Vakuum

by Jovana Dišić

Kad god čovek prestane da osluškuje unutrašnji glas koji mu šapuće na koju stranu bi trebalo da krene, život lako može da se preobrazi u nepoznate predele bez nade. Epilog je uvek isti: čovek prestane da prepoznaje i sopstveni lik u ogledalu. Glavna junakinja ovog romana obrela se upravo u takvim predelima. Uprkos svim nastojanjima da prihvati date okolnosti i pronađe u njima smisao, usledio je trenutak u kojem je shvatila da ništa u njenom životu nije njeno.

Kako krenuti dalje nakon što priznamo sebi da su sve naše odluke bile odraz nesigurnosti i nedostatka hrabrosti da saslušamo glas u nama, da pogledamo istini u oči i zaputimo se tamo gde smo oduvek želeli da stignemo? Ova priča uveriće vas u to da i tumaranja mogu biti put do spoznaje.

Reč „vakuum“ najbliže bismo mogli odrediti kao prazan prostor. U ovom romanu ta reč dobija i mnoga druga značenja, ali jedno ne gubi: vakuum je međuprostor između biti i ne biti. Hamletovsko pitanje biti il’ ne biti odzvanja više od četiri veka. Ipak, i danas je veličanstveno to što svako od nas ima priliku da na to pitanje dâ sopstveni odgovor. Vakuum je priča o tome.

208 pages, Paperback

First published June 1, 2022

Reviews

[Milica]

Knjige od kojih nemam apsolutno nikakva očekivanja najčešće me posebno oduševe. Tako je i sa Jovaninim romanom „Vakuum“.
„Progutala“ sam ga za jedan dan. Dok sam čitala, neprestano sam imala osećaj kao da letim kroz autorkin život, ali i život svakoga od nas. Sa kakvom lakoćom piše, pitko, a opet se sa velikom pažnjom fokusira na sve detalje, konstrukcije rečenica i izvanrednu dinamiku radnje.
Prijala mi je ovakva vrsta ispovedne proze, ako mogu tako da je nazovem.
Pronašla sam se u Vakuumu – i to je ono neodoljivo kod ovog romana – svako će bar jedan segment sopstvenog života moći da prepozna među ovim redovima. (A pogotovo studenti/nekadašnji studenti književnosti.)

[Milan Trpkovic]

Pred nama je priča o neutaživoj potrebni da se odgonetnu brojne zagonetke i misaono-emotivne bure kroz koje prolazi glavna junakinja ovog romana. I baš zbog toga me je „Vakuum“ neodoljivo podsetio na seriju „Jutro će promeniti sve“, gde se obrađuju oni problemi, preispitivanja i prerazmišljavanja sa kojima se (neminovno) susreću ljudi na pragu tridesetih godina i na raskrsnici života.

Jovanu sam upoznao na Sajmu knjiga u Beogradu, gde smo razmenili nekoliko reči. Ne mogu na osnovu toga da tvrdim da je poznajem, još manje da sam joj prijatelj. Ali, mogu da kažem da sam kroz čitanje ove knjige uočio elemente autobiografskog pisanja, odnosno verujem da je utkala svoj život u ovu priču.

Pored toga što lepo piše i izražava svoje misli, autorka je i dobar sociolog, pa lepo secira društvo kako kroz vremensku prizmu u kojoj je živela, studirala i radila, tako i kroz relaciju urbano i ruralno. Dalje, ona govori i o snazi koju jedan pojedinac (ili više njih) može da ostavi na našu socijalizaciju. Dotakla se u velikoj meri i psihologije, te govori o (čistim) emocijama, vezama, toksičnim odnosima, gubicima, požrtvovanju, izneverenim očekivanjima. Vešto je to sve spakovala na sasvim pristojan broj strana, dovoljno da se čitalac ne optereti konzumiranjem pitkih rečenica.

Meni je, kao njenom „generacijskom ispisniku“ (premda nas deli godinu dana razlike), bilo uživanje dok sam čitao ovaj roman. Zašto? Delimo jako puno toga, pa je to preklapanje upravo delovalo na ovakav utisak. Podstakla me je i da se i sam vratim u prošlost i sve one moje raskrsnice životne, na kojima sam razmišljajući stajao, nekada kratko, a nekada duže.

[Ivana Grujić]

Pročitala sam ovu knjigu po preporuci Milice Vučković. Deluje mi da je 'najbliža' nama rođenim početkom osamdesetih. Uz to se i moja životna priča poklapa donekle sa Aninom pričom i stoga svih pet zvezdica.

[Marko Kovač]

"Морамо ли се вратити уназад да бисмо кренули из почетка?"

Након завршених студија књижевности, главна јунакиња Ана се из Београда враћа у свој завичај, родни Пожаревац. Заглављена је у дугогодишњој љубавној вези са партнером Ганетом, која је само један од разлога њеног унутрашњег преиспитивања. Иако жели другачији живот, она је непрестано разапета између жеље да тим путем крене и страха да неће умети да стигне до краја. Ана има скривени фолдер у компјутеру који је насловила "Вакуум." Унутар фолдера налазе се наслови започетих прича које никада нису угледале светлост дана. Изненада, у њен живот улази загонетни господин Џони, који од Ане захтева да по његовим казивањима напише збирку прича. Дан за даном, њих двоје се редовно састају у кафани "Златна срна." На том путу Ана ће сазрети као личност и спознати себе, успут доносећи важне животне одлуке. Да ли ће Ана успети да пробуди писца у себи?

"А ако је нешто могло да прими сваку моју мисао, била је то књижевност.“

Својим првим романом, Јована је успела нешто што пође за руком само реткима. Написала је зрело дело које одликује јако леп и пријатан стил писања, течан, питак. Економија приповедања одлична, реченице школске, концизне. Живи ликови, односи између њих уверљиви. Веровао сам сваком лику, осећао сам се као да сам заиста и сам актер у њиховим односима.

"Ми припадамо оним генерацијама које су детињство провеле у деведесетим, а рану младост у оном привидном друштвеном, економском и политичком препороду. Ми смо већином избегли страхоте рата, али добро знамо његове последице. Ми смо једва чекали да можемо да гласамо, а сада не знамо за кога. Хрлили смо ка европским интеграцијама, а сад бисмо да побегнемо у шуму. И полако престајемо да верујемо у љубав, јер јасно видимо колико су слике љубави извитоперене и лажне."

Роман представља исконску и непресушну људску потребу за причом и причањем, јер је у потреби за причањем било неке древне егзотике која је Ану, јунакињу романа опчинила! Роман покреће универзалне теме трагања за идентитетом, неснађености појединца у савременом друштву, у којем је вредносни систем нарушен, и међуљудских односа који, чак и када смо окружени породицом и пријатељима, не отклањају осећај усамљености. Роман говори о човеку заглављеном у празном простору, између бити и не бити. Тада, почиње да вага- "бити или не бити" - остати заглављена у "вакууму", или се усудити и храбро коракнути у непознато испред себе.

Уколико се преиспитујете да ли сте на правом путу, онда је овај роман баш за вас. Јер ово је роман који ће вас охрабрити и натерати да размислите о свом животу. Да ли се вреди жртвовати и да ли вреди трпети живот који вас није достојан? Или пак све прекинути и кренути храбро напред? То је питање због кога свако од нас мора да се загледа дубоко у себе, и призна најпре себи неке ствари како би дошао до одговора.

"У нама најдуже остају књиге које нас разоткрију и оне због којих смо плакали, или и једно и друго у исто време. Да ли је довољно расплакати, изненадити или насмејати барем једног читаоца, па макар то био и сам писац?"

[Milena]

Toliko prepoznavanja, rezoniranja i otkrovenja sam imala citajuci ovu knjigu. Mogla bih par stranica da napisem, ali s obzirom da ne volim dugacke review-e ostaje mi da se nadam da cu jednog dana upoznati Jovanu i reci joj usmeno svoje impresije.

Ukratko-prepoznah sebe, setih se sebe od nekada, evocirah delove svog zivota i uoblicih neka razmisljanja koja imam sada. Da li je to do Pozarevca i Smedereva, pitanja gde pripadamo, odakle krecemo i kuda idemo…ne znam :) Znam samo da mi je prilagodljivost ono po kojoj poistovetih sebe i Anu, a takodje i onih 1000 zivota koje bismo mogle da vodimo ;) Procitajte knjigu.

Elem, nista pompezno i pretenciozno, a opet - tako pitko i istinito stivo. Jedno znam - ako ikada napisem svoju knjigu, po formi i sustini bice nalik ovoj. Ranjiva, ali i hrabra i tako istinita.

[Rule]

Očekivanje 0, utisak 5 ⭐️⭐️⭐️⭐️⭐️

[Petrichor]

Početak mi se više svideo nego kraj koji je bio pun klišeiranih fraza i postupaka. Mnoge stvari su me nervirale, a opet bilo je tu i jako dobrih delova, što daje sveopšti osrednji utisak. Takođe, pred kraj je sve previše zbrzano i smatram da mnogi koraci junaka nisu realni. Ovo kritikujem samo zbog toga što sam stekla utisak da autorka pokušava da bude što doslednija stvarnom životu. Ipak me je delo pomalo podsetilo na neko drugo vreme i vratilo u njega, mada sam mislila da će mnogo više da odgovara mom senzibilitetu. Međutim, najveći problem je što nisam uspela da se povežem ni sa jednim od likova.

[Tanja]

Jao.

[Saša Marković]

Sve preporuke za ovu knjigu. Postavlja prava pitanja koja muce relativno celu nasu generaciju, a svi ih izbegavamo.

[Maria]

Prijatno iznenadjenje! Želela sam da pročitam nešto od naših autora pa sam nasumično izabrala ovu knjigu. I jako mi je drago što sam je pročitala!

Knjiga "Vakuum" prati Anu koja je zaglavljena u poslu koji joj se ne svidja, živi sa dečkom kojeg ne voli i oseća se kao uljez gde god da ode. Baš tada upoznaje misterioznog "Džonija" koji je zapošljava da zapisuje njegove priče. Ovo tera Anu da preispita svoj život i svoju budućnost.

Jovana Dišić nas vodi kroz dovoljno dešavanja i osećanja za više od jednog života i sve to uz crni humor ali i nežnost koja nam svima ponekad nedostaje.

Likovi su toliko živi da iskaču sa stranica i toliko zanimljivi da se knjiga sama čita. U "Vakuumu" svako može naći nešto što je za njega: umetnik koji se plaši da stvara, devojka u nesrećnoj vezi, dete koje je izgubilo roditelja, neko sa sela, neko iz grada,...

Definitivno jedva čekam sledeću knjigu Jovane Dišić i toplo preporučujem ovu!

[Mladen Milosavljević]

Jedan od onih romana čije će vas slike osvojiti već na prvo čitanje.

Na momente potresan i tugaljiv, prožet britkim a opet životnim humorom, debitantski roman Jovane Dišić predstavlja početak koji obećava. Budući da je u pitanju delo autorke koja se podjednako dobro snalazi sa dramskim, istorijskim i folklornim motivima, mogu samo da kažem da s nestrpljenjem očekujem njenu sledeću knjigu.

Ako se po jutru dan poznaje, a poznaje se, njiževno popodne Jovane Dišić dolazi sigurno... I biće prepuno sunca.

[Nebojša Majstorović]

Ovo je jadno; koga još zanima ispovedna proza?

[Rad Mila]

Pročitala sam roman i toplo pteporučujem . Ovo je knjiga koja će se dugo čitati .🌹👏👍

[Slobodanka Beric]

Odlično, samo kraj je mogao biti malo manje patetičan i konzervativan.

[n]

sjajno