatske. Kako će istraga teći i pred kakvim će se izazovima Vujićev istražni tim naći, ostavljam vam da saznate.
April 3, 2022
Poznata sam kao neko ko je sve samo ne licemjeran kad su komentari,pohvale i kritike u pitanju. To što Vladimira poštujem i volim jer je jedno gospoče pravo ostaviću po strani trenutno.
U jednom trenutku bila sam toliko ljuta na njega zbog nabrajanja nekih podataka koje mene lično smaraju. To kada je osnovana koja organizacija,i istorijat templara me u trileru ne zanima da vidim. Ali cijelo vrijeme me knjiga vukla da čitam,i iako sam se u jednom trenutku zbog gorenavedenog smorila znala sam da ima tu nešto što se krije cijelo vrijeme. Negdje oko 100e strane ubijeđena sam da znam ko je ubica. I u tu svoju ubijeđenost sam se ušuškala do kraja. Kad ono...avaj.
Vladimire,možda bih te i ubila jer si me malo nasankao,ali.. Svaka tebi čast. Ocjena manje samo jer me smaraju bespotrebni podaci-tako ja to makar doživljavam.
Knjiga je bolja od Jutarnje Zvezde.
U jednom trenutku bila sam toliko ljuta na njega zbog nabrajanja nekih podataka koje mene lično smaraju. To kada je osnovana koja organizacija,i istorijat templara me u trileru ne zanima da vidim. Ali cijelo vrijeme me knjiga vukla da čitam,i iako sam se u jednom trenutku zbog gorenavedenog smorila znala sam da ima tu nešto što se krije cijelo vrijeme. Negdje oko 100e strane ubijeđena sam da znam ko je ubica. I u tu svoju ubijeđenost sam se ušuškala do kraja. Kad ono...avaj.
Vladimire,možda bih te i ubila jer si me malo nasankao,ali.. Svaka tebi čast. Ocjena manje samo jer me smaraju bespotrebni podaci-tako ja to makar doživljavam.
Knjiga je bolja od Jutarnje Zvezde.
May 14, 2022
Not my cup of tea 😑
Prvi pokušaj čitanja bio je bezuspešan pa sam odložila i ponovo se vratila.
Osećaj je ipak ostao isti, priča me nije uvukla, nisam se povezala sa likovima. Vujića slabo ima, nije ni dominantan kao u prvoj knjizi. Lara mi nije simpatična ni malo, gomila suvišnih stvari koje udaljavaju od teme zbog koje sam zapravo tu... deo sa ubistvima jako kratak i tanak, dok prolazne stvari detaljno opisane, međuljudski odnosi, sitne afere, opet nekako mlake, sve je meni bez razloga tu.
Nisam uspela da doživim priču, a meni je to najbitnije. Taj osećaj kada sa glavnim likovima proživljavam sve.. u ovom slučaju smo se samo mimoišli..
Nažalost, od mene i dalje velika preporuka za Zvezdu, ne i za Slamara.
Prvi pokušaj čitanja bio je bezuspešan pa sam odložila i ponovo se vratila.
Osećaj je ipak ostao isti, priča me nije uvukla, nisam se povezala sa likovima. Vujića slabo ima, nije ni dominantan kao u prvoj knjizi. Lara mi nije simpatična ni malo, gomila suvišnih stvari koje udaljavaju od teme zbog koje sam zapravo tu... deo sa ubistvima jako kratak i tanak, dok prolazne stvari detaljno opisane, međuljudski odnosi, sitne afere, opet nekako mlake, sve je meni bez razloga tu.
Nisam uspela da doživim priču, a meni je to najbitnije. Taj osećaj kada sa glavnim likovima proživljavam sve.. u ovom slučaju smo se samo mimoišli..
Nažalost, od mene i dalje velika preporuka za Zvezdu, ne i za Slamara.
April 4, 2022
Zato što sam očekivao mnogo više.
Zato što je autor prerano, svesno ili nesvesno, sam otkrio identitet Slamara.
Zato što autor mora mnogo više da razradi uticajne likove priče, a i sporedne.
Zato što...
Zato što je autor prerano, svesno ili nesvesno, sam otkrio identitet Slamara.
Zato što autor mora mnogo više da razradi uticajne likove priče, a i sporedne.
Zato što...
April 15, 2022
#Препорука
Нисам неко ко толико ужива у трилерима, а нисам неко ни ко је одушевљен Ју Несбеом 😁.
И онда се вероватно питате, па зашто сам прочитала Сламара?
Зато што је Сламар са наших простора и близак ми је, зато што ликове боље познајем и зато што социјални део једног друштва је мој...
И обавезно, зато што је аутор тог романа писац који изнад свега улаже труд у своја дела, поштује читаоца и неко је ко може да осмисли свакакву заврзламу и заплет из свега што види и чује.
Агата Кристи је говорила да док пере судове смишља своје крими приче.
А наш Влада, мислим да то ради испијајући кафу са пријатељима, читајући штампу... шетајући... Једном речју из свега што га окружује, својом могућношћу и талентом, уме да искористи и преточи у доообар трилер роман.
Тако је на наше просторе сместио убиство Пауновића, човека са маргине закона, али га повезао и са убиствима у суседној нам држави Хрватској.
Филип Вујић је добио задатак да повеже неке давне злочине са новим дешавањима на економском тржишту. И каква све лица имају економски гиганти?
Уз изванредан детективски тим ушетаћемо у криминални миље који је, чини ми се, једини остао повезан између ове две државе. Све што се мери новцем функционише и у рату и у примирју.
Не кажу за џабе да је рат за сиромашне, а да се одређени сој људи на томе само богати.
И баш то и јесте донео рат деведесетих, неке јаке везе одређених људи и тајне које, погађате, уз муку, али успешно открива протагониста Вујиновићевих романа.
Као неко коме се допала Јутарња звезда морам да приметим да је аутор овде отишао корак више. Због верних читалаца је избрусио лик Филипа и поделио значајне улоге свима у тиму.
Стара добра екипа коју чине Бојана и Бокан добија појачање из Хрватске у полицијској истражитељки Лари... И док прво морају да науче све о сортама пшенице како би могли да пронађу узрочно последичну везу аутор нас кроз древну храну води и до древног народа, Индијанаца, па онда и до масонских организација.
У којој су вези озима пшеница (Јампарика, Тенева, Нокони) са убиством Пауновића или Матерића... Какве везе има између сламнатих фигура страшила и темпларске цркве у Бачу... У каквој повезаности су слама у утроби жртве и пшенична поља породице Валентић... Ако на то додамо и месну индустрију да ли нас трагови воде у правом смеру?
Све ово можете открити читањем овог романа уз напетост и језу, уз пуно мистерије и преокрета.
Колико год да читаоци буду виспрени и пуни трилерашког искуства, како год да поређају све ове елементе истраге и у празном простору умеју да реше непознату у једначини, опет ће их аутор надмудрити и коначно откриће ипак припада само Филипу Вујићу.
Владимире Вујиновићу, одушевио си ме овим последњим досољавањем и истрајношћу да не кокетираш са трендовима већ само са читаоцима.
Од мене огромна препорука ❤️
Нисам неко ко толико ужива у трилерима, а нисам неко ни ко је одушевљен Ју Несбеом 😁.
И онда се вероватно питате, па зашто сам прочитала Сламара?
Зато што је Сламар са наших простора и близак ми је, зато што ликове боље познајем и зато што социјални део једног друштва је мој...
И обавезно, зато што је аутор тог романа писац који изнад свега улаже труд у своја дела, поштује читаоца и неко је ко може да осмисли свакакву заврзламу и заплет из свега што види и чује.
Агата Кристи је говорила да док пере судове смишља своје крими приче.
А наш Влада, мислим да то ради испијајући кафу са пријатељима, читајући штампу... шетајући... Једном речју из свега што га окружује, својом могућношћу и талентом, уме да искористи и преточи у доообар трилер роман.
Тако је на наше просторе сместио убиство Пауновића, човека са маргине закона, али га повезао и са убиствима у суседној нам држави Хрватској.
Филип Вујић је добио задатак да повеже неке давне злочине са новим дешавањима на економском тржишту. И каква све лица имају економски гиганти?
Уз изванредан детективски тим ушетаћемо у криминални миље који је, чини ми се, једини остао повезан између ове две државе. Све што се мери новцем функционише и у рату и у примирју.
Не кажу за џабе да је рат за сиромашне, а да се одређени сој људи на томе само богати.
И баш то и јесте донео рат деведесетих, неке јаке везе одређених људи и тајне које, погађате, уз муку, али успешно открива протагониста Вујиновићевих романа.
Као неко коме се допала Јутарња звезда морам да приметим да је аутор овде отишао корак више. Због верних читалаца је избрусио лик Филипа и поделио значајне улоге свима у тиму.
Стара добра екипа коју чине Бојана и Бокан добија појачање из Хрватске у полицијској истражитељки Лари... И док прво морају да науче све о сортама пшенице како би могли да пронађу узрочно последичну везу аутор нас кроз древну храну води и до древног народа, Индијанаца, па онда и до масонских организација.
У којој су вези озима пшеница (Јампарика, Тенева, Нокони) са убиством Пауновића или Матерића... Какве везе има између сламнатих фигура страшила и темпларске цркве у Бачу... У каквој повезаности су слама у утроби жртве и пшенична поља породице Валентић... Ако на то додамо и месну индустрију да ли нас трагови воде у правом смеру?
Све ово можете открити читањем овог романа уз напетост и језу, уз пуно мистерије и преокрета.
Колико год да читаоци буду виспрени и пуни трилерашког искуства, како год да поређају све ове елементе истраге и у празном простору умеју да реше непознату у једначини, опет ће их аутор надмудрити и коначно откриће ипак припада само Филипу Вујићу.
Владимире Вујиновићу, одушевио си ме овим последњим досољавањем и истрајношћу да не кокетираш са трендовима већ само са читаоцима.
Од мене огромна препорука ❤️
May 3, 2022
Nije ovo Nesbe ni u naznakama.
Dobra ideja, izuzetno loše napisana.
Likovi plitki, žene u funkciji svog izgleda, motivacije nigde.
Sve predvidljivo, sve već poznato.
Kao epizoda CSI-a.
Dobra ideja, izuzetno loše napisana.
Likovi plitki, žene u funkciji svog izgleda, motivacije nigde.
Sve predvidljivo, sve već poznato.
Kao epizoda CSI-a.
April 13, 2023
Da krenemo sa onim što mi se svidelo. I u ovom romanu, jasno je da Vlada dobro poznaje policijske procedure.
Slučaj je poprilično zanimljiv. Ima dosta upečatljivih scena, poseta klanici mi je jedna od boljih…
Pošto se radnja delom dešava u Hrvatskoj, Hrvati govore na hrvatskom. To mi je skroz ok…
Takođe, primetio sam da se spominje i Trenkovac. To je za one koji ne znaju, mesto dešavanja krimića koje piše komšijski pisac Danijel Špelić.
U Zvezdi mi je bio problem previše objašnjavanja. U „Slamaru“ je bilo manje toga, što mi je vrlo drago. Mada je na momete bilo suviše detalja. Radnja je nešto brža… Ali i dalje sporija nego što bih voleo.
Provalio sam ubicu negde na pola, ali to i nije zamerka, koliko moj problem sa previše pročitanih trilera… Obrt na kraju mi je bio donekle neočekivan. Ima previše otvorenih tema – i tajna društva, i proklete 90., i krađa beba i tranzicija, pa to sve malo rasplinjava doživljaj samog slučaja.
Inspektor Filip je i dalje van šablona, drugačiji od većine. Za moj ukus previše savršen i duhovan, ali dobro… Malo se oslobodio sa ženama, bilo mu je i vreme.
U svakom slučaju, meni nije baš potpuno legao, ali „Slamar“ je tu, pa vi donestite sami svoj sud…
Slučaj je poprilično zanimljiv. Ima dosta upečatljivih scena, poseta klanici mi je jedna od boljih…
Pošto se radnja delom dešava u Hrvatskoj, Hrvati govore na hrvatskom. To mi je skroz ok…
Takođe, primetio sam da se spominje i Trenkovac. To je za one koji ne znaju, mesto dešavanja krimića koje piše komšijski pisac Danijel Špelić.
U Zvezdi mi je bio problem previše objašnjavanja. U „Slamaru“ je bilo manje toga, što mi je vrlo drago. Mada je na momete bilo suviše detalja. Radnja je nešto brža… Ali i dalje sporija nego što bih voleo.
Provalio sam ubicu negde na pola, ali to i nije zamerka, koliko moj problem sa previše pročitanih trilera… Obrt na kraju mi je bio donekle neočekivan. Ima previše otvorenih tema – i tajna društva, i proklete 90., i krađa beba i tranzicija, pa to sve malo rasplinjava doživljaj samog slučaja.
Inspektor Filip je i dalje van šablona, drugačiji od većine. Za moj ukus previše savršen i duhovan, ali dobro… Malo se oslobodio sa ženama, bilo mu je i vreme.
U svakom slučaju, meni nije baš potpuno legao, ali „Slamar“ je tu, pa vi donestite sami svoj sud…
August 4, 2023
Fino mada od polovine dosta predvidivo 😁
Zamisao romana nije loša ali realizacija jeste. Utisak je da je pisac mnogo želeo, a malo dao. Otvoreno je mnogo tema, bez potrebe. Bez velikog truda i daljeg čitanja možete znati kraj romana. Očekivala sam mnogo više jer sam viđala sve same preporuke ali ovo je za mene bilo baš mlako.
Zamisao romana nije loša ali realizacija jeste. Utisak je da je pisac mnogo želeo, a malo dao. Otvoreno je mnogo tema, bez potrebe. Bez velikog truda i daljeg čitanja možete znati kraj romana. Očekivala sam mnogo više jer sam viđala sve same preporuke ali ovo je za mene bilo baš mlako.
May 30, 2022
Kratka poruka kritičarima, napišite knjigu, ubedite me da znate napisati bolju, rado ću je pročitati....
Čekam novu priču o Filipu Vujiću 3#
Čekam novu priču o Filipu Vujiću 3#
May 20, 2022
Moje prvo upoznavanje sa perom Vladimira Vujinovica je proslo dobro, skoro pa odlicno.
Svima dobro poznat inspektor Filip Vujic, sa svojom malo izmenjenom ekipom dobija jos jedan znatno tezi slucaj za resavanje.
Filip, Bojana i Bokan pokusavaju svim silama da rese slucaj - SLAMAR.
Dok Vujiceva ekipa stoji u mestu, Slamar svoje zrtve uveliko mucki ubija i kasapi.
Postoji li mogucnost da uhvate Slamara ?
Mogu li bar u jednom trenutku biti korak ispred ubice ?
Pojavljuje se i Lara Plevnik, ali ko je ona ?
Ko je Ines Valentic ustvari ?
I da li moze covek mrtav nekoliko godina da ozivi ?
Likovi su dobro predstavljeni, tako da necete imati problema ako niste citali autorov prvi roman "Jutarnja zvezda".
Opisa je bilo taman kako treba, sasvim dovoljno za ovaj triler.
Posebno mi je godilo sto se radnja odvijala u Srbiji, tacnije u Beogradu, samim tim mi je bilo lakse zamisliti razna mesta, ulice i slicne stvari.
Desilo mi se da se na trenutke bas najezim, da mi malo zeludac zaigra zbog nekih scena, ali ne dovoljno.
Nije me hvatala jeza toliko koliko ja mislim da je trebalo, na neke momente mi se ucinilo kao da je autor ostao bez energije i da se sve to odrazilo na knjigu.
Na dosta momenta su me sama radnja i Vujic kao inspektor podsetili na Jona Linu i radnju iz romana "Lazar" - Las Keplera.
Triler kao triler, a posebno psiholoski treba maksimalno da drzi paznju, da te na momente baci u bunar sa rolerkosterom emocija i vrati u sedlo, a da to ni ne osetis.
Ovde je bilo toga, ali nazalost ne dovoljno, inace bi knjiga bila fenomenalna.
Ocena manje samo zato jer sam vec na pocetku ukapirao da jedna osoba ima veze sa slucajem.
Svima dobro poznat inspektor Filip Vujic, sa svojom malo izmenjenom ekipom dobija jos jedan znatno tezi slucaj za resavanje.
Filip, Bojana i Bokan pokusavaju svim silama da rese slucaj - SLAMAR.
Dok Vujiceva ekipa stoji u mestu, Slamar svoje zrtve uveliko mucki ubija i kasapi.
Postoji li mogucnost da uhvate Slamara ?
Mogu li bar u jednom trenutku biti korak ispred ubice ?
Pojavljuje se i Lara Plevnik, ali ko je ona ?
Ko je Ines Valentic ustvari ?
I da li moze covek mrtav nekoliko godina da ozivi ?
Likovi su dobro predstavljeni, tako da necete imati problema ako niste citali autorov prvi roman "Jutarnja zvezda".
Opisa je bilo taman kako treba, sasvim dovoljno za ovaj triler.
Posebno mi je godilo sto se radnja odvijala u Srbiji, tacnije u Beogradu, samim tim mi je bilo lakse zamisliti razna mesta, ulice i slicne stvari.
Desilo mi se da se na trenutke bas najezim, da mi malo zeludac zaigra zbog nekih scena, ali ne dovoljno.
Nije me hvatala jeza toliko koliko ja mislim da je trebalo, na neke momente mi se ucinilo kao da je autor ostao bez energije i da se sve to odrazilo na knjigu.
Na dosta momenta su me sama radnja i Vujic kao inspektor podsetili na Jona Linu i radnju iz romana "Lazar" - Las Keplera.
Triler kao triler, a posebno psiholoski treba maksimalno da drzi paznju, da te na momente baci u bunar sa rolerkosterom emocija i vrati u sedlo, a da to ni ne osetis.
Ovde je bilo toga, ali nazalost ne dovoljno, inace bi knjiga bila fenomenalna.
Ocena manje samo zato jer sam vec na pocetku ukapirao da jedna osoba ima veze sa slucajem.
July 29, 2022
Kako nastaje strašilo? Strašilo je u bukvalnom smislu lutka u obliku čoveka koja se obično postavlja u polja zbog plašenja ptica koje se hrane semenkama. Najčešće se postavlja stara odeća na dva štapa u obliku krsta dok se glava oblikuje od slame.
Čest motiv u umetnosti i književnosti, strašilo ima značajnu simboliku.
Osnovna svrha strašila je da "straši", odnosno da uplaši. U tumačenju snova ima dvojaku simboliku (zavisno od toga da li ste u snu čovek ili vrana). Ono sa jedne strane simbol smrti i straha, ali istovremeno može svojim simbolikom otići u drugu krajnost i predstavljati simbol nade i napretka.
Ona su simbol smrti zato što asociraju na strah od gladi, ukoliko ptice unište setvu. Sa druge strane, upravo su simbol žrtve i napretka.
Ipak, najčešće pomislimo na njih u konotaciji sa proslavom Noći veštica. Njihova funkcija je plašenje, a mnoge mračne stvari se kriju u tami... Zar ne?
Slamar je čovek koji radi sa slamom, lepo zna da je skupi u valjke za vreme vršidbe. Međutim postavlja se pitanje šta se desi kada posao slamara postane mračniji i ne tako bezazlen, nego mračan, blizak suštinskoj simbolici strašila... Tela punjenog slamom...
Ponovo smo u vrtlogu istrage sa srpskim Harijem Huleom kako kažu ljubitelji Ju Nesbea, inspektorom Filipom Vujićem. Meni je on kombinacija Horejšija Kejna iz "CSI:Miami" i Klaris Starling iz "Kad jaganjci utihnu". Načitan, svestran, talentovan, sav u superlativu da to pomalo iritira. Još u prvom romanu Vladimira Vujinovića "Jutarnja zvezda" mi je ta njegova savršenost išla na živce, ali dobro.
Ovog puta imamo međudržavni zločin sa brutalnim ubistvima gde žrtve padaju poput snoplja za vreme žetve. Strašilo kao potpis i leševi čija je utroba napunjena slamom zadaju glavobolju inspektoru Vujiću i srpskoj policiji, ali i policijskoj službenici Lari Plevnik i njenim hrvatskim kolegama. Kravavi trag vodi ih do nerešenog ubistva porodice uglednog biologa i njegove porodice izvešenog 18 godina ranije u Baranji.
Kako su ova ubistva povezna? Kako se DNK trag žrtve nerešenog ubistva iz Baranje, javlja osamnaest godina kasnije u Beogradu? Kakve veze imaju jamparika, teneva i nokoni - vrste pšenice sa ubistvima?
Iskreno, prvi deo romana koji je usledio nakon prvog ubistva mi nije prijao. Bio mi je monoton, rasplinut i suviše razvučen. Međutim, druga polovina i sam rasplet mi se dopao. Ovog puta nemam zamerku kao u "Jutarnjoj zvezdi" - do kraja romana nisam imala predstavu ko je ubica. Imala sam neke ideje, sa par njih sam bila blizu i taman kad sam mislila pa da to je to - cvrc! Nije. To mi je popravilo celokupan utisak i anuliralo monoton početak.
I da... Poslednje dve strane, poslednje poglavlje bolje da se nisu našle tu. Izazivaju bljuc osećaj u stomaku. Za nekog tako načitanog i svestranog od inspektora Vujića se ne očekuju stereotipi u udvaranju koji su toliko izlizani poput poređenja sa Jelenom Trojanskom.
Čest motiv u umetnosti i književnosti, strašilo ima značajnu simboliku.
Osnovna svrha strašila je da "straši", odnosno da uplaši. U tumačenju snova ima dvojaku simboliku (zavisno od toga da li ste u snu čovek ili vrana). Ono sa jedne strane simbol smrti i straha, ali istovremeno može svojim simbolikom otići u drugu krajnost i predstavljati simbol nade i napretka.
Ona su simbol smrti zato što asociraju na strah od gladi, ukoliko ptice unište setvu. Sa druge strane, upravo su simbol žrtve i napretka.
Ipak, najčešće pomislimo na njih u konotaciji sa proslavom Noći veštica. Njihova funkcija je plašenje, a mnoge mračne stvari se kriju u tami... Zar ne?
Slamar je čovek koji radi sa slamom, lepo zna da je skupi u valjke za vreme vršidbe. Međutim postavlja se pitanje šta se desi kada posao slamara postane mračniji i ne tako bezazlen, nego mračan, blizak suštinskoj simbolici strašila... Tela punjenog slamom...
Ponovo smo u vrtlogu istrage sa srpskim Harijem Huleom kako kažu ljubitelji Ju Nesbea, inspektorom Filipom Vujićem. Meni je on kombinacija Horejšija Kejna iz "CSI:Miami" i Klaris Starling iz "Kad jaganjci utihnu". Načitan, svestran, talentovan, sav u superlativu da to pomalo iritira. Još u prvom romanu Vladimira Vujinovića "Jutarnja zvezda" mi je ta njegova savršenost išla na živce, ali dobro.
Ovog puta imamo međudržavni zločin sa brutalnim ubistvima gde žrtve padaju poput snoplja za vreme žetve. Strašilo kao potpis i leševi čija je utroba napunjena slamom zadaju glavobolju inspektoru Vujiću i srpskoj policiji, ali i policijskoj službenici Lari Plevnik i njenim hrvatskim kolegama. Kravavi trag vodi ih do nerešenog ubistva porodice uglednog biologa i njegove porodice izvešenog 18 godina ranije u Baranji.
Kako su ova ubistva povezna? Kako se DNK trag žrtve nerešenog ubistva iz Baranje, javlja osamnaest godina kasnije u Beogradu? Kakve veze imaju jamparika, teneva i nokoni - vrste pšenice sa ubistvima?
Iskreno, prvi deo romana koji je usledio nakon prvog ubistva mi nije prijao. Bio mi je monoton, rasplinut i suviše razvučen. Međutim, druga polovina i sam rasplet mi se dopao. Ovog puta nemam zamerku kao u "Jutarnjoj zvezdi" - do kraja romana nisam imala predstavu ko je ubica. Imala sam neke ideje, sa par njih sam bila blizu i taman kad sam mislila pa da to je to - cvrc! Nije. To mi je popravilo celokupan utisak i anuliralo monoton početak.
I da... Poslednje dve strane, poslednje poglavlje bolje da se nisu našle tu. Izazivaju bljuc osećaj u stomaku. Za nekog tako načitanog i svestranog od inspektora Vujića se ne očekuju stereotipi u udvaranju koji su toliko izlizani poput poređenja sa Jelenom Trojanskom.
May 18, 2024
Beograd
U Banjičkoj šumi inspektor Vujić i njegov tim pronalaze leš kome su izvađeni organi a utroba napunjena slamom. A u blizini se nalazi strašilo.
DNK koja je pronađena pripada mrtvom čoveku, čoveku koji je umro u masakru pre osamnaest godina.
Zagreb, Hrvatska
Lara Plevnik radi na slučaju malverzacije jednog od najvećih tajkuna devedesetih godina. Istraga će je odvesti u Beograd.
Kako su ti slučajevi povezani, to ostavljam na vama. Oni koji su čitali, znaju 😊
Iako mi se Jutarnja zvezda nije dopala ni ič i činjenica da sam je ostavila na polovini, priznajem da sam bila skeptična što se tiče ovog Vladimirovog Slamara.
Ipak sam rešila da pružim šansu i da probam. U ovakvim nekim trenucima bio mi je potreban roman koji će da me otrgne od realnosti i malo isključi iz svega. E pa znate šta, uspeo je !
Vladimire, zamrsio si ga i to pošteno i na kraju razmrsio, onako valjano.
Jedino što mi se nije dopalo i nije mi se uklapalo u koncepciju romana je zadnje poglavlje. Jelena Trojanska? Suvišno.
Likova ima pregršt i autor ih je na suptilan način uvodio u našu priču. Pretpostavila sam ko i šta tek na drugoj trećini knjige ali ko je zaista Slamar na kraju ispao, e to nisam.
Dopao mi se deo koji je autor posvetio masonima i njihovim aktivnostima. Baš je podrobno istražen taj deo. A da, tu je deo i sa DNK. Neke stvari zaista nisam znala a ovde sam saznala ( da ne spojlujem na šta mislim ). Definitivno ću čitati još neki njegov roman 💪🏻
Međudržavni zločini. Srbija i Hrvatska.
Strašilo.
Slama.
Masakr.
Slamar…
#preporuka
August 4, 2023
Biću blaga i neka budu 3⭐. Inače, stil pisanja je loš, nakaradno sklopljene rečenice, mnooogo klišea i nepotrebnih činjenica (prilikom uviđaja su nosili lateks rukavice, čokolada je Milka, stari naziv i novi naziv ulice, itd) užasan stav prema ženskim osobama, ali radnja ima potencijala. 🙂
April 15, 2022
Progres pisca je drastican ,od Jutarnje Zvezde do Slamara,delo koje je dostojno svetske rang liste.Zaplet je bio fenomenalan,jer bas kada pomislis da imas sve reseno,sve kockice poslagane ,tada dolazi do soka i preokreta ,preokreta koji se nazirao u sitnim naznakama i tragovima koje nam je pisac vesto ostavio pred nosom,i onda dolazi do "Aha" momenta.Sam rasplet je kao najlepsa simfonija iskomponovan do tancina ,sa ekstremnim kresendom na kraju.Radnja drzi paznju i drzi te celo vreme na ivici ,sto je odlicno,jer se osecas licno umesanim u slucaj.
Vladimir je dijamant sto se tice naseg noara,covek koji ima vec sada potencijal da stane rame uz rame sa Nesbeom i Kobenom,po mom skromnom misljenju,Vladimir je daleko bolji od njih dvojice,njegova dela ce dobiti ekranizaciju sto odsto,tu nemam sumnje.Jedva cekam novu knjigu i nove akcije Filipa Vujica.
Vladimir je dijamant sto se tice naseg noara,covek koji ima vec sada potencijal da stane rame uz rame sa Nesbeom i Kobenom,po mom skromnom misljenju,Vladimir je daleko bolji od njih dvojice,njegova dela ce dobiti ekranizaciju sto odsto,tu nemam sumnje.Jedva cekam novu knjigu i nove akcije Filipa Vujica.
January 17, 2024
Hm....3.5 ocena...
Ne znam sta bih rekao. Ideja mi je sjajna, egzekucija mlaka. Deluje mi kao da je otkrice Slamara nekako "alibi" obrt koji je pisac ponudio. Ima cringe momenata u nekim dijalozima....Ponekad deluje da se cita zapravo policijski izvestaj, umesto same radnje.
Ne znam sta bih rekao. Ideja mi je sjajna, egzekucija mlaka. Deluje mi kao da je otkrice Slamara nekako "alibi" obrt koji je pisac ponudio. Ima cringe momenata u nekim dijalozima....Ponekad deluje da se cita zapravo policijski izvestaj, umesto same radnje.
June 1, 2022
Prelepi domaći triler koji odiše novo energijom
April 23, 2022
Pročitala sam zaredom Jutarnju zvezdu i Slamara. Osećaj je zaista moćan. Teško mi je odlučiti se koja je od te dve knjige bolja. Slamar je svakako trilerozniji, sa većim fokusom na zaplet i obrte. Mada naravno, ja ni Zvezdu ne bih otpisala. U pitanju su dva različita koncepta. A sa obe knige autor je sebe svrstao, bez sumnje, u najboljeg domaćeg crime-thriller-mystery pisca. Ubeđena sam da serijal o inspektoru Vujiću imao veliki potencijal, ne samo u domaćim okvirima, nego kada je i inostrano tržište u pitanju. I ubeđena sam da će jednog dana doći do ekranizacije. I to ne od strane domaće produkcije, nego što da ne i jednog Netflixa npr. Živi bili pa videli.
November 27, 2022
3.5, ali hajde neka bude 4. Nisam čitao prvi roman autora, ali pročitaću sigurno. Razlozi zašto je 3,5 ocena:
1. Zapleti su mi bili previše očigledni i nisam osetio napetost kakvu treba osetiti čitajući ovakve knjige
2. Previše opširni opisi pojedinih stvari, dok za ono za šta je trebao/mogao biti opširniji opis, nije ga bilo
3. Ponavljanje istih rečenica na istoj strani, ili u razmaku od jednog ili dva pasusa
4. Bacanje sekire sa 10 metara tako da ona istane zabodena u rame, ne znam, nešto mi taj momenat bio malo filmski i nerealan
Sve u svemu, dobra knjiga, ali, na osnovu reakcija i godina autora kao i opusa rada, možda sam ja očekivao nešto više. Ali svakako, preporuke, zbog genijalne ideje i moram da pohvalim neke motive koje nikako nisam očekivao kao na primer LGBT veza, to je onako za mene bio najveći zaplet, jer skoro svi drugi su bili manje više očekivani i očigledni.
1. Zapleti su mi bili previše očigledni i nisam osetio napetost kakvu treba osetiti čitajući ovakve knjige
2. Previše opširni opisi pojedinih stvari, dok za ono za šta je trebao/mogao biti opširniji opis, nije ga bilo
3. Ponavljanje istih rečenica na istoj strani, ili u razmaku od jednog ili dva pasusa
4. Bacanje sekire sa 10 metara tako da ona istane zabodena u rame, ne znam, nešto mi taj momenat bio malo filmski i nerealan
Sve u svemu, dobra knjiga, ali, na osnovu reakcija i godina autora kao i opusa rada, možda sam ja očekivao nešto više. Ali svakako, preporuke, zbog genijalne ideje i moram da pohvalim neke motive koje nikako nisam očekivao kao na primer LGBT veza, to je onako za mene bio najveći zaplet, jer skoro svi drugi su bili manje više očekivani i očigledni.
This entire review has been hidden because of spoilers.
May 21, 2022
Žao mi je što zbog obaveza nisam stigla brže da pročitam knjigu.
Ja sam osoba koja obožava trilere, misterije, krimi čuda i šta sve ne vezano za ubistva, ali ovde sam se malo smorila i smatram da su neke scene bile bespotrebne a i sami opisi.
Priča je jedna od boljih koje sam ja pročitala i držala mi je pažnju od prve do poslednje stranice (zanemarimo činjenicu da sam je čitala 16 dana). Ta tenzija, huhtavost od samog početka mi je zadavala trnce po celoj kičmi i milion i jednu pretpostavku o ubici (imala sam teoriju za dve osobe i taman kad sam se ponadala da je jedna od njih kad ono prc).
Autoru nikada neću oprostiti šta je uradio mom Bokanu i samo imam da kažem da mi je malo falilo da ostavim knjigu i da ne pročitam poslednjih 10ak stranica zbog toga.
Da, ja plačem i uz trilere, ne osuđujte me.
Ali sve u svemu, velika preporuka za ovu knjigu. 😊
Ja sam osoba koja obožava trilere, misterije, krimi čuda i šta sve ne vezano za ubistva, ali ovde sam se malo smorila i smatram da su neke scene bile bespotrebne a i sami opisi.
Priča je jedna od boljih koje sam ja pročitala i držala mi je pažnju od prve do poslednje stranice (zanemarimo činjenicu da sam je čitala 16 dana). Ta tenzija, huhtavost od samog početka mi je zadavala trnce po celoj kičmi i milion i jednu pretpostavku o ubici (imala sam teoriju za dve osobe i taman kad sam se ponadala da je jedna od njih kad ono prc).
Autoru nikada neću oprostiti šta je uradio mom Bokanu i samo imam da kažem da mi je malo falilo da ostavim knjigu i da ne pročitam poslednjih 10ak stranica zbog toga.
Da, ja plačem i uz trilere, ne osuđujte me.
Ali sve u svemu, velika preporuka za ovu knjigu. 😊
This entire review has been hidden because of spoilers.
April 1, 2023
Problem drugog romana? Čuli kada za taj izraz? Nije toliko uobičajen, ali pronašao sam kako je dosta autora, pogotovo onih koji su pisali serijale, imalo zanimljivu dilemu - kako nastaviti započetu priču? Postoji nekoliko mogućnosti za to. Prva je pomalo očita i banalna; napisati nastavak onako kako je napisan prvi roman. Dodati sitnicu-dvije novog materijala i u osnovi napraviti kopiju. Neće upaliti uvijek, ali publika će dobiti ono što očekuje, poznatu priču i istog lika, posao je u konačnici napravljen. Thomas Harris je to izveo u Kada jaganjci utihnu i napravio je toliko dobar posao da su čitatelji malo na rubu koji je roman ustvari bolji; Crveni zmaj ili Kada jaganjci utihnu. Crveni zmaj, naravno, jer je original, a našao sam i komentare kako bi FBI trebao staviti Hannibala Lectera na platnu listu koliko se često s njim konzultiraju. Druge metoda je ponešto riskantna. Promijeniti cijeli koncept romana i napraviti nešto novo, svježe i, idemo to tako reći, neočekivano. Sada, taj koncept zna imati dobru isplatu, ali i ostati kratkih rukava jer ta promjena ne uspije uvijek ispasti onako kako je bilo planirano. Opet, Thomas Harris (danas mi je on referenca za najbolje i najgore, pomirite se s tim). Hannibal je, po meni, jako loš roman koji granični s banalnošću i očitom zaljubljenošću pisca u vlastitu kreaciju. Umjesto mračnog trilera sjajnih likova, dobili smo — nešto. Gurmanske eskopade naslovnog lika, junakinju koja nije ni sjena onom liku koji je bio u prošlom nastavku, traume iz djetinjstva i malo cuclanja bradavica… Da, stvari nisu baš lijepo završile. Razumijem želju za promjenom, stvarno je razumijem, jer je dosadno pisati jedne te iste stvari. Koliko puta se Hercule Poirot može pronaći na odmoru, u nekom finom slikovitom engleskom kraju, u udobnoj ladanjskoj kući, gdje će netko početi ubijati ljude? Agatha Christie je slavno mrzila svog lika, nije ga mogla podnijeti, i pisala je te romane zato što su joj bili isplativi. Iako je bila originalna i svježa dosta da ne bude čisto ponavljanje, ponekad se jednostavno osjetilo kako nije marila za ništa od toga, što je dovodilo do repeticije.
Kakve sve to ima veze sa Slamarom Vladimira Vujinovića? Pa, poprilične. Jer, nakon što sam završio čitanje, nekako nisam bio na pravom mjestu, što bi se reklo, da ga odmah ocijenim te sam si fino uzeo nekoliko dana odmora da se dojmovi slegnu. Nije mi se svidio kao Jutarnja zvezda, neću uljepšavati jer je taj roman za mene jedan od najboljih domaćih kriminalističkih trilera koje sam pročitao unatrag dvadeset godina, pa je ljestvica bila postavljena jako visoko. Poznajem hrvatsku stranu spisateljskih napora da napišu sličan roman i svi su slavno propali. Možda sam malo previše kritičan, ali kako i sam pišem po sličnom obrascu (serijski ubojice i privatni detektivi su dva najveća klišeja s kojima se možete igrati u kriminalističkoj književnosti) jako brzo uhvatim kada je roman ponesen dobrom idejom ili autor jednostavno piše samo zato što su mu platili da to napiše jer je poznato ime (da, i to se događa). Stoga, Jutarnja zvezda je za moj gurmanski čitateljski ukus bila sjajna. Slamar ne toliko i malo sam dumao o tome zašto je to tako. Postoji nekoliko — određenih problema, da to malo nespretno složim, koji su nekako spriječili da priča dosegne pravi potencijal. Opet, s druge strane novčića, napravio je nešto sjajno i zanimljivo, što pisanje ovog osvrta čini zanimljivim iskustvom jer ne susrećem se baš često s romanima o kojima mogu reći svega i svačega.
Osnovna priča nas upoznaje s ubojicom koji ima blago pretjeran način rada. Naime, nakon što ubije žrtve, njihovu utrobu napuni sa slamom. Ubojstva su mračna i krvava i nasilna, ali očito imaju nešto više od samog scenskog nastupa. Sve to ima svoje razloge zašto i zato i korijene vuku iz daleke prošlosti, što je za mene osobno, koji često koristim motiv prošlosti za sranja u sadašnjosti, jako dobra postavka za radnju. Jer, ubojstvo nikada nije samo čisto ubojstvo, iza njega uvijek leži neki motiv i ovaj koji ubojica ima je sasvim solidan da krene u akciju. Dolazi naš junak, inspektor Filip Vujić i njegov tim i lov na opasnog ubojicu može započeti. Osim što se on, sasvim slučajno, odvija na dvije fronte, u Srbiji i Hrvatskoj. Detant u najboljem smislu te riječi. I tu sada pomalo dolazimo do toga što je dobro, ali ujedno i problematično u samom romanu. Pratiti istragu iz dva smjera je jako dobar način da se prodrmaju temelji koje je uspostavio prvi roman. Nije ponavljanje, nije kopiranje dobitne formule prvog romana, meni su dijelovi priče s Larom Plevnik ustvari bili dobri i zanimljivi. Pisanje u trećem licu ima svojih prednosti jer pisac može uhvatiti čitatelja i navoditi ga da razmišlja u nekoliko smjerova (ja volim prvo lice, ali ono je jako, jako, jako ograničeno po tom pitanju). Dvije priče vode prema jednoj, naravno. Problem koji proizlazi iz toga jeste što naš junak ostaje u pozadini. Filip Vujić je u Jutarnjoj zvezdi bio dašak svježeg zraka meni kao čitatelju jer mi je bilo povrh glave junaka koji se bore s demonima alkohola, depresije, mračnjaštva i sličnih stvari. Ponekad su ljudi jednostavno dobri u svom poslu. Dok sam čitao, imao sam blagi dojam kako Vujić karakterno stoji na mjestu. To je mali problem jer serijali bi trebali razvijati likove, proširivati ih i izgrađivati karakterno. Zato sam mišljenja kako je Vujić kao takav prvo trebao dobiti još koji samostalni roman, koji bi bio više fokusiran na njega, pa tek se onda upustiti u suradnju i veliki slučaj kao što je Slamar jer bi ga čitatelji bolje upoznali. Onda se u drugom dijelu radnje događa obrnuti slučaj; inspektorica Lara pada u drugi plan i Filip preuzima pozornicu, što je posljedično dovelo do toga da nijedan od likova nije dobio pravih pet minuta slave. Ne da je nešto nepopravljivo loše u tome, priča ima svoj tijek koji je kombinacija prave forenzične znanosti i dobrog starog obijanja vrata i ispitivanja svjedoka, ali se osjeti kada neki od likova izgubi zalet i postane statist.
Iako nisam preveliki obožavatelj ubojica koji vole raditi scenske nastupe, svidjelo mi se što cijela priča vuče motive iz daleke prošlosti, my stomping ground, i, iako roman ima osjetnu amerikanizaciju u prikazu modusa operandija, dobro je što je postojala neka pozadina iza toga, iako se malo izgubio onaj osjećaj domaće autentičnosti koju je imala Jutarnja zvezda. Nešto dobiješ, nešto izgubiš. Slamar tako ispada zanimljiv roman jer je drastično različit od prvoga, barem što se tiče narativnog pristupa. Uklapa se u moderni trend trilera koji imaju taj brži tempo, pomalo globalne detalje (serijski ubojice su u našim krajevima ponešto egzotične biljke jer ih nemamo), gotovo filmsko kadriranje poglavlja i ne može ga se optužiti da je kopija prvog romana. Ali, u istom zamahu, ističe se jer je domaći roman. To mu je prednost. Vani bi bio dio gomile sličnih romana i, iako čitljiv i zanimljiv (ovo shvatite uvjetno, MENI je bio zanimljiv, drugima možda neće biti) bio bi tek šum u pozadini. Po meni, ovo je uspio eksperiment, svakako je drugačiji od onoga što sam očekivao. Nije bez mana, to dolazi s time kada pišete nešto drugačije i sa zanimanjem ću pratiti daljnji razvoj serijala. Treba konkurenciju držati na oku.
Kakve sve to ima veze sa Slamarom Vladimira Vujinovića? Pa, poprilične. Jer, nakon što sam završio čitanje, nekako nisam bio na pravom mjestu, što bi se reklo, da ga odmah ocijenim te sam si fino uzeo nekoliko dana odmora da se dojmovi slegnu. Nije mi se svidio kao Jutarnja zvezda, neću uljepšavati jer je taj roman za mene jedan od najboljih domaćih kriminalističkih trilera koje sam pročitao unatrag dvadeset godina, pa je ljestvica bila postavljena jako visoko. Poznajem hrvatsku stranu spisateljskih napora da napišu sličan roman i svi su slavno propali. Možda sam malo previše kritičan, ali kako i sam pišem po sličnom obrascu (serijski ubojice i privatni detektivi su dva najveća klišeja s kojima se možete igrati u kriminalističkoj književnosti) jako brzo uhvatim kada je roman ponesen dobrom idejom ili autor jednostavno piše samo zato što su mu platili da to napiše jer je poznato ime (da, i to se događa). Stoga, Jutarnja zvezda je za moj gurmanski čitateljski ukus bila sjajna. Slamar ne toliko i malo sam dumao o tome zašto je to tako. Postoji nekoliko — određenih problema, da to malo nespretno složim, koji su nekako spriječili da priča dosegne pravi potencijal. Opet, s druge strane novčića, napravio je nešto sjajno i zanimljivo, što pisanje ovog osvrta čini zanimljivim iskustvom jer ne susrećem se baš često s romanima o kojima mogu reći svega i svačega.
Osnovna priča nas upoznaje s ubojicom koji ima blago pretjeran način rada. Naime, nakon što ubije žrtve, njihovu utrobu napuni sa slamom. Ubojstva su mračna i krvava i nasilna, ali očito imaju nešto više od samog scenskog nastupa. Sve to ima svoje razloge zašto i zato i korijene vuku iz daleke prošlosti, što je za mene osobno, koji često koristim motiv prošlosti za sranja u sadašnjosti, jako dobra postavka za radnju. Jer, ubojstvo nikada nije samo čisto ubojstvo, iza njega uvijek leži neki motiv i ovaj koji ubojica ima je sasvim solidan da krene u akciju. Dolazi naš junak, inspektor Filip Vujić i njegov tim i lov na opasnog ubojicu može započeti. Osim što se on, sasvim slučajno, odvija na dvije fronte, u Srbiji i Hrvatskoj. Detant u najboljem smislu te riječi. I tu sada pomalo dolazimo do toga što je dobro, ali ujedno i problematično u samom romanu. Pratiti istragu iz dva smjera je jako dobar način da se prodrmaju temelji koje je uspostavio prvi roman. Nije ponavljanje, nije kopiranje dobitne formule prvog romana, meni su dijelovi priče s Larom Plevnik ustvari bili dobri i zanimljivi. Pisanje u trećem licu ima svojih prednosti jer pisac može uhvatiti čitatelja i navoditi ga da razmišlja u nekoliko smjerova (ja volim prvo lice, ali ono je jako, jako, jako ograničeno po tom pitanju). Dvije priče vode prema jednoj, naravno. Problem koji proizlazi iz toga jeste što naš junak ostaje u pozadini. Filip Vujić je u Jutarnjoj zvezdi bio dašak svježeg zraka meni kao čitatelju jer mi je bilo povrh glave junaka koji se bore s demonima alkohola, depresije, mračnjaštva i sličnih stvari. Ponekad su ljudi jednostavno dobri u svom poslu. Dok sam čitao, imao sam blagi dojam kako Vujić karakterno stoji na mjestu. To je mali problem jer serijali bi trebali razvijati likove, proširivati ih i izgrađivati karakterno. Zato sam mišljenja kako je Vujić kao takav prvo trebao dobiti još koji samostalni roman, koji bi bio više fokusiran na njega, pa tek se onda upustiti u suradnju i veliki slučaj kao što je Slamar jer bi ga čitatelji bolje upoznali. Onda se u drugom dijelu radnje događa obrnuti slučaj; inspektorica Lara pada u drugi plan i Filip preuzima pozornicu, što je posljedično dovelo do toga da nijedan od likova nije dobio pravih pet minuta slave. Ne da je nešto nepopravljivo loše u tome, priča ima svoj tijek koji je kombinacija prave forenzične znanosti i dobrog starog obijanja vrata i ispitivanja svjedoka, ali se osjeti kada neki od likova izgubi zalet i postane statist.
Iako nisam preveliki obožavatelj ubojica koji vole raditi scenske nastupe, svidjelo mi se što cijela priča vuče motive iz daleke prošlosti, my stomping ground, i, iako roman ima osjetnu amerikanizaciju u prikazu modusa operandija, dobro je što je postojala neka pozadina iza toga, iako se malo izgubio onaj osjećaj domaće autentičnosti koju je imala Jutarnja zvezda. Nešto dobiješ, nešto izgubiš. Slamar tako ispada zanimljiv roman jer je drastično različit od prvoga, barem što se tiče narativnog pristupa. Uklapa se u moderni trend trilera koji imaju taj brži tempo, pomalo globalne detalje (serijski ubojice su u našim krajevima ponešto egzotične biljke jer ih nemamo), gotovo filmsko kadriranje poglavlja i ne može ga se optužiti da je kopija prvog romana. Ali, u istom zamahu, ističe se jer je domaći roman. To mu je prednost. Vani bi bio dio gomile sličnih romana i, iako čitljiv i zanimljiv (ovo shvatite uvjetno, MENI je bio zanimljiv, drugima možda neće biti) bio bi tek šum u pozadini. Po meni, ovo je uspio eksperiment, svakako je drugačiji od onoga što sam očekivao. Nije bez mana, to dolazi s time kada pišete nešto drugačije i sa zanimanjem ću pratiti daljnji razvoj serijala. Treba konkurenciju držati na oku.
April 14, 2022
#podrži domaće autore
Bilo je već vreme da nam neko predstavi omiljenog domaćeg inspektora. Ja sam svog našla u Filipu Vujiću, sasvim atipičnom u svakom pogledu - verniku, koji u sve sumnja, usamljenom emotivcu, grešniku, opterećenom moralom...
Ali da ne dužim, vredi pročitati!
Bilo je već vreme da nam neko predstavi omiljenog domaćeg inspektora. Ja sam svog našla u Filipu Vujiću, sasvim atipičnom u svakom pogledu - verniku, koji u sve sumnja, usamljenom emotivcu, grešniku, opterećenom moralom...
Ali da ne dužim, vredi pročitati!
Displaying 1 - 30 of 42 reviews