What do you think?
Rate this book
Doživotna robija
Bebe rastu, postaju ljudi, ljudi s kojima možda nikad ne bi popila kavu da nisu meso tvoga mesa, ili ljudi koji nikad ne bi s tobom popili kavu da ih netko nije izvukao iz tebe.
Nakon smrti muža, koga je beskrajno volela, Loli ponestaje volje. U životu je jedino drži nada da će na licu svoje prekrasne ćerke Tine konačno ugledati iskreni osmeh. Zbog tog osmeha spremna je sve da učini.
U najnovijem romanu Doživotna robija Vedrana Rudan piše o svojim omiljenim temama, odnosu roditelja i dece, kao i o tome šta znači biti istinski slobodan. Da li je sloboda moguća bez materijalne sigurnosti, da li rad oplemenjuje ili porobljava čoveka i šta je neophodno da bi žena zaista bila nezavisna, samo su neka pitanja koja glavna junakinja Lola postavlja sebi, ali i svima nama.
Vešto izbegavajući sve postojeće stereotipe, Vedrana Rudan ispisuje priču o nesvakidašnjoj ženi s kojom se možda nećete uvek složiti, ali ćete beskrajno uživati u svakom trenutku provedenom s njom.
Nakon smrti muža, koga je beskrajno volela, Loli ponestaje volje. U životu je jedino drži nada da će na licu svoje prekrasne ćerke Tine konačno ugledati iskreni osmeh. Zbog tog osmeha spremna je sve da učini.
U najnovijem romanu Doživotna robija Vedrana Rudan piše o svojim omiljenim temama, odnosu roditelja i dece, kao i o tome šta znači biti istinski slobodan. Da li je sloboda moguća bez materijalne sigurnosti, da li rad oplemenjuje ili porobljava čoveka i šta je neophodno da bi žena zaista bila nezavisna, samo su neka pitanja koja glavna junakinja Lola postavlja sebi, ali i svima nama.
Vešto izbegavajući sve postojeće stereotipe, Vedrana Rudan ispisuje priču o nesvakidašnjoj ženi s kojom se možda nećete uvek složiti, ali ćete beskrajno uživati u svakom trenutku provedenom s njom.
204 pages, Paperback
Published March 1, 2022
6 people are currently reading
100 people want to read
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 17 of 17 reviews
October 29, 2022
U glavu, kao i uvek, i nijedan tabu nije bezbedan. Muškarci, žene, brak, posao, deca, roditelji, preljuba, seks, novac, sloboda.
DECA DECA DECA.
Stavovi su tipični Vedranini, još jednom svaka joj čast i neka nam još dugo nastavi da ubada prst u oko kome stigne ❤️. Za priču je ovog puta jasno da nije autobiografska (pomaže i skorašnje čitanje autobiografije 😄).
Ali, kakva užasna žena! (Što mi je, gle čuda, bio utisak i posle čitanja pomenute autobiografije.) Kao eksperiment - šta dobiješ kad devojka ima sve i ne mora ništa; pa, jedna mogućnost je da dobiješ ovakvog otvoreno sebičnog umišljenog iritantnog parazita, koga se iz nekog neobjašnjivog razloga svi ubiše voleći i ugadjajući joj.
Enter ćerka.
I njen život više nikada nije bio njen. Na nimalo lep način...
Kraj je šokantan, i što je još gore ambivalentan. Šta se tačno dogodilo? Lično naginjem ka (naj)ružnijoj verziji.
I još: pa stvarno za medalju razgovor na balkonu studenta brodogradnje! Zanima me da li se autorka cepala od smeha pišući ovu scenu, kako sam se ja cepala čitajući je 😄😄😄💪
DECA DECA DECA.
Stavovi su tipični Vedranini, još jednom svaka joj čast i neka nam još dugo nastavi da ubada prst u oko kome stigne ❤️. Za priču je ovog puta jasno da nije autobiografska (pomaže i skorašnje čitanje autobiografije 😄).
Ali, kakva užasna žena! (Što mi je, gle čuda, bio utisak i posle čitanja pomenute autobiografije.) Kao eksperiment - šta dobiješ kad devojka ima sve i ne mora ništa; pa, jedna mogućnost je da dobiješ ovakvog otvoreno sebičnog umišljenog iritantnog parazita, koga se iz nekog neobjašnjivog razloga svi ubiše voleći i ugadjajući joj.
Enter ćerka.
I njen život više nikada nije bio njen. Na nimalo lep način...
Kraj je šokantan, i što je još gore ambivalentan. Šta se tačno dogodilo? Lično naginjem ka (naj)ružnijoj verziji.
I još: pa stvarno za medalju razgovor na balkonu studenta brodogradnje! Zanima me da li se autorka cepala od smeha pišući ovu scenu, kako sam se ja cepala čitajući je 😄😄😄💪
September 15, 2024
Odlična !
"Rađanje je za ženu ukidanje osnovnih ljudskih prava. Koje je osnovno ljudsko pravo? Pravo na slobodu."
"Krajnje je vrijeme da se strastveno zaljubim u sebe."
"Rađanje je za ženu ukidanje osnovnih ljudskih prava. Koje je osnovno ljudsko pravo? Pravo na slobodu."
"Krajnje je vrijeme da se strastveno zaljubim u sebe."
May 20, 2023
Fenomenalna knjiga, pročitala sam je u malo više od 24h, nisam je mogla ispustiti iz ruku. Vedrana nas je još jednom oduvala svojim britkim jezikom i pokazala nam i drugu stranu života, onu koju mnogi poriču i koje se mnogi stide. Doživotna robija je knjiga za one koji su malo širih shvatanja... Kao i svaka druga knjiga, nije za baš svakoga!
March 18, 2024
Није ми се свидео почетак! Крај ме је потпуно изненадио! Рођена као јако богата, мајка богата, утицајна, нона богата...не знају шта имају...Лола не зна шта ће са собом, зна за богатство које ће у крајњем бити њено, и у тој неамбициозности и досади, остаје трудна,врло млада...одлучује да роди...са човеком који јој одмах каже да је ожењен и да жену неће оставити!
Просто ми је невероватно да је беба вриштала шест месеци, само код ње...да јој се никада није осменула!!!!
Ипак, да поверење своје Тине добије и у њеним очима види срећу тек на сахрани свога зета, Тининог мужа, који ју је малтретирао,тукао, и имао љубавницу и уцењивао за вилу на Ловрану, јер га је Лола убила! Висока цена! Чак и за тако богате! Убиство се не може доказати, а њена ћерка је коначно стекла мамино поверење и своју слободу!
Лола на крају признаје, крива сам, родила сам!!!
Просто ми је невероватно да је беба вриштала шест месеци, само код ње...да јој се никада није осменула!!!!
Ипак, да поверење своје Тине добије и у њеним очима види срећу тек на сахрани свога зета, Тининог мужа, који ју је малтретирао,тукао, и имао љубавницу и уцењивао за вилу на Ловрану, јер га је Лола убила! Висока цена! Чак и за тако богате! Убиство се не може доказати, а њена ћерка је коначно стекла мамино поверење и своју слободу!
Лола на крају признаје, крива сам, родила сам!!!
October 30, 2022
Uvijek mi je dobro pročitati knjigu od Rudanice. Uvijek dobijem dozu nefiltrirane istine, događaja i zaključaka. Podsjetila me na Ples oko sunca, sa povijesnim detaljima o Rijeci. Ali, kao i uvijek, muči me (ne)kronologija, upravni govor napisan na način da ne znam tko je što rekao i cjelovitost, koje nema. Nema početka ni kraja, malo je nabacano, likovi su nesimpatični, ali ipak sam pročitala dobru knjigu. 3*
March 14, 2023
Vedrana je vrlo specifičan pisac. Ovo je drugo njeno delo moje sam čitao. Ono što meni smeta kod Vedrane, tačnije konkretno ovog romana jeste što je nejasno ponekad to preplićanje između različitih vremena. Stvara konfuziju i kvari utisak o knjizi koja postavlja vrlo bitna pitanja i otvara mnogo bitne tabu teme u društvu. Ovo je jaka trojka ili slaba četvorka. Još se dvoumim.
June 14, 2024
Rijeka, Opatija. Muž, dijete, rat, različiti slojevi društva. Odnos s djetetom.
January 11, 2025
The book is easy to read.
Needlesly too vulgar.
The only developed character is the main character.
She mensions a lot of important social problems and approaches them in a defeatist way which is why I was surprised by the ending where she is forced to do something on her own for the very first time.
Needlesly too vulgar.
The only developed character is the main character.
She mensions a lot of important social problems and approaches them in a defeatist way which is why I was surprised by the ending where she is forced to do something on her own for the very first time.
This entire review has been hidden because of spoilers.
September 27, 2022
Vedrana Rudan
Dozivotna robija
Vedrana Rudan velika je frajerica ovih prostora. Barem meni. Zbog samoizolacije uzrokovane koronom (koju nikada nisam imala) i bolesti (koju sam dobila na poklon) nisam bila niti na jednom kulturnom dogadjanju od 2020. godine (cak ni na otvorenom i koji ukljucuje vise od dvoje ljudi). Rudanica je stalno tu negdje, na dohvat ruke, ali mi onda izmakne. Vrisak, Festival knjiga i knjizevnosti u Rijeci, nisam zeljela propustiti. Ciljano sam otisla tamo, kupiti knjige, slusati zene. Imala sam i srecu da bas Vedrana sjedne pored mene u kaficu prije promocije (ok nije Rijeka New York, ali mene je ta koincidencija razveselila). Odmah je ispalila par duhovitih recenica, a jedna je bila: “a sada kada sam Vam napisala posvetu niti ne morate dolaziti na promociju”. Sama je spomenula da ne voli promocije (u Plesu oko sunca) jer da ljudi ocekuju da nuzno mora biti pametna. Nismo otisli doma kako nam je (pre)porucila. Slusali smo promociju, s vanjske strane, s prozora (da izbjegnem da mi drugi ljudi dascu u facu). Sa prvim odgovorom na uvodno pitanje moderatorice, dala je do znanja da cemo se nasmijati iducih sat vremena. Tako je i bilo. Vedrana se dobro zajebavala s publikom, poticala je interakciju, smijeh, trazila je da ne shvacamo promociju knjiga tako ozbiljno - sprdala se sa svima: zubarima (tko malo zna nesto o tome, zna da su zubari u Istri i Rijeci bogatasi, a njihovi korisnici uglavnom moraju dici kredit…); s bankarima; elektricarom; frizurama; sinom; svima je (nabrojanima) pritom osim kritike ili komentara poklonila i jednu svoju knjigu. “Nije lako” bilo ni moderatorici Jadranki Pintaric jer je i ona dobila svoje🤣 u nekoliko navrata; nazvala ju je opaticom, njezina pitanja smtrala predugackim i prefilozofskim, rekla joj je da je ravna ko’ daska, ali da joj je sada kasno da se popravlja. U medjuvremenu se u promociju ubacila i neka zena koja nije bas sva svoja..pa je to dalo dodatnu dinamiku dogadjanju; doduse nepotrebnu; Vedrana je i tu dobro reagirala i rekla: “u normalnim okolnostima sada bismo imali redare…”. Nije bilo redara, organizatori nisu udaljili zenu rubnog ponasanja.
Nesto malo su pricali i o knjizi. Ha ha ha. Ma jesu, dotakli su se svih glavnih tema kojima se Vedrana bavila (i) u ovoj knjizi. Romanu (koji nije autobiografija, vec fikcija, ali…). Knjigu sam procitala u dahu, iako mi je jednim dijelom jako isla na zivce. Jebanje, kurac, picka. Na svakoj stranici pa tako sve do 150 stranice. Opsjednutost seksom glavne junakinje mi je uistinu pretjerano. Jasno mi je da Vedrana voli pretjerivati, razgolititi stvarnost, banalizirati i to mi je ok u kratkim pricama, u ovom romanu mi je to stvarno bilo suvise suvisno, iritantno, nepotrebno (meni kao citateljici). Ne znam kako je ostatku ekipe, u publici su vecinom bile zene koje su vec gotove i s menopauzom.
Da je manje tog ukupnog svrsavanja, nama citateljima u facu, knjiga bi mi bila kud i kamo bolja. No, to joj je ujedno i jedina moja zamjerka.
Vedrana razotkriva uvijek vazne teme, ogoljuje ih i ne uljepsava (naprotiv). Dominantna tema je odnos mame i kceri (kako Lole, glavne protagonistkinje, s mamom, tako i Lole s kceri Tinom), emocije u tom odnosu i njihovo odsutstvo; pitanje slobode i njezinog odsutstva. Prestaje li stvarno sloboda zena onog dana kad rodimo? Prestaje li onog dana kada se zaposlimo? Je li dozivotna robija biti roditelj? Je li dozivotna robija raditi cijeli zivot za neke zidove i podove? Je li rad ono sto nas odredjuje, definira? Je li nerad privilegija bogatih i koje su posljedice nerada? Tu su i druge teme koje prozimaju nase zivote: odnos bogatih i siromasnih; polozaj i emocije s jedne strane zena ljubavnica i s druge zena muzeva koji imaju ljubavnice; rat iz perspektive nekoga tko lovom moze neokrnjen od rata pobjeci; ironizacija sudbine; pogreba kao centralnog mjesta odmjeravanja, tracanja i ogovaranja. Ubojstvo ili rjesenje? Knjigu bi bilo fora i uprizoriti kroz predstavu ili, zasto ne, seriju. Da je vise Vedrane na portalima i vijestima, svijet bi (ili barem ova nasa Hrvatska) sigurno isao u boljem smjeru i to na nesuzrdzan i duhovit nacin. Vedriji ili ne, nije bitno.
Dozivotna robija
Vedrana Rudan velika je frajerica ovih prostora. Barem meni. Zbog samoizolacije uzrokovane koronom (koju nikada nisam imala) i bolesti (koju sam dobila na poklon) nisam bila niti na jednom kulturnom dogadjanju od 2020. godine (cak ni na otvorenom i koji ukljucuje vise od dvoje ljudi). Rudanica je stalno tu negdje, na dohvat ruke, ali mi onda izmakne. Vrisak, Festival knjiga i knjizevnosti u Rijeci, nisam zeljela propustiti. Ciljano sam otisla tamo, kupiti knjige, slusati zene. Imala sam i srecu da bas Vedrana sjedne pored mene u kaficu prije promocije (ok nije Rijeka New York, ali mene je ta koincidencija razveselila). Odmah je ispalila par duhovitih recenica, a jedna je bila: “a sada kada sam Vam napisala posvetu niti ne morate dolaziti na promociju”. Sama je spomenula da ne voli promocije (u Plesu oko sunca) jer da ljudi ocekuju da nuzno mora biti pametna. Nismo otisli doma kako nam je (pre)porucila. Slusali smo promociju, s vanjske strane, s prozora (da izbjegnem da mi drugi ljudi dascu u facu). Sa prvim odgovorom na uvodno pitanje moderatorice, dala je do znanja da cemo se nasmijati iducih sat vremena. Tako je i bilo. Vedrana se dobro zajebavala s publikom, poticala je interakciju, smijeh, trazila je da ne shvacamo promociju knjiga tako ozbiljno - sprdala se sa svima: zubarima (tko malo zna nesto o tome, zna da su zubari u Istri i Rijeci bogatasi, a njihovi korisnici uglavnom moraju dici kredit…); s bankarima; elektricarom; frizurama; sinom; svima je (nabrojanima) pritom osim kritike ili komentara poklonila i jednu svoju knjigu. “Nije lako” bilo ni moderatorici Jadranki Pintaric jer je i ona dobila svoje🤣 u nekoliko navrata; nazvala ju je opaticom, njezina pitanja smtrala predugackim i prefilozofskim, rekla joj je da je ravna ko’ daska, ali da joj je sada kasno da se popravlja. U medjuvremenu se u promociju ubacila i neka zena koja nije bas sva svoja..pa je to dalo dodatnu dinamiku dogadjanju; doduse nepotrebnu; Vedrana je i tu dobro reagirala i rekla: “u normalnim okolnostima sada bismo imali redare…”. Nije bilo redara, organizatori nisu udaljili zenu rubnog ponasanja.
Nesto malo su pricali i o knjizi. Ha ha ha. Ma jesu, dotakli su se svih glavnih tema kojima se Vedrana bavila (i) u ovoj knjizi. Romanu (koji nije autobiografija, vec fikcija, ali…). Knjigu sam procitala u dahu, iako mi je jednim dijelom jako isla na zivce. Jebanje, kurac, picka. Na svakoj stranici pa tako sve do 150 stranice. Opsjednutost seksom glavne junakinje mi je uistinu pretjerano. Jasno mi je da Vedrana voli pretjerivati, razgolititi stvarnost, banalizirati i to mi je ok u kratkim pricama, u ovom romanu mi je to stvarno bilo suvise suvisno, iritantno, nepotrebno (meni kao citateljici). Ne znam kako je ostatku ekipe, u publici su vecinom bile zene koje su vec gotove i s menopauzom.
Da je manje tog ukupnog svrsavanja, nama citateljima u facu, knjiga bi mi bila kud i kamo bolja. No, to joj je ujedno i jedina moja zamjerka.
Vedrana razotkriva uvijek vazne teme, ogoljuje ih i ne uljepsava (naprotiv). Dominantna tema je odnos mame i kceri (kako Lole, glavne protagonistkinje, s mamom, tako i Lole s kceri Tinom), emocije u tom odnosu i njihovo odsutstvo; pitanje slobode i njezinog odsutstva. Prestaje li stvarno sloboda zena onog dana kad rodimo? Prestaje li onog dana kada se zaposlimo? Je li dozivotna robija biti roditelj? Je li dozivotna robija raditi cijeli zivot za neke zidove i podove? Je li rad ono sto nas odredjuje, definira? Je li nerad privilegija bogatih i koje su posljedice nerada? Tu su i druge teme koje prozimaju nase zivote: odnos bogatih i siromasnih; polozaj i emocije s jedne strane zena ljubavnica i s druge zena muzeva koji imaju ljubavnice; rat iz perspektive nekoga tko lovom moze neokrnjen od rata pobjeci; ironizacija sudbine; pogreba kao centralnog mjesta odmjeravanja, tracanja i ogovaranja. Ubojstvo ili rjesenje? Knjigu bi bilo fora i uprizoriti kroz predstavu ili, zasto ne, seriju. Da je vise Vedrane na portalima i vijestima, svijet bi (ili barem ova nasa Hrvatska) sigurno isao u boljem smjeru i to na nesuzrdzan i duhovit nacin. Vedriji ili ne, nije bitno.
June 20, 2022
Za procitati u jednom dahu. Za sve ljubitelje Rudankinog pisanja i nemilosrdno iskrenih stavova koji se provlace u njenim knjigama.
Interesantna prica o porodici, ljubavi, novcu, sreci, ambicijama… o zivotu. Najvise sam uzivala u dijalozima, od kojih ce neki ostati sa mnom do kraja zivota.
Interesantna prica o porodici, ljubavi, novcu, sreci, ambicijama… o zivotu. Najvise sam uzivala u dijalozima, od kojih ce neki ostati sa mnom do kraja zivota.
June 4, 2022
Izvanredna!
Read
August 11, 2022Aquarela
July 6, 2023
Konkretno i direktno. Žena je sve rekla.
July 5, 2024
Wow;knjiga je bila bolja nego što sam očekivala. Samo sam je čitala da bih imala nešto da pročitam. Puna je iznenadjenja!
December 4, 2024
Vedrana kao Vedrana.
February 10, 2025
Ne sviđa mi se uvijek njen stil, jer ja to volim mekše, suptilnije, pokaži - nemoj reći, ali me uvijek podstakne na razmišljanje i s njenim se kontroverznim stavovima uglavnom slažem.
September 13, 2025
Rudan kao i opet fenomenalna. Nitko nikad u hrvatskoj književnosti nije tako objektivno opisao što u stvari znači biti majka.
Displaying 1 - 17 of 17 reviews