2020. дневник

by Група автори - 2020. дневник

Kada je krajem 2019. Lana Bastašić došla na ideju da šestero mladih pisaca iz šest država u 2020. započne pisati zajednički dnevnik u kojem će svatko od njih bilježiti svoje doživljaje u dva mjeseca, vjerojatno ni ona ni ostalih petero – Luiza Bouharaoua, Dijana Matković, Rumena Bužarovska, Danilo Lučić i Nikola Nikolić – nisu ni pomišljali da će pisati o godini koja će obilježiti živote svih stanovnika planeta. I upravo ta početna, nedužna pozicija iz koje sve kreće daje ovom dnevniku poseban šarm, no njegovi autori itekako dobro znaju kako da se nose s nedaćama na koje nailaze, jer ovo u njihovim životima, kao i našima, uostalom, nisu ni najčudnija ni najgora vremena. 2020. iznimna je knjiga u kojoj sekstet beskompromisno izlaže sebe i svoju intimu pred lice publike. Razmišljanja i odluke, ponekad promišljanja, a ponekad ne, strahovi i nade, samoća i rijetki susreti bili su i njihova i naša svakodnevica. Čitati o 2020. godini, u kojoj su se munjevito smjenjivale ushićenost čovječanstvom i razočaranost njime, znači iznova zaroniti u svoju nutrinu, kroz oči drugih. Forma zajedničkog dnevnika neobična je, ali ovaj maleni orkestar svira uigrano, a svaka pojedina solodionica malo je remek-djelo.

Genres: Nonfiction

313 pages, Paperback

Published January 1, 2022

Reviews

[Marijana☕✨ · Rating 2 out of 5]

Drago mi je što sam pročitala ovu knjigu jer sam otkrila kako piše Luiza Bouharaoua. Nikad neću savladati njeno prezime, ali se nadam da ću pročitati njen roman.
Takođe mi je drago što sam potvrdila da mi ne prija Rumena i da ništa nisam propustila što je nisam čitala, tako će i ostati.
Očekivala sam da će me ova knjiga daleko više ubedačiti, ali valjda ipak nije toliko teško ostaviti loše stvari iza sebe, pa tako ni tu 2020. godinu. Moram da primetim da pisci iz regiona uopšte ne žive tako loše – putovalo se i te godine, svaki čas su se viđali, zabavno je koliko je to jedan povezan kružok (ali Marko Pogačar mi i dalje zvuči kao neki lik kosovskog ciklusa).

[Nataša]

Zanimljiv projekat koji bi dao inspirativnije rezultate da sve nije bilo kako je bilo. Ovako je puno straha, paranoje, besa, laži, naivnosti, manipulacije. Dovodim u pitanje autentičnost zapisa, kao i oni sami. I na širem geografskom prostoru - svugde je isto 💩.

[HereticQueen · Rating 4 out of 5]

Dnevnik 2020. je važan jer je vodjen u godini velikih promena, u jednoj, na sreću, netipičnoj godini čiji su kraj svi jedva čekali. Pratimo letnje proteste i sukobe s policijom u Beogradu, političke proteste u Ljubljani, smenu vlasti u Crnoj Gori i celokupno odmotavanje pandemije započeto “nekim virusom iz Kine zbog kog je otkazana proslava kineske Nove godine” i privedeno kraju pojavom vakcine.

Prijalo mi je da čitam o 2020. godini sada kada je drama koju smo tada iskusili prošlost. Iako sam čitala o danima šestoro spisateljica i pisaca, neminovno je bilo preispitivati se i prisećati sopstvenih dana. Prisećala sam se sebe u svim navedenim okolnostima i postajala svesna vremena koje je proteklo od tada, i svih ličnih promena koje su se od tada desile. Sigurno je i udobno s ove udaljenosti čitati o godini u kojoj nismo imali pojma šta nas čeka, gde je kraj i hoće li doći.

Šest autora piše ovaj dnevnik različitim stilom, sa različitim fokusima, medjutim, njihovi narativi se prirodno nadovezuju jedan na drugi - nisam imala osećaj diskontinuiteta.

Posebno su mi prijali Lanini segmenti, njoj sam se, kao nekome koga sam čitala, i radovala, a usput sam otkrila i nežnost Luizinog pripovedanja, Rumeninu otresitost i Dijaninu borbenost. Odmah sam poželela da pročitam Danilovo “Sazrevanje modrica” nakon što sam dobila uvid u njegov stil.

Pored drugih utisaka interesantno je što nisam imala osecaj da zalazim u intimu pisaca, već sam ih doživela kao protagoniste nekakvog romana. Kad bi neko pomenuo nesto ličnije ili nešto konkretno što i njima znamo na bazi javno dostupnih informacija - uvek bih bila iznenadjena time da se radi o stvarnim ličnostima, a ne junacima za koje sam se vezala. Dobili smo isečke iz njihovih života i misli, kao što u savremenom romanu i dobijemo epizode protagonista. Ne pratimo ih od početka do kraja. Prošli smo s njima kroz 2020. i ostavili ih na kraju iste.

Ocena 4 nije data na bazi jedinstvene skale, već za kategoriju dnevnika, memoara, biografija - i naravno - vrlo subjektivno. Izuzetno mi je prijala ova knjiga. Izvukla me je iz ranoprolećne čitalačke krize. Sve preporuke.

[Teodora · Rating 4 out of 5]

Moram priznati da sam knjigu kupila najvise zbog Lane (u tom trenutku nisam toliko bila upoznata sa radovima ostalih autora). Sada imam osecaj da sam mnogo propustila i jedva cekam da procitam jos neka dela ovih kvalitetnih ljudi. Najmanje mi se dopao Nikola Nikolic iz nekog razloga - mozda zato sto se nisam toliko povezala sa njegovim mislima - najvise se bavi politikom i drustvenim promenama. Probacu ponovo sa nekim njegovim romanom. U svakom slucaju, koliko god se stilovi razlikovali i kako je svaki autor preneo svoju jedinstvenu perspektivu zajedno su stvorili jednu sigurnu sredinu u kojoj su sve misli i osecanja dozvoljeni bez trunke osude.

[Vukasin · Rating 2 out of 5]

2 zvezdice za ideju
Ova knjiga je kao pesma Who runs the world?Girls od Beyonce ili kako se vec zove...tekst jedno te isto se vrti a pisali sucje i producenti,koproducenti i jos 10ak ljudi a pesma je blagi uzas ,tako i ova knjiga...pisalo ju je 6 pisaca !!!!! A ispalo je očajno....

[Jelena Milošević · Rating 4 out of 5]

Šestoro mladih ljudi, iz naše zemlje i regiona, dolazi na ideju da piše dnevnik o svojim svakodnevnim rutinama, obavezama, strahovima koji ih prate i nadom koja ih ne napušta. O godini koja svakome od nas menja pogled na svet i život uopšte. Koja je ostavila bolan trag u našim srcima i koju što pre želimo da zaboravimo.

[Marko Marić · Rating 4 out of 5]

Prelepi eseji/dnevnici, koji vas u potpunosti vrate u 2020. godinu i ono što smo svi kolektivno doživeli, ali kroz individualnu prizmu svakog od autora. Izuzetno mi se dopada koncept 6 autora iz 6 ex-yu država. Prvo je divno to što se upoznate sa svih 6 pisaca, sa njihovim delovima života, razmišljanjima i stilom pisanja, a zatom i to što vidite kako je 2020. izgledala u svim bivšim jugoslovenskim republikama.

[Slobodan · Rating 4 out of 5]

Očekivao sam više. 'Moja' generacija pisaca - milenijalci - iznose svoja mišljenja, stavove, i opisuju svoje živote u vreme kad je kovid postao 'nova realnost'. Neki od stavova, njihovih problema ili strahova su mi bliski, ali mi se čini, bar je to slučaj sa Rumenom - da je bolje čitati njihove knjige i romane nego dnevnike.

[Nika · Rating 3 out of 5]

2,5

[Jana Protic · Rating 4 out of 5]

Zatvaram knjigu i ostajem pomešanih osećanja. Nisam sigurna koliko mi se sviđa, ali definitivno sam je svaki put rado i znatiželjno otvarala. Možda iz one čiste ljudske radoznalosti i blagog ushićenja što radim nešto nedozvoljeno: čitam nečiji dnevnik. Čitam nečije najdublje misli. Često filozofska razmišljanja o ovome i onome koja i mene nateraju na neka preispitivanja i unutrašnje monologe.

Ono što sam sigurna da mi se nije svidelo su dve stvari: potsećanje na prvu godinu korone i neprestano smenjivanje autora. Taman sam se vezala za autora, za stil pisanja, za ono što se dešava...on(a) se promeni. I onda ga/je nema "6 meseci". A ovo prvo, korona, možda bi mi manje smetalo da je čitam nakon 10ak godina. I dalje je sve previše sveže.

Ono što mi je, pored filozofije, bilo zanimljivo je povezanost pisaca sa ovih prostora, njihova saradnja, i uopšte sličnost ljudi koji ih okružuju a koji su iz različitih zemalja. Pošto nisam upoznata ni sa čijim radom sem Laninog, neretko nisam znala o kojoj zemlji se radi u tekstu, što je samo potvrđivalo tu sličnost u mentalitetu, u događajima koji se dešavaju, u apsurdnim merama tokom pandemije itd.

Sve u svemu, od mene, jaka četvorka i preporuka za čitanje kome god ne bi smetala doza melanholije i nedostatak akcije u knjizi.

[Ivana Širinić · Rating 4 out of 5]

Fantastična i inovativna ideja za eksperimentalni roman. Negdje u opisu knjige stoji njen savršen i intrigantan opis, a to je da je ovo jedna od rijetkih knjiga u kojoj čitatelj/čitateljica unaprijed zna više o radnji nego pisac/spisateljica, jer je vrijeme radnje baš 2020. godina koja je obilježila živote cijelog planeta.

Prije svega, format ovog romana kao dnevnik me inspirirao da razmislim kako se dnevnik može pisati. Uglavnom sam format dnevnika gledala samo kao površno zapisivanje događaja jednog po jednog dana, ali ovdje je većina datuma posvećena manjim esejima i diskusijama.
Nadalje, utvrdila sam da mi se jako sviđa stil pisanja Lane Bastašić (njeni dijelovi su mi bili najdraži), za njom slijede Rumena Bužarovska i Luiza Bouharaoua. Nikola Nikolić i Danilo Lučić su mi bili okej, ali nisu mi zaokupili pažnju dovoljno da ostanu upamćeni. No svejedno bih rado pročitala još nešto iz njihovog opusa. Dijana Matković me nije uopće privukla i nije mi odgovarao njen stil pisanja.
Impresionirana sam da je ovakav intrigantan eksperimentalan roman dio južnoslavenske književnosti i da se postoji toliko međusobnih presijecanja i suradnje na Balkanu što se tiče umjetnosti i književnosti.

[Artep · Rating 4 out of 5]

Comfort read u neku ruku. A opet nekako imam osećaj da mi je previše dugo trebalo da je pročitam, jer sam imala momente kad jednostavno nisam mogla više, a razlog za to ne znam. Sviđa mi se kako je knjiga mozaik ličnosti rasutih u našem društvu, u našoj zemlji ili našim komšinicama. Iznova se provlači osećaj otuđenosti, od sebe, drugih...sveta. Najviše su mi se dopali delovi napisani od strane Rumene, pa zatim Dijane i Danila. Stil pisanja je topao, kao da nas namerno autori navode da se saosećamo sa njima i uvodi čitaoca u stanje nostalgije. Ali, iskreno, drago mi je što sam ovu knjigu čitala u tri navrata, na početku proleća, na leto i sada u decembru. Verujem da ću joj se vraćati povremeno, čisto iz osećaja razumevanja koje lebdi među autorima i čitaocem...

[Svjetlana · Rating 3 out of 5]

Nije bilo ugodno čitati o pandemiji, ali je zanimljivo kako smo se brzo svi vratili u neku normalu kao da se sve to nikad nije ni desilo.

Čitala sam naravno zbog Lane i njen dio je bio odličan. Svidjela mi se i Dijana Matković i žao mi je što ona nema još neka svoja djela.

Ostali su mi bili prosječni, uglavnom dosadni, posebno muški pisci.

[Goleva · Rating 4 out of 5]

Dnevničke beleške, šest pisaca iz regiona, pisane 2020. godine, kao podsećanje na vreme vanrednog stanja inzabavno zavirivanje u tudji život. Kako se završava knjiga: I teško je reći šta dolazi.
Preporuka za one koje vole dnevnike i one koji ih pišu!

[Hristina Kochovska · Rating 4 out of 5]

Glad to have discovered Lana Bastasic, Nikola Nikolic, and Dijana Matkovic.

[Nena · Rating 3 out of 5]

3.5

[Iva]

Dnf nakon polovice, nije mi svaki glas jednako odgovarao, bilo mi je zapravo najvise naporno

[Lelis · Rating 2 out of 5]

Ovu sam knjigu citala zbog Lane, u iscekivanju da uskoro napise i nesto novo posle Zeca, koji je fenomenalan

[Magdalina Obradović · Rating 4 out of 5]

Jako zanimljiv koncept. Otkrila sam neke nove super pisce, Luizu Bouharouu i Danila Lučića, kao i bolno iskrenu i ogoljenu Dijanu Matković. Ova kriza koju danas živimo je najsličnija periodu korone i zato mi je baš prijalo da čitam.