What do you think?
Rate this book
Otroci zla
Kako najti krivca v svetu, v katerem je resnica izkrivljena, sedanjost junakov pa je z nitmi zla povezana s preteklostjo? Odgovor na to vprašanje je v pričujočem romanu iskal beograjski odvetnik Nikola Bobić … in ni si predstavljal, da ga bo ta za vedno spremenil.
Pandorina skrinjica zla, korupcije in maščevanja je odprta
V Beogradu umorijo poslanca Radovana Kovača, tajkuna in političnega favorita na bližajočih se parlamentarnih volitvah. Policija presenetljivo hitro za umor obtoži Kovačevega varnostnika in vsi se trudijo škandal pomesti pod preprogo. Odvetnik Nikola Bobić prevzame vlogo mladeničevega zagovornika, saj ne more verjeti, da bi politika ubil predani varnostnik, ki mu je pred kratkim rešil življenje. Loti se raziskovanja in koščki sestavljanke ga počasi pripeljejo do vojne v 90. letih.
Obstaja krog. Krog, ki se mora zapreti.
V središču romana Otroci zla je dramatičen umor, iskanje storilca pa služi kot povod za vrsto drugih dogodkov, ki bodo razkrili, da gre za zločin iz strasti, maščevanja in simbolike. Dinamična in nepredvidljiva zgodba odkriva temačne strani beograjske politične in družbene scene in hkrati prinaša izgubljeno zrno upanja – tudi v družbenem sistemu, ki je globoko v korupciji, je prostor za junake.
Pandorina skrinjica zla, korupcije in maščevanja je odprta
V Beogradu umorijo poslanca Radovana Kovača, tajkuna in političnega favorita na bližajočih se parlamentarnih volitvah. Policija presenetljivo hitro za umor obtoži Kovačevega varnostnika in vsi se trudijo škandal pomesti pod preprogo. Odvetnik Nikola Bobić prevzame vlogo mladeničevega zagovornika, saj ne more verjeti, da bi politika ubil predani varnostnik, ki mu je pred kratkim rešil življenje. Loti se raziskovanja in koščki sestavljanke ga počasi pripeljejo do vojne v 90. letih.
Obstaja krog. Krog, ki se mora zapreti.
V središču romana Otroci zla je dramatičen umor, iskanje storilca pa služi kot povod za vrsto drugih dogodkov, ki bodo razkrili, da gre za zločin iz strasti, maščevanja in simbolike. Dinamična in nepredvidljiva zgodba odkriva temačne strani beograjske politične in družbene scene in hkrati prinaša izgubljeno zrno upanja – tudi v družbenem sistemu, ki je globoko v korupciji, je prostor za junake.
439 pages, Hardcover
First published March 1, 2019
111 people are currently reading
1400 people want to read
About the author
Miodrag Majić
10 books170 followersMiodrag Majić (Beograd, 1969) sudija je Apelacionog suda u Beogradu. Doktorirao je krivično pravo specijalizujući se za međunarodno-krivičnopravnu oblast. Samostalno i u koautorstvu, objavio je deset monografija i više od trideset članaka iz oblasti krivičnog i međunarodnog krivičnog prava, i učestvovao je u izradi najznačajnijih zakona u ovim oblastima. Predsednik je Upravnog odbora i jedan od osnivača Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS). Već desetak godina redovno objavljuje tekstove na svom blogu (www.misamajic.com), u kojima otvoreno govori o korupciji, nepotizmu i političkim pritiscima u pravosuđu. Roman Deca zlanjegov je prvi roman. Živi sa suprugom, dva sina i šnaucerom u Beogradu.
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 30 of 262 reviews
July 28, 2019
Skočio sam na voz Dece zla kada je knjiga već dosegla šesto izdanje (!), a da nisam ni bio svestan da Majić, sem što u slobodno vreme opravdano i racionalno kritikuje u najboljem slučaju šugavu vlast, i piskara sa strane. Bio sam u raspoloženju za krimić – a ovo svakako jeste krimić – ali nisam bio u raspoloženju za masturbatorijum projekcije i likova koji se mogu iz prve zapaliti Zebra šibicom. Nažalost, samo to sam manjeviše i dobio.
Protagonista, Nikola Bobić, profesionalni advokat, rekreativni šmeker (ozbiljno, možda sam ja lud, ali ne može neko da mi kaže da je moguće da ma koji pripadnik komore u novčaniku nosi uredno min 500 jura u zelenim i crvenim novčanicama), usputni detektiv, jedan je od najnesimpatičnijih junaka koje sam u skorije vreme sreo. Naporan je, u dve reči. I ne bih imao problem sa tim arhetipom, da mi se ne čini da Majić kroz pisanje ne isijava nekim „u bre, što si dasa“ stavom kad god je Nikola na stranici. Jes, ima on mana, ali to su one klasične „kul“ mane. Previše žena, previše alkohola. „Prevelika odgovornost“. Meda nežnog srca, samarićanin, koji uz to još zna i da ga šukne kad zatreba. Pobogu, čovek još ima i neku vrstu šestog čula.
No, nije samo protagonista problem. I ostali junaci su veće ili manje karikature. Jedino što ovaj roman spašava sigurnog ambisa jeste činjenica da Majić očito ima dubok uvid u stvari iza kulisa – jer ma kolika prljavština isplivala u toku radnje Dece zla, ona se ne čini nimalo nerealnom za naše podneblje. S te strane, roman ima efekat, ali je i dvostruka oštrica - može izazvati još veću rezigniranost situacijom na tzv sceni. Te se može reći kratko i jednostavno: ekstremno je lako biti kritičan prema ovom romanu - ali ne i toliko zahvalno.
2+
Protagonista, Nikola Bobić, profesionalni advokat, rekreativni šmeker (ozbiljno, možda sam ja lud, ali ne može neko da mi kaže da je moguće da ma koji pripadnik komore u novčaniku nosi uredno min 500 jura u zelenim i crvenim novčanicama), usputni detektiv, jedan je od najnesimpatičnijih junaka koje sam u skorije vreme sreo. Naporan je, u dve reči. I ne bih imao problem sa tim arhetipom, da mi se ne čini da Majić kroz pisanje ne isijava nekim „u bre, što si dasa“ stavom kad god je Nikola na stranici. Jes, ima on mana, ali to su one klasične „kul“ mane. Previše žena, previše alkohola. „Prevelika odgovornost“. Meda nežnog srca, samarićanin, koji uz to još zna i da ga šukne kad zatreba. Pobogu, čovek još ima i neku vrstu šestog čula.
No, nije samo protagonista problem. I ostali junaci su veće ili manje karikature. Jedino što ovaj roman spašava sigurnog ambisa jeste činjenica da Majić očito ima dubok uvid u stvari iza kulisa – jer ma kolika prljavština isplivala u toku radnje Dece zla, ona se ne čini nimalo nerealnom za naše podneblje. S te strane, roman ima efekat, ali je i dvostruka oštrica - može izazvati još veću rezigniranost situacijom na tzv sceni. Te se može reći kratko i jednostavno: ekstremno je lako biti kritičan prema ovom romanu - ali ne i toliko zahvalno.
2+
March 28, 2023
Uh, gde početi, a ne jesti mnogo govna. Iliti sopstvenu balegu kako je pisac naveo u ovom romanu, što me je nateralo da pogledam šta reč "balega" znači, jer zar to pobogu nije samo životinjski izmet? Zapravo jeste. Balega je naziv za životinjski izmet. Tako da čovek ne može pojesti sopstvenu balegu. Može samo pojesti govna. Uh, da stavim ja neki spojler marker ili neki hejt marker? Čisto da ko god se odluči da pročita moje mišljenje o ovom romanu zna da sam strašno razočarana i užasno besna. I da mislim da je "jesti govna" savršen opis ovog romana.
Okej, mnogo sam zla. Sigurno i veoma nefer prema autoru. Ali ne mogu! Ne mogu da iskontrolišem bes koji osećam jer sam toliko mnogo očekivala! Prvo i prvo, sudija Majić mi je kao lik ekstra. Njegovu knjigu (41. izdanje!) sam dobila na poklon od meni veoma dragih ljudi. Jedna je od retkih koje imam u svom posedu na srpskom jeziku dok boravim u inostranstvu. Potreban mi je beg od stvarnosti nekad, i knjige su spas. Još ako su mi na maternjem jeziku, onda se osećam baš ušuškano. E ova knjiga mi je sve to ukiselila. I nisam dobila ništa superkulekstra kao što se desi kad se ukiseli kupus. Više je ukiseljeno mleko od kog samo možeš dobiti trovanje i proliv.
OVDE POČINJE HEJT
• Radnja: mene ova priča drma na sentimentalnost više nego na kvalitet. Šta hoću da kažem - sama priča je veoma teška za svariti, tužna je, ali je priča koja ovde služi samo da bi uvukla čitaoca, ne da bi ga osvestila ili mu pružila bilo kakvu edukaciju (nećemo da ulazimo u njen umetnički značaj, čitaj nema ga). Ljudi su ubijeni, a iza njihovog ubistva krije se još gora priča o stravičnim stvarima koje su urađene jednoj porodici. Još je u svu tu tragediju upleten rat devedesetih sa ovih prostora i ne sporim da se javnost o tome treba više informisati, ali ovo mi samo nije bio pravi način kako to uraditi. Pisac sa ovom knjigom radi ono što inače u njoj ismeva, a to je senzacijom izaziva reakciju. Nema tu ničega što će nas naterati da razmišljamo više. Samo da se stidimo naše istorije, loših ljudi koji su živeli i još uvek žive među nama, zlodela koja su prošla nekažnjeno. Možda je autor ovim delom želeo da prozove slične, da ukaže na njihovo postojanje, ali ako to jeste bio slučaj, neuspeo je. Da je sve ovo deo nekog novinskog članka, imalo bi smisla. Ovako mi je taj smisao izgubljen negde među 350 strana šta god ovo bilo što sam pročitala.
• Likovi: ako bih mogla da ubijem nekoga u ovoj knjizi, ubila bih ih sve. Ali bukvalno sve. Glavni lik bi trebalo da je neka vrsta heroja (ne antiheroja, baš heroja), ali nešto tipa Betmen u Povratku mračnog viteza: oronuo, nikakav, prodana duša koja više ne veruje u istinu, ali u nekom trenutku u toku priče pronađe tračak nade, i kao odluči da uradi nešto za istinu. Očaj živi. Znači ne podnosim glavnog lika. Još sa prvim stranicama sam ga omrzla, a sa poslednjim počela da ga prezirem. Ne razumem tu potrebu da glavni lik bude šmeker. S tim da se razumemo, on uopšte nije šmeker. On je šmeker po merilima kako jedan sredovečan porodičan muškarac zamišlja šmekera u očima mlađih generacija. Ovaj lik je alkoholičar, narkoman, sa ozbiljnim traumama iz detinjstva, raznim kompleksima i ogromnim problemima sa ženama (lik je morao da kresne svaku likušu koja se pojavila u knjizi, čisto da se pokaže koliko je neodoljiv). Samom činjenicom da mu pisac daje srećan kraj za mene znači da odobrava način na koji se ponaša prema svima, a i prema sebi, u ovom romanu. Definicija nezdravog. Još u posedu ima vatreno oružje. Ma daj.
Okej, shvatam, treba pokazati koliko je raspao sistem u Srbiji, da li je u pitanju pravosuđe, policija, zdravstvo, šta god. Ali brateee. Pazi ovo. Glavni lik ne samo da zna svakog živog u svakom sektoru ikada, nego je još i veoma domišljat (scena sa policajcem), neverovatno simpatičan (scena sa medicinskom sestrom), i velikodušan baš prema onima prema kojima treba da bude (scena sa beskućnikom). Usput je i nindža ratnik. Tako da on zapravo i nikako ne bi mogao da bude samo advokat sa običnom kancelarijom koji radi od 9 do 5 i posle posla se vraća kući ženi s kojom ima dvoje dece i kera, npr. Ne bi onda imao tu čar. {eyes roll back}
Ostali likovi nisu ništa bolji, imamo tu njegovu bivšu devojku koja izgleda pati od toga što se posvetila karijeri, a u međuvremenu nije rađala (ne, nije kliše, čini vam se), novinarku koja do svojih najboljih priča dolazi tako što spava sa svojim izvorom (kliše, ti li si?), detektiva sleš najboljeg druga iliti nekakvog Sanča Pansu koji više nije inspektor u policiji, ali voli da obije bravu ili skokne do Bijeljine kad ga neko nazove "debeli" (ako Sančo Pansa nije kliše, ja ne znam šta je). I da, pripravnik totalno nije Sančo. Debeli detektiv je Sančo. Kontam da je autor hteo ovim poređenjem da doda so na ranu prilikom izdaje, ali baš je loše to izveo.
Smem li da kažem da me je strašno iritiralo što svi likovi imaju dvosložna imena ili prezimena, kao da ukoliko bi se dodao još koji slog, ovaj lik bi postao previše kompleksan?
A joj, ali najjači kliše ikada je da je devojka lika koji radi u obezbeđenju Ukrajinka, koja se naravno bavi prostitucijom, ali on kao ne zna. Ruke, držite mi čelo, nije mi dobro! I kako se to postaje šef obezbeđenja jednog od najomraženijih ljudi sa 24 godine? Ne volim, brate, kad je priča od samog početka nerealna i dok čitam samo mi se vrti kroz glavu: "Koliko je ovo loše":
• Stil pisanja: gori nego ovaj koji ja koristim dok pišem sve ovo. Kao da je pisac išao na kurs Kako sa što više reči ne reći ništa i pritom ubiti nekog od dosade. Piše na pozadini knjige: "Majić piše i grubo i nežno, i mračno i duhovito, ali uvek tečno i stilski besprekorno." znači teto, znači ne. Ne znam koliko su ti platili da to kažeš, a možda stvarno to i misliš, ali onda okej, jer znam da sada kada vidim tvoju preporuku negde, mogu da je zaobiđem u širokom luku. Mada jedno me interesuje, da li se tečno pisanje stilski besprekorno ogleda u neprestanom nabrajanju brendova svih mogućih stvari kojih se likovi dohvate ili u ubacivanju Twin Peaks momenata u ovaj roman? Možda mogu da razumem da se autoru sviđa Linč i njegov stil, možda mu deluje kako je uspeo da ubaci natprirodne momente i alternativne psihoanalize u jedan triler, ali pobogu, ima li ova izdavačka kuća urednika, čita li ovo neko pre nego što izađe u štampu, ili se sve stavi na gomilu pa kud puklo da puklo?
• Zaplet/Rasplet: Kako su odmačinjale stranice, nisam očekivala ništa dobro. Negde oko onog svedok ima minus dioptriju sam izgubila interesovanje i želju da pokušam da otkrijem ubicu. A ja obožavam da pronalazim ubice i rešavam zločine! I zato mislim da je ovo knjiga za nekoga ko nikad nije otvorio neki krimi roman, pa će mu onaj momenat sa krvnim grupama možda biti Vau. Mada sumnjam da će pronaći smisao u haotičnoj gomili koju nam je autor pripremio. Ovo je klasičan primer priče koja se zapliće, zapliće i zapliće da, kada dođe do momenta raspleta, čvor je toliko stegnut, da prosto i pisac i čitalac odustaju od svega, uzimaju makaze i seku sve, pa ako neka nit ostane čitava super, ako ne, koga uopšte i briga. Ionako će pasti u zaborav kao i gomila drugih naslova sličnih sudbina.
OVDE SE ZAVRŠAVA HEJT
Nisam pročitala, niti posle ovoga nameravam da čitam šta god bude usledilo od ovog autora. Očigledno ima publiku koja ga prati i kojoj ovakav stil pisanja prija. Ova recenzija nije namenjena niti autoru, niti već ustaljenim čitaocima. Namenjena je onima koji su poput mene povedeni viskom ocenom, hajpom i odličnim komentarima odlučili da posvete svoje dragoceno vreme ovom romanu, ipak zastanu i pročitaju i koji negativni komentar, čisto da bi se uspostavila nekakva ravnoteža u kosmosu. Eto toliko.
Osećanje koje me je zaposedalo tokom čitanja: dosada, strašna mučna dosada. Ne znam ni kako sam posle toliko meseci čitanja uspela da ga završim.
Okej, mnogo sam zla. Sigurno i veoma nefer prema autoru. Ali ne mogu! Ne mogu da iskontrolišem bes koji osećam jer sam toliko mnogo očekivala! Prvo i prvo, sudija Majić mi je kao lik ekstra. Njegovu knjigu (41. izdanje!) sam dobila na poklon od meni veoma dragih ljudi. Jedna je od retkih koje imam u svom posedu na srpskom jeziku dok boravim u inostranstvu. Potreban mi je beg od stvarnosti nekad, i knjige su spas. Još ako su mi na maternjem jeziku, onda se osećam baš ušuškano. E ova knjiga mi je sve to ukiselila. I nisam dobila ništa superkulekstra kao što se desi kad se ukiseli kupus. Više je ukiseljeno mleko od kog samo možeš dobiti trovanje i proliv.
OVDE POČINJE HEJT
• Radnja: mene ova priča drma na sentimentalnost više nego na kvalitet. Šta hoću da kažem - sama priča je veoma teška za svariti, tužna je, ali je priča koja ovde služi samo da bi uvukla čitaoca, ne da bi ga osvestila ili mu pružila bilo kakvu edukaciju (nećemo da ulazimo u njen umetnički značaj, čitaj nema ga). Ljudi su ubijeni, a iza njihovog ubistva krije se još gora priča o stravičnim stvarima koje su urađene jednoj porodici. Još je u svu tu tragediju upleten rat devedesetih sa ovih prostora i ne sporim da se javnost o tome treba više informisati, ali ovo mi samo nije bio pravi način kako to uraditi. Pisac sa ovom knjigom radi ono što inače u njoj ismeva, a to je senzacijom izaziva reakciju. Nema tu ničega što će nas naterati da razmišljamo više. Samo da se stidimo naše istorije, loših ljudi koji su živeli i još uvek žive među nama, zlodela koja su prošla nekažnjeno. Možda je autor ovim delom želeo da prozove slične, da ukaže na njihovo postojanje, ali ako to jeste bio slučaj, neuspeo je. Da je sve ovo deo nekog novinskog članka, imalo bi smisla. Ovako mi je taj smisao izgubljen negde među 350 strana šta god ovo bilo što sam pročitala.
• Likovi: ako bih mogla da ubijem nekoga u ovoj knjizi, ubila bih ih sve. Ali bukvalno sve. Glavni lik bi trebalo da je neka vrsta heroja (ne antiheroja, baš heroja), ali nešto tipa Betmen u Povratku mračnog viteza: oronuo, nikakav, prodana duša koja više ne veruje u istinu, ali u nekom trenutku u toku priče pronađe tračak nade, i kao odluči da uradi nešto za istinu. Očaj živi. Znači ne podnosim glavnog lika. Još sa prvim stranicama sam ga omrzla, a sa poslednjim počela da ga prezirem. Ne razumem tu potrebu da glavni lik bude šmeker. S tim da se razumemo, on uopšte nije šmeker. On je šmeker po merilima kako jedan sredovečan porodičan muškarac zamišlja šmekera u očima mlađih generacija. Ovaj lik je alkoholičar, narkoman, sa ozbiljnim traumama iz detinjstva, raznim kompleksima i ogromnim problemima sa ženama (lik je morao da kresne svaku likušu koja se pojavila u knjizi, čisto da se pokaže koliko je neodoljiv). Samom činjenicom da mu pisac daje srećan kraj za mene znači da odobrava način na koji se ponaša prema svima, a i prema sebi, u ovom romanu. Definicija nezdravog. Još u posedu ima vatreno oružje. Ma daj.
Okej, shvatam, treba pokazati koliko je raspao sistem u Srbiji, da li je u pitanju pravosuđe, policija, zdravstvo, šta god. Ali brateee. Pazi ovo. Glavni lik ne samo da zna svakog živog u svakom sektoru ikada, nego je još i veoma domišljat (scena sa policajcem), neverovatno simpatičan (scena sa medicinskom sestrom), i velikodušan baš prema onima prema kojima treba da bude (scena sa beskućnikom). Usput je i nindža ratnik. Tako da on zapravo i nikako ne bi mogao da bude samo advokat sa običnom kancelarijom koji radi od 9 do 5 i posle posla se vraća kući ženi s kojom ima dvoje dece i kera, npr. Ne bi onda imao tu čar. {eyes roll back}
Ostali likovi nisu ništa bolji, imamo tu njegovu bivšu devojku koja izgleda pati od toga što se posvetila karijeri, a u međuvremenu nije rađala (ne, nije kliše, čini vam se), novinarku koja do svojih najboljih priča dolazi tako što spava sa svojim izvorom (kliše, ti li si?), detektiva sleš najboljeg druga iliti nekakvog Sanča Pansu koji više nije inspektor u policiji, ali voli da obije bravu ili skokne do Bijeljine kad ga neko nazove "debeli" (ako Sančo Pansa nije kliše, ja ne znam šta je). I da, pripravnik totalno nije Sančo. Debeli detektiv je Sančo. Kontam da je autor hteo ovim poređenjem da doda so na ranu prilikom izdaje, ali baš je loše to izveo.
Smem li da kažem da me je strašno iritiralo što svi likovi imaju dvosložna imena ili prezimena, kao da ukoliko bi se dodao još koji slog, ovaj lik bi postao previše kompleksan?
A joj, ali najjači kliše ikada je da je devojka lika koji radi u obezbeđenju Ukrajinka, koja se naravno bavi prostitucijom, ali on kao ne zna. Ruke, držite mi čelo, nije mi dobro! I kako se to postaje šef obezbeđenja jednog od najomraženijih ljudi sa 24 godine? Ne volim, brate, kad je priča od samog početka nerealna i dok čitam samo mi se vrti kroz glavu: "Koliko je ovo loše":
• Stil pisanja: gori nego ovaj koji ja koristim dok pišem sve ovo. Kao da je pisac išao na kurs Kako sa što više reči ne reći ništa i pritom ubiti nekog od dosade. Piše na pozadini knjige: "Majić piše i grubo i nežno, i mračno i duhovito, ali uvek tečno i stilski besprekorno." znači teto, znači ne. Ne znam koliko su ti platili da to kažeš, a možda stvarno to i misliš, ali onda okej, jer znam da sada kada vidim tvoju preporuku negde, mogu da je zaobiđem u širokom luku. Mada jedno me interesuje, da li se tečno pisanje stilski besprekorno ogleda u neprestanom nabrajanju brendova svih mogućih stvari kojih se likovi dohvate ili u ubacivanju Twin Peaks momenata u ovaj roman? Možda mogu da razumem da se autoru sviđa Linč i njegov stil, možda mu deluje kako je uspeo da ubaci natprirodne momente i alternativne psihoanalize u jedan triler, ali pobogu, ima li ova izdavačka kuća urednika, čita li ovo neko pre nego što izađe u štampu, ili se sve stavi na gomilu pa kud puklo da puklo?
• Zaplet/Rasplet: Kako su odmačinjale stranice, nisam očekivala ništa dobro. Negde oko onog svedok ima minus dioptriju sam izgubila interesovanje i želju da pokušam da otkrijem ubicu. A ja obožavam da pronalazim ubice i rešavam zločine! I zato mislim da je ovo knjiga za nekoga ko nikad nije otvorio neki krimi roman, pa će mu onaj momenat sa krvnim grupama možda biti Vau. Mada sumnjam da će pronaći smisao u haotičnoj gomili koju nam je autor pripremio. Ovo je klasičan primer priče koja se zapliće, zapliće i zapliće da, kada dođe do momenta raspleta, čvor je toliko stegnut, da prosto i pisac i čitalac odustaju od svega, uzimaju makaze i seku sve, pa ako neka nit ostane čitava super, ako ne, koga uopšte i briga. Ionako će pasti u zaborav kao i gomila drugih naslova sličnih sudbina.
OVDE SE ZAVRŠAVA HEJT
Nisam pročitala, niti posle ovoga nameravam da čitam šta god bude usledilo od ovog autora. Očigledno ima publiku koja ga prati i kojoj ovakav stil pisanja prija. Ova recenzija nije namenjena niti autoru, niti već ustaljenim čitaocima. Namenjena je onima koji su poput mene povedeni viskom ocenom, hajpom i odličnim komentarima odlučili da posvete svoje dragoceno vreme ovom romanu, ipak zastanu i pročitaju i koji negativni komentar, čisto da bi se uspostavila nekakva ravnoteža u kosmosu. Eto toliko.
Osećanje koje me je zaposedalo tokom čitanja: dosada, strašna mučna dosada. Ne znam ni kako sam posle toliko meseci čitanja uspela da ga završim.
March 22, 2025
Peticija da se uvede opcija na Goodreads-u davanja zvezdica u minusu.
Ne pamtim kada sam nešto lošije pročitala, proklet bio ovaj moj mazohizam.
Ovo prošlo pored urednika nije.
Znala sam da će mi biti potrebna hirurška intervencija nad očima nakon dijagnoze akutno kolutanje, kada je neironično napisao ,,Lankomov korektor".
Zaista nemam običaj da knjige seciram pod lupom mizoginije, ali Majić mi to i više nego olakšava. Ženski likovi zaboga imaju previsoke štikle, loše nacrtan karmin, okrenute su jedna protiv druge, arogantne, histerične, kurve, ali bitno da se svaka od 7-77 loži na njega, ,,Nika", prepotentnog wanna-be kauboja i film noir detektiva, koji iako ništa nije uspeo sam da skonta, na kraju ipak dobija (i odbija, ha da, nagrade su previše mainstream za njega) nagradu za svoje herojstvo. Ma daj bre, da citiram svaki drugi pasus ovog tzv. romana ,,Ne seri".
Bechdel test bi izvršio harakiri posle pola sata čitanja.
A dijalog... da li iko ovako priča... krajnje patetično, a još gore - neubedljivo, kao i ceo narativ.
Sama priča može da se provali negde na polovini, tako da nema ni spasa u vidu oduševljenja plot twistom.
Za kraj, parafraziraću profesora Paunovića: ,,Nije sve što se odštampa i stavi između korica knjige književnost".
Ne pamtim kada sam nešto lošije pročitala, proklet bio ovaj moj mazohizam.
Ovo prošlo pored urednika nije.
Znala sam da će mi biti potrebna hirurška intervencija nad očima nakon dijagnoze akutno kolutanje, kada je neironično napisao ,,Lankomov korektor".
Zaista nemam običaj da knjige seciram pod lupom mizoginije, ali Majić mi to i više nego olakšava. Ženski likovi zaboga imaju previsoke štikle, loše nacrtan karmin, okrenute su jedna protiv druge, arogantne, histerične, kurve, ali bitno da se svaka od 7-77 loži na njega, ,,Nika", prepotentnog wanna-be kauboja i film noir detektiva, koji iako ništa nije uspeo sam da skonta, na kraju ipak dobija (i odbija, ha da, nagrade su previše mainstream za njega) nagradu za svoje herojstvo. Ma daj bre, da citiram svaki drugi pasus ovog tzv. romana ,,Ne seri".
Bechdel test bi izvršio harakiri posle pola sata čitanja.
A dijalog... da li iko ovako priča... krajnje patetično, a još gore - neubedljivo, kao i ceo narativ.
Sama priča može da se provali negde na polovini, tako da nema ni spasa u vidu oduševljenja plot twistom.
Za kraj, parafraziraću profesora Paunovića: ,,Nije sve što se odštampa i stavi između korica knjige književnost".
March 24, 2019
Topla preporuka svim ljubiteljima dobrog, starog trilera.
Roman prvenac sudije Miše Majića nosi u sebi duh prošlih vremena, ali prikazuje i aktuelne društvene probleme bez ulepšavanja.
Dinamična radnja, neočekivani obrti, likovi za koje možete navijati, poznato okruženje...sve vas to čeka na stranicama ovog romana, za koji se nadam da neće biti i jedini Majićev roman.
Roman prvenac sudije Miše Majića nosi u sebi duh prošlih vremena, ali prikazuje i aktuelne društvene probleme bez ulepšavanja.
Dinamična radnja, neočekivani obrti, likovi za koje možete navijati, poznato okruženje...sve vas to čeka na stranicama ovog romana, za koji se nadam da neće biti i jedini Majićev roman.
April 30, 2021
Nisam mogao da se otrgnem utisku da čitam neki od krimića/trilera iz mora knjiga koje su prethodnih 10ak godina "na kilo" uvozili naši najveći izdavači.
Fabula je sasvim podređena žanru, što i ne bi bio problem da je naracija bolja.
Fabula je sasvim podređena žanru, što i ne bi bio problem da je naracija bolja.
July 27, 2021
Petica kao kuća!!!
July 24, 2019
Prvenac domaćeg autora u žanru je svakako za preporuku. Zločin postavljen na početku priče razrešava poznati i priznati advokat Nikola Bobić. Na tom putu, Nikola će biti suočen sa bolnim i teškim motivom, sa korupcijom i zlouptrebom službenog položaja u pravosuđu. Ko je ubica? I zašto? Saznaćete na kraju ovog zanimljivog trilera. Volela bih da pročitam Majića još jednom, imam utisak da se raspisao na poslednjim stranicama, na kojima je i prilično jaka esencija priče. Uz neke nedostatke, ovo je ipak vredno pažnje.
February 3, 2023
Uh, teško mi je da sklopim mišljenje uopšte. Pre svega, knjigu sam jedva zadržala u rukama, odnosno taman kad sam pomislila da ću je ostaviti, postala je zanimljiva (na 200. strani-znači previše vremena je trebalo).
*mini mini spojleri*
Posle priča postaje bolja, jako je lako razaznati koji su to istiniti elementi i oni jesu dragulj ove priče. Sve ostalo? Eh... Obrti su tu da nas šokiraju, neki nemaju apsolutnog smisla, dok za druge morate biti apsolutni debil da ih ne provalite (oprostite zaista, ali doslovno je pola radnje rečeno na koricama knjige i to nam je valjda svima jasno?). Ali...bar je bilo zanimljivo za čitati i naravno bilo je napeto do kraja. I taman kad mi se na bukvalno samom kraju popravljalo mišljenje, onaj neki "epilog" mi je uništio utisak ponovo. Braćo moja, nema smisla. Prosto nema smisla onakav hepi end.
*mini mini spojleri*
Posle priča postaje bolja, jako je lako razaznati koji su to istiniti elementi i oni jesu dragulj ove priče. Sve ostalo? Eh... Obrti su tu da nas šokiraju, neki nemaju apsolutnog smisla, dok za druge morate biti apsolutni debil da ih ne provalite (oprostite zaista, ali doslovno je pola radnje rečeno na koricama knjige i to nam je valjda svima jasno?). Ali...bar je bilo zanimljivo za čitati i naravno bilo je napeto do kraja. I taman kad mi se na bukvalno samom kraju popravljalo mišljenje, onaj neki "epilog" mi je uništio utisak ponovo. Braćo moja, nema smisla. Prosto nema smisla onakav hepi end.
August 28, 2024
Jao kakav treš od romana. Najniža ocena koju sam ikada dao na Goodreads-u! Htedoh da dam dve zvezdice dok nisam pročitao odvijanje klupka na kraju i hepi end...
Roman je pun klišea holivudskih noir krimića iz pedesetih godina prošlog veka. Umesto mrzovoljnog srednjevekovnog pandura, detektiva ogrezlog u porocima (a opet šmekera na kojeg se sve ribe pale nezavisno od godišta), imamo istog takvog pravnika - jer je, jelte, pisac završio pravo.
Svi nekako igraju sporedne i jednodimenzionalne uloge u toj njegovoj priči, priči koja čitaoca često tera da se pita ,,ali zašto, pobogu?!"
Taj mrzovoljni advokat, jadničak koga okolina ne razume i koji često radi na ivici zakona braneći najveće kriminalce u Srbiji, odjednom odlučuje da rizikuje i život i karijeru da bi sprečio ubistvo još većeg kriminalca (silovatelja iz doba rata u Bosni), jer bože moj to nije u redu i treba preseći krug zla i nasilja! Kakva glupost...
Od momenta kada sam saznao o kakvim monstrumima se radi i šta su uradili u selu Hazni u Bosni, ja sam stao na stranu antagonista i navijao da ubiju sva tri silovatelja!
I na kraju opet holivudski kraj (do duše moderniji) gde specijalci iskaču iz helikoptera a da ih pritom niko nije čuo na Adi Huji u sred noći, gomila nekih ne povezanih suđenja i primera korupcije o kojim u knjizi nije bilo ni reči a Dragan telohranitelj je kao sve znao o svemu tome, Nik (još jedan ,,tribute" noir krimićima?) se javno zahvaljuje medicinskoj sestri koja ga je krišom pustila u arhiv porodilišta (znači dobiće mala otkaz), otac silovatelj i sin rođen tim silovanjem se mire u zatvoru na zajedničkoj robiji, na kraju Branka igra samo vrlo sporednu ulogu a Nikola se opet spanđa s Anom. I jedine prave žrtve u celoj priči su bosanski muslimani: Alen kome su Srbi silovali majku i ubili oca na njegove oči, i njegova majka koja je još uvek živa u katatonskom stanju u Kovinu... Za njih nema mesta u piščevom hepi endu ...
Stvarno ne bih ovu žutu štampu preporučio nikome.
Roman je pun klišea holivudskih noir krimića iz pedesetih godina prošlog veka. Umesto mrzovoljnog srednjevekovnog pandura, detektiva ogrezlog u porocima (a opet šmekera na kojeg se sve ribe pale nezavisno od godišta), imamo istog takvog pravnika - jer je, jelte, pisac završio pravo.
Svi nekako igraju sporedne i jednodimenzionalne uloge u toj njegovoj priči, priči koja čitaoca često tera da se pita ,,ali zašto, pobogu?!"
Taj mrzovoljni advokat, jadničak koga okolina ne razume i koji često radi na ivici zakona braneći najveće kriminalce u Srbiji, odjednom odlučuje da rizikuje i život i karijeru da bi sprečio ubistvo još većeg kriminalca (silovatelja iz doba rata u Bosni), jer bože moj to nije u redu i treba preseći krug zla i nasilja! Kakva glupost...
Od momenta kada sam saznao o kakvim monstrumima se radi i šta su uradili u selu Hazni u Bosni, ja sam stao na stranu antagonista i navijao da ubiju sva tri silovatelja!
I na kraju opet holivudski kraj (do duše moderniji) gde specijalci iskaču iz helikoptera a da ih pritom niko nije čuo na Adi Huji u sred noći, gomila nekih ne povezanih suđenja i primera korupcije o kojim u knjizi nije bilo ni reči a Dragan telohranitelj je kao sve znao o svemu tome, Nik (još jedan ,,tribute" noir krimićima?) se javno zahvaljuje medicinskoj sestri koja ga je krišom pustila u arhiv porodilišta (znači dobiće mala otkaz), otac silovatelj i sin rođen tim silovanjem se mire u zatvoru na zajedničkoj robiji, na kraju Branka igra samo vrlo sporednu ulogu a Nikola se opet spanđa s Anom. I jedine prave žrtve u celoj priči su bosanski muslimani: Alen kome su Srbi silovali majku i ubili oca na njegove oči, i njegova majka koja je još uvek živa u katatonskom stanju u Kovinu... Za njih nema mesta u piščevom hepi endu ...
Stvarno ne bih ovu žutu štampu preporučio nikome.
This entire review has been hidden because of spoilers.
July 28, 2020
Priznajem da sam ovom trileru prišla veoma pristrasno. Prema sudiji Miodragu Majiću gajim veliko poštovanje, tako da sam romanu pristupila sa velikim očekivanjima i nisam razočarana.
Na kraju knjige u komentaru Siniše Pavića piše da je ovo roman "o nama" i ne bih mogla više da se složim. U pitanju je fiktivni krimi roman, ali koji je inspirisan sudskom praksom u Srbiji. Priča nije laka, što se naravno i ne očekuje od krimi romana, ali se brzo čita i "guta" jer je sudija Majić uspeo do poslednjeg trenutka da me drži u neizvesnosti. Nisam sigurna da li sam do sada čitala neki triler domaćih autora, ali moram da pohvalim svaki aspekt ovog romana, pogotovo imajući u vidu da je ovo sudiji Majiću prvi roman.
Moram da se još jednom osvrnem na komentar da je ovo roman "o nama". Pre nekoliko godina sudija Majić nam je na Pravnom fakultetu održao predavanje o korupciji. Kada se oglasilo zvono, sudija Majić je strpljivo odgovorio na sva naša pitanja, a bilo ih je mnogo. Niko nije izlazio iz amfiteatra, ni mi ni on, bez obzira na zvono. Ono što nam je tada pričao o stanju u institucijama nije bila fikcija, a opet mnogo toga sam pronašla upravo o ovom romanu. Mislim da je sudija uspeo da u fikciju upakuje i našu realnost, a opet je to uradio tako da izgleda kao roman. Na tome mu svaka čast.
Verujem da će se ova knjiga svideti osobama koje vole dobar triler, koje vole neizvesnost i sve ono što prati dobre krimi romane. 20+ izdanja knjige verujem da dovoljno govore o kvalitetu ovog dela.
Na kraju knjige u komentaru Siniše Pavića piše da je ovo roman "o nama" i ne bih mogla više da se složim. U pitanju je fiktivni krimi roman, ali koji je inspirisan sudskom praksom u Srbiji. Priča nije laka, što se naravno i ne očekuje od krimi romana, ali se brzo čita i "guta" jer je sudija Majić uspeo do poslednjeg trenutka da me drži u neizvesnosti. Nisam sigurna da li sam do sada čitala neki triler domaćih autora, ali moram da pohvalim svaki aspekt ovog romana, pogotovo imajući u vidu da je ovo sudiji Majiću prvi roman.
Moram da se još jednom osvrnem na komentar da je ovo roman "o nama". Pre nekoliko godina sudija Majić nam je na Pravnom fakultetu održao predavanje o korupciji. Kada se oglasilo zvono, sudija Majić je strpljivo odgovorio na sva naša pitanja, a bilo ih je mnogo. Niko nije izlazio iz amfiteatra, ni mi ni on, bez obzira na zvono. Ono što nam je tada pričao o stanju u institucijama nije bila fikcija, a opet mnogo toga sam pronašla upravo o ovom romanu. Mislim da je sudija uspeo da u fikciju upakuje i našu realnost, a opet je to uradio tako da izgleda kao roman. Na tome mu svaka čast.
Verujem da će se ova knjiga svideti osobama koje vole dobar triler, koje vole neizvesnost i sve ono što prati dobre krimi romane. 20+ izdanja knjige verujem da dovoljno govore o kvalitetu ovog dela.
August 6, 2023
Mislim da je ova knjiga vjerovatno najbolja stvar koju sam pročitao ove godine do sad. Od prve do posljednje stranice ostajete zakovani za djelo i željno čekate da saznate šta će se desiti. Iznenađen sam kako je ovo zapravo debitantski roman autora, upravo zato što sve napisano odiše iskustvom i tako fenomenalnim mislima.
Priča prati ubistvo političara i jednog advokata koji brani optuženog. Jedna jednostavna postavka radnje prelazi u zamršenu sliku intrige kada na to sve dodate to da se u rukama ubijenog pronašao dukat sultana iz 17-og vijeka i sve dijelove religije isprepletene folklorom, legendama i jezivo dobrim prikazima situacija.
Dijalog je jako lijepo napisan, otišao bih toliko daleko i rekao bih da je toliko dobro napisan da zapravo imate osjećaj kako ste upravo tu u toj sobi gdje se zapravo taj razgovor dešava. Brutalno realno i ogoljeno od estetike, Majić od vas traži da prolazite kroz nešto poznato i ružno, nešto što se dešavalo i još uvijek se dešava.
Prožeto nekim elementima triler horora veliki dio ove knjige biva u tom noir momentu koji se prekida sa epizodama koji odlaze u one iznenađujuće naopake puteve religije i tamo vas uzimaju snažno, snažno, snažno kao šejtan koji vas na zlo navodi.
Ogromna preporuka za ovo djelo, ovaj prelijepo napisan rukopis i sve što će vas ova knjiga navesti da osjetite.
Priča prati ubistvo političara i jednog advokata koji brani optuženog. Jedna jednostavna postavka radnje prelazi u zamršenu sliku intrige kada na to sve dodate to da se u rukama ubijenog pronašao dukat sultana iz 17-og vijeka i sve dijelove religije isprepletene folklorom, legendama i jezivo dobrim prikazima situacija.
Dijalog je jako lijepo napisan, otišao bih toliko daleko i rekao bih da je toliko dobro napisan da zapravo imate osjećaj kako ste upravo tu u toj sobi gdje se zapravo taj razgovor dešava. Brutalno realno i ogoljeno od estetike, Majić od vas traži da prolazite kroz nešto poznato i ružno, nešto što se dešavalo i još uvijek se dešava.
Prožeto nekim elementima triler horora veliki dio ove knjige biva u tom noir momentu koji se prekida sa epizodama koji odlaze u one iznenađujuće naopake puteve religije i tamo vas uzimaju snažno, snažno, snažno kao šejtan koji vas na zlo navodi.
Ogromna preporuka za ovo djelo, ovaj prelijepo napisan rukopis i sve što će vas ova knjiga navesti da osjetite.
June 24, 2024
Definitivno najbolji roman koji sam pročitala u posljednjih godinu dana.
Triler smješten u Srbiju, vrijeme događanja - sadašnje vrijeme, natjerat ce vas da se zapitate u moralnost, ubjeđenje u one koji predstavljaju zakon u našim državama. Ovo se moglo desiti i u bilo kojoj državi exju.
Likovi su fantastično profilirani i s jasnim motivacijama.
Uživala sam u svakoj stranici.
Ogromna preporuka.
Triler smješten u Srbiju, vrijeme događanja - sadašnje vrijeme, natjerat ce vas da se zapitate u moralnost, ubjeđenje u one koji predstavljaju zakon u našim državama. Ovo se moglo desiti i u bilo kojoj državi exju.
Likovi su fantastično profilirani i s jasnim motivacijama.
Uživala sam u svakoj stranici.
Ogromna preporuka.
November 21, 2023
Da budem iskrena, ovu knjigu zaobilazih dugo. Od trenutka njenog izlaska pa sve do skoro, nekako mi beše odbojna. Da li zbog toga što je u jednom periodu bila izuzetno popularna među knjigoljupcima (sve me je to nešto podsetilo na nesrećnog Uvea) pa sam je uklonila sa svog knjiškog radara dok se prašina malo ne slegne ili je neki drugi razlog bio u pitanju, ne bih znala da ocenim u ovom trenutku. U svakom slučaju, nedavno je krenulo emitovanje serije nastale po uzoru na ovu knjigu te sam, kao svaki pravi privrženik knjizi, odlučila da onu preostalu prašinu sa nje oduvam, kako bih mogla na miru (čitaj: bez griže savesti) odgledam i pomenutu seriju. Tako je otpočelo i moje upoznavanje sa Nikolom Bobićem, priznatim advokatom koji je glavni akter ovog romana.
"Kada se mučimo da nađemo odgovor, uvek postoji nešto što smo prevideli. A to nešto ne vidimo, jer je suviše blizu našeg oka".
Sam zločin je postavljen već na početku romana i ako ste mišljenja da će to umanjiti tenziju tokom čitanja, niste u pravu. U pitanju je poznati političar koji je okončao na jedan izuzetno zaprepašćujući način. Na putu ka odgonetanju ubice kao i motiva koji su doveli do toga, Nikola će se susretati sa onim što nam je danas toliko blisko, želeli mi to ili ne, a to su: korupcija, zloupotrebe službenih položaja pri našem divnom pravosuđu, večiti pokušaji otkrivanja istine... Priča lagano teče iako je prva polovina knjiga za nijansu “sporija” u svom toku. Ipak, Majić sasvim dobro plovi književnim vodama kako po vokaciji nije pisac, što je, bar kod mene, dodatan plus samoj knjizi. Odlično je on to sve povezao, obukao slojevito (pozdrav za Nadu Macuru!) ali sam se, i pored toliko slojeva, kod konačnog razrešenja ipak “smrzla” jer je knjiga pisana po istinitim događajima. Sve u svemu, triler koji bih preporučila jer zaista zavređuje našu pažnju.
November 8, 2019
Ovo je priča o svima nama. Nama kao skupini pojedinaca i o svakom pojedincu kao zasebnom pripadniku takve skupine.
Roman "Deca zla" predstavlja prvenac Miodraga Majića, sudije Apelacionog suda u Beogradu, koji se specijalizovao za oblast međunarodnog krivičnog prava.
Državni sistem "iza kulisa" - bezakonje, korupcija, deljenje i/ili uskraćivanje pravde po potrebi, kao i primena maksime po kojoj pravo i pravda nikada nisu bili sinonimi, ovde pronalaze svoje centralno mesto. Mesto koje dele sa načinom sprovođenja istrage u slučaju svirepog ubistva jedne istaknute ličnosti.
Ovo delo suštinski predstavlja praksu za sve ono što teorija prećutkuje. Način na koji se sprovodi pravda. Lažni senzacionalizam u medijima. Vođenje postupaka pred državnim organima. Finansijski kriminal. Zataškavanje slučajeva. Podmetanje dokaza. I na kraju, ono o čemu se najglasnije ćuti, a to je, da je u oblasti prava važnije sprovesti zakon nego doći do istine, jer "postoje stvari koje je bolje nikada ne saznati; ne postajemo od svake istine bolji". Sve to, u romanu "Deca zla" nastupa pod punim sjajem reflektora pozornice života.
Postoje li uopšte deca zla, ili su zapravo zli roditelji koje niko ne može da bira? Može li pojedinac uspeti u borbi protiv sistemske boljke jednog društva? Postoje li još uvek heroji u svetu ogrezlom u kriminal i korupciju?
"Kada se mučimo da nađemo odgovor, uvek postoji nešto što smo prevideli. A to nešto ne vidimo, jer je suviše blizu našeg oka".
"Deca zla" nas uče da u životu, u onom njegovom praktičnom, a ne teorijskom delu, ne postoji ništa crno i ništa belo. Samo sivo. I sve je sivo.
Roman "Deca zla" predstavlja prvenac Miodraga Majića, sudije Apelacionog suda u Beogradu, koji se specijalizovao za oblast međunarodnog krivičnog prava.
Državni sistem "iza kulisa" - bezakonje, korupcija, deljenje i/ili uskraćivanje pravde po potrebi, kao i primena maksime po kojoj pravo i pravda nikada nisu bili sinonimi, ovde pronalaze svoje centralno mesto. Mesto koje dele sa načinom sprovođenja istrage u slučaju svirepog ubistva jedne istaknute ličnosti.
Ovo delo suštinski predstavlja praksu za sve ono što teorija prećutkuje. Način na koji se sprovodi pravda. Lažni senzacionalizam u medijima. Vođenje postupaka pred državnim organima. Finansijski kriminal. Zataškavanje slučajeva. Podmetanje dokaza. I na kraju, ono o čemu se najglasnije ćuti, a to je, da je u oblasti prava važnije sprovesti zakon nego doći do istine, jer "postoje stvari koje je bolje nikada ne saznati; ne postajemo od svake istine bolji". Sve to, u romanu "Deca zla" nastupa pod punim sjajem reflektora pozornice života.
Postoje li uopšte deca zla, ili su zapravo zli roditelji koje niko ne može da bira? Može li pojedinac uspeti u borbi protiv sistemske boljke jednog društva? Postoje li još uvek heroji u svetu ogrezlom u kriminal i korupciju?
"Kada se mučimo da nađemo odgovor, uvek postoji nešto što smo prevideli. A to nešto ne vidimo, jer je suviše blizu našeg oka".
"Deca zla" nas uče da u životu, u onom njegovom praktičnom, a ne teorijskom delu, ne postoji ništa crno i ništa belo. Samo sivo. I sve je sivo.
February 17, 2022
Realna priča o našoj stvarnosti. Trebalo nam je nešto iz pera čovjeka koji se sa stvarima koje su opisane u knjizi susreće mnogo češće nego što možemo i da zamislimo.
Dopala mi se,i svakako je preporuka.
Problem zašto dajem ocjenu manje : prvih 120 strana mi je bilo presporo,i nisam bila sigurna ni da mi se radnja dopada što se promijenilo kada se prešlo iz tog sporog stila pisanja.
Majić je svakako neko ko zavređuje poštovanje i davanje prilike za čitanje.
Dopala mi se,i svakako je preporuka.
Problem zašto dajem ocjenu manje : prvih 120 strana mi je bilo presporo,i nisam bila sigurna ni da mi se radnja dopada što se promijenilo kada se prešlo iz tog sporog stila pisanja.
Majić je svakako neko ko zavređuje poštovanje i davanje prilike za čitanje.
August 13, 2021
dobro je ovo napisano moram da priznam, navuče se čovek. ima akcije, mistike nabijene erotikom, svega.. i ta neprijatna tema silovanja dosta zamisli. vrlo stabilna četvorka, čak sam razmatrao peticu. čitaću majića u nastavku sezone.
February 25, 2021
Солидно. С обзиром да му је ово први роман, изненадило ме што је у неким моментима одавао утисак као да их писац има бар на десетине иза себе. Нема неког, за овај жанр, беспотребног околишања и небитних описивања већ се фокус ставља на оно што је најбитније, а то је сама радња. Перспектива се мијења сваког момента и имамо поглед на одређена дешавања која се дешавају свим релевантним ликовима, а не само главном. Међутим, ликови нису разрађени на најбољи могући начин, и стиче се осјећај да велики потенцијал није до краја искоришћен. Поред тога, роман има превише deus ex machina момената да је то понекад и иритантно.
Што се тиче заплета, који је уједно и најбоља ствар овог романа, он је започет убиством познатог политичара које је извршено на запрепашћујући начин. То убиство покреће лавину догађаја чији је један од актера и наш главни лик - Никола Боби��, познати адвокат из Београда који ,сплетом околности,одлучи да заступа главног осумњиченог за поменуто убиство. Догађаји који слиједе утичу на многе ликове који су на неки начин повезани са случајем али који су и дио Николиног живота. Убрзо почиње да буде јасно да је убиство само једна пузла огромне слагалице и да је ствар много већа и озбиљнија него што су они могли и да замисле.
Све у свему, роман је и више него вриједан читања, прије свега зато што је презанимљив. Поред тога, Миодраг као судија Апелационог суда, суптилно указује на корупцију која влада правосуђем и показује друге многобројне лоше ствари у његовом функционисању.
Што се тиче заплета, који је уједно и најбоља ствар овог романа, он је започет убиством познатог политичара које је извршено на запрепашћујући начин. То убиство покреће лавину догађаја чији је један од актера и наш главни лик - Никола Боби��, познати адвокат из Београда који ,сплетом околности,одлучи да заступа главног осумњиченог за поменуто убиство. Догађаји који слиједе утичу на многе ликове који су на неки начин повезани са случајем али који су и дио Николиног живота. Убрзо почиње да буде јасно да је убиство само једна пузла огромне слагалице и да је ствар много већа и озбиљнија него што су они могли и да замисле.
Све у свему, роман је и више него вриједан читања, прије свега зато што је презанимљив. Поред тога, Миодраг као судија Апелационог суда, суптилно указује на корупцију која влада правосуђем и показује друге многобројне лоше ствари у његовом функционисању.
April 3, 2023
Knjiga nakon prve trećine ide lagano, ubedljiv je uvid u spregu kriminala i države/pravosuđa, pretpostavljam zbog toga što pisac zna kakvo je stanje iza kulisa, ali tu sve pohvale nažalost staju.
Dijalozi, zapravo bolje je reći monolozi likova, toliko su neprirodni da me je to više puta izbacivalo iz same priče - niko tako ne govori. Pisac nam takođe ne ostavlja ni zrnce prilike da sami uvidimo odnose između likova i njihovu motivaciju, umesto toga se toliko oslanja na ekspoziciju i postiže isti efekat da se, umesto da uživam u priči, ja pitam zašto ovde ruka urednika nije bila jača.
Advokat Nikola Bobić je jedan od najiritantnijih likova sa kojima sam se sretala u poslednje vreme, iskreno se nadam da nije modeliran po samom Majiću. Stariji beogradski šmeker na kog se loži svaka žena koja ga ugleda (pa i one mlađe 20 godina od njega), sa unikatnim porocima svakog detektiva protagoniste krimi romana - alkoholom, cigarama i lepim ženama - iritantnog nadimka Nik (da li ijedan Nikola kod nas ima taj nadimak?), sa svojim barberi mantilom, samsonajt tašnom, henesi burbonom i Devojkom iz Džerzija koja dopire iz volvoa. Tolerisala sam ga samo dok je razmišljao o zločinima i njihovom razrješenju. Ostali likovi su mahom karikature.
Sama priča je otišla u za mene neočekivanom smeru, što je plus, ali razrešenje je bilo antiklimaktično i postupci likova neuverljiva.
Možda ne bih bila ovako stroga jer ipak je krimić u pitanju, ali pošto je bestseler i to na našem jeziku, tu sam negde između dve i tri zvezdice, neka bude mršava trojka...
Dijalozi, zapravo bolje je reći monolozi likova, toliko su neprirodni da me je to više puta izbacivalo iz same priče - niko tako ne govori. Pisac nam takođe ne ostavlja ni zrnce prilike da sami uvidimo odnose između likova i njihovu motivaciju, umesto toga se toliko oslanja na ekspoziciju i postiže isti efekat da se, umesto da uživam u priči, ja pitam zašto ovde ruka urednika nije bila jača.
Advokat Nikola Bobić je jedan od najiritantnijih likova sa kojima sam se sretala u poslednje vreme, iskreno se nadam da nije modeliran po samom Majiću. Stariji beogradski šmeker na kog se loži svaka žena koja ga ugleda (pa i one mlađe 20 godina od njega), sa unikatnim porocima svakog detektiva protagoniste krimi romana - alkoholom, cigarama i lepim ženama - iritantnog nadimka Nik (da li ijedan Nikola kod nas ima taj nadimak?), sa svojim barberi mantilom, samsonajt tašnom, henesi burbonom i Devojkom iz Džerzija koja dopire iz volvoa. Tolerisala sam ga samo dok je razmišljao o zločinima i njihovom razrješenju. Ostali likovi su mahom karikature.
Sama priča je otišla u za mene neočekivanom smeru, što je plus, ali razrešenje je bilo antiklimaktično i postupci likova neuverljiva.
Možda ne bih bila ovako stroga jer ipak je krimić u pitanju, ali pošto je bestseler i to na našem jeziku, tu sam negde između dve i tri zvezdice, neka bude mršava trojka...
May 14, 2024
Книва ми беше главно задоволителна, иако стана досадна накај средината со предолгото одолговлекување на истрагата. Авторот успешно ме вовлече во светот на ликовите и престојот таму ми беше интересен. Стилот на пишување ми беше добар, имајќи предвид дека авторот по професија е судија.
Главниот лик, Никола, до некаде ми беше одбивен бидејќи е очигледно дека е лична замисла за идеален маж на авторот. Лик што сите го сакаат, кому секоја жена му се лепи, богат, успешен и шармантен. Реално, ликот на Никола е приказ на токсичен човек, зависник, човек со нерешени трауми и неспособност да оствари здрави врски.
Малку сум разочарана, со оглед на тоа што ептен е фалена книгава. Ми требаше да е малку подинамична ко што беше на почетокот, малку помистериозна место предвидлива и тогаш ќе беше полн погодок. 3.75 ⭐️
Главниот лик, Никола, до некаде ми беше одбивен бидејќи е очигледно дека е лична замисла за идеален маж на авторот. Лик што сите го сакаат, кому секоја жена му се лепи, богат, успешен и шармантен. Реално, ликот на Никола е приказ на токсичен човек, зависник, човек со нерешени трауми и неспособност да оствари здрави врски.
Малку сум разочарана, со оглед на тоа што ептен е фалена книгава. Ми требаше да е малку подинамична ко што беше на почетокот, малку помистериозна место предвидлива и тогаш ќе беше полн погодок. 3.75 ⭐️
January 3, 2022
Miodrag Majić nam na primeru jednog sudskog postupka pokazuje koliko je sistem u kojem živimo truo i lako potkupljiv, a koliko su ljudi koji u njemu opstaju prevrtljivi, sujetni i osvetoljubivi. Priča o deci zla je priča svakog od nas, priča o našoj prošlosti koja nije zaboravljena i koja samo čeka da zakuca na vrata onih koji su krivi, a koji nikada nisu odgovarali za svoje grehe.
Otkad sam pročitala ovu knjigu razmišljam o tome da li živimo u društvu u kojem nema nevinih i svi su krivi dok se ne dokaže suprotno, koliko smo zaista spremni da saslušamo nekoga pre nego što ga osudimo i da li neke zločine, iako ne možemo da opravdamo, možemo da razumemo.
Otkad sam pročitala ovu knjigu razmišljam o tome da li živimo u društvu u kojem nema nevinih i svi su krivi dok se ne dokaže suprotno, koliko smo zaista spremni da saslušamo nekoga pre nego što ga osudimo i da li neke zločine, iako ne možemo da opravdamo, možemo da razumemo.
September 29, 2021
Uh, baš sam se dvoumila koju ocenu da dam. Razmišljala sam o 4⭐, ali bih ga tako izjednačila sa nekim mnogo boljim knjigama kojima dadoh tu ocenu. I tri su nepravda, jer je ovo, u principu, triler koji zaista zavređuje pažnju. Međutim, neki detalji, pre svega bespotrebna pojava natprirodnog u celoj priči, prevagnuli su da ocena ipak bude 3⭐.
June 15, 2019
Izvanredna knjiga koja uspešno kombinuje 3 naizgled nespojive teme: krivično pravosuđe u Srbiji, okultizam i oštru kritiku društva. Za razliku od pretencioznih nerazumljivih trabunjanja koja se inače izdaju u Srbiji, ovo je žanrovski roman o suđenjima i istraživanjima zločina koji prati uobičajenu strukturu krimi romana, ali njegov najveći uspeh je upravo to što je istovremeno nalik nekim poznatijim stranim romanina a ipak originalan. Priča je krajnje nepredvidiva, i niko i ništa nije kao što se isprva čini. Roman takođe kritikuje društvo i njegove institucije u Srbiji, ali mnogo suptilnije nego što se to drugi ljudi inače rade, što je i opravdano jer autor "Dece zla" sudija dr Miodrag Majić inače ima puno neprijatelja u Srbiji koji su pokazali svoju pokvarenost.
February 26, 2022
"Za razliku od onih koji su godine proveli u sudnici, laici veruju da istina postoji i da je uvek jasno razdvojena od laži. Kao da je reč o jin-jang znaku."
Koliko je samo istine u ovoj rečenici! Moj kratki pripravnički staž u odnosu na autorovo iskustvo iz sudnice, pokazao mi je koliko je u traganju za istinom zavaravanja, blefa, laži, obmana. A šta je onda tom slučaju istinito?
U otkrivanje jedne takve istine upušta se advokat Nikola Bobić, nakon ubistva poslanika Radovana Kovača, upoznajući se, a i nas, sa onom "mračnom stranom" pravnog poretka naše zemlje.
Vreme odvijanja događaja možete pripisati bilo kom dobu, iskazuje naše društvo u prošlosti, a po svemu sudeći i njegovu budućnost. S toga, ostajem zamišljena kao čitalac nad pitanjem da li je pravda dostižna, dok kao pravnik dajem odričan odgovor na to pitanje češće no što bih želela.
Majić je iskoristio svoja stručna znanja kako bi nam približio događaje sa pravničke strane, a ipak kroz književni stil sve učinio pitkim, tako da vas ova priča ne ostavlja ravnodušnim, mislite o njoj i kada ne čitate, želite da što pre otkrijete famoznu istinu.
Negde pri kraju, već sam povezala deliće slagalice, što nije nikako minus, jer ovo nije Karizi, koji nas neverovatnim obrtima i skoro nestvarnim objašenjima šokira na kraju, ovo je realna priča posle koje sebi postavite brojna pitanja o sistemu u kome živimo.
Prijatno sam iznenađena ovim romanom, opravdao je sva moja očekivanja!
Koliko je samo istine u ovoj rečenici! Moj kratki pripravnički staž u odnosu na autorovo iskustvo iz sudnice, pokazao mi je koliko je u traganju za istinom zavaravanja, blefa, laži, obmana. A šta je onda tom slučaju istinito?
U otkrivanje jedne takve istine upušta se advokat Nikola Bobić, nakon ubistva poslanika Radovana Kovača, upoznajući se, a i nas, sa onom "mračnom stranom" pravnog poretka naše zemlje.
Vreme odvijanja događaja možete pripisati bilo kom dobu, iskazuje naše društvo u prošlosti, a po svemu sudeći i njegovu budućnost. S toga, ostajem zamišljena kao čitalac nad pitanjem da li je pravda dostižna, dok kao pravnik dajem odričan odgovor na to pitanje češće no što bih želela.
Majić je iskoristio svoja stručna znanja kako bi nam približio događaje sa pravničke strane, a ipak kroz književni stil sve učinio pitkim, tako da vas ova priča ne ostavlja ravnodušnim, mislite o njoj i kada ne čitate, želite da što pre otkrijete famoznu istinu.
Negde pri kraju, već sam povezala deliće slagalice, što nije nikako minus, jer ovo nije Karizi, koji nas neverovatnim obrtima i skoro nestvarnim objašenjima šokira na kraju, ovo je realna priča posle koje sebi postavite brojna pitanja o sistemu u kome živimo.
Prijatno sam iznenađena ovim romanom, opravdao je sva moja očekivanja!
October 5, 2022
4.25 ⭐
Najmanje pet puta sam promenila mišljenje o ovoj knjizi, pa evo konačnog, pritom je moguće da ću i njega izmeniti:
"Deca zla" je jako dobra i, u našem okruženju, revolucionarna knjiga. Lakše je naći iglu u senu nego kvalitetan domaći triler. Ali evo Majića!
Imala sam ogromna očekivanja, početak je bio jak, uhvati te i ne pušta. Zatim, negde malo posle sredine knjige, počeo je da mi smeta način na koji je napisana većina ženskih likova: preterano dramatični, nesposobni, ljubomorni i sl. Neću da zalazim u to nešto dublje, ali baš me je razočaralo jer sam mislila da smo kao društvo prevazišli takve likove 'iz kalupa'.
Svaki plot twist je bio preprepredobar!
Takođe sam ljubitelj političkih intriga tako da mi je ceo roman baš dobro došao.
Bez spoilera, samo još jedna mala zamerka: u jednom momentu se iskoristila neka (tačno nepoznata?) psihoaktivna supstanca kako bi se dobio napredak u istrazi slučaja, mene je to lično odbilo zato što smatram da je krajnje nerealno, ali nije toliko veliki problem.
Sve u svemu, velike preporuke, pogotovo ako kao ja nemate puno iskustva sa domaćim autorima!
Najmanje pet puta sam promenila mišljenje o ovoj knjizi, pa evo konačnog, pritom je moguće da ću i njega izmeniti:
"Deca zla" je jako dobra i, u našem okruženju, revolucionarna knjiga. Lakše je naći iglu u senu nego kvalitetan domaći triler. Ali evo Majića!
Imala sam ogromna očekivanja, početak je bio jak, uhvati te i ne pušta. Zatim, negde malo posle sredine knjige, počeo je da mi smeta način na koji je napisana većina ženskih likova: preterano dramatični, nesposobni, ljubomorni i sl. Neću da zalazim u to nešto dublje, ali baš me je razočaralo jer sam mislila da smo kao društvo prevazišli takve likove 'iz kalupa'.
Svaki plot twist je bio preprepredobar!
Takođe sam ljubitelj političkih intriga tako da mi je ceo roman baš dobro došao.
Bez spoilera, samo još jedna mala zamerka: u jednom momentu se iskoristila neka (tačno nepoznata?) psihoaktivna supstanca kako bi se dobio napredak u istrazi slučaja, mene je to lično odbilo zato što smatram da je krajnje nerealno, ali nije toliko veliki problem.
Sve u svemu, velike preporuke, pogotovo ako kao ja nemate puno iskustva sa domaćim autorima!
July 14, 2019
Kada političku i javnu scenu uzdrma svirepo ubistvo predsednika partije Nova Srbija, Radovana Kovača, potraga za počiniocima otvara mnoga vrata godinama skrivanih tajni mnogih porodica.
Beograd, tužilaštvo, Palata pravde, Bulevar, Gardoš kula, Viši sud i poznati advokat Nikola Bobić koji se nalazi u središtu priče kao jedini koji bi na pravi način mogao da otkrije ko stoji iza ubistva. Spletke, intrige, svađe kao najbolji opis svega onoga što možete očekivati.
Pored ubistva, priča nas vraća u devedesdete, povezane sa različitim događajima koji su obeležili sećanja i uspomene aktera u romanu.
Deca zla, kao najbolji naslov koji opisuje radnju.
Priča koja vas ne pušta i jedino što možete jeste da razvijate teorije koje će pasti u vodu okretanjem sledeće stranice jer ćete reći "ah, ipak nisam bio/la u pravu!"
Čitajući knjigu sve vreme sam se pitala kako je prolog povezan za čitavom pričom.
Jedna zaista dobra knjiga vredna pažnje i čitanja.
Beograd, tužilaštvo, Palata pravde, Bulevar, Gardoš kula, Viši sud i poznati advokat Nikola Bobić koji se nalazi u središtu priče kao jedini koji bi na pravi način mogao da otkrije ko stoji iza ubistva. Spletke, intrige, svađe kao najbolji opis svega onoga što možete očekivati.
Pored ubistva, priča nas vraća u devedesdete, povezane sa različitim događajima koji su obeležili sećanja i uspomene aktera u romanu.
Deca zla, kao najbolji naslov koji opisuje radnju.
Priča koja vas ne pušta i jedino što možete jeste da razvijate teorije koje će pasti u vodu okretanjem sledeće stranice jer ćete reći "ah, ipak nisam bio/la u pravu!"
Čitajući knjigu sve vreme sam se pitala kako je prolog povezan za čitavom pričom.
Jedna zaista dobra knjiga vredna pažnje i čitanja.
March 31, 2022
Priča i ideja su jako zanimljive, ali moram priznati da, uzevši sve u obzir, knjiga mi se ipak nije svidela. Svaka rečenica je prepuna bespotrebnih opisa, atributa, s previše detalja. U knjizi gotovo da nema nijedne proste rečenice, rečene normalnim jezikom, čini mi se da je u svaku rečenicu uloženo previše truda da bi se opisalo nešto što uopšte nije potrebno, što je čini mučnom i teškom za čitanje. Likovi su dosta stereotipni, tipovi, nisu svoji ljudi, već pre predstavnici svojih zanimanja ili društvenih klasa kojima pripadaju. Pisac je zanimjivu istragu pretvorio u nešto što se graniči sa apstraktnim i abnormalnim, s druge strane potpuno nebitnim. Kao što rekoh, priča je vrlo zanimljiva, vidi se da je pisac imao dobru ideju i smatram da bi uz malu korekciju i otprlike 50-100 strana manje knjiga bila daleko bolja.
January 7, 2021
Sa strane zapleta priče, prijatno sam iznenađen. Dosta toga je jako lepo uklopljeno u smislenu priču.
Natprirodni deo priče je totalno nepotreban i ne znam čemu služi? Pravilo za triler je da se na kraju objasni šta se i kako desilo. Ovde je to samo delimično ispoštovano, pa su tako ostali krajevi koji vise, neobjašnjeni.
Literalno, katastrofa. Stil pisanja, nepotrebni opisi i 'kićenja' opterećuju tekst. Htedoh da odustanem na trećini...
Natprirodni deo priče je totalno nepotreban i ne znam čemu služi? Pravilo za triler je da se na kraju objasni šta se i kako desilo. Ovde je to samo delimično ispoštovano, pa su tako ostali krajevi koji vise, neobjašnjeni.
Literalno, katastrofa. Stil pisanja, nepotrebni opisi i 'kićenja' opterećuju tekst. Htedoh da odustanem na trećini...
February 7, 2024
slučaj i zapleti stvarno zanimljivi, ali ne mogu da dam više od tri zvezdice knjizi u kojoj neironično postoji rečenica poput ~bože, ako pomogneš da sve prođe kako treba, neću više spavati sa oženjenima 🤪~
Displaying 1 - 30 of 262 reviews