What do you think?
Rate this book
Unutrašnje more
Pušila sam
A sada više ne. Nedostaju mi cigare. Nedostaje mi strepnja koju su izazvale. BIla je slatka i ličila je na maglovito sećanje na raj i tugu. Beznađe od sreće.
Devojčice
Psuju. Depiliraju se. Piju.
Alkohol
Potreban je.
Ima nade
Sunce obasjava poluuveli svet, kroz špalir natkriljen baldahinom – zlatnim i boje rđe krošnjama koračam i uživam u jutru. Nešto nalik poznatom zvuku. Pa da li je to moguće? Neko trese tepih? posle hiljadu godina ne samo da čujem već i vidim čudesan prizor tako često u detinjstvu: neko (stariji muškarac) praherom lupa tepih okačen na metalni razboj ispred zgrade.
_____________
I u novoj knjizi proze Danica nastavlja da piše u formi "dinamičnog, vrcavog i lucidnog portretisanja … realnosti domišljatim i pamtljivim pesničkim slikama", te prenosi "frenetični ritam, zvukove grada, zbrku u komunikaciji, eksperiment u jeziku i o jeziku" (Vladislava Gordić Petković). I opet važi ono što autorka kaže u jednom intervjuu: "Moje iskustvo jeste žensko iskustvo, i izabran – ženski glas (među drugim unutrašnjim glasovima, dečjim, muškim, bespolnim, ne-rodnim, ili neljudskim, biljnim, životinjskim... glasovima predmeta). Kada tražite sopstveni glas (štimovanje, osluškivanje preko antena) neki ipak izaberete".
218 pages
Published June 1, 2022
7 people are currently reading
91 people want to read
About the author
Danica Vukićević
10 books1 followerZavršila Opštu književnost i teoriju književnosti. Rodi kao lektor-redaktor, pored pesama, piše prozu, eseje i književnu kritiku. Živi u Beogradu.
Objavila:
knjige poezije:
Kao hotel na vetru, KOS, Beograd, 1992; Kada sam čula glasove, Matica srpska, Novi Sad, 1995; Šamanka, Centar za stvaralaštvo mladih, Beograd, 2001; Luk i strela, Povelja, Kraljevo, 2006; Prelazak u jednu drugu vrstu, Prosveta, Beograd, 2007; Visoki fabrički dimnjaci, Povelja, Kraljevo, 2012; Svetlucavost i milost, Udruženje književnika i književnih prevodilaca Pančeva, Pančevo, 2013; Dok je sunca i meseca, Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad, 2015; Ja, Klaudija, Društvo za afirmaciju kulture – Presing, Mladenovac, 2018; knjigu poezije na nemačkom (prevod Matijas Jakob, izbor i predgovor Dragoslav Dedović) Schamanin, Drava verlag, Klagenfurt, 2014;
knjige kratke proze:
Na plažama, Rad, Beograd, 1998; Život je gorila, KOV, Vršac, 2000;
zbirku pripovedaka Majka obrnutih stvari, Rende, Beograd, 2017;
Dobitnica nagrada: ProFemina koju dodeljuje istoimeni časopis za žensku književnost i kulturu; „Biljana Jovanović“ koju dodeljuje Srpsko književno društvo i „Milica Stojadinović Srpkinja“ koju dodeljuje Zavod za kulturu Vojvodine.
Pesme su joj prevođene na španski, engleski, nemački, poljski, francuski, grčki, makedonski, holandski... Objavljivala u značajnim časopisima; zastupljena u pesničkim i proznim antologijama.
Objavila:
knjige poezije:
Kao hotel na vetru, KOS, Beograd, 1992; Kada sam čula glasove, Matica srpska, Novi Sad, 1995; Šamanka, Centar za stvaralaštvo mladih, Beograd, 2001; Luk i strela, Povelja, Kraljevo, 2006; Prelazak u jednu drugu vrstu, Prosveta, Beograd, 2007; Visoki fabrički dimnjaci, Povelja, Kraljevo, 2012; Svetlucavost i milost, Udruženje književnika i književnih prevodilaca Pančeva, Pančevo, 2013; Dok je sunca i meseca, Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad, 2015; Ja, Klaudija, Društvo za afirmaciju kulture – Presing, Mladenovac, 2018; knjigu poezije na nemačkom (prevod Matijas Jakob, izbor i predgovor Dragoslav Dedović) Schamanin, Drava verlag, Klagenfurt, 2014;
knjige kratke proze:
Na plažama, Rad, Beograd, 1998; Život je gorila, KOV, Vršac, 2000;
zbirku pripovedaka Majka obrnutih stvari, Rende, Beograd, 2017;
Dobitnica nagrada: ProFemina koju dodeljuje istoimeni časopis za žensku književnost i kulturu; „Biljana Jovanović“ koju dodeljuje Srpsko književno društvo i „Milica Stojadinović Srpkinja“ koju dodeljuje Zavod za kulturu Vojvodine.
Pesme su joj prevođene na španski, engleski, nemački, poljski, francuski, grčki, makedonski, holandski... Objavljivala u značajnim časopisima; zastupljena u pesničkim i proznim antologijama.
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 24 of 24 reviews
January 23, 2023
Nekoliko zaključaka, u skladu sa duhom knjige, navedenih kroz spisak. A spiskove, inače, obožavam.
0) Najverovatnije će ova knjiga dobiti Ninovu nagradu što je i dobro i loše. Dobro je jer je knjiga dobra, ponegde i potpuno briljantna. Loše je jer nije roman i to se ne može ni na mišiće promeniti. Istini za volju, fragmentarni i konceptualni poduhvati su već bili nagrađivani (Petko Vojnić Purčar i Miro Vuksanović), ali „Unutrašnje more” ne samo što nema unutrašnju romanesknu strukturu, već ni nema ambiciju da se uspostavi kao roman. Ipak, detalj vredan pomena koji bi mogao da unekoliko to promeni, nalazi se na str. 58:
„Ona je otkrila kako život ima strukturu romana (neprustovski, nabokovski) iz dana u dan, to jest, da je svaki dan – roman i da on ne mora nužno biti deo ciklusa niti povezan s ostalim danima-romanima (nebalzakovski) ili pak, nategnuto može (balzakovski). I upravo taj dan kada je za televiziju izrekla to o romanu-danu završio se spektakularno, provela je noć u policijskoj stanici.”
Iako ovaj zapis stoji tu gde stoji, teško da njegov autopoetički impuls može da se odnosi na celinu knjige. Ili – da obrnem perspektivu u odnosu na istaknuti odlomak – ukoliko život ima strukturu romana, onda cela knjiga može da bude zbirka mikroromana, ali ne i jedan roman.
Ukoliko se „Unutrašnje more” razume kao roman, onda su romani i Andrićevi „Znakovi pored puta”, Pesoina „Knjiga nespokoja”, Handkeovo „Juče, na putu”, „O nezgodi zvanoj rođenje” Emila Siorana ili „Autobuske beleške” Selvedina Avdića. A znamo, treba li reći, da nisu.
0.1) Prošle godina se digla buka oko knjige Milene Marković, ali tu je situacija mnogo jednostavnija nego što se čini. Da je knjiga objavljena iz jedne jedine rečenice, a mogla je biti, niko ne bi dovodio u pitanje da li se radi o romanu ili ne. I da ovome dodam još jedan detalj koji je i meni promakao kad sam pisao o toj knjizi. U drugom broju časopisa „Enklava”, u jesen 2019. godine, dakle, mnogo pre ikakve priče o nagradi, objavljen intervju sa Milenom Marković, koja je rekla ni manje ni više nego da upravo radi na romanu. Čisto da se zna.
1) Zapisi „Unutrašnjeg mora” su labavo povezani, često provokativni, upečatljivi, gorki, slatki, bezobrazni, neprijatno, a potrebno iskreni, inteligentni, jezgroviti, nemarni, namrgođeni i uglavnom vrlo duhoviti. Danica Vukićević bez zadrške isporučuje ono što je naša književna i kulturna scena zaslužila u svakom smislu koji vam pada na pamet. Vrlo često se i slažem sa njenim viđenjem stvari, ali moje (ne)slaganje, naravno, nije presudno za uspeh knjige, već njena poetička svojstva.
1.2) Biće dosta mehurića u našoj maloj bari punoj krokodila.
2) Odlika velikih dela je da uspevaju da ulove mistiku demistifikacije, da u svakodnevici, pa i banalnosti, pronađu lirske proplamsaje i trenutke neudobne jasnoće. To je pogodak! A uz to uspela je Danica Vukićević da lukavo predoči i sopstveni autobiografski mozaik, ali tako da ne dreči ego, već dragoceni autsajderski pogled na aktuelna društvena zbivanja.
3) Žanrovski, zapisi „Unutrašnjeg mora” zapravo najviše odgovaraju statusima na društvenim mrežama. Mogli bi lepo funkcionisati i na Gudridsu i na Fejsu, a verujem i na Instagramu. Ovo nije bila prozivka ili bockanje, samo konstatacija. Takođe, delovi knjige će se tek deliti po digitalnim prostranstvima.
3.1) S tim u vezi, mnogi zapisi posvećeni su odnosu elitne i popularne kulture, mejnstrima i alternative i težnji sveopšte relativizacije. Takođe i (post)političkim ludovanjima i opštoj dezorijentisanosti, epohalnom umoru i čudnoj posustalosti. Dakle, i Lejdi Gaga i Hajdeger, i Ceca i Gogolj.
3.2) Mnogo je govora i o savremenim književnicima. Uglavnom je jasno o kome je reč. Tamo gde nije u pitanju su zbilja mutna, mračna posla.
3.3) Još je više govora o satiranju, društvenim (samo)nametnutostima, dostojanstvu.
3.4) Ponekad su izvori zapisa neposredno vezani za medije – od upale pluća predsednika Brazila do egipatskog džudiste koji oznojen sluša himnu svoje zemlje.
4) Sa delom Danice Vukićević sam se prvi put sreo davno, kad je izašla čuvena antologija savremene poezije „Zvezde su lepe, ali nemam kad da ih gledam” Radmile Lazić. Od tog susreta ne pamtim gotovo ništa, osim (dobrog) opšteg utiska.
4.1) Drugi susret sa njenom poezijom bio je čitanje zbirke „Svetlucavost i milost”, koja ima maltene nepodnošljivo ružne korice. To nije slučaj sa „Unutrašnjim morem”. Naprotiv! Dizajn Škarta je uvek sjajan.
4.2) Danica Vukićević je cenjena pesnikinja i to je i ono što je u „Unutrašnjem moru” najuspelije – bogati, sočni, delikatni, a neopterećni pesnički jezik. Ples (sa) rečima.
4.3) Možda bi mogla ovde da padne još jedna tura korekture. Koliko vidim, lekture nije ni bilo, ali ne bi bilo loše ispraviti neka mesta zbog opšteg utiska.
5) Koliko mi je poznato, ovo je prva srpska knjiga u kojoj se spominje Sremčica i otuda od mene nedopustivo subjektivan plus. Zapravo, setio sam se u međuvremenu i drugog mesta, ali knjiga nije trenutno kod mene pa ne mogu da proverim. A uz to je i znatno slabija od ove.
6) Ako nas nešto može spasiti, to su naša unutrašnja mora. U njima se možemo i udaviti, ali pokušaj moreplovstva je možda i najbolja životna taktika koju imamo. Knjiga Danice Vukićević nas podseća koliko su putovanja dragocena, čak i onda kad se s mesta ne maknemo.
0) Najverovatnije će ova knjiga dobiti Ninovu nagradu što je i dobro i loše. Dobro je jer je knjiga dobra, ponegde i potpuno briljantna. Loše je jer nije roman i to se ne može ni na mišiće promeniti. Istini za volju, fragmentarni i konceptualni poduhvati su već bili nagrađivani (Petko Vojnić Purčar i Miro Vuksanović), ali „Unutrašnje more” ne samo što nema unutrašnju romanesknu strukturu, već ni nema ambiciju da se uspostavi kao roman. Ipak, detalj vredan pomena koji bi mogao da unekoliko to promeni, nalazi se na str. 58:
„Ona je otkrila kako život ima strukturu romana (neprustovski, nabokovski) iz dana u dan, to jest, da je svaki dan – roman i da on ne mora nužno biti deo ciklusa niti povezan s ostalim danima-romanima (nebalzakovski) ili pak, nategnuto može (balzakovski). I upravo taj dan kada je za televiziju izrekla to o romanu-danu završio se spektakularno, provela je noć u policijskoj stanici.”
Iako ovaj zapis stoji tu gde stoji, teško da njegov autopoetički impuls može da se odnosi na celinu knjige. Ili – da obrnem perspektivu u odnosu na istaknuti odlomak – ukoliko život ima strukturu romana, onda cela knjiga može da bude zbirka mikroromana, ali ne i jedan roman.
Ukoliko se „Unutrašnje more” razume kao roman, onda su romani i Andrićevi „Znakovi pored puta”, Pesoina „Knjiga nespokoja”, Handkeovo „Juče, na putu”, „O nezgodi zvanoj rođenje” Emila Siorana ili „Autobuske beleške” Selvedina Avdića. A znamo, treba li reći, da nisu.
0.1) Prošle godina se digla buka oko knjige Milene Marković, ali tu je situacija mnogo jednostavnija nego što se čini. Da je knjiga objavljena iz jedne jedine rečenice, a mogla je biti, niko ne bi dovodio u pitanje da li se radi o romanu ili ne. I da ovome dodam još jedan detalj koji je i meni promakao kad sam pisao o toj knjizi. U drugom broju časopisa „Enklava”, u jesen 2019. godine, dakle, mnogo pre ikakve priče o nagradi, objavljen intervju sa Milenom Marković, koja je rekla ni manje ni više nego da upravo radi na romanu. Čisto da se zna.
1) Zapisi „Unutrašnjeg mora” su labavo povezani, često provokativni, upečatljivi, gorki, slatki, bezobrazni, neprijatno, a potrebno iskreni, inteligentni, jezgroviti, nemarni, namrgođeni i uglavnom vrlo duhoviti. Danica Vukićević bez zadrške isporučuje ono što je naša književna i kulturna scena zaslužila u svakom smislu koji vam pada na pamet. Vrlo često se i slažem sa njenim viđenjem stvari, ali moje (ne)slaganje, naravno, nije presudno za uspeh knjige, već njena poetička svojstva.
1.2) Biće dosta mehurića u našoj maloj bari punoj krokodila.
2) Odlika velikih dela je da uspevaju da ulove mistiku demistifikacije, da u svakodnevici, pa i banalnosti, pronađu lirske proplamsaje i trenutke neudobne jasnoće. To je pogodak! A uz to uspela je Danica Vukićević da lukavo predoči i sopstveni autobiografski mozaik, ali tako da ne dreči ego, već dragoceni autsajderski pogled na aktuelna društvena zbivanja.
3) Žanrovski, zapisi „Unutrašnjeg mora” zapravo najviše odgovaraju statusima na društvenim mrežama. Mogli bi lepo funkcionisati i na Gudridsu i na Fejsu, a verujem i na Instagramu. Ovo nije bila prozivka ili bockanje, samo konstatacija. Takođe, delovi knjige će se tek deliti po digitalnim prostranstvima.
3.1) S tim u vezi, mnogi zapisi posvećeni su odnosu elitne i popularne kulture, mejnstrima i alternative i težnji sveopšte relativizacije. Takođe i (post)političkim ludovanjima i opštoj dezorijentisanosti, epohalnom umoru i čudnoj posustalosti. Dakle, i Lejdi Gaga i Hajdeger, i Ceca i Gogolj.
3.2) Mnogo je govora i o savremenim književnicima. Uglavnom je jasno o kome je reč. Tamo gde nije u pitanju su zbilja mutna, mračna posla.
3.3) Još je više govora o satiranju, društvenim (samo)nametnutostima, dostojanstvu.
3.4) Ponekad su izvori zapisa neposredno vezani za medije – od upale pluća predsednika Brazila do egipatskog džudiste koji oznojen sluša himnu svoje zemlje.
4) Sa delom Danice Vukićević sam se prvi put sreo davno, kad je izašla čuvena antologija savremene poezije „Zvezde su lepe, ali nemam kad da ih gledam” Radmile Lazić. Od tog susreta ne pamtim gotovo ništa, osim (dobrog) opšteg utiska.
4.1) Drugi susret sa njenom poezijom bio je čitanje zbirke „Svetlucavost i milost”, koja ima maltene nepodnošljivo ružne korice. To nije slučaj sa „Unutrašnjim morem”. Naprotiv! Dizajn Škarta je uvek sjajan.
4.2) Danica Vukićević je cenjena pesnikinja i to je i ono što je u „Unutrašnjem moru” najuspelije – bogati, sočni, delikatni, a neopterećni pesnički jezik. Ples (sa) rečima.
4.3) Možda bi mogla ovde da padne još jedna tura korekture. Koliko vidim, lekture nije ni bilo, ali ne bi bilo loše ispraviti neka mesta zbog opšteg utiska.
5) Koliko mi je poznato, ovo je prva srpska knjiga u kojoj se spominje Sremčica i otuda od mene nedopustivo subjektivan plus. Zapravo, setio sam se u međuvremenu i drugog mesta, ali knjiga nije trenutno kod mene pa ne mogu da proverim. A uz to je i znatno slabija od ove.
6) Ako nas nešto može spasiti, to su naša unutrašnja mora. U njima se možemo i udaviti, ali pokušaj moreplovstva je možda i najbolja životna taktika koju imamo. Knjiga Danice Vukićević nas podseća koliko su putovanja dragocena, čak i onda kad se s mesta ne maknemo.
March 7, 2023
Roberto Bolanjo je tvrdio da je solipsizam savremene evropske književnosti i opterećenost današnjih autora svojim “ja” sigurni put ka izumiranju književnosti. Ne idem toliko daleko, ali se pitam čemu tolika fasciniranost da se sopstveni život predstavi na papiru? “Unutrašnje more” je lična svakodnevnica razbijena na bezbroj malih fragmenata, životne trice i kučine pretvoreni u aforizme, kratke priče, mini eseje i pesme u prozi. Objektivno, reč je o žanru zapisa, ali su ga izdavač i Ninov život tretirali kao roman, protiv čega nemam ništa protiv, s obzirom da već dugo možemo videti žvrljotine izložene u muzeju kao umetnička dela, a više decenija je prošlo od odabira Umberta Eka (ili je to bio Rolan Bart?) da je najidealniji roman za nošenje na pusto ostrvo telefonski imenik. Sve se danas može intelektualizovati i teorijski odbraniti, pa i da je ovde reč o romanu. Onom ko ne mari mnogo za žanrove, “Unutrašnje more” se može najbolje dočarati sugestijom da nalikuje na zbirku fejsbuk statusa ili tvitova. Stoga, imam problem kada ljudi kažu da je reč o tekstu sa originalnom formom. Možda u domenu štampane knjige, ali sa ovako formalno organizovanim tekstovima se susrećemo svaki put kad otvorimo live feed društvenih mreža. I sadržinski on podseća na društvene mreže jer je kod Danice češće reć o građenju imidža, nego ogoljavanju, dosta frustracija, i, često, "hejtovanje" svega (od lepih žena do savremene muzike). Pojedini fragmenti su mi bili lepi i oni se često tiču nekih kućnih predmeta ili radnji. Tekst je zahvalan za detektovanje mitologije domaćeg savremenog građanskog društva u večitoj tranziciji.
June 27, 2023
Mami svojoj poturaj svoj tviter fid kao roman.
December 31, 2023
Uzmete veliku kesu punu bombona od svih mogućih proizvođača, krenete, jednu po jednu, pa šta vam zapadne. Neke manje, neke više po volji.
Takvo je i delo Danice Vukićević, većinski nasumično, sa nekoliko vidno tematizovanih segmenata, za svakog po nešto( ili ništa).
Preveliki stepen proizvoljnosti za moj ukus, ipak verujem da forma i format postoje, ne kako bi nas ograničili, već diktirali određeni stepen discipline i odgovornosti ka čitaocu.
Na pitanje ovog dela kao romana- moramo biti realni- onog momenat kada je započela rasprava/natezanje oko stepena romanesknosti, kao i sveopšte filozofije kakve sve zen i joga poze roman može da preuzme i zauzme- skliznulo se u nepotrebno paradoksalan momenat jednak onom gde nas militantni vegan ubeđuje kako je soja istog ukusa kao i meso.
Kad smo kod romana, moja iskrena preporuka za sve finaliste ovogodišnje NIN-ove nagrade- vidan su pokazatelj da se naša književna scena kreće u odličnom i sve raznovrsnijem pravcu, sa jasnom tendencijom da se knjiga vrati čitaocima i čitaoci knjizi.
Takvo je i delo Danice Vukićević, većinski nasumično, sa nekoliko vidno tematizovanih segmenata, za svakog po nešto( ili ništa).
Preveliki stepen proizvoljnosti za moj ukus, ipak verujem da forma i format postoje, ne kako bi nas ograničili, već diktirali određeni stepen discipline i odgovornosti ka čitaocu.
Na pitanje ovog dela kao romana- moramo biti realni- onog momenat kada je započela rasprava/natezanje oko stepena romanesknosti, kao i sveopšte filozofije kakve sve zen i joga poze roman može da preuzme i zauzme- skliznulo se u nepotrebno paradoksalan momenat jednak onom gde nas militantni vegan ubeđuje kako je soja istog ukusa kao i meso.
Kad smo kod romana, moja iskrena preporuka za sve finaliste ovogodišnje NIN-ove nagrade- vidan su pokazatelj da se naša književna scena kreće u odličnom i sve raznovrsnijem pravcu, sa jasnom tendencijom da se knjiga vrati čitaocima i čitaoci knjizi.
April 5, 2023
Unutrašnje more je, čini mi se, dobra knjiga, promišljeno složena, smislena, a opet, pripovedačica (?) Unutrašnjeg mora je osoba s kojom ne želite da imate posla, da se tako eufemistično izrazim. Zaista, toliko je neprijatna da ne želite ni da je sretnete na kasi u Maksiju.
Ni po čemu mi ova knjiga nije bliska (pripovedačica/autorka bi se nasmejala ideji da je u pitanju generacijski jaz), ali mi je opet jasno da je potpuno umetnički uspela. Sva frustracija, tuga, ljutnja, (otrovni) humor, bezobrazluk ili kako knjiga kaže, život izbliza, debilan i dirljiv, tvori autentičan subjekat i da, ovo verovatno nije roman, ali mi je čak i jasno zašto bi mogao da bude.
Ni po čemu mi ova knjiga nije bliska (pripovedačica/autorka bi se nasmejala ideji da je u pitanju generacijski jaz), ali mi je opet jasno da je potpuno umetnički uspela. Sva frustracija, tuga, ljutnja, (otrovni) humor, bezobrazluk ili kako knjiga kaže, život izbliza, debilan i dirljiv, tvori autentičan subjekat i da, ovo verovatno nije roman, ali mi je čak i jasno zašto bi mogao da bude.
April 17, 2025
Izgleda da se ovdašnje iskustvo radikalnijeg pisanja oglednulo u tome što se proneverilo na sav glas: "Ovo je roman!", pa onda ispotiha: "Ako prođe, prođe."* Poetika skraćivanja i komprimovanja unosa - doterujući postupak do duvara, skrenite levo kod Leca ili Natali Kentan - očekuje grcanje s rečima, izneverenost u postignutom naumu, borbu s rečima, svijanje oko ćutanja - skrenite desno kod Handkea, recimo, ili Ani Erno. Međutim, kada se zaćuti ili zastane sa čitanjem, prečesto se ne čuje tišina, ona željena bonaca od koje bridi mozak.
Verovatno zato što je oglašavanje svakodnevno a želja (da se po svaku cenu iskaže mišljenje-o ili stav-spram ma kolike kratkoće) oglušenje. Plima trivijalnosti i ovlašnosti preko dnevnosti i površinske dosetljivosti; dnevnost i površinska dosetljivost preko izliva opštih mesta; izlivi opštih mesta preko zauzimanja poze**; zauzimanje poze preko... I tako, kroz frekventna strujanja između ženskog i tradicionalnog pisma - cinik došaptava:"Između Dejn i Danojle plivuši Danica!" - isplivaće i nekolicina razbacanih poetskih mahova, uspelih aforizama, mikro-eseja, pronicljivih opaski... Ima ih, u odokativnom promeru 1:5. "Marginalizovanih!", pocikuje cinik, "Premalo za iskupljenje!"
U iskustvu kontinuiranog čitanja slabiji fragmenti se uvezuju i održavaju poput snoplja - Opet/cinik:"Koji će ti moj snoplje!" - sustičući se u kakvom-takvom utisku nedovršenog ucelovljenja.*** Toga radi navedeni promer bio je mogućno neophodan, ali da li je u tome tražena literarnost u knjizevnosti za kojom se tekstovno vapi? Cinik/lektor:"U jezgru ateizma kaže se vapije! Pesnikinji-literaturni-cinik:"Literaturo ljubavi moja, ti to bežiš od mene u skrivajuću samozaštitu?"
Opet, ukoliko se podlegne privremeno-povremenom čitanju gubi se romanoidni kontinuitet. Istovremeno, pojedini isečci - ispijeni-isprani-okoštali - lome se u plimnim talasima sami od sebe, a umetnost ili preobražava ili nije (191). Ciličeš li, ciniče: "Zračiš znači ili značiš znači?! Pazi da ti ne protivreči talas neki, sasvim treći!" [Bem ti, Cane preko Sajsi!]
Počem bi, zarad iskustva radikalnog čitanja, cinik preoteo stvar:"Roman ti go, uzurpatoru romana!" Drugi bi, pesnički, potrebno dorekao:"Roman ti u traljama."
*Cinik: "Prošlo, slavodobitno. Sad ima i za spoljašnje more."
**Poze "marginalno-jedini-pravi" nasuprot književnom establišmentu [Cinik:"Načelno sam za!"] koja, između ostalog, izranja svaki put kada bi "marginalno-jedini-pravi" trebalo da imenuje. Hoćeš li da budeš marginalac, budi! [Cinik:"Dano, kad već pomenu Zorislava Paunkovića, odo' ja opet Lidiji Ginzburg! Ona voli d'imenuje!"]
***"Svaka dovršenost je poput smrti smrti smrti..."
Verovatno zato što je oglašavanje svakodnevno a želja (da se po svaku cenu iskaže mišljenje-o ili stav-spram ma kolike kratkoće) oglušenje. Plima trivijalnosti i ovlašnosti preko dnevnosti i površinske dosetljivosti; dnevnost i površinska dosetljivost preko izliva opštih mesta; izlivi opštih mesta preko zauzimanja poze**; zauzimanje poze preko... I tako, kroz frekventna strujanja između ženskog i tradicionalnog pisma - cinik došaptava:"Između Dejn i Danojle plivuši Danica!" - isplivaće i nekolicina razbacanih poetskih mahova, uspelih aforizama, mikro-eseja, pronicljivih opaski... Ima ih, u odokativnom promeru 1:5. "Marginalizovanih!", pocikuje cinik, "Premalo za iskupljenje!"
U iskustvu kontinuiranog čitanja slabiji fragmenti se uvezuju i održavaju poput snoplja - Opet/cinik:"Koji će ti moj snoplje!" - sustičući se u kakvom-takvom utisku nedovršenog ucelovljenja.*** Toga radi navedeni promer bio je mogućno neophodan, ali da li je u tome tražena literarnost u knjizevnosti za kojom se tekstovno vapi? Cinik/lektor:"U jezgru ateizma kaže se vapije! Pesnikinji-literaturni-cinik:"Literaturo ljubavi moja, ti to bežiš od mene u skrivajuću samozaštitu?"
Opet, ukoliko se podlegne privremeno-povremenom čitanju gubi se romanoidni kontinuitet. Istovremeno, pojedini isečci - ispijeni-isprani-okoštali - lome se u plimnim talasima sami od sebe, a umetnost ili preobražava ili nije (191). Ciličeš li, ciniče: "Zračiš znači ili značiš znači?! Pazi da ti ne protivreči talas neki, sasvim treći!" [Bem ti, Cane preko Sajsi!]
Počem bi, zarad iskustva radikalnog čitanja, cinik preoteo stvar:"Roman ti go, uzurpatoru romana!" Drugi bi, pesnički, potrebno dorekao:"Roman ti u traljama."
*Cinik: "Prošlo, slavodobitno. Sad ima i za spoljašnje more."
**Poze "marginalno-jedini-pravi" nasuprot književnom establišmentu [Cinik:"Načelno sam za!"] koja, između ostalog, izranja svaki put kada bi "marginalno-jedini-pravi" trebalo da imenuje. Hoćeš li da budeš marginalac, budi! [Cinik:"Dano, kad već pomenu Zorislava Paunkovića, odo' ja opet Lidiji Ginzburg! Ona voli d'imenuje!"]
***"Svaka dovršenost je poput smrti smrti smrti..."
Read
January 22, 2023LITERATURMONAMUR
Predviđam, i nadam se. Dobra književnost (ma šta to značilo) postaće sve skrivenija. To je njen način da opstane. Samozaštita skrivanjem. Samozatajivanje. (134)
Pametno se sveščica prerušila. Tako i treba. 😌 :)
Nizovi i nizovi krakih naslovljenih fragmenti iz svakodnevice objedinjeni ‘glasom’ posmatračice koja ih beleži. Može da se čita s bilo koje strane i bilo kojim redom.
Dovoljno je ovo i prozno i literarno da prođe kao roman, bez problema. Bar meni. Pritom je i zanimljivo delce. Autsajderski pogled na svakodnevicu joj je naročito uspeo.
UVID
Život ima romanesknu strukturu, dan ima romanesknu strukturu. Dnevni romani. Svaki dan je - knjiga. (56)
NI POVRŠINA NI DUBINA NISU ... RES LITERARIA
Literatura je ono što umetničko književno delo čini umetničkim književnim delom. Često se srećemo s retoričnošću, slikovitošću, sokolskim konstruisanjem ili melanžiranjem, asamblažom, poentiranjem, filozofskim i političkim i psihološkim prosedeima, znanjima, referencama, igrama, s najrazličitijim sposobnostima često izdvojenim, a najređe s jezičkim agonom, jezičkim vatrometom, jezikom koji je okean ... (140)
IDEJNO TRENJE
Svi koji su prošli pored mene u autobusu očešali su se o knjigu koju čitam, očešali su se o književnost. (216)
Predviđam, i nadam se. Dobra književnost (ma šta to značilo) postaće sve skrivenija. To je njen način da opstane. Samozaštita skrivanjem. Samozatajivanje. (134)
Pametno se sveščica prerušila. Tako i treba. 😌 :)
Nizovi i nizovi krakih naslovljenih fragmenti iz svakodnevice objedinjeni ‘glasom’ posmatračice koja ih beleži. Može da se čita s bilo koje strane i bilo kojim redom.
Dovoljno je ovo i prozno i literarno da prođe kao roman, bez problema. Bar meni. Pritom je i zanimljivo delce. Autsajderski pogled na svakodnevicu joj je naročito uspeo.
UVID
Život ima romanesknu strukturu, dan ima romanesknu strukturu. Dnevni romani. Svaki dan je - knjiga. (56)
NI POVRŠINA NI DUBINA NISU ... RES LITERARIA
Literatura je ono što umetničko književno delo čini umetničkim književnim delom. Često se srećemo s retoričnošću, slikovitošću, sokolskim konstruisanjem ili melanžiranjem, asamblažom, poentiranjem, filozofskim i političkim i psihološkim prosedeima, znanjima, referencama, igrama, s najrazličitijim sposobnostima često izdvojenim, a najređe s jezičkim agonom, jezičkim vatrometom, jezikom koji je okean ... (140)
IDEJNO TRENJE
Svi koji su prošli pored mene u autobusu očešali su se o knjigu koju čitam, očešali su se o književnost. (216)
April 17, 2025
Dobra knjiga, ali nije roman, što je moja najveća zamerka.
Verovatno da većina nas nikad ne bi ni čula za knjigu da nije prokrijumčarena u ninov izbor ove godine što bi bilo šteta, jer knjiga je kvalitetna. Samo, opet - nije roman.
Ocena 3 za to što nije ono za šta je proglašena, ali četvorka za sadržaj same knjige.
Verovatno da većina nas nikad ne bi ni čula za knjigu da nije prokrijumčarena u ninov izbor ove godine što bi bilo šteta, jer knjiga je kvalitetna. Samo, opet - nije roman.
Ocena 3 za to što nije ono za šta je proglašena, ali četvorka za sadržaj same knjige.
January 27, 2023
Pet zvezda za svesku!!!!!
Četiri minusa zato što se prozvala romanom.
Četiri minusa zato što se prozvala romanom.
April 17, 2023
I ove godine dodjela NIN-ove nagrade donijela je sa sobom pitanje šta je to roman i koji su to kriterijumi na osnovu kojih možemo tvrditi da je nešto roman ili da to pak zasigurno nije. U nekim momentima mi se činilo da se više poteže to pitanje od kvaliteta same knjige kao takve, što je s jedne strane apsurdno, a s druge otvara prostor veoma zanimljivim temama – da li je roman određen samo formalnim aspektima, da li je određen brojem strana, da li je određen nekim ličnim osjećajem čitalaca (koji prosto osjećaju da je nešto roman ili da to nije), da li je određen samo nekim unutrašnjim ustrojstvom ili je određen nekim rezultatom zajedničkog djelovanja svih ovih faktora. Kada je riječ o „Unutrašnjem moru“ Danice Vukićević, ono je realizovano kao skup više kraćih literarnih zapisa ili fragmenata, a u zavisnosti od naše želje, sposobnosti ili otvorenosti da uvidimo i naglasimo njihovu dublju povezanost, možemo ili ne vidimo da je opravdano govoriti o romanu. U saopštenju žirija navodi se da su „jezička suptilnost i slikovitost“ transformisale fragmentarnost i lirsku perspektivu ovog pisanja u „romanesknu sliku svijeta“. I zaista, koliko god se ovi fragmenti mogli učiniti različitim i haotično raspoređenim, kao jedno more zapisa različitih tema – od nekih koji se dotiču životnih crtica naratorke/junakinje, preko nekih koje su izrazito (auto)poetičke, pa do onih koje se dotiču društvene i političke stvarnosti ili su pak anegdotskog tipa – možemo uvidjeti da se na jedan suptilan način međusobno nadopunjuju i nadovezuju; to more, koliko god neuhvatljivo, ipak je cjelina za sebe, koja funkcioniše po nekim svojim unutrašnjim zakonitostima. S druge strane, toliko labava uvezanost upućuje na nedostatak jedne totalitarnosti narativnog svijeta, koja čitaoca (čitaj: mene), ostavlja s utiskom da je teško govoriti o potpunom romanesknom svijetu ako imamo osjećaj da možemo izostaviti tolike njegove segmente (zapise ili fragmente), a da i dalje dobijemo utisak iste knjige. No, hajde da se odmaknemo od tog pitanja da li je ovo roman ili nije, jer u ovom slučaju to više nije ni bitno. O kakvoj je knjizi riječ? „Unutrašnje more“ jasno upućuje na autorku koja dolazi iz sfere poezije, i to se osjeća na svakoj strani: u sažetosti izraza, u potrebi da se liši svega što daje makar nagovještaj suvišnosti, u sugestivnosti, u stavljanju akcenta na jezik i njegove domete, u jednoj značenjskoj i slikovnoj širini koja se oslobađa iz skučenog prostora svedenog izraza. I to su zaista, bez dileme, vrhunske odlike ove knjige. Moja najveća potencijalna zamjerka ne leži u tome kojem žanru ova knjiga pripada ili da li je riječ o dobro napisanoj knjizi (jer zaista jeste), već u tome gdje se ova knjiga pozicionira na skali koja pokazuje odnos između teorijske valjanosti i potkovanosti i onog najobičnijeg, najprizemnijeg užitka čitanja same knjige. Snagu izraza mogu da potvrdim, snagu priče ipak ne mogu.
December 30, 2023
Извините, али ово није роман. А чак и да се посматра само као збирка статуса на друштвеним мрежама - ништа посебно.
January 31, 2023
Knjiga je dobila oreol nagrade kapitalistički ili socrealistički... sada je sveta knjiga sa oreolčićem nagrade. Navaliće ljudi na biblioteke i knjižare, možda da pročitaju ili da kupe knjigu. Nešto mislim, a Breton, a Oskar Vajld. Treba nam nešto što je vulkan u svakom smislu - vulkan reči, vulkan provokacije, smelosti, tanscendencija neka ludačka o životu, o čoveku. Ali, današnji prosečan pisac sedi među knjigama, bistri razne teorije književnosti. Pisci obavezno u tom još uvek postmodernističkom maniru kao da pred sobom vide nepreglednu publiku studenata književnosti koji uz nju ( knjigu ) treba da provere šta sve znaju ili ne znaju o piscima o kojima su učili. Takva je i ova knjiga. Ipak u knjizi nalazim izvesne momente pesničke ili ne, koji svedoče da autorka ima potencijala. Ne verujem u nagrađene knjige.
February 17, 2024
Dan u životu jednog tviter korisnika.
February 22, 2023
Нека цвета хиљаду бумерских карасевдаха 🌸🌸🌸
Read
January 28, 2023Dve stvari su krajnje problematične u vezi s ovom knjigom. Prva i nešto manje problematična leži u nesupelom pokušaju mišljenja o svetu, umetnosti, itd. - ali neuspešnost pokušaja i ne iznenađuje s obzirom na to koje su reference u pitanju (a i kad su iole smislene vidi se da "nije to laka literatura").
Druga i mnogo gora stvar tiče se "ženskog pisanja" koje je u ovom slučaju sve samo ne emancipatorsko sredstvo. Kako sama autorka postavlja problem, "žensko pisanje", nasuprot "muškom", znači "pisati ni o čemu... pisati s neznanjem i sa uzaludnošću" (str. 87). I zbilja, ova knjiga jeste pisanje ni o čemu sa neznanjem i uzaludnošću, ali s jednom razlikom - služi (re)produkciji cisheteronormativnog režima kroz lezbofobiju (lezbejke se javljaju kao utvare, u jednom slučaju kao uzrok "frigidnosti", u drugom kao "glasina"), transfobiju ("trandže" u oba slučaja) i homofobiju (gej muškarci se pojavljuju kao figure "političke korektnosti" - "gejifikacija").
Sve i da ova knjiga hoće svojom fragmentarnošču, odsustvom stila, opisima svakodnevice i "ženskog" iskustva da podrije "muško pisanje", ona ostaje duboko, duboko cisheteronormativna i time krajnje konzervativna. Što i ne čudi, "žensko pisanje" je oduvek i bilo zabran belih cisheteroseksualnih žena, naročito u sredini u kojoj se ova knjiga čita.
Druga i mnogo gora stvar tiče se "ženskog pisanja" koje je u ovom slučaju sve samo ne emancipatorsko sredstvo. Kako sama autorka postavlja problem, "žensko pisanje", nasuprot "muškom", znači "pisati ni o čemu... pisati s neznanjem i sa uzaludnošću" (str. 87). I zbilja, ova knjiga jeste pisanje ni o čemu sa neznanjem i uzaludnošću, ali s jednom razlikom - služi (re)produkciji cisheteronormativnog režima kroz lezbofobiju (lezbejke se javljaju kao utvare, u jednom slučaju kao uzrok "frigidnosti", u drugom kao "glasina"), transfobiju ("trandže" u oba slučaja) i homofobiju (gej muškarci se pojavljuju kao figure "političke korektnosti" - "gejifikacija").
Sve i da ova knjiga hoće svojom fragmentarnošču, odsustvom stila, opisima svakodnevice i "ženskog" iskustva da podrije "muško pisanje", ona ostaje duboko, duboko cisheteronormativna i time krajnje konzervativna. Što i ne čudi, "žensko pisanje" je oduvek i bilo zabran belih cisheteroseksualnih žena, naročito u sredini u kojoj se ova knjiga čita.
July 11, 2023
Unutrašnje more - razbacane misli, sadržaj koji možda i ne bi prijao svima.
Prvi utisak: trojka. Trudila sam se da prihvatim “moderne” stvari, ali nije nešto u čemu uživam.
Prvi utisak: trojka. Trudila sam se da prihvatim “moderne” stvari, ali nije nešto u čemu uživam.
February 6, 2023
I cannot consider this book a novel because it lacks coherence.
Book is compiled of short paragraphs (some of them look more like short statuses on social networks), each of them titled.
Some of those paragraphs are really good and can be great quotes, while the others not so much.
Some paragraphs talk about author's personal life and her relations with her family, while the other represent her thoughs on various topics ranging from literature, politics, culture, etc.
Book is compiled of short paragraphs (some of them look more like short statuses on social networks), each of them titled.
Some of those paragraphs are really good and can be great quotes, while the others not so much.
Some paragraphs talk about author's personal life and her relations with her family, while the other represent her thoughs on various topics ranging from literature, politics, culture, etc.
August 22, 2024
kakav đuveč od reči u ovom NEromanu
p. s. sad mi žao što nisam brojala koliko su puta pomenuti kafka i sajsi mc
p. s. sad mi žao što nisam brojala koliko su puta pomenuti kafka i sajsi mc
July 29, 2023
Knjiga koja me je gurnula u čitalačku krizu, jedva je završih... Svakodnevno pročitam tvitove bolje od dve trećine ove knjige, tako da, skraćena na tu jednu trećinu, i ne bi bila tako loša.
July 2, 2023
Unutrašnje more - Danica Vukićević
... jer mene zaboravlja, a sebe ne
Znam, ne treba nam istina.
Ćutim i pitam se kako to da ne zna da sam i ja.
Njihov život, beskrajni orgazam.
Njemu sam davala ono što napišem, i nikome više.
Umetnici patnje - dvoje.
Ko zna - gde je Arktik, a gde Antarktik i gde je hladnije?
Ljubav nije dovoljna.
Neznanje - donosi smrt.
Osveta - preživljavanje s krunom od perja.
Moja davnooteta deca.
Možda je to prava sreća, biti osigurač koji ispada iz kutije.
Pitanje - može li se biti avangardan i religiozan, istovremeno?
I onda su snage bezbednosti preuzele bolnicu u Kabulu... Koje snage? Koje bezbednosti?
Na zidu piše PAZI PSA.
Nije me htela, čak ni kad sam popuštala.
Izdaju uvek dočekamo nespremni.
Najniža tačka - uzimati drugoga zdravo za gotovo.
Istina je grbava lepotica.
Brutalnost - državna politika.
Ona i ne postoji, jer je tuđa...
Ko stoji u mestu, pada dole.
Smešno, verovati u reči. Mi smo samo politike.
I, otkrilo se šta muči savremenike ovde i sada. Nečinjenje.
Pisanje je prodiranje.
Socijalistički - sigurnost i nesloboda. Kakav strašan spoj.
A onda je postalo čupavo, od predizajniranosti.
Dokono samopovređivanje... rezervisano: samo za pametne.
Napustio je najveću ljubav svog života i vratio se ženi koja ga je čekala...
Svet je pun magičnih stvari koje strpljivo čekaju da naša čula postanu oštrija.
Ako svi lažu, ko će onda biti prevaren?
Može li blistavost biti anonimna?
Neukost ima veliku prednost, pruža relaksiranost.
Ližeš svoje izmišljene rane.
Vreme je da se povežu odgovornost i dostojanstvo.
Ako ne prihvatiš poziranje, brzo se formira streljački vod i streljaju te, često...
Ubijanje u pojam nije samo sintagma.
Novo u stvari znači manje.
Šta radiš? - Postojim.
Kada neko ode, čega zapravo nema?
Ako zaplačem, izbaciću je...
... jer mene zaboravlja, a sebe ne
Znam, ne treba nam istina.
Ćutim i pitam se kako to da ne zna da sam i ja.
Njihov život, beskrajni orgazam.
Njemu sam davala ono što napišem, i nikome više.
Umetnici patnje - dvoje.
Ko zna - gde je Arktik, a gde Antarktik i gde je hladnije?
Ljubav nije dovoljna.
Neznanje - donosi smrt.
Osveta - preživljavanje s krunom od perja.
Moja davnooteta deca.
Možda je to prava sreća, biti osigurač koji ispada iz kutije.
Pitanje - može li se biti avangardan i religiozan, istovremeno?
I onda su snage bezbednosti preuzele bolnicu u Kabulu... Koje snage? Koje bezbednosti?
Na zidu piše PAZI PSA.
Nije me htela, čak ni kad sam popuštala.
Izdaju uvek dočekamo nespremni.
Najniža tačka - uzimati drugoga zdravo za gotovo.
Istina je grbava lepotica.
Brutalnost - državna politika.
Ona i ne postoji, jer je tuđa...
Ko stoji u mestu, pada dole.
Smešno, verovati u reči. Mi smo samo politike.
I, otkrilo se šta muči savremenike ovde i sada. Nečinjenje.
Pisanje je prodiranje.
Socijalistički - sigurnost i nesloboda. Kakav strašan spoj.
A onda je postalo čupavo, od predizajniranosti.
Dokono samopovređivanje... rezervisano: samo za pametne.
Napustio je najveću ljubav svog života i vratio se ženi koja ga je čekala...
Svet je pun magičnih stvari koje strpljivo čekaju da naša čula postanu oštrija.
Ako svi lažu, ko će onda biti prevaren?
Može li blistavost biti anonimna?
Neukost ima veliku prednost, pruža relaksiranost.
Ližeš svoje izmišljene rane.
Vreme je da se povežu odgovornost i dostojanstvo.
Ako ne prihvatiš poziranje, brzo se formira streljački vod i streljaju te, često...
Ubijanje u pojam nije samo sintagma.
Novo u stvari znači manje.
Šta radiš? - Postojim.
Kada neko ode, čega zapravo nema?
Ako zaplačem, izbaciću je...
January 10, 2024
Odlično... dopalo mi se...
Dok sam čitala delovalo mi je kao da je autorka rođena 70ih. Ispostavilo se da je '59 - kako kaže - bumerka. I isto kako kaže, kako je moguće da postoji generacijski jaz između naših savremenika, a razumemo se sa autorima starine? E pa, ona je i meni (zumerki) i biće narednim pokoljenjima srodna.
Dok sam čitala delovalo mi je kao da je autorka rođena 70ih. Ispostavilo se da je '59 - kako kaže - bumerka. I isto kako kaže, kako je moguće da postoji generacijski jaz između naših savremenika, a razumemo se sa autorima starine? E pa, ona je i meni (zumerki) i biće narednim pokoljenjima srodna.
Read
June 21, 2023osim što mi je povremeno neka rečenica interesantna, ja ovo jednostavno ne razumijem i to je možda zato što nemam dovoljno razvijen vokabular da razumijem a ni opseg pažnje tako da ne znam uopšte otkud mi pravo da ocjenjujem? pa neću
i nisam pročitala posljednjih 40 strana
i nisam pročitala posljednjih 40 strana
April 4, 2023
Opšta mesta i banalnost i po koji tračak humora. Korice su bolje od knjige.
December 7, 2024
Trebalo mi je malo vremena da se naviknem na ritam I da shvatim da je potrebna koncentracija za razumevanje I uživanje u ovom delu.
Displaying 1 - 24 of 24 reviews