What do you think?
Rate this book
Pokojnik drugog reda
Na dan svoje sahrane, četrdesetšestogodišnji hipohondar Petar Petrović Puška shvata da ne želi da bude pokopan. Odustaje od sahrane, spreman da se vrati starom životu, supruzi i sinu, kao i svom bezličnom i dosadnom poslu u pozorištu. Ali, ništa se ne odvija po planu…
U društvu u kom nema mesta za žive, a kamoli za mrtve, preostaje mu jedino da se vrati u grob. Ali ni to ne ide lako, jer ga kolege pokojnici uvlače u pravu revoluciju.
„Na tragu Domanovića, Nušića i Kovačevića, a uz uticaj Saramaga i Vudija Alena, ovaj roman donosi urnebesnu priču o apsurdima naših života... ali i naših smrti. Pisan pitkim, ali sofisticiranim stilom, često će vam izmamiti osmeh na lice, ali će vas i zabrinuti i naterati da se zamislite, jer vivisecira društvene probleme koji su nam pred nosom, a kojih često nismo svesni.“
– Dejan Stojiljković
„Ovo je stvarnost provučena kroz krckalicu. Ovo je neprestani kikot pod crnim velom. Ovo je burleska. I to kakva!“
– Stefan Tićmi
„Kad se jedan moj teča, prznica a mudrac, vratio iz bolnice, ljutito je kazao: ’Gledao sam ponudu sanduka, ništa ne valja. Tvrdo, nikakvo… u onome da ležim? Pa to nije život!’ Tako se pobunio i junak Markovićevog romana, čime je čuknuo prvu u nizu domina goleme groteske: tamo gde mnogi odbijaju da žive – on je odbio da umre. Pisac ovog zabavnog štiva sedi na krhkoj granici između karikature i realizma; gleda levo, gleda desno, pita se ima li razlike i beleži detalje. Podrobno. I pogrobno. U nadi da će vam izmamiti groboglasan smeh.“
– Marko Šelić Marčelo
U društvu u kom nema mesta za žive, a kamoli za mrtve, preostaje mu jedino da se vrati u grob. Ali ni to ne ide lako, jer ga kolege pokojnici uvlače u pravu revoluciju.
„Na tragu Domanovića, Nušića i Kovačevića, a uz uticaj Saramaga i Vudija Alena, ovaj roman donosi urnebesnu priču o apsurdima naših života... ali i naših smrti. Pisan pitkim, ali sofisticiranim stilom, često će vam izmamiti osmeh na lice, ali će vas i zabrinuti i naterati da se zamislite, jer vivisecira društvene probleme koji su nam pred nosom, a kojih često nismo svesni.“
– Dejan Stojiljković
„Ovo je stvarnost provučena kroz krckalicu. Ovo je neprestani kikot pod crnim velom. Ovo je burleska. I to kakva!“
– Stefan Tićmi
„Kad se jedan moj teča, prznica a mudrac, vratio iz bolnice, ljutito je kazao: ’Gledao sam ponudu sanduka, ništa ne valja. Tvrdo, nikakvo… u onome da ležim? Pa to nije život!’ Tako se pobunio i junak Markovićevog romana, čime je čuknuo prvu u nizu domina goleme groteske: tamo gde mnogi odbijaju da žive – on je odbio da umre. Pisac ovog zabavnog štiva sedi na krhkoj granici između karikature i realizma; gleda levo, gleda desno, pita se ima li razlike i beleži detalje. Podrobno. I pogrobno. U nadi da će vam izmamiti groboglasan smeh.“
– Marko Šelić Marčelo
240 pages, Paperback
Published June 13, 2022
2 people are currently reading
45 people want to read
About the author
Stefan Marković
1 book1 followerStefan Marković rođen je 1988. u Leskovcu. Odmah po rođenju doselio se u Niš, gde je proveo najveći deo života. Ima dugogodišnje novinarsko iskustvo. Istraživački je novinar u Centru za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS). Objavljivao je prozu u književnim časopisima Polja, Gradina, Treš, u dnevnom listu Politika, kao i u Nedeljniku. Scenarista je eksperimentalnog dokumentarnog filma „Bekstvo“ o bekstvu iz nacističkog logora u Nišu za vreme Drugog svetskog rata. Godine 2013. objavio je rep album Audio cirkus. Pisao je uvodnike i prevodio superherojske stripove. Živi i radi u Beogradu.
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 20 of 20 reviews
June 30, 2022
Mnogo sam se zabavljala čitajući ovu knjigu i ne mogu da joj ne dam 5⭐️, kao podstrek mladom piscu da nastavi da piše i dalje i da sjajne ideje sprovodi u djelo, a uz to i da zaključim da svi živi žele srećan kraj, a mrtvi možda i srećan početak, ko zna 🤷🏼♀️!
November 27, 2022
Bilo je nešto u ovoj knjizi što me je privlačilo svaki put kada bih otvorila aplikaciju, pa tako nisam mogla da odolim da ne iskoristim priliku da je pročitam. Naši moderni autori definitivno nisu moja teritorija ali sam u ovoj iskreno uživala. Humor je čar ove knjige. Smejala sam se kritici društva kroz sarkazam posebno što zaista predstavlja našu sliku. Autor se bavi ozbiljnim temama kroz jednostavan moderan jezik tako da reči samo teku i ne komplikuju gde ne treba. Prikazuje kritiku vlasti i društva i zakona sve to kroz sarkazam i ironiju tako da sam hvatala sebe kako klimam glavom mnogo puta tokom čitanja. Dobar izbor bez dileme.
September 8, 2023
Ehh, taman sam se ponadala da sam našla novu odličnu crnu komediju, a ono je ispala samo (slabašna) prozivka vlasti. Nemam ništa protiv, i treba nam više takvih dela koja izazivaju, ali prvih nekoliko poglavlja su bili ono što sam želela od ovog romana; manje mesto sa zajedljivim žiteljima, urnebesne situacije i dovitljivi dijalozi, Slavica i njenih 13 upokojenih muževa...
Realna ocena 2,5.
Realna ocena 2,5.
September 9, 2022
"Pokojnici su najmnogoljudniji u ovoj državi, pa bi trebao da se čuje i njihov glas. A i ako nam država liči na groblje, možda bi je mrtvi i najbolje predstavljali."
"Na mrtvima svet ostaje" moto je pokojnika iz ovog romana. Ako uzmemo u obzir da nas to sve jednog dana čeka, ne možemo reći da nisu u pravu. Osim toga, postoje i ljudi koji su za života već uveliko mrtvi, jedino ih odaje puls i pokretljivost, kod nekih čak ni to.
Da li vam je poznato ime i prezime, Petar Petrović? Kako da nije, kada se nalazi bukvalno na svim uplatnicama širom zemlje. U tolikoj meri je poznato, da je naprosto dobilo na beznačajnosti. Što u ovom slučaju odgovara čoveku koji je čitav život proveo poput senke koju retko ko primeti. Svuda i svakome je bio nebitan i suvišan. Upravo je na svojoj koži osetio kako je biti živi mrtvac, kao i činjenicu da je lakše naći grobno mesto, nego radno. Čitav život proveo je u tom duhu, bez duha. Sve do dana svoje sahrane kada je ipak odlučio da živi. Dosta mu je bilo takvog života, u kome je večito bio čovek drugog reda. Nije želeo da to bude i u zargobnom. Što je mnogo, mnogo je!
Koliko često vi razmišljate o apsurdu života? Koliko često ćutite, trpite i povijate kičmu pred svakim ko ima čak i minimalnu dozu autoriteta u svom glasu ili stavu? Da li ste ikad pomislili da stanete na put ugnjetavanju ili bilo kojoj vrsti nasilja? Mislite li da je svaka vlast dobra vlast koja radi u interesu države i njenih građana ili pak sumnjate u to?
Ovaj na prvi pogled groteskni roman, prvenac je novinara, Stefana Markovića. Kaljen dugogodišnjim iskustvom u svetu gde je pisana reč jedina religija, a visprenost njegova supermoć. Zahvaljujući kojoj je ovaj momak vešto uspeo da sve teme od značaja za ljudski rod i njihova prava, u zavijenoj formi kroz alegoriju ostavi čitaocima skivena i prenesena značenja, a satirom i ironičnim tonom ujedno i zabavi.
Autor britkog jezika i buntovničkog duha sa izvesnom dozom sarkazma provlači kroz prizmu realnosti sve probleme i nedostatke našeg društva. Hrabro je u tu svrhu podigao čak i mrtve na noge da svojim primerom probude žive iz letargije u kojoj se nalaze, utučeni stanjem i društvom koje ih okružuje. Upravo ovim romanom indirektno poziva sve mrtve u kojima još srce kuca, da stanu na put nepravdi. Pokušava da dopre do svakog pojedinca koji poput pokojnika ulicom hoda bez volje za životom jer su mu tu volju ubili ili okovali lancima. Marković se zajedno sa svojim likovima bori za naše bolje sutra. Bori se za slobodu govora, bori se za to da maske padnu i krem društvo završi u mulju u kojem mu je i mesto, a da se običan narod izdigne iz taloga u koji su ga upravo oni i gurnuli. Metodom sahranjivanja države, gradova i njenih stanovnika, jer kako i sam kaže "Mrtvi ljudi su poslušni ljudi, a dobar novinar je samo mrtav novinar." Ako je tako i ako nam država liči na groblje, onda je najbolje da je mrtvi i predstavljaju, zar ne? Tako je pisac došao na ideju da nas mrtvi povedu u revoluciji i da se bore za srećan početak, a ne za srećan kraj kao što većina živih mašta.
On se za razliku od vlasti koja se mrtvih seti samo na dan izbora, ne samo setio već je mrtvima i dodelio uloge u dizanju revolucije. Ako vam ovo deluje zanimljivo, a verujte da je zanimljivije no što i sama mogu da opišem, onda sveće u ruke i neka vam one osvetle put u bolju budućnost. Sa pokojnicima pod ruku i neka borba za pravdu otpočne!
"Na mrtvima svet ostaje" moto je pokojnika iz ovog romana. Ako uzmemo u obzir da nas to sve jednog dana čeka, ne možemo reći da nisu u pravu. Osim toga, postoje i ljudi koji su za života već uveliko mrtvi, jedino ih odaje puls i pokretljivost, kod nekih čak ni to.
Da li vam je poznato ime i prezime, Petar Petrović? Kako da nije, kada se nalazi bukvalno na svim uplatnicama širom zemlje. U tolikoj meri je poznato, da je naprosto dobilo na beznačajnosti. Što u ovom slučaju odgovara čoveku koji je čitav život proveo poput senke koju retko ko primeti. Svuda i svakome je bio nebitan i suvišan. Upravo je na svojoj koži osetio kako je biti živi mrtvac, kao i činjenicu da je lakše naći grobno mesto, nego radno. Čitav život proveo je u tom duhu, bez duha. Sve do dana svoje sahrane kada je ipak odlučio da živi. Dosta mu je bilo takvog života, u kome je večito bio čovek drugog reda. Nije želeo da to bude i u zargobnom. Što je mnogo, mnogo je!
Koliko često vi razmišljate o apsurdu života? Koliko često ćutite, trpite i povijate kičmu pred svakim ko ima čak i minimalnu dozu autoriteta u svom glasu ili stavu? Da li ste ikad pomislili da stanete na put ugnjetavanju ili bilo kojoj vrsti nasilja? Mislite li da je svaka vlast dobra vlast koja radi u interesu države i njenih građana ili pak sumnjate u to?
Ovaj na prvi pogled groteskni roman, prvenac je novinara, Stefana Markovića. Kaljen dugogodišnjim iskustvom u svetu gde je pisana reč jedina religija, a visprenost njegova supermoć. Zahvaljujući kojoj je ovaj momak vešto uspeo da sve teme od značaja za ljudski rod i njihova prava, u zavijenoj formi kroz alegoriju ostavi čitaocima skivena i prenesena značenja, a satirom i ironičnim tonom ujedno i zabavi.
Autor britkog jezika i buntovničkog duha sa izvesnom dozom sarkazma provlači kroz prizmu realnosti sve probleme i nedostatke našeg društva. Hrabro je u tu svrhu podigao čak i mrtve na noge da svojim primerom probude žive iz letargije u kojoj se nalaze, utučeni stanjem i društvom koje ih okružuje. Upravo ovim romanom indirektno poziva sve mrtve u kojima još srce kuca, da stanu na put nepravdi. Pokušava da dopre do svakog pojedinca koji poput pokojnika ulicom hoda bez volje za životom jer su mu tu volju ubili ili okovali lancima. Marković se zajedno sa svojim likovima bori za naše bolje sutra. Bori se za slobodu govora, bori se za to da maske padnu i krem društvo završi u mulju u kojem mu je i mesto, a da se običan narod izdigne iz taloga u koji su ga upravo oni i gurnuli. Metodom sahranjivanja države, gradova i njenih stanovnika, jer kako i sam kaže "Mrtvi ljudi su poslušni ljudi, a dobar novinar je samo mrtav novinar." Ako je tako i ako nam država liči na groblje, onda je najbolje da je mrtvi i predstavljaju, zar ne? Tako je pisac došao na ideju da nas mrtvi povedu u revoluciji i da se bore za srećan početak, a ne za srećan kraj kao što većina živih mašta.
On se za razliku od vlasti koja se mrtvih seti samo na dan izbora, ne samo setio već je mrtvima i dodelio uloge u dizanju revolucije. Ako vam ovo deluje zanimljivo, a verujte da je zanimljivije no što i sama mogu da opišem, onda sveće u ruke i neka vam one osvetle put u bolju budućnost. Sa pokojnicima pod ruku i neka borba za pravdu otpočne!
April 5, 2023
"Na dan svoje sahrane Petar Petrović zvani Puška doneo je najvažniju odluku u životu- čvrsto je rešio da ne bude pokopan."
👞 Čim sam pročitao rečenicu kojom roman počinje, odmah sam znao da obećava. Glavni junak Petar Petrović, četrdesetšestogodišnji glumac, prototip je običnog čoveka koji živi monoton život potpuno neprimećen. Kada iznenada umre, u njemu se budi ponovno želja za životom. Spreman je da se vrati svom starom životu, supruzi i sinu, ali ništa se ne odvija kako on želi. U društvu u kom nema mesta za žive, a kamoli za mrtve, preostaje mu jedino da se vrati u grob. Međutim, ni to ne ide lako, jer ga ostali pokojnici uvlače u pravu revoluciju tražeći svoja prava koja kao živi nisu imali.
👞 Autor je odličan satiričar. Novinarsko pero britko poput oštrice žileta nemilosrdno saseca svaku našu iluziju u korenu. Ukazuje koliko je naše društvo duboko instrumentalizovano, traumatizovano i degradirano u svakom pogledu. Pored Bojana Ljubenovića, dobili smo još jedno ime u modernoj srpskoj književnosti. Čak me je jedan segment romana podsetio na prvu priču "Smrt Isidora Petrovića" iz Ljubenovićeve zbirke "Ništa nije smešno." Obe sagledavaju smrt iz ugla jednog prosečnog čoveka koji je za života bio potpuno nebitan. U trenutku smrti, i jedan i drugi rekonstruišu svoj život, shvatajući koliko im je uludo prošao. Ni jedan ni drugi se nisu bunili protiv ugnjetavanja, maltretiranja, ponižavanja kojima su bili izloženi. I jedan i drugi su taoci trulog sistema koji u njima vidi samo broj, još jednog potencijalnog glasača sa biračkog spiska. Tako se Isidor Petrović miri sa svojom sudbinom, a Petar Petrović nakon svoje smrti konačno počinje da živi.
"Mene su svi zaboravili, osim te vlasti, koja se uvek seti nas mrtvih kada su izbori, a oni se, hvala bogu, održavaju svaki čas..."
👞 Na momente nisam znao da li da se smejem ili da plačem. U početku sam se zaista smejao komičnim situacijama u koje zapadaju junaci ovog romana. Kako je čitanje odmicalo, tako sam uhvatio sebe da se smejem, ali od muke. Ceo roman je savršena burleska.
"Svima njima odgovara mrtvo društvo. Mrtvi ljudi su poslušni ljudi."
👞 Ovo je roman o našoj stvarnosti. Data je prava slika našeg mentaliteta. Gde su večito oni gori na vrhu, i diriguju nama malima. Živimo u vremenima gde se istina krije iza vešto programiranih laži koji režimski mediji plasiraju. Gde ukoliko niste drug član, poltron i ulizica možete zaboraviti na karijeru. U takvom sveopštem ludilu, čovek ne može da se ne zapita da li sam ja lud, ili su svi oko mene ludi. Svaki put kada krenete da se preispitujete, znajte da još uvek mrdate, da vas nisu do kraja ubili. Dok god je čovek živ ima nade za bolje sutra koje mora jednom svanuti. Biti slobodan čovek danas se preskupo plaća.
Mi suviše dugo ćutimo. Dopuštamo gorima od sebe da nas tlače, ponižavaju, degradiraju, vređaju inteligenciju. Život vam počinje kad pokažete zube, tamo gde ste predugo pokazivali razumevanje i toleranciju.
👞 Čim sam pročitao rečenicu kojom roman počinje, odmah sam znao da obećava. Glavni junak Petar Petrović, četrdesetšestogodišnji glumac, prototip je običnog čoveka koji živi monoton život potpuno neprimećen. Kada iznenada umre, u njemu se budi ponovno želja za životom. Spreman je da se vrati svom starom životu, supruzi i sinu, ali ništa se ne odvija kako on želi. U društvu u kom nema mesta za žive, a kamoli za mrtve, preostaje mu jedino da se vrati u grob. Međutim, ni to ne ide lako, jer ga ostali pokojnici uvlače u pravu revoluciju tražeći svoja prava koja kao živi nisu imali.
👞 Autor je odličan satiričar. Novinarsko pero britko poput oštrice žileta nemilosrdno saseca svaku našu iluziju u korenu. Ukazuje koliko je naše društvo duboko instrumentalizovano, traumatizovano i degradirano u svakom pogledu. Pored Bojana Ljubenovića, dobili smo još jedno ime u modernoj srpskoj književnosti. Čak me je jedan segment romana podsetio na prvu priču "Smrt Isidora Petrovića" iz Ljubenovićeve zbirke "Ništa nije smešno." Obe sagledavaju smrt iz ugla jednog prosečnog čoveka koji je za života bio potpuno nebitan. U trenutku smrti, i jedan i drugi rekonstruišu svoj život, shvatajući koliko im je uludo prošao. Ni jedan ni drugi se nisu bunili protiv ugnjetavanja, maltretiranja, ponižavanja kojima su bili izloženi. I jedan i drugi su taoci trulog sistema koji u njima vidi samo broj, još jednog potencijalnog glasača sa biračkog spiska. Tako se Isidor Petrović miri sa svojom sudbinom, a Petar Petrović nakon svoje smrti konačno počinje da živi.
"Mene su svi zaboravili, osim te vlasti, koja se uvek seti nas mrtvih kada su izbori, a oni se, hvala bogu, održavaju svaki čas..."
👞 Na momente nisam znao da li da se smejem ili da plačem. U početku sam se zaista smejao komičnim situacijama u koje zapadaju junaci ovog romana. Kako je čitanje odmicalo, tako sam uhvatio sebe da se smejem, ali od muke. Ceo roman je savršena burleska.
"Svima njima odgovara mrtvo društvo. Mrtvi ljudi su poslušni ljudi."
👞 Ovo je roman o našoj stvarnosti. Data je prava slika našeg mentaliteta. Gde su večito oni gori na vrhu, i diriguju nama malima. Živimo u vremenima gde se istina krije iza vešto programiranih laži koji režimski mediji plasiraju. Gde ukoliko niste drug član, poltron i ulizica možete zaboraviti na karijeru. U takvom sveopštem ludilu, čovek ne može da se ne zapita da li sam ja lud, ili su svi oko mene ludi. Svaki put kada krenete da se preispitujete, znajte da još uvek mrdate, da vas nisu do kraja ubili. Dok god je čovek živ ima nade za bolje sutra koje mora jednom svanuti. Biti slobodan čovek danas se preskupo plaća.
Mi suviše dugo ćutimo. Dopuštamo gorima od sebe da nas tlače, ponižavaju, degradiraju, vređaju inteligenciju. Život vam počinje kad pokažete zube, tamo gde ste predugo pokazivali razumevanje i toleranciju.
September 11, 2022
I eto me opet kako čitam satiru 🙄
Na žalost nikako da se složim s tim žanrom, ne samo ovde nego i generalno, ili možda samo još nisam srela pravu knjigu. Mislim, na površinskom nivou komedije apsurda koliko hoćete, ali meni to nekako nije ispalo smešno... a u ovom slučaju, izostao je i onaj drugi efekat satire (da te baci u depresiju, ako je prava). Široka ruka sa aluzijama na gadne stvarne dogadjaje me jeste bacila u bedak, doduše. Slučaj Dade Vujasinović NEMA ugao posmatranja koji bi ovo njegovo korišćenje ofarbao u ok.
Tako da, flat line...
Svetla tačka: osnovna metafora za to šta nam misli ova vlast (a da se ne lažemo i svaka druga); takodje i, hm, hepiend - pa u to ime 2.5 i da zaokružimo naviše.
Na žalost nikako da se složim s tim žanrom, ne samo ovde nego i generalno, ili možda samo još nisam srela pravu knjigu. Mislim, na površinskom nivou komedije apsurda koliko hoćete, ali meni to nekako nije ispalo smešno... a u ovom slučaju, izostao je i onaj drugi efekat satire (da te baci u depresiju, ako je prava). Široka ruka sa aluzijama na gadne stvarne dogadjaje me jeste bacila u bedak, doduše. Slučaj Dade Vujasinović NEMA ugao posmatranja koji bi ovo njegovo korišćenje ofarbao u ok.
Tako da, flat line...
Svetla tačka: osnovna metafora za to šta nam misli ova vlast (a da se ne lažemo i svaka druga); takodje i, hm, hepiend - pa u to ime 2.5 i da zaokružimo naviše.
April 15, 2023
"Zašto da ne. Vidite, pokojnici su najmnogoljudniji u ovoj državi, pa bi trebalo da se čuje i njihov glas. A i ako nam već država liči na groblje, možda bi je mrtvi najbolje i predstavljali. "
*4.5
*4.5
November 4, 2022
Ocekivanja su bila mnogo veca nego ono sto je ispunjeno. Prvih nekoliko poglavlja se zaista cine kao da knjiga obecava, ali vec od druge polovine se prica potpuno gubi. Autor se previse trudi da bude duhovit pa onda pocinje da vuce na decju knjigu ili cak neki strip. Ono sto mi se svidja je kritika vlasti i lepo je opisao stanje u drzavi, ali sam tok price mi se nije dopao. Kraj je pogotovo bio mlak i negde ocekivan, tako da mislim da su 3 zvezdice velikodusne.
September 7, 2022
Nisam puno očekivala ali knjiga se sama čita. Duhovito napisano, a tema mračna ali trenutna. Dok sam čitala ovo pomislila sam na onaj film Davitelj protiv davitelja...ali sa humorom... Svaka čast.
December 16, 2022
3.9
Ima ozbiljan potencijal da bude predstava kada bi se neko usudio
Ima ozbiljan potencijal da bude predstava kada bi se neko usudio
January 25, 2023
Веома сатирично, 4.75/5
June 24, 2022
Zasmejati nekoga dok čita knjigu jako je teško. Ja kao pisac to nikada nisam umeo, zato sam oduvek cenio pisce koji su uspešni u žanru komedije. A Stefan Marković ume da zasmejava svoje čitaoce. Njegova satira je britka kao oštrica noža. Seče po površini svih onih licemernim nelogičnosti našeg društva. Na jedan domanovićevski način crpi inspiraciju iz političkog i društvenog konteksta naše zemlje, beskrupulozno karikirajući stvarnost. Za razliku od klasika Domanovića, mladi Stefan to radi u duhu svog vremena, obilato se služeći fantastikom. U njegovom romanu imamo mrtvace koji odbiju da budu sahranjeni, koristeći tragi-komičnu situaciju pod političkim nebom Srbije kako bi postali jedna od grupa koju će drugi politički šibicari pokušati da koriste za svoje sebične ciljeve. Sve je u Stefanovoj urnebesnoj priči izloženo satiričnoj kritici, pa čak i mediji u kojima i sam autor ima uhlebljenje. Ništa i nikoga autor ne štedi u svom karikiranju. A duhovitost sa kojom to radi je monti-pajtonovski oštra i politički nekorektna. Što reče kolega Bane Janković, Stefan je ta sveža krv neophodna našoj domaćoj književnosti. Dosta je starih i uvek istih faca — baš kao i na našoj političkoj sceni. Treba nam sve više ovakvih novih lica koji su budućnost domaće književnosti. A Stefan to svakako može da postane, jer ima samo trideset tri godine.
September 19, 2022
Iako nisam ljubitelj satire (mislim da autor mora biti jako inteligentan da na jedan "uvrnut" način, sa dozom zdravog humora, priča o kompleksnim i slojevitim temama), moram priznati da mi se knjiga "Pokojnik drugog reda" svidjela. Pomalo mračna, ali brutalno istinita, ova knjiga mi je uspjela "otvoriti oči". Neke rečenice su tako dobro napisane da nose težinu onih koje se godinama citiraju. Stefanu Markoviću, mladom autoru, bravo! i podrška u budućem radu i pisanju.
September 16, 2023
3.5 Paralela između društvenog stanja u knjizi i realnog stanja u kom se nalazimo je očigledna, možda i previše. Suptilnije poređenje bi bilo više po mom ukusu.
Sviđa mi se kako su, u stvarnosti apatični ljudi, u knjizi zapravo mrtvi.
Iako nije presudno, nedostaje mi kakvo-takvo objašnjenje kako se dogodilo da mrtvi ustanu.
Sviđa mi se kako su, u stvarnosti apatični ljudi, u knjizi zapravo mrtvi.
Iako nije presudno, nedostaje mi kakvo-takvo objašnjenje kako se dogodilo da mrtvi ustanu.
This entire review has been hidden because of spoilers.
October 17, 2023
Не сећам се када сам прочитала књигу овако у даху. Притом је све време држала пажњу. Одлична сатира са освртом на актуелну друштвену ситуацију са ликовима који осликавају наш менталитет.
July 27, 2025
Fantastična ideja koja oduzima dah na prvim stranicama je razvodnjena u blagi besmisao. Iz potencijala za odličnu satiru, došli smo do isprane kritike vlasti i sistema.
October 19, 2024
Ovo je jedna boljih romana koji je izašao u ovoj deceniji . U ovoj knjizi pratimo Petra koji se dan svoje sahrane oživljava. Ova knjiga me podsedja na skeč nadrealne televizije gde Zoran Cvijanović ustaje iz groba i zajedno sa drugim mrtvacima ide da protestuje ispred skupštine jer su povedjali grobarinu.
March 20, 2023
„Kada malo sagledate situaciju, vidite da pokojnici … Pokojnici drugog reda, kao što sam ja, nemaju nikakva prava.”
,,Dakle vi mislite da pokojnici treba da imaju veća prava?”
„Mislim.”
,,Da li bi to značilo možda da se zalažete za to da jednog dana pokojnici uđu u parlament, pa da mrtvi predstavljaju živ narod?”
Puška se zamisli.
,,Zašto da ne. Vidite, pokojnici su najmnogoljudniji u ovoj državi, pa bi trebalo da se čuje i njihov glas. A i ako nam država već liči na groblje, možda bi je mrtvi najbolje i predstavljali.” (86)
Ukoliko nikada niste živeli na Balkanu (ili niste čuli za ruski umetnički pokret aktivista ,Partije Mrtvih’) možda vam se ovaj odlomak sa kulminirajućim zaključkom učini neverovatnim, dostojnim priče ali udaljenim od života onoliko koliko su i bajke.
Nije.
Pogotovu što roman, iako započinje radnju apsurdnim potezom junaka (njegovim odbijanjem da bude sahranjen), razotkriva koliko su naizgled metaforične, satirične, i cinične jezičkosocijalne konstrukcije osnova naše svakodnevne stvarnosti. Preuveličavanje do granice besmislene izobličenosti, koje je karakteristično za karikaturu, dobija svoj smisao upravo kada prepoznamo da je razulareno preuveličavanje normalno stanje stvari, a da je neuveličan predmet deo neke fantazije.
Što se kaže: da nije tužno, bilo bi smešno.
Dobra priča koja razotkriva mrežu društva u kojem se koprcamo. Dobra na kvadrat jer to uspeva da učini lagano, onako letnje.
,,Dakle vi mislite da pokojnici treba da imaju veća prava?”
„Mislim.”
,,Da li bi to značilo možda da se zalažete za to da jednog dana pokojnici uđu u parlament, pa da mrtvi predstavljaju živ narod?”
Puška se zamisli.
,,Zašto da ne. Vidite, pokojnici su najmnogoljudniji u ovoj državi, pa bi trebalo da se čuje i njihov glas. A i ako nam država već liči na groblje, možda bi je mrtvi najbolje i predstavljali.” (86)
Ukoliko nikada niste živeli na Balkanu (ili niste čuli za ruski umetnički pokret aktivista ,Partije Mrtvih’) možda vam se ovaj odlomak sa kulminirajućim zaključkom učini neverovatnim, dostojnim priče ali udaljenim od života onoliko koliko su i bajke.
Nije.
Pogotovu što roman, iako započinje radnju apsurdnim potezom junaka (njegovim odbijanjem da bude sahranjen), razotkriva koliko su naizgled metaforične, satirične, i cinične jezičkosocijalne konstrukcije osnova naše svakodnevne stvarnosti. Preuveličavanje do granice besmislene izobličenosti, koje je karakteristično za karikaturu, dobija svoj smisao upravo kada prepoznamo da je razulareno preuveličavanje normalno stanje stvari, a da je neuveličan predmet deo neke fantazije.
Što se kaže: da nije tužno, bilo bi smešno.
Dobra priča koja razotkriva mrežu društva u kojem se koprcamo. Dobra na kvadrat jer to uspeva da učini lagano, onako letnje.
Read
April 16, 2025Kada neko za trideset godina bude čitao ovu knjigu, recite mu da je baš ovako bilo.
Displaying 1 - 20 of 20 reviews