What do you think?
Rate this book
"Pod točkom GSP zapisi"
100 pages, Unknown Binding
Published January 1, 2021
2 people want to read
About the author
Nenad Milenkovic Panic
1 book2 followersPutnik, dugogodišnji vozač GSP-a, saradnik portala Gledište i mnogih drugih.
Autor više zanimljivih prikaza književnih dela, što starije, što modernije književnosti.
Trenutno živi i radi u Nemačkoj, oženjen i otac dvoje dece. Živi na točkovima.
Autor više zanimljivih prikaza književnih dela, što starije, što modernije književnosti.
Trenutno živi i radi u Nemačkoj, oženjen i otac dvoje dece. Živi na točkovima.
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 2 of 2 reviews
February 20, 2022
Knjigu sam dobila na poklon, ali ne od autora nego od čitateljke koja smatra da je knjiga dobra i da zaslužuje veću čitanost. Sada, nakon čitanja, mogu da joj dam za pravo - biće velika šteta ako do autora ne dopre pozitivan fidbek i ne ohrabri ga da nastavi sa svojim zapisima - štaviše, da se u tome još razmaše i oslobodi, i sebi da veći prostor.
Naime, autor je, kao vozač autobusa u Beogradu u trenutku kad su nastajali zapisi - svoje crtice, priče, utiske objavljivao na svom fejsbuk zidu. Ne znam ko ga je ohrabrio da to složi u knjigu - ali to je bio pravi potez. Mi, čitanjem tih zapisa, dobijamo priliku da osmotrimo Beograd (a ponekad i druga mesta) iz vizure onog ko sedi za volanom i dobro poznaje mesta koja nam opisuje, gledajući ih iz dana u dan. To, naravno, ne bi bilo dovoljno da nije u stanju da ih opiše, jezikom savremenim i bogatim, dijalozima sa putnicima koji su prirodni i na momente isečeni - kao što razgovori zaista umeju da budu. Vozimo se zajedno sa njim, i možemo da zamislimo opisana mesta, za čije dočaravanje pisac ne koristi fraze ni stereotipna rešenja, a takođe, što je meni veoma bitno i osvežavajuće kao čitaocu - ne koristi ni rešenja koja bi se očekivala od, recimo, tek diplomiranog mladog filologa koji bi možda požurio da nas ubedi kako ne pripada običnom svetu o kome piše (i ne pripada, zaista, jer za pripadnost se mora mnogo soli pojesti sa ljudima oko sebe, a tad se o njima može pisati i sa ljubavlju, i sa razumevanjem, i sa sažaljenjem a i sa potrebnom distancom, koju ima posmatrač-učesnik). Autor nas uvodi u svoje priče o putnicima, kolegama, drugim učesnicima u saobraćaju - motociklistima, vozačima automobila koji seku njegovu trasu, pešacima (od kojih se neki, igrom slučaja, možda može naći i POD TOČKOM), a da mi sve vreme vidimo i njega, učesnika tog života, koji je tu, uronjen u taj život punim srcem, a opet izmaknut na poziciju posmatrača koja ga nagoni da ponešto o svemu tome podeli sa drugima.
Neke od priča ostaju u domenu slike (opisi su veoma uspeli, i mislim da su oni jedan od važnijih aduta ovog pisca) - kao što su priče o starom nastavniku likovnog, devojčici koja se igra na autobuskom stajalištu, cigančićima koji skaču po izbačenom dušeku... Druge priče već usložnjavaju perspektivu - slike su dopunjene dijalozima, čujemo i druge glasove osim autorovog, i oni govore svojim narečjima, svojim specifičnim načinom govora, bilo da je to govor jurodivog u autobusu koji bez prekida propoveda o ovom i nekim drugim vremenima, bilo da se radi o govoru radnika u garažnom prostoru, o tesaru iz Bijeljine ili nekom drugom. A čujemo i autora, razgovara sa putnicima, daje savete, teši, zasmejava staricu koja stvari bolje razume kad se svedu na klot/frket objašnjena. Osuđen je na to da sluša političke i slične stavove onih koje niko nije pitao za mišljenje. Za sve to vreme, mora da prati put. Ponekad i da mahne, jer se na nekoj od stanica nalaze i takvi koji srdačno mašu pri prolasku autobusa.
Najuspelije priče su upravo one u kojima autor sebe nije ograničio na dužinu fejsbuk statusa. Priče: "Beograd" (poetičan i veoma slikovit opis grada koji je i "on" i "ona"), "Putevi i rokade", "Večno vraćanje istog", "Pod točkom" i možda najbolja "Promena trase" - zadovoljiće većinu ljubitelja ovog žanra. Takođe, priče koje otvaraju i zatvaraju zbirku. U nekima se iznenada rečenica pretvara u poeziju - pesme su jednako uspešne kao i proza, i ne deluju kao veštačka tvorevina unutar proznog teksta već kao njen prirodni deo.
Žao mi je što u knjizi ne postoji i neka beleška o piscu, kao i širi ili ne toliko usputan tekst na koricama; ovaj koji je odštampan na zadnjoj korici ne dočarava ono što čitaoca može očekivati u samoj knjizi. Dobijamo samo informaciju da se radi o zapisima iz GSP-a, o svaštarnici. To je donekle tačno (naravno, razumem da blurb ne može da nam pruži neka mnogo šira objašnjenja), ali nećemo na osnovu tih par reči dobiti ni najmanji nagoveštaj jezičkog bogatstava, oneobičenosti zapisa koji su karakteristika ove nevelike knjige. Nadam se da ću uskoro biti u prilici da zavirim u nešto novo od istog autora, i da će sebi dozvoliti da se razmaše, ne obraćajući ni najmanje pažnje na dužinu teksta, jer njegove najbolje priče počinju tamo gde se mašta udružuje sa onim viđenim - tako lepi mladić viđen na određenom mestu u gradu, i devojka viđena na istom mestu dva sata kasnije mogu u toj uobrazilji postati i ljubavni par, a kroz njihovu ljubavnu priču možemo saznati štošta i o vremenu u kome živimo.
Preporuka za čitanje.
Naime, autor je, kao vozač autobusa u Beogradu u trenutku kad su nastajali zapisi - svoje crtice, priče, utiske objavljivao na svom fejsbuk zidu. Ne znam ko ga je ohrabrio da to složi u knjigu - ali to je bio pravi potez. Mi, čitanjem tih zapisa, dobijamo priliku da osmotrimo Beograd (a ponekad i druga mesta) iz vizure onog ko sedi za volanom i dobro poznaje mesta koja nam opisuje, gledajući ih iz dana u dan. To, naravno, ne bi bilo dovoljno da nije u stanju da ih opiše, jezikom savremenim i bogatim, dijalozima sa putnicima koji su prirodni i na momente isečeni - kao što razgovori zaista umeju da budu. Vozimo se zajedno sa njim, i možemo da zamislimo opisana mesta, za čije dočaravanje pisac ne koristi fraze ni stereotipna rešenja, a takođe, što je meni veoma bitno i osvežavajuće kao čitaocu - ne koristi ni rešenja koja bi se očekivala od, recimo, tek diplomiranog mladog filologa koji bi možda požurio da nas ubedi kako ne pripada običnom svetu o kome piše (i ne pripada, zaista, jer za pripadnost se mora mnogo soli pojesti sa ljudima oko sebe, a tad se o njima može pisati i sa ljubavlju, i sa razumevanjem, i sa sažaljenjem a i sa potrebnom distancom, koju ima posmatrač-učesnik). Autor nas uvodi u svoje priče o putnicima, kolegama, drugim učesnicima u saobraćaju - motociklistima, vozačima automobila koji seku njegovu trasu, pešacima (od kojih se neki, igrom slučaja, možda može naći i POD TOČKOM), a da mi sve vreme vidimo i njega, učesnika tog života, koji je tu, uronjen u taj život punim srcem, a opet izmaknut na poziciju posmatrača koja ga nagoni da ponešto o svemu tome podeli sa drugima.
Neke od priča ostaju u domenu slike (opisi su veoma uspeli, i mislim da su oni jedan od važnijih aduta ovog pisca) - kao što su priče o starom nastavniku likovnog, devojčici koja se igra na autobuskom stajalištu, cigančićima koji skaču po izbačenom dušeku... Druge priče već usložnjavaju perspektivu - slike su dopunjene dijalozima, čujemo i druge glasove osim autorovog, i oni govore svojim narečjima, svojim specifičnim načinom govora, bilo da je to govor jurodivog u autobusu koji bez prekida propoveda o ovom i nekim drugim vremenima, bilo da se radi o govoru radnika u garažnom prostoru, o tesaru iz Bijeljine ili nekom drugom. A čujemo i autora, razgovara sa putnicima, daje savete, teši, zasmejava staricu koja stvari bolje razume kad se svedu na klot/frket objašnjena. Osuđen je na to da sluša političke i slične stavove onih koje niko nije pitao za mišljenje. Za sve to vreme, mora da prati put. Ponekad i da mahne, jer se na nekoj od stanica nalaze i takvi koji srdačno mašu pri prolasku autobusa.
Najuspelije priče su upravo one u kojima autor sebe nije ograničio na dužinu fejsbuk statusa. Priče: "Beograd" (poetičan i veoma slikovit opis grada koji je i "on" i "ona"), "Putevi i rokade", "Večno vraćanje istog", "Pod točkom" i možda najbolja "Promena trase" - zadovoljiće većinu ljubitelja ovog žanra. Takođe, priče koje otvaraju i zatvaraju zbirku. U nekima se iznenada rečenica pretvara u poeziju - pesme su jednako uspešne kao i proza, i ne deluju kao veštačka tvorevina unutar proznog teksta već kao njen prirodni deo.
Žao mi je što u knjizi ne postoji i neka beleška o piscu, kao i širi ili ne toliko usputan tekst na koricama; ovaj koji je odštampan na zadnjoj korici ne dočarava ono što čitaoca može očekivati u samoj knjizi. Dobijamo samo informaciju da se radi o zapisima iz GSP-a, o svaštarnici. To je donekle tačno (naravno, razumem da blurb ne može da nam pruži neka mnogo šira objašnjenja), ali nećemo na osnovu tih par reči dobiti ni najmanji nagoveštaj jezičkog bogatstava, oneobičenosti zapisa koji su karakteristika ove nevelike knjige. Nadam se da ću uskoro biti u prilici da zavirim u nešto novo od istog autora, i da će sebi dozvoliti da se razmaše, ne obraćajući ni najmanje pažnje na dužinu teksta, jer njegove najbolje priče počinju tamo gde se mašta udružuje sa onim viđenim - tako lepi mladić viđen na određenom mestu u gradu, i devojka viđena na istom mestu dva sata kasnije mogu u toj uobrazilji postati i ljubavni par, a kroz njihovu ljubavnu priču možemo saznati štošta i o vremenu u kome živimo.
Preporuka za čitanje.
February 15, 2022
After finishing reading the book "Under the wheel GSP Records" by Nenad Milenković Panić, I remained thoughtful and surprised. Conceived over the brilliant and effective choice of words of the writer who described Belgrade so vividly, so realistically, even photographically, that I could literally visualize torn fragments of time seen through the bus window… Taken aback by the rush of emotions and strength of impression .
Displaying 1 - 2 of 2 reviews