What do you think?
Rate this book
Preludijum
256 pages, Paperback
Published April 19, 2022
1 person is currently reading
9 people want to read
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 10 of 10 reviews
June 9, 2022
Bilo mi je čudno da se, svega nekoliko dana nakon izlaska ove knjige, na Laguninom sajtu nalazi gomila pozitivnih komentara, što se ne dešava ni sa daleko popularnijim piscima. A onda se to isto dogodilo kada sam knjigu dodala na GR, i to od strane ljudi koji nisu čak ni označili da su Preludijum pročitali.
Ukoliko je autorka želela da se o njenoj knjizi pišu hvalospevi, trebalo je da napiše knjigu koja je hvalospeva vredna. A zbog ovakvog neetičkog ponašanja od mene dobija najnižu moguću ocenu.
Ukoliko je autorka želela da se o njenoj knjizi pišu hvalospevi, trebalo je da napiše knjigu koja je hvalospeva vredna. A zbog ovakvog neetičkog ponašanja od mene dobija najnižu moguću ocenu.
November 12, 2022
Свет књига је нешто у чему сви ми овде уживамо.
Свет књига је свет којим отварамо очи уз предивне пејзаже, слике прошлости, одобраване или омражене ликове...којим откривамо непознато.
Кад нам нека књига пружи да поред отварања очију отворимо и душу то се зове љубав. А љубав је Прелудијум коју сам само тако и доживела.
"За понеке сусрете или догађаје, ма како у датом тренутку изгледали небитни, током времена схватимо да су били преломни, и да смо их управо због тога запамтили, записали, неком пренели. То што у датом тренутку нисмо могли да сагледамо њихову важност није увек одраз наше кратковидости, већ чињенице да све зри, како човек тако и догађаји. "
Прича у овом роману почиње једном мајком, једном кћерком у ноћи пред бомбардовање 1999.године када бестидни чин НАТО држава није једина њихова стрепња.
Некад су демони прошлости, тајни и наших ставова које носимо већи терет и страх од непријатељске руке која се надвила над нама.
Тако те ноћи уз прве јауке крећу да се одмотавају делови живота предака Весниних, која је овде и кћерка и протагониста романа.
И све то се дешава кроз читање књиге, "крилате књиге о Василиси".
Приче из књиге о Василиси служе да Весна кроз њу препозна себе, да упозна различитости, тежину живота, али и могућности. А приче из Прелудијума служе нама.
Заједно нам откривају склад.
"Желим, мама, да знам, да се молим, покајем и опростим прошлим зарад потоњих генерација наше лозе. Нема истине која може тако да отежа као лаж."
И док се преплићу свитци Василисине књиге, Анђелија, Стеван, Антоније, виолина, Василиса, Нестор...са протагонистима са којима Славица почиње причу ми учимо да није увек онако како то изгледа, да су неки избори често несрећа и да је баш та несрећа често синоним за немар или недоброту.
Намерно кажем недоброта, а не зло, јер у роману сатканом од мелодије новог почетка и оправдања злу нема места.
А можда је све то тако јер су сви зачети од једне Стамене која је сломила све отпоре и која је живела у духу својих предака не бецајаћи анатему на њих ма колико да су грешили. Или су потомци једног белогардејца који је са собом понео само своју топлу словенску душу.
"Упитала сам се где се денуше те пратиље љубави, разумевање, пожртвованост, несебичност, које су очигледно красиле наше претке? Како је могуће да се све што је Василису мотивисало да пише о њима одједном изгубило, прекинуло..."
И кроз разне историјске догађаје, Крваву литију у Београду, 6.април, Информбиро... Кроз патријарха српског Варнаву, цитате Мајаковског, осврт на прво приказивање драме драгог нам Нушића и Жанку Стокић, Коло српских сестара, Берђајева, Марсела Давидовића носиоца Албанске споменице, чика Јову Змаја... Кроз све то Славица Мастикоса нам помаже да сакупимо комадиће наше душе. И да нађемо склад са прошлошћу и са нама самима.
"Имамо ли право да себе сматрамо праведницима кад и ми имамо неки свој аршин по коме судимо, осуђујемо и може бити другима кројимо капу?"
Иако овај роман можда на самом почетку делује наивно или као још једна у низу прича о минулим блиским нам годинама, то сигурно није.
Њени редови нас после увлаче у један магичан свет који функционише по правилима стварности али извлачећи из свега оно најлепше и најчистије.
Тако смо сведоци најузвишенијих осећања ликова уз уверљиве слике живота руских избеглица и српских прогнаника. Сведоци смо једног страдања и једног рађања.
Опет морам и да додам да и поред људске слабости и порока, злочина и смрти у овом роману добијамо и упутство како да пронађемо пету жицу на виолини. Јер само тако звук може бити најлепши и само је тако радост.
А нама, потомцима наших предака је баш та пета жица једино потребна, све друго имамо.
Зато овај роман препоручујем од срца.
И као што Мајковски каже : " Мало је весеља на нашој планети. Нека нас будућност са радошћу веже. У овом животу није тешко мрети. Изградити живот далеко је теже."
"Кључ је у књигама" а ауторка нам је дала прелудијум, или увод. Спознаја је на нама.
#препорука
Свет књига је свет којим отварамо очи уз предивне пејзаже, слике прошлости, одобраване или омражене ликове...којим откривамо непознато.
Кад нам нека књига пружи да поред отварања очију отворимо и душу то се зове љубав. А љубав је Прелудијум коју сам само тако и доживела.
"За понеке сусрете или догађаје, ма како у датом тренутку изгледали небитни, током времена схватимо да су били преломни, и да смо их управо због тога запамтили, записали, неком пренели. То што у датом тренутку нисмо могли да сагледамо њихову важност није увек одраз наше кратковидости, већ чињенице да све зри, како човек тако и догађаји. "
Прича у овом роману почиње једном мајком, једном кћерком у ноћи пред бомбардовање 1999.године када бестидни чин НАТО држава није једина њихова стрепња.
Некад су демони прошлости, тајни и наших ставова које носимо већи терет и страх од непријатељске руке која се надвила над нама.
Тако те ноћи уз прве јауке крећу да се одмотавају делови живота предака Весниних, која је овде и кћерка и протагониста романа.
И све то се дешава кроз читање књиге, "крилате књиге о Василиси".
Приче из књиге о Василиси служе да Весна кроз њу препозна себе, да упозна различитости, тежину живота, али и могућности. А приче из Прелудијума служе нама.
Заједно нам откривају склад.
"Желим, мама, да знам, да се молим, покајем и опростим прошлим зарад потоњих генерација наше лозе. Нема истине која може тако да отежа као лаж."
И док се преплићу свитци Василисине књиге, Анђелија, Стеван, Антоније, виолина, Василиса, Нестор...са протагонистима са којима Славица почиње причу ми учимо да није увек онако како то изгледа, да су неки избори често несрећа и да је баш та несрећа често синоним за немар или недоброту.
Намерно кажем недоброта, а не зло, јер у роману сатканом од мелодије новог почетка и оправдања злу нема места.
А можда је све то тако јер су сви зачети од једне Стамене која је сломила све отпоре и која је живела у духу својих предака не бецајаћи анатему на њих ма колико да су грешили. Или су потомци једног белогардејца који је са собом понео само своју топлу словенску душу.
"Упитала сам се где се денуше те пратиље љубави, разумевање, пожртвованост, несебичност, које су очигледно красиле наше претке? Како је могуће да се све што је Василису мотивисало да пише о њима одједном изгубило, прекинуло..."
И кроз разне историјске догађаје, Крваву литију у Београду, 6.април, Информбиро... Кроз патријарха српског Варнаву, цитате Мајаковског, осврт на прво приказивање драме драгог нам Нушића и Жанку Стокић, Коло српских сестара, Берђајева, Марсела Давидовића носиоца Албанске споменице, чика Јову Змаја... Кроз све то Славица Мастикоса нам помаже да сакупимо комадиће наше душе. И да нађемо склад са прошлошћу и са нама самима.
"Имамо ли право да себе сматрамо праведницима кад и ми имамо неки свој аршин по коме судимо, осуђујемо и може бити другима кројимо капу?"
Иако овај роман можда на самом почетку делује наивно или као још једна у низу прича о минулим блиским нам годинама, то сигурно није.
Њени редови нас после увлаче у један магичан свет који функционише по правилима стварности али извлачећи из свега оно најлепше и најчистије.
Тако смо сведоци најузвишенијих осећања ликова уз уверљиве слике живота руских избеглица и српских прогнаника. Сведоци смо једног страдања и једног рађања.
Опет морам и да додам да и поред људске слабости и порока, злочина и смрти у овом роману добијамо и упутство како да пронађемо пету жицу на виолини. Јер само тако звук може бити најлепши и само је тако радост.
А нама, потомцима наших предака је баш та пета жица једино потребна, све друго имамо.
Зато овај роман препоручујем од срца.
И као што Мајковски каже : " Мало је весеља на нашој планети. Нека нас будућност са радошћу веже. У овом животу није тешко мрети. Изградити живот далеко је теже."
"Кључ је у књигама" а ауторка нам је дала прелудијум, или увод. Спознаја је на нама.
#препорука
August 1, 2022
Duša od knjige
June 24, 2022
3.5 🎻
June 6, 2022
Knjiga koja priča priče koje vas vuku da čitate dalje, likovi koji su vešto isprepletani vas vuku da saznate njihovu životnu priču. Kraj je odličan i donekle neočekivan. Uživala sam čitajući, hvala za ovu knjigu!
November 12, 2022
Ово је књига о старим временима и старим непролазним вредностима: породици, доброти и искушењима. Покреће теме које се ретко појављују у савременој књижевности, а које су нам познате из прича бака и дека и њиховог схватања живота. Лепо је кад нас неко на то подсети.
February 12, 2023
Knjiga koja vas vodi kroz vremenska razdoblja sa fenomenalno lakoćom, koja u vama budi potrebu za (pre)ispitivanjem sebe samog, koja se čita u dahu. Sve preporuke
January 9, 2025
Mnoštvo likova i isprepletenih sudbina. To je jedini problem knjige jer je teško povezati rodbinske veze, dogadjaje i sudbine, ali je priča dirljiva i prikaz jednog davnog vremena, rata sa snažnim porukama i osećanjem empatije i ljubavi.
October 26, 2024
Goooomila likova i imena sa lepom zamišljemom radnjom ali nedovoljno urađenom.
Displaying 1 - 10 of 10 reviews