What do you think?
Rate this book
La femme du deuxième étage
"Une fois, bien plus tard, Suzana lui a dit : tout aurait été différent si on n'était pas allées là-bas ce jour-là."
Anatomie d'une tragédie dans laquelle des gens ordinaires deviennent acteurs de la rubrique faits divers, ce thriller psychologique éclaire non seulement la façon dont le crime a été commis, mais aussi pourquoi.
La jeune Bruna, modeste employée, tombe amoureuse de Frane, qui termine ses études pour devenir marin. La relation heureuse mène rapidement au mariage, et le couple emménage au deuxième étage de la maison construite par les parents de Frane au prix de grands sacrifices. Au premier vit Anka, la mère de Frane. Deux ans plus tard, Bruna est à la prison de Požega, où elle purge une longue peine pour le meurtre de sa belle-mère...
La Femme du deuxième étage est l'anatomie de cette tragédie dans laquelle des gens ordinaires deviennent acteurs de la rubrique faits divers. Ce thriller psychologique tendu éclaire non seulement la façon dont le crime a été commis, mais aussi pourquoi. À la recherche d'une réponse, l'écrivain s'enfonce dans la peau de son héroïne et explore les circonstances qui ont conduit au meurtre. Excellent chroniqueur et critique de la réalité sociale, Pavičić traite des mutations d'une société en transition et de leur impact sur le microcosme d'une famille, sur fond d'images idylliques de la Méditerranée qu'il oppose à celle d'une cruauté difficile à pardonner.
Anatomie d'une tragédie dans laquelle des gens ordinaires deviennent acteurs de la rubrique faits divers, ce thriller psychologique éclaire non seulement la façon dont le crime a été commis, mais aussi pourquoi.
La jeune Bruna, modeste employée, tombe amoureuse de Frane, qui termine ses études pour devenir marin. La relation heureuse mène rapidement au mariage, et le couple emménage au deuxième étage de la maison construite par les parents de Frane au prix de grands sacrifices. Au premier vit Anka, la mère de Frane. Deux ans plus tard, Bruna est à la prison de Požega, où elle purge une longue peine pour le meurtre de sa belle-mère...
La Femme du deuxième étage est l'anatomie de cette tragédie dans laquelle des gens ordinaires deviennent acteurs de la rubrique faits divers. Ce thriller psychologique tendu éclaire non seulement la façon dont le crime a été commis, mais aussi pourquoi. À la recherche d'une réponse, l'écrivain s'enfonce dans la peau de son héroïne et explore les circonstances qui ont conduit au meurtre. Excellent chroniqueur et critique de la réalité sociale, Pavičić traite des mutations d'une société en transition et de leur impact sur le microcosme d'une famille, sur fond d'images idylliques de la Méditerranée qu'il oppose à celle d'une cruauté difficile à pardonner.
- GenresFiction
Kindle Edition
First published November 2, 2015
6 people are currently reading
122 people want to read
About the author
Jurica Pavičić
57 books101 followersJurica Pavičić, pisac, kolumnista, scenarista, filmski kritičar. Diplomirao je komparativnu književnost i povijest na Filozofskom fakultetu u Zagrebu.
Godine 1992. nagrađen je nacionalnom nagradom za filmsku kritiku „Vladimir Vuković“. Od 1994. piše u različitim novinama nedeljnu kolumnu Vijesti iz Liliputa, u kojoj secira društvo, politiku i kulturu ratne i posleratne Hrvatske. Za tekstove iz te serije 1996. dobija Nagradu nacionalnog novinarskog društva „Marija Jurić Zagorka“, 2002. Nagradu za doprinos novinarstvu „Veselko Tenžera“, a 2007. Nagradu „Miljenko Smoje“ Slobodne Dalmacije. Kolumna danas izlazi u Jutarnjem listu.
Kao književnik debitovao je 1997. socijalnim trilerom Ovce od gipsa, u kojem problematizuje tematiku ratnog zločina u ambijentu ratnog Splita godine 1992. Po istom romanu snimljen je i film u režiji Vinka Brešana Svjedoci, koji je uvršten u konkurenciju filmskog festivala u Berlinu, gde je nagrađen i ekumenskom nagradom. Za scenario tog filma Pavičić je 2003. nagrađen Velikom zlatnom arenom festivala u Puli.
Napisao je i romane: Nedjeljni prijatelj (2000), Minuta 88 (2002), Kuća njene majke (2005), Crvenkapica (2006), Žena s drugog kata (2015), Crvena voda (2017) i Prometejev sin (2020); zbirke priča: Patrola na cesti (2008, po čijoj naslovnoj priči je snimljena mini-serija u režiji Zvonimira Jurića), Brod u dvorištu (2013) i Skupljač zmija (izbor najboljih priča s pogovorom Dragana Velikića, 2019); monografije: Hrvatski fantastičari – jedna književna generacija (2000), Postjugoslavenski film – stil i ideologija (2011) i Klasici hrvatskog filma jugoslavenskog razdoblja (2017); zbirke eseja i kolumni: Vijesti iz Liliputa (2001), Split by Night (2003), Nove vijesti iz Liliputa ( 2011), Knjiga o jugu (2018).
Godine 1992. nagrađen je nacionalnom nagradom za filmsku kritiku „Vladimir Vuković“. Od 1994. piše u različitim novinama nedeljnu kolumnu Vijesti iz Liliputa, u kojoj secira društvo, politiku i kulturu ratne i posleratne Hrvatske. Za tekstove iz te serije 1996. dobija Nagradu nacionalnog novinarskog društva „Marija Jurić Zagorka“, 2002. Nagradu za doprinos novinarstvu „Veselko Tenžera“, a 2007. Nagradu „Miljenko Smoje“ Slobodne Dalmacije. Kolumna danas izlazi u Jutarnjem listu.
Kao književnik debitovao je 1997. socijalnim trilerom Ovce od gipsa, u kojem problematizuje tematiku ratnog zločina u ambijentu ratnog Splita godine 1992. Po istom romanu snimljen je i film u režiji Vinka Brešana Svjedoci, koji je uvršten u konkurenciju filmskog festivala u Berlinu, gde je nagrađen i ekumenskom nagradom. Za scenario tog filma Pavičić je 2003. nagrađen Velikom zlatnom arenom festivala u Puli.
Napisao je i romane: Nedjeljni prijatelj (2000), Minuta 88 (2002), Kuća njene majke (2005), Crvenkapica (2006), Žena s drugog kata (2015), Crvena voda (2017) i Prometejev sin (2020); zbirke priča: Patrola na cesti (2008, po čijoj naslovnoj priči je snimljena mini-serija u režiji Zvonimira Jurića), Brod u dvorištu (2013) i Skupljač zmija (izbor najboljih priča s pogovorom Dragana Velikića, 2019); monografije: Hrvatski fantastičari – jedna književna generacija (2000), Postjugoslavenski film – stil i ideologija (2011) i Klasici hrvatskog filma jugoslavenskog razdoblja (2017); zbirke eseja i kolumni: Vijesti iz Liliputa (2001), Split by Night (2003), Nove vijesti iz Liliputa ( 2011), Knjiga o jugu (2018).
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 30 of 39 reviews
March 22, 2016
U pisanje Jurice Pavičića zaljubila sam se još davnih dana, nakon što sam pročitala njegovog 'Nedjeljnog prijatelja', koji mi je pokazao da postoje itekako dobri domaći kriminalistički romani i razbio moju skepsu prema domaćoj književnosti. Slijedile su 'Ovce od gipsa', 'Minuta 88', 'Kuća njene majke', a nekako sam negdje između svih tih knjiga počela pratiti i njegovu kolumnu u Jutarnjem listu. Sviđa mi se kako piše: argumentirano i s izraženim stavom, a njegove sam romane toliko zavoljela da nestrpljivo iščekujem svaki sljedeći.
'Žena s drugog kata' napeti je psihološki triler, koji prati jednu ženu u pokušaju da si, nakon udaje, napravi mjesto u novostečenoj obitelji. To praćenje odvija se unatraške, jer na samom početku glavnu junakinju nalazimo u zatvoru.
Glavna junakinja priče, Bruna, dugi je niz godina provela u zatvoru i trenutno čeka na uvjetni otpust zbog primjernog ponašanja. Njeni dani u zatvoru su jednolični i repetitivni i svode se, manje-više, na rad u zatvorskoj kuhinji. Bruna rijetko prima posjete, dolaze joj tek majka, jednom mjesečno, i prijateljica, također rijetko. Dok tako pratimo Brunine jednolične dane između sivih zatvorskih zidova, odlazimo na izlete u prošlost, gdje saznajemo kako je ovdje dospjela.
Bruna je po svemu bila tek obična žena, koja je živjela sama sa suprugom u stanu na drugom katu obiteljske kuće, stanu koji je bio direktno iznad stana u kojem je živjela njegova majka, s kojom se nije baš najbolje slagala. Njen je suprug, kao pomorac, često zbog posla dugo izbivao iz kuće, ostavljajući nju samu sa svekrvom, koja je nedavno doživjela moždani udar i za koju se Bruna morala potpuno sama brinuti. Zbog tereta života koji joj je nametnut, Bruna svakog dana malo-pomalo sve više puca po šavovima, i sve je izglednije da će jedan od tih šavova, kad pukne, biti onaj jedan previše koji će ju natjerati na nezamislive postupke koji će joj promijeniti čitav život, od tog trena nadalje...
S psihološkog aspekta, ovaj se roman bavi neprekidnim trudom jedne žene da se održi na površini vrtloga života kakav nije očekivala i o kakvom nije sanjala kada se odlučila udati za čovjeka kojeg je voljela. Bačena u gotovu situaciju iz koje vidi da ne može samo tako izaći, Bruna se snalazi kako može, svjesna toga da sa svakim novim danom ima sve manje snage. I sama bi promjena načina života iz samačkog u bračni, kao i preseljenje i navikavanje na suživot sa suprugovom majkom za jednu osobu bili dovoljno stresni i naporni, no teret stalne skrbi za nepokretnu osobu dodaje tome još jednu dodatnu težinu cjelokupnom teretu za koji bi se moglo ispostaviti da je pretežak da bi ga samo jedna osoba samostalno nosila na plećima.
Već samim dolaskom u novi stan i upoznavanjem svekrve, postaje jasno da je ta žena do sada činila glavu svoje obitelji, bila njena alfa (i omega), te da neće lako dopustiti da se netko u tu obitelj ugura, barem ne bez da ga ona izmodelira u osobu koju smatra prikladnim dodatkom obitelji. Pri svemu tome, svekrva nije naočigled tiranin - nije glasna, puna zahtjeva i ne odaje na prvi pogled dojam teške osobe, već ona svoju tiraniju sprovodi tiho, usputno, malim, ali direktnim primjedbama i postupcima, zbog kojih je osoba na koju su ti postupci usmjereni prisiljena učiniti sve što može da joj udovolji.
Brunina priča priča je tolikih mnogih žena za koje inače ne čujemo i koje ne vidimo, svih žena koje su udajom došle u suprugovu obitelj i bile prisiljene tamo se izboriti za svoje mjesto u toj obitelji. Svatko tko je prošao kroz bilo što slično tome, suosjećat će s Brunom. Neće odobravati njene postupke, ali će ih biti u stanju shvatiti - to je žena koja se, ne svojom voljom, našla u bezizlaznoj situaciji, bez ikoga kome bi se mogla obratiti za pomoć, koja je većinu vremena provodila sama i koja je, s obzirom na suprugov posao, s njim imala tako malo vremena prije sljedećeg posla, da ga nije željela zamarati ni sa čime, već samo uživati u to malo vremena koje imaju zajedno.
Progutala sam ovu knjigu u jedno popodne - jednom kad sam krenula, nisam mogla prestati čitati. To je napeti triler u kojem već odmah na početku imate osjećaj kao da nešto ključa ispod površine i nestrpljivi ste saznati u kojem će trenutku to - što god to bilo - izaći van. Način na koji se ova priča pretvorila u kriminalističku me i je i nije iznenadio: očekivala sam da će se nešto dogoditi, čak i nagađala kako će se to dogoditi, ali svejedno me iznenadilo kad se to konačno dogodilo. Napetost iščekivanja onoga što će se dogoditi potom, mogla se nožem rezati, a iako mi je kraj bio već poznat s početka knjige, svejedno se nisam mogla oteti priželjkivanju da se radnja ipak nekako drugačije odvije.
Konačan zaključak: jako, jako dobra knjiga. Nemojte ju propustiti pročitati.
'Žena s drugog kata' napeti je psihološki triler, koji prati jednu ženu u pokušaju da si, nakon udaje, napravi mjesto u novostečenoj obitelji. To praćenje odvija se unatraške, jer na samom početku glavnu junakinju nalazimo u zatvoru.
Glavna junakinja priče, Bruna, dugi je niz godina provela u zatvoru i trenutno čeka na uvjetni otpust zbog primjernog ponašanja. Njeni dani u zatvoru su jednolični i repetitivni i svode se, manje-više, na rad u zatvorskoj kuhinji. Bruna rijetko prima posjete, dolaze joj tek majka, jednom mjesečno, i prijateljica, također rijetko. Dok tako pratimo Brunine jednolične dane između sivih zatvorskih zidova, odlazimo na izlete u prošlost, gdje saznajemo kako je ovdje dospjela.
Bruna je po svemu bila tek obična žena, koja je živjela sama sa suprugom u stanu na drugom katu obiteljske kuće, stanu koji je bio direktno iznad stana u kojem je živjela njegova majka, s kojom se nije baš najbolje slagala. Njen je suprug, kao pomorac, često zbog posla dugo izbivao iz kuće, ostavljajući nju samu sa svekrvom, koja je nedavno doživjela moždani udar i za koju se Bruna morala potpuno sama brinuti. Zbog tereta života koji joj je nametnut, Bruna svakog dana malo-pomalo sve više puca po šavovima, i sve je izglednije da će jedan od tih šavova, kad pukne, biti onaj jedan previše koji će ju natjerati na nezamislive postupke koji će joj promijeniti čitav život, od tog trena nadalje...
S psihološkog aspekta, ovaj se roman bavi neprekidnim trudom jedne žene da se održi na površini vrtloga života kakav nije očekivala i o kakvom nije sanjala kada se odlučila udati za čovjeka kojeg je voljela. Bačena u gotovu situaciju iz koje vidi da ne može samo tako izaći, Bruna se snalazi kako može, svjesna toga da sa svakim novim danom ima sve manje snage. I sama bi promjena načina života iz samačkog u bračni, kao i preseljenje i navikavanje na suživot sa suprugovom majkom za jednu osobu bili dovoljno stresni i naporni, no teret stalne skrbi za nepokretnu osobu dodaje tome još jednu dodatnu težinu cjelokupnom teretu za koji bi se moglo ispostaviti da je pretežak da bi ga samo jedna osoba samostalno nosila na plećima.
Već samim dolaskom u novi stan i upoznavanjem svekrve, postaje jasno da je ta žena do sada činila glavu svoje obitelji, bila njena alfa (i omega), te da neće lako dopustiti da se netko u tu obitelj ugura, barem ne bez da ga ona izmodelira u osobu koju smatra prikladnim dodatkom obitelji. Pri svemu tome, svekrva nije naočigled tiranin - nije glasna, puna zahtjeva i ne odaje na prvi pogled dojam teške osobe, već ona svoju tiraniju sprovodi tiho, usputno, malim, ali direktnim primjedbama i postupcima, zbog kojih je osoba na koju su ti postupci usmjereni prisiljena učiniti sve što može da joj udovolji.
Brunina priča priča je tolikih mnogih žena za koje inače ne čujemo i koje ne vidimo, svih žena koje su udajom došle u suprugovu obitelj i bile prisiljene tamo se izboriti za svoje mjesto u toj obitelji. Svatko tko je prošao kroz bilo što slično tome, suosjećat će s Brunom. Neće odobravati njene postupke, ali će ih biti u stanju shvatiti - to je žena koja se, ne svojom voljom, našla u bezizlaznoj situaciji, bez ikoga kome bi se mogla obratiti za pomoć, koja je većinu vremena provodila sama i koja je, s obzirom na suprugov posao, s njim imala tako malo vremena prije sljedećeg posla, da ga nije željela zamarati ni sa čime, već samo uživati u to malo vremena koje imaju zajedno.
Progutala sam ovu knjigu u jedno popodne - jednom kad sam krenula, nisam mogla prestati čitati. To je napeti triler u kojem već odmah na početku imate osjećaj kao da nešto ključa ispod površine i nestrpljivi ste saznati u kojem će trenutku to - što god to bilo - izaći van. Način na koji se ova priča pretvorila u kriminalističku me i je i nije iznenadio: očekivala sam da će se nešto dogoditi, čak i nagađala kako će se to dogoditi, ali svejedno me iznenadilo kad se to konačno dogodilo. Napetost iščekivanja onoga što će se dogoditi potom, mogla se nožem rezati, a iako mi je kraj bio već poznat s početka knjige, svejedno se nisam mogla oteti priželjkivanju da se radnja ipak nekako drugačije odvije.
Konačan zaključak: jako, jako dobra knjiga. Nemojte ju propustiti pročitati.
June 7, 2024
Ljubav prema Pavičiću u na prvo čitanje.
Odličan stil pisanja, tema iz sadašnjosti, kritika balkanskog mentaliteta u najboljem obliku.
Preporuka za čitanje.
Odličan stil pisanja, tema iz sadašnjosti, kritika balkanskog mentaliteta u najboljem obliku.
Preporuka za čitanje.
June 11, 2017
BOOK CLUB (za lipanj 2017.)
Inače izbjegavam hrvatske pisce jer većina hrvatskih knjga (za odrasle) koje sam dosad pročitala nije mi se svidjela. Tako je i s ovom knjigom. Knjiga prati Brunu, mladu ženu iz Splita koja u požeškoj kaznionici služi kaznu za ubojstvo svekrve. Pratimo njen život u zatvoru, a kroz prisjećanje pratimo i što se dogodilo od dana kad je upoznala Franu, svog muža, pa sve do samog ubojstva. Saznajemo kako i zašto te što se dogodilo poslije - istragu, optužbe, priznanje.
I cijelo vrijeme dok sam čitala imala sam neku gvalu u želucu. Što se tiče samih likova, nitko mi se nije svidio, svekrva ljigava, muž Frane bezvezan, mamin sin i nikad kod kuće, sestra Mirela mlađa verzija mame. A Bruna... pa i ona mi je pomalo bezvezna. Malo mi je žao nje, ali imam dojam da se prvo prepustila tom nesretnom životu bez borbe, a onda je nekako posegnula za jednim drastičnim rješenjem bez da je iscrpila druge mogućnosti. Kao da ju je sve to ponijelo i prepustila se tome kao netko tko gleda događaj sa strane i ne sudjeluje u njemu.
Jedini dio knjige koji mi se svidjo bio je zadnji dio kad se opisuje njen život poslije zatvora kad konačno pronalazi svoje mjesto i osjeća zadovoljstvo u životu.
Inače izbjegavam hrvatske pisce jer većina hrvatskih knjga (za odrasle) koje sam dosad pročitala nije mi se svidjela. Tako je i s ovom knjigom. Knjiga prati Brunu, mladu ženu iz Splita koja u požeškoj kaznionici služi kaznu za ubojstvo svekrve. Pratimo njen život u zatvoru, a kroz prisjećanje pratimo i što se dogodilo od dana kad je upoznala Franu, svog muža, pa sve do samog ubojstva. Saznajemo kako i zašto te što se dogodilo poslije - istragu, optužbe, priznanje.
I cijelo vrijeme dok sam čitala imala sam neku gvalu u želucu. Što se tiče samih likova, nitko mi se nije svidio, svekrva ljigava, muž Frane bezvezan, mamin sin i nikad kod kuće, sestra Mirela mlađa verzija mame. A Bruna... pa i ona mi je pomalo bezvezna. Malo mi je žao nje, ali imam dojam da se prvo prepustila tom nesretnom životu bez borbe, a onda je nekako posegnula za jednim drastičnim rješenjem bez da je iscrpila druge mogućnosti. Kao da ju je sve to ponijelo i prepustila se tome kao netko tko gleda događaj sa strane i ne sudjeluje u njemu.
Jedini dio knjige koji mi se svidjo bio je zadnji dio kad se opisuje njen život poslije zatvora kad konačno pronalazi svoje mjesto i osjeća zadovoljstvo u životu.
April 6, 2016
Zanimljiva, opuštajuća, pročita se za jedno popodne u prirodi :)
(kćer) pokojnice mi se i nije baš sviđala...tipična ženska koja ne bi mater na skrb, ali bi kasnije ucviljeno dobro glumatarala. Bruna (glavni lik) mrvicu bezveze odrađen ''taj dio odluke'' da počne upotrebljavati ''limenku otrova''. Sve u svemu dobra priča. :)
(kćer) pokojnice mi se i nije baš sviđala...tipična ženska koja ne bi mater na skrb, ali bi kasnije ucviljeno dobro glumatarala. Bruna (glavni lik) mrvicu bezveze odrađen ''taj dio odluke'' da počne upotrebljavati ''limenku otrova''. Sve u svemu dobra priča. :)
December 30, 2024
Junakinja upoznaje budućeg muža uz pesmu Killing Me Softly a potom dva meseca truje njegovu šlogiranu mater mišomorom. Ta gruba simbolika je simptom svih problema ovog romana koji je, iako zavodljiv, znatno slabiji od Crvene vode.
Takođe je dosta nategnuto da su se svi ti događaji odigrali u tako kratkom vremenskom periodu.* Iako Pavičić ulaže mnogo stilskih napora da nam dočara patnju junakinje, njene usamljenost i nelagodu u kući u kojoj je svekrva apsolutno dominantna, i kinji i ogovara snaju s drugog kata, te nestrpljivost junakinje da s mužem živi normalnim životom van svekrvine vlasti (iako je jako mlada i ne znamo otkud je baš razvila takvu ekstremnu nestrpljivost), dve godine veze s mužem i malo života sa njegovom majkom, dok je on na brodskom vijađu, naprosto je prekratko da bismo zaista poverovali u zločinačke porive i poduhvate ove vrste.
Najbolji deo je razmatranje mogućih svetova u mislima junakinje dok sedi u zatvoru i vrti svoj život u glavi kao "niz kaotičnih anegdota" - da nije taj dan otišla na rođendan, da nije uradila ovo ili ono, ceo život bio bi joj drugačiji. Melanholija sudbine, gorka i depresivna spoznaja jednog determinisanog niza događaja iz kog kao da nije bilo izlaza, ili ga je bilo, ali ga junak nije video, kakva će vrhunski biti obrađena u Crvenoj vodi, prepoznatljiva je i ovde. Međutim, u njoj se takođe krije simptom slabosti i nedovoljne razvijenosti romana. Na jednom mestu junakinja se pita zašto nije svojoj majci rekla da joj treba pomoć sa šlogiranom svekrvom? I čitalac se neminovno pita - zaista, zašto nije? Kao u serijama Siniše Pavića, komunikacijski nesporazumi, prećutkivanja i nesposobnost otvorenog razgovora, u ovom romanu su katkad toliki da se pitate šta je s ovim ljudima, jesu li psihološki oštećeni ili ih pisac gura tamo gde mu treba, a potom, da bi zataškao svoje tragove, filozofira o hiljadu "mogućih račvanja" i neobjašnjivim uzrocima ćutanja i pogrešnih odluka.
Ipak, i takav kakav je, Žena s drugog kata je opet vredno čitalačko iskustvo - stilski izvrsno napravljen, zanimljiv, upečatljiv, dovoljno dobar pa makar i kao Pavičićeva stepenica do Crvene vode.
* U vremenskom rasporedu dolazi i do sumnjivih tvrdnji unutar teksta - junaci se upoznaju u januaru 2006., narator nam kaže da je junakinja do juna 2009. u zatvoru bila 13 meseci, a na drugom mestu kaže da su zajedno bili tri godine.
Takođe, ako je junakinji presuđeno 2009., posle više od godinu dana u zatvoru, i ona izlazi na uslovnu nakon jedanaest godina, to znači da u trenutku kada Pavičićev roman izlazi, 2015. godine, junakinja zapravo iz zatvora izlazi - u budućnosti.
Šta je tačno bio Pavičićev razlog da ne pomeri radnju unatrag i da je ne produži - ne mogu da dokučim.
Takođe je dosta nategnuto da su se svi ti događaji odigrali u tako kratkom vremenskom periodu.* Iako Pavičić ulaže mnogo stilskih napora da nam dočara patnju junakinje, njene usamljenost i nelagodu u kući u kojoj je svekrva apsolutno dominantna, i kinji i ogovara snaju s drugog kata, te nestrpljivost junakinje da s mužem živi normalnim životom van svekrvine vlasti (iako je jako mlada i ne znamo otkud je baš razvila takvu ekstremnu nestrpljivost), dve godine veze s mužem i malo života sa njegovom majkom, dok je on na brodskom vijađu, naprosto je prekratko da bismo zaista poverovali u zločinačke porive i poduhvate ove vrste.
Najbolji deo je razmatranje mogućih svetova u mislima junakinje dok sedi u zatvoru i vrti svoj život u glavi kao "niz kaotičnih anegdota" - da nije taj dan otišla na rođendan, da nije uradila ovo ili ono, ceo život bio bi joj drugačiji. Melanholija sudbine, gorka i depresivna spoznaja jednog determinisanog niza događaja iz kog kao da nije bilo izlaza, ili ga je bilo, ali ga junak nije video, kakva će vrhunski biti obrađena u Crvenoj vodi, prepoznatljiva je i ovde. Međutim, u njoj se takođe krije simptom slabosti i nedovoljne razvijenosti romana. Na jednom mestu junakinja se pita zašto nije svojoj majci rekla da joj treba pomoć sa šlogiranom svekrvom? I čitalac se neminovno pita - zaista, zašto nije? Kao u serijama Siniše Pavića, komunikacijski nesporazumi, prećutkivanja i nesposobnost otvorenog razgovora, u ovom romanu su katkad toliki da se pitate šta je s ovim ljudima, jesu li psihološki oštećeni ili ih pisac gura tamo gde mu treba, a potom, da bi zataškao svoje tragove, filozofira o hiljadu "mogućih račvanja" i neobjašnjivim uzrocima ćutanja i pogrešnih odluka.
Ipak, i takav kakav je, Žena s drugog kata je opet vredno čitalačko iskustvo - stilski izvrsno napravljen, zanimljiv, upečatljiv, dovoljno dobar pa makar i kao Pavičićeva stepenica do Crvene vode.
* U vremenskom rasporedu dolazi i do sumnjivih tvrdnji unutar teksta - junaci se upoznaju u januaru 2006., narator nam kaže da je junakinja do juna 2009. u zatvoru bila 13 meseci, a na drugom mestu kaže da su zajedno bili tri godine.
Takođe, ako je junakinji presuđeno 2009., posle više od godinu dana u zatvoru, i ona izlazi na uslovnu nakon jedanaest godina, to znači da u trenutku kada Pavičićev roman izlazi, 2015. godine, junakinja zapravo iz zatvora izlazi - u budućnosti.
Šta je tačno bio Pavičićev razlog da ne pomeri radnju unatrag i da je ne produži - ne mogu da dokučim.
This entire review has been hidden because of spoilers.
March 29, 2024
Pavičić piše takve žanrovske romane, da se svi koji misle da pišu 'ozbiljnu suvremenu književnost' mogu postidjeti pred ozbiljnošću onog što ovaj pisac izvuče iz žanra.
October 12, 2019
E da, Mihe me odmah pitala koju ću mu ocjenu dati obzirom da sam svim splitskim piscima dao 5 zvjezdica pod motom "sve što je spli'sko meni je blisko", ali ja mislim da su Jurici ove 3 zvjezdice kao da sam dao 6.
Ajmo redom, radnja je "deja vu", već pročitana u raznim medijskim oblicima, no to nije moj osnovni problem, problem mi je što je Jurica ideju po kojoj će okarakterizirati sudionike proveo beskrvno i nemaštovito, dosadno, ponavljajući se u "steranju" izraza i riječnih "gvalja", a zatim i svako malo podsjećajući me na pasuse koje je napisao ranije. Kao da je sebi dao zadatak, ili ga dobio, da mora stvoriti 140 stranica pa ni sam nije znao što bi još ubacio. I lektor je malo zaspao, pa se upotreba "aprila" ubacila u kolokvijalni dalmatinski izričaj (iako je u proteklih 30 godina preostala samo u kolokvijalnim "prvoaprilskim šalama").
Sve skupa mi je izgledalo monotono baš poput "socijalističkih zgrada" koje Jurica voli spominjati, ili poput većine hrvatske kinematografije koja se trudi biti dubokoumna sa statičnim i razvučenim kadrovima u kojima se zumira svaka vaza s cvijećem, svaki komarac u letu ali sve to skupa ne postiže traženi efekt.
Ma možda bih ja sve to lokalpatriotski i pregrmio, napisao ono svoje "možda se nekom svidi", ali faktografske netočnosti nisam mogao preskočiti.
Na moju žalost, Jurica je dio radnje odlučio staviti u moj kvart, u Spinut, u Jobovu 12, gdje je opisao neboder??? (koji je u stvarnosti na sasvim drugoj adresi, ali briga njega)
a malo kasnije pješice provesti glavnu junakinju od Jobove do splitskog Kmana, i to pored Pravnog fakulteta pa zatim pored Suda ... ??? (što je nemoguće osim ako ste pijani i nemate pojma kuda idete)
NE MOŽE! Razumijem ja što je fikcija, ali kad nečemu odlučiš dati pravu adresu u svom gradu, digni guzicu i izvoli pogledati što je doista na toj adresi ili je izmisli (Da je bila Juricina 12 ne bih mu "a" rekao, možda se samo zapitao zašto nije stavio pravu "Kaštelanska 4,6,8 ili Podujina 2,4,6") .
Poželiš li opisati kuda je vodio pješački pohod budi faktografski točan u ruti. Za autora, koji je stvorio kolumnistički image nekoga tko "živi Split" takve su greške nedopustive, baš kao i stav da je u uvali "Blue lagoon" na Drveniku "bura donijela zrak bosanskih planina"???
WTF? Razumio bih da neki Šveđanin pomiješa mjesto Drvenik na Makarskoj rivijeri i blizinu Bosne sa otočićem Drvenik Veli kraj Trogira, pa pjesnički "privuče zrak bosanskih planina", ali kakav bosanski zrak na Drveniku Velom??? Čak i da se u "Blue lagoon" probije neka čestica s bosanskih planina bio bi to istočnjak.
Ta Juricina nonšalantnost tipa "neš ti bitne stvari" je vrijeđanje čitatelja, jer je knjiga otišla u prodaju i izvan Dalmacije pa ljudima "stere" potpuno krive predodžbe. NE MOŽE! Ako izmišljaš - izmišljaj, ako uzimaš stvarne lokacije - budi precizan, tome služe autorska istraživanja.
Provjerio sam i jednu tvrdnju iz komentara drugih čitatelja. On je u vlastitom romanu zaboravio i kako je upoznavao glavne likove. U jednom trenutku je to evidentno na Prvoj pričesti, a kasnije se sjećaju da je to bilo na Krštenju. Jurici svejedno ali valja poštivati i one čitatelje koji dobro znaju razliku sakramenata.
Dakle, 3 zvjezdice su poklon u stilu "sve što je splisko mi je blisko", ali pamtim debelu jedinicu, pogotovo u usporedbi sa nizom splitskih pisaca koji su me u ovoj godini dojmili.
Možda sam za upoznavanje s njegovim opusom počeo s njegovim pogrešnim romanom, možda sam trebao početi s nečim drugim pa ovo doživjeti kao otkliznuće, ali evo postfestum vidim da su mu mediji ovaj roman proglasili boljim od prethodnih???
Ako je tako, nije dobro, ali to ne znači da neću uzesti bar još jedan da se uvjerim.
Ajmo redom, radnja je "deja vu", već pročitana u raznim medijskim oblicima, no to nije moj osnovni problem, problem mi je što je Jurica ideju po kojoj će okarakterizirati sudionike proveo beskrvno i nemaštovito, dosadno, ponavljajući se u "steranju" izraza i riječnih "gvalja", a zatim i svako malo podsjećajući me na pasuse koje je napisao ranije. Kao da je sebi dao zadatak, ili ga dobio, da mora stvoriti 140 stranica pa ni sam nije znao što bi još ubacio. I lektor je malo zaspao, pa se upotreba "aprila" ubacila u kolokvijalni dalmatinski izričaj (iako je u proteklih 30 godina preostala samo u kolokvijalnim "prvoaprilskim šalama").
Sve skupa mi je izgledalo monotono baš poput "socijalističkih zgrada" koje Jurica voli spominjati, ili poput većine hrvatske kinematografije koja se trudi biti dubokoumna sa statičnim i razvučenim kadrovima u kojima se zumira svaka vaza s cvijećem, svaki komarac u letu ali sve to skupa ne postiže traženi efekt.
Ma možda bih ja sve to lokalpatriotski i pregrmio, napisao ono svoje "možda se nekom svidi", ali faktografske netočnosti nisam mogao preskočiti.
Na moju žalost, Jurica je dio radnje odlučio staviti u moj kvart, u Spinut, u Jobovu 12, gdje je opisao neboder??? (koji je u stvarnosti na sasvim drugoj adresi, ali briga njega)
a malo kasnije pješice provesti glavnu junakinju od Jobove do splitskog Kmana, i to pored Pravnog fakulteta pa zatim pored Suda ... ??? (što je nemoguće osim ako ste pijani i nemate pojma kuda idete)
NE MOŽE! Razumijem ja što je fikcija, ali kad nečemu odlučiš dati pravu adresu u svom gradu, digni guzicu i izvoli pogledati što je doista na toj adresi ili je izmisli (Da je bila Juricina 12 ne bih mu "a" rekao, možda se samo zapitao zašto nije stavio pravu "Kaštelanska 4,6,8 ili Podujina 2,4,6") .
Poželiš li opisati kuda je vodio pješački pohod budi faktografski točan u ruti. Za autora, koji je stvorio kolumnistički image nekoga tko "živi Split" takve su greške nedopustive, baš kao i stav da je u uvali "Blue lagoon" na Drveniku "bura donijela zrak bosanskih planina"???
WTF? Razumio bih da neki Šveđanin pomiješa mjesto Drvenik na Makarskoj rivijeri i blizinu Bosne sa otočićem Drvenik Veli kraj Trogira, pa pjesnički "privuče zrak bosanskih planina", ali kakav bosanski zrak na Drveniku Velom??? Čak i da se u "Blue lagoon" probije neka čestica s bosanskih planina bio bi to istočnjak.
Ta Juricina nonšalantnost tipa "neš ti bitne stvari" je vrijeđanje čitatelja, jer je knjiga otišla u prodaju i izvan Dalmacije pa ljudima "stere" potpuno krive predodžbe. NE MOŽE! Ako izmišljaš - izmišljaj, ako uzimaš stvarne lokacije - budi precizan, tome služe autorska istraživanja.
Provjerio sam i jednu tvrdnju iz komentara drugih čitatelja. On je u vlastitom romanu zaboravio i kako je upoznavao glavne likove. U jednom trenutku je to evidentno na Prvoj pričesti, a kasnije se sjećaju da je to bilo na Krštenju. Jurici svejedno ali valja poštivati i one čitatelje koji dobro znaju razliku sakramenata.
Dakle, 3 zvjezdice su poklon u stilu "sve što je splisko mi je blisko", ali pamtim debelu jedinicu, pogotovo u usporedbi sa nizom splitskih pisaca koji su me u ovoj godini dojmili.
Možda sam za upoznavanje s njegovim opusom počeo s njegovim pogrešnim romanom, možda sam trebao početi s nečim drugim pa ovo doživjeti kao otkliznuće, ali evo postfestum vidim da su mu mediji ovaj roman proglasili boljim od prethodnih???
Ako je tako, nije dobro, ali to ne znači da neću uzesti bar još jedan da se uvjerim.
October 15, 2017
Početak je obećavao.
Roman prati dvije vremenske linije: Brunin boravak u zatvoru i kasnije i izlazak iz zatvora (sadašnjost) i ono što je prethodilo, tj. zbog čega je završila u zatvoru (prošlost). Autor savršeno žonglira i prebacuje nas iz jednog vremena u drugo pomoću Bruninih prisjećanja. Cijeli roman je pisan u trećem licu, ali događaji i likovi su opisani samo iz Brunine perspektive pa nam ne daje objektivan prikaz događaja. Jako mi se dopalo ubacivanje pojedinih riječi u dijalektu što je čitatelja još više uvodilo u život u Splitu.
Bruna završi u zatvoru jer je nekoga ubila. autor ne otkriva odmah koga je ubila. Gutala sam stranice samo da dođem do dijela u kojem se otkriva koga je ubila. I onda razočaranje. Ne zbog izbora autorovog izbora koju će osobu ubiti, nego zbog zaboravljivosti autora. Prvi put kad opisuje upoznavanje Brune i obitelji njezinog budućeg muža piše da su se upoznali na Svetoj pričesti nećaka njezinog budućeg muža, a šezdesetak stranica kasnije njezina tada već svekrva prisjeća se njihovog prvog susreta na krštenju!!! Ne razumijem kako autoru, lektoru i uredniku mogu promaknuti takve stvari. Do kraja romana našla sam još jednu nelogičnost i jednu veliku grešku u deklinaciji imena mjesta. Ako se već ideš razbacivati znanjem geografije Lijepe naše i odabereš mjesto sasvim na drugoj strani države pa daj se bar raspitaj kako se deklinira. Totalno razočaranje :(
Da nisam našla greške, vjerojatno bih Pavičića preporučila svojim prijateljima jer ima stvarno dobar stil pisanja i dala bih mu čistu peticu.
Roman prati dvije vremenske linije: Brunin boravak u zatvoru i kasnije i izlazak iz zatvora (sadašnjost) i ono što je prethodilo, tj. zbog čega je završila u zatvoru (prošlost). Autor savršeno žonglira i prebacuje nas iz jednog vremena u drugo pomoću Bruninih prisjećanja. Cijeli roman je pisan u trećem licu, ali događaji i likovi su opisani samo iz Brunine perspektive pa nam ne daje objektivan prikaz događaja. Jako mi se dopalo ubacivanje pojedinih riječi u dijalektu što je čitatelja još više uvodilo u život u Splitu.
Bruna završi u zatvoru jer je nekoga ubila. autor ne otkriva odmah koga je ubila. Gutala sam stranice samo da dođem do dijela u kojem se otkriva koga je ubila. I onda razočaranje. Ne zbog izbora autorovog izbora koju će osobu ubiti, nego zbog zaboravljivosti autora. Prvi put kad opisuje upoznavanje Brune i obitelji njezinog budućeg muža piše da su se upoznali na Svetoj pričesti nećaka njezinog budućeg muža, a šezdesetak stranica kasnije njezina tada već svekrva prisjeća se njihovog prvog susreta na krštenju!!! Ne razumijem kako autoru, lektoru i uredniku mogu promaknuti takve stvari. Do kraja romana našla sam još jednu nelogičnost i jednu veliku grešku u deklinaciji imena mjesta. Ako se već ideš razbacivati znanjem geografije Lijepe naše i odabereš mjesto sasvim na drugoj strani države pa daj se bar raspitaj kako se deklinira. Totalno razočaranje :(
Da nisam našla greške, vjerojatno bih Pavičića preporučila svojim prijateljima jer ima stvarno dobar stil pisanja i dala bih mu čistu peticu.
December 31, 2024
J'avais beaucoup aimé son précédent roman et je n'ai pas été déçue avec l'histoire de Bruna, une jeune femme qui va sans le savoir épouse le fils du diable. J'ai beaucoup aimé son regard sur la famille, sur l'impossibilité pour Bruna de manifester ses craintes et son malheur et puis la deuxième qui lui est offerte à la sortie de prison. J'ai aussi beaucoup aimé retourner en Croatie à Split, une ville que j'aime beaucoup.
(tiens j'ai la version papier pas la Kindle pas grave)
(tiens j'ai la version papier pas la Kindle pas grave)
May 15, 2023
[Prix des lecteurs de l'Armitière : lecture 6/7]
Une écriture analytique et descriptive au service d'une tension croissante pour mieux raconter basculement de la vie d'une femme.
Bruna rencontre Frane, s'installe avec lui et sa mère, Anka. Épouser Frane, c'est aussi épouser sa mère et s'occuper d'elle, comme l'aurait fait son propre fils. Jusqu'à quel point la dévotion est-elle acceptable ?
J'ai adoré ce roman puissant, qui questionne notre rapport aux obligations et la part sombre en chaque être humain.
Une écriture analytique et descriptive au service d'une tension croissante pour mieux raconter basculement de la vie d'une femme.
Bruna rencontre Frane, s'installe avec lui et sa mère, Anka. Épouser Frane, c'est aussi épouser sa mère et s'occuper d'elle, comme l'aurait fait son propre fils. Jusqu'à quel point la dévotion est-elle acceptable ?
J'ai adoré ce roman puissant, qui questionne notre rapport aux obligations et la part sombre en chaque être humain.
July 24, 2024
Izvrstan stil pisanja, napet psihološki kriminalistički roman u kojemu se između ostaloga ocrtavaju i današnje društvo, splitska svakodnevica. Nakon Crvene vode koja me isto tako oduševila ništa manje nisam ni očekivala.
March 25, 2023
Spannende, berührende Geschichte einer Giftmörderin
May 9, 2023
L'auteur, le livre (223 pages, 2022, 2015 en VO) :
Après L'Eau rouge, c'est avec plaisir que l'on retrouve Jurica Pavičić, auteur croate né sur la côte Dalmate, à Split en 1965, dans l'une des fédérations de ce qui s'appelait à l'époque la République fédérative socialiste de Yougoslavie avant de devenir la République de Croatie en 1991 lors de l'explosion des Balkans.
Voici donc La femme du deuxième étage.
On aime :
❤️ Le talent de conteur désabusé d'histoires tristes de cet auteur croate.
❤️ Une plume qui fait des miracles malgré le côté sombre et pas très gai de cette histoire qui ressemble à une tragédie grecque,
❤️ Le destin de Bruna, ses années en prison (une douzaine quand même), sa lointaine libération, sa nouvelle vie enfin où elle retrouvera peut-être un peu de sérénité, elle n'en demande pas plus, nous non plus.
❤️ Un bouquin qui fait la part belle à la cuisine, oui, oui, avec quelques pages intéressantes qui mettent en avant le "pouvoir" de celles ou ceux qui font la cuisine pour leur tablée ...
Le contexte :
Dans ses romans noirs qui peignent la vie quotidienne et ordinaire de ses personnages, l'auteur dispose quelques touches personnelles de pinceau pour nous décrire la Croatie d'aujourd'hui et nous rappeler celle d'hier.
L'intrigue :
La femme du deuxième étage s'éloigne encore un peu plus du genre policier, un roman noir plutôt, qui démarre sans suspense : une jeune femme, Bruna, est emprisonnée pour le meurtre de sa belle-mère, Anka Šarić.
Comment en est-elle arrivée là : chronique d'un drame annoncé.
On aime moins :
La première partie du récit peine un peu à se mettre en place lorsqu'il faut expliciter toutes les circonstances du drame domestique comme pour justifier le geste de Bruna avant son inculpation par la police.
Pour celles et ceux qui aiment les dalmatiens et la cuisine.
Après L'Eau rouge, c'est avec plaisir que l'on retrouve Jurica Pavičić, auteur croate né sur la côte Dalmate, à Split en 1965, dans l'une des fédérations de ce qui s'appelait à l'époque la République fédérative socialiste de Yougoslavie avant de devenir la République de Croatie en 1991 lors de l'explosion des Balkans.
Voici donc La femme du deuxième étage.
On aime :
❤️ Le talent de conteur désabusé d'histoires tristes de cet auteur croate.
❤️ Une plume qui fait des miracles malgré le côté sombre et pas très gai de cette histoire qui ressemble à une tragédie grecque,
❤️ Le destin de Bruna, ses années en prison (une douzaine quand même), sa lointaine libération, sa nouvelle vie enfin où elle retrouvera peut-être un peu de sérénité, elle n'en demande pas plus, nous non plus.
❤️ Un bouquin qui fait la part belle à la cuisine, oui, oui, avec quelques pages intéressantes qui mettent en avant le "pouvoir" de celles ou ceux qui font la cuisine pour leur tablée ...
Le contexte :
Dans ses romans noirs qui peignent la vie quotidienne et ordinaire de ses personnages, l'auteur dispose quelques touches personnelles de pinceau pour nous décrire la Croatie d'aujourd'hui et nous rappeler celle d'hier.
[...] Pour peu d’argent, mais facilement gagné, il travaillait désormais au service de Russes jeunes et riches, de couples scandinaves et de comptables allemands. Il les servait en serf contrit et nourrissait la bête monstrueuse du tourisme, à peu près comme tout le monde dans ce pays.
L'intrigue :
La femme du deuxième étage s'éloigne encore un peu plus du genre policier, un roman noir plutôt, qui démarre sans suspense : une jeune femme, Bruna, est emprisonnée pour le meurtre de sa belle-mère, Anka Šarić.
Comment en est-elle arrivée là : chronique d'un drame annoncé.
[...] Elle le savait : il faudrait qu’elle s’habitue. Il faudrait qu’elle s’habitue car elle allait être une femme de marin. Et les marins prennent la mer, ils partent et repartent encore.
[...] Son instinct du danger ne l’a pas trahie. Cet étage chez les Šarić, ça ne lui plaisait pas.
[...] Et puis, fin août, un événement survint qui allait tout changer.
[...] Bruna le sait : elle a eu sa chance. Elle a eu l’occasion de dire non. Elle aurait pu fermer le robinet, se retourner, fixer Frane dans les yeux et lui dire : « Ça, je ne peux pas. C’est trop pour moi. » Mais ce soir-là, quand elle aurait pu, elle ne l’a pas fait.
[...] Elle regarde par la fenêtre de la prison et pense à coup sûr à cette succession d’anecdotes chaotiques qui a pour nom sa vie.
[...] Elle sait que sa vie n’est pas ordinaire, mais elle ne comprend toujours pas pourquoi.
[...] Bruna ne mange plus de courgettes : elles lui rappellent le jour où elle a commencé à empoisonner Anka.
On aime moins :
La première partie du récit peine un peu à se mettre en place lorsqu'il faut expliciter toutes les circonstances du drame domestique comme pour justifier le geste de Bruna avant son inculpation par la police.
Pour celles et ceux qui aiment les dalmatiens et la cuisine.
September 26, 2016
Teško mogu napisati bolji komentar od onog koji se nalazi na stražnjoj korici romana: ''Pavičić kao ponajbolji kroničar, ali nimalo manje važno, i kritičar hrvatske stvarnosti u ovom se romanu osim individualnim sudbinama, bavi promjenama jednog tranzicijskog društva, prelamanju tih promjena preko mikrokozmosa obitelji, a idiličnim slikama Mediterana suprotstavlja slike okrutne sredine koja lako odbacuje i teško prašta.''
A dodala bih i par citata:
''Nitko ne vjeruje u nesavladive nedaće žene koja ima sokovnik, mikrovalnu i plazma televizor. Nitko ne vjeruje u strašni usud žene koja se širi na svom katu na osamdeset kvadrata.''
''...ostravio je tvrdi, romantični kruh, osavio je oceane i afričke Port Authorities, pa sad za mali ali lagodni novac opslužuje mlade ruske bogataše, skandinavske parove i njemačke knjigovođe. Opslužuje ih kao skrušeni kmet, hrani čudovište turizma baš kao svi, kao cijela zemlja.''
''Kako je Suzanu viđala rijetko, Bruna bi svaki put opazila fizičku promjenu. Opazila ju je i sada. Suzana je starjela. Borila se s kilogramima kojima je neumitno plaćala svoju strast za profiterole i kempite. Svaki bi put bila naboranija, umornija, ostjući neopozivo srednjovječna žena. Ali, Suzana se nije predavala. Otkad je razvedena, pazi na izgled, pravi frizuru, kanira kosu, nosi se šire i tamnije da prikrije termičke obloga oko bokova i struka. Suzana se ne da - dala se uopticaj, i ne misli ipasti iz iger bez borbe.''
'Da nije promijenila posao, da nije začela sina, da nije od Slovenaca dobila otkaz...Račvanja, desetine i stotine račvanja, nebrojena čvorišta, nepregledna i gusta kao u besjžkonačno složenoj videoigrici, dovela su je do točke gdje je sada.''
A dodala bih i par citata:
''Nitko ne vjeruje u nesavladive nedaće žene koja ima sokovnik, mikrovalnu i plazma televizor. Nitko ne vjeruje u strašni usud žene koja se širi na svom katu na osamdeset kvadrata.''
''...ostravio je tvrdi, romantični kruh, osavio je oceane i afričke Port Authorities, pa sad za mali ali lagodni novac opslužuje mlade ruske bogataše, skandinavske parove i njemačke knjigovođe. Opslužuje ih kao skrušeni kmet, hrani čudovište turizma baš kao svi, kao cijela zemlja.''
''Kako je Suzanu viđala rijetko, Bruna bi svaki put opazila fizičku promjenu. Opazila ju je i sada. Suzana je starjela. Borila se s kilogramima kojima je neumitno plaćala svoju strast za profiterole i kempite. Svaki bi put bila naboranija, umornija, ostjući neopozivo srednjovječna žena. Ali, Suzana se nije predavala. Otkad je razvedena, pazi na izgled, pravi frizuru, kanira kosu, nosi se šire i tamnije da prikrije termičke obloga oko bokova i struka. Suzana se ne da - dala se uopticaj, i ne misli ipasti iz iger bez borbe.''
'Da nije promijenila posao, da nije začela sina, da nije od Slovenaca dobila otkaz...Račvanja, desetine i stotine račvanja, nebrojena čvorišta, nepregledna i gusta kao u besjžkonačno složenoj videoigrici, dovela su je do točke gdje je sada.''
August 17, 2021
Anatomija ne samo jednog zločina nego i jednog introverta, nesposobnog da izreče svoje osjećaje na način da ga (ju) ostali razumiju i u stalnom prebacivanju krivnje na druge zbog toga što ne obraćaju dovoljnu pozornost na njezino postojanje. Tako gledajući, zločin postaje logično "sad ću ja vama svima pokazati" rješenje svog problema, ali je i dalje zločin, koji je kroz roman jako dobro opisan, kako uzročno tako i posljedično.
Zamijenimo na trenutak nemogućnost otvorenog iskazivanja svojih stavova (što je nepromjenjiva karakterna osobina, dobro opisana kroz glavni lik u romanu) s nemogućnošću polemiziranja zbog nedostatka obrazovanja, što je svakodnevica koju živimo okruženi raznim zabraniteljima i zavjernicima, pa čitajući roman "Žena s drugog kata" (izvrstan naslov koji čak i implicira "drugotnost") možemo vidjeti načine na koje takve frustracije mogu proizvesti zločin ili mini revolucije kojima svjedočimo. Frustracija mora naći ispušni ventil, a ovaj roman može pomoći da možda i kod svojih bližnjih prepoznamo znakove neizrečenih frustracija, koje one "tihe i nezamijećene" razdiru naočigled sviju, a opet tako nevidljivo.
Zamijenimo na trenutak nemogućnost otvorenog iskazivanja svojih stavova (što je nepromjenjiva karakterna osobina, dobro opisana kroz glavni lik u romanu) s nemogućnošću polemiziranja zbog nedostatka obrazovanja, što je svakodnevica koju živimo okruženi raznim zabraniteljima i zavjernicima, pa čitajući roman "Žena s drugog kata" (izvrstan naslov koji čak i implicira "drugotnost") možemo vidjeti načine na koje takve frustracije mogu proizvesti zločin ili mini revolucije kojima svjedočimo. Frustracija mora naći ispušni ventil, a ovaj roman može pomoći da možda i kod svojih bližnjih prepoznamo znakove neizrečenih frustracija, koje one "tihe i nezamijećene" razdiru naočigled sviju, a opet tako nevidljivo.
September 6, 2022
"Žena s drugog kata" - Jurica Pavičić
Stilski sjajna knjiga, rečenice nekako vrlo lepe i sa te strane čitanje je bilo prijatno.
Dok sa druge strane...
-Glavna junakinja mi je tokom čitavog čitanja strašno išla na živce. 😂
Dugo se nisam susrela sa likom iz knjige da mi je toliko bio iritantan. Nisam uspela da je razumem, verovatno Jurici Pavičiću tako nešto i nije bio cilj dok možda i jeste, treba ga pitati ali ja sam želela uporno da nađem neko razumevanje za nju ( što je predpostavljam prirodno ) i na kraju se tako nešto nije desilo. Prosto su mi njena opravdanja bila nedovoljna i mlaka. Bruna je za mene razmažena, mi malo životno fleksibilna, sebična i moram priznati ako bismo izuzeli njeno delo iz knjige i zamislimo da je nevina u čitavoj priči, ja se ni onda ne bih družila sa njom! 🤣
Taj moj odnos sa glavnom junakinjom Brunom nije ostavio loš utisak o knjizi, samo me je navelo na jedno novo osećanje kao čitaoca i bilo mi je interesantno.
Još bih dodala i to da je i iskustvo čitanja knjige na hrvatskom jeziku takođe bilo interesantna promena. 😊
Stilski sjajna knjiga, rečenice nekako vrlo lepe i sa te strane čitanje je bilo prijatno.
Dok sa druge strane...
-Glavna junakinja mi je tokom čitavog čitanja strašno išla na živce. 😂
Dugo se nisam susrela sa likom iz knjige da mi je toliko bio iritantan. Nisam uspela da je razumem, verovatno Jurici Pavičiću tako nešto i nije bio cilj dok možda i jeste, treba ga pitati ali ja sam želela uporno da nađem neko razumevanje za nju ( što je predpostavljam prirodno ) i na kraju se tako nešto nije desilo. Prosto su mi njena opravdanja bila nedovoljna i mlaka. Bruna je za mene razmažena, mi malo životno fleksibilna, sebična i moram priznati ako bismo izuzeli njeno delo iz knjige i zamislimo da je nevina u čitavoj priči, ja se ni onda ne bih družila sa njom! 🤣
Taj moj odnos sa glavnom junakinjom Brunom nije ostavio loš utisak o knjizi, samo me je navelo na jedno novo osećanje kao čitaoca i bilo mi je interesantno.
Još bih dodala i to da je i iskustvo čitanja knjige na hrvatskom jeziku takođe bilo interesantna promena. 😊
February 15, 2022
i don't believe in the glorification of murder - i do believe in the empowerment of women.
August 29, 2022
Драга је од неког прочитала препоруку за овог писца крими литературе. У нем��гућности да нађемо у књижари роман који је био носилац препоруке узели смо ово раније издање које испоставиће се и није крими колико нека Мајк Лијевска тужна прича о малом човеку у раљама капитализма, патријархализма и дисфункционалне породице.
Роман препричава злопаћење девојке/жене Бруне која своје најбоље године проводи од забављања, брака, злочина, казне и потоње катарзе. Од самог почетка нам је мање-више јасно шта се десило (Бруна је некога убила и због тога је у затвору) и списатељ нам само попуњава рупе.
Ово је дефинитивно женска књига у смислу да су практично сви ликови жене, поготову сви иоле карактернији ликови. Оно пар мушких ликова су до те мере танки и јалови да то озбиљно утиче на веродостојност целе приче. Ни код женских ликова ствари не стоје далеко боље са изузетком тога што јунакиње заправо нешто раде и покрећу радњу. Без обзира на то и оне су углавном стереотипни ликови или, што је вероватно и највећи проблем књиге, потпуно аморфни као што је главни лик Бруне.
Прилично је неживотно и бескрвно све што јој се у животу дешава, иако се номинално дешавају драматичне ствари. Нејасне су мотивације за већину наратива као и ни мотивација ликова да у том наративима учествују. На крају Бруна пролази кроз неко разрешење свог галиматијаса али нити је јасно зашто се све тако десило, нити смо ми уопште било шта схватили на крају.
Изузетак свега овога је врло занимљив начин на који је кување и гастрономија уплетена у разне димензије приче, од Бруниног затворског посла, преко дворења Анке до на крају катарзичног новог посла.
Све у свему, није ми јасно зашто је ово написано и шта читалац треба да дестилује из ове мале људске драме из Далмације.
Роман препричава злопаћење девојке/жене Бруне која своје најбоље године проводи од забављања, брака, злочина, казне и потоње катарзе. Од самог почетка нам је мање-више јасно шта се десило (Бруна је некога убила и због тога је у затвору) и списатељ нам само попуњава рупе.
Ово је дефинитивно женска књига у смислу да су практично сви ликови жене, поготову сви иоле карактернији ликови. Оно пар мушких ликова су до те мере танки и јалови да то озбиљно утиче на веродостојност целе приче. Ни код женских ликова ствари не стоје далеко боље са изузетком тога што јунакиње заправо нешто раде и покрећу радњу. Без обзира на то и оне су углавном стереотипни ликови или, што је вероватно и највећи проблем књиге, потпуно аморфни као што је главни лик Бруне.
Прилично је неживотно и бескрвно све што јој се у животу дешава, иако се номинално дешавају драматичне ствари. Нејасне су мотивације за већину наратива као и ни мотивација ликова да у том наративима учествују. На крају Бруна пролази кроз неко разрешење свог галиматијаса али нити је јасно зашто се све тако десило, нити смо ми уопште било шта схватили на крају.
Изузетак свега овога је врло занимљив начин на који је кување и гастрономија уплетена у разне димензије приче, од Бруниног затворског посла, преко дворења Анке до на крају катарзичног новог посла.
Све у свему, није ми јасно зашто је ово написано и шта читалац треба да дестилује из ове мале људске драме из Далмације.
September 21, 2022
La femme du deuxième étage, c’est Bruna, tout juste mariée avec Frane. le jeune couple habite l’étage au-dessus de la mère de Frane dans la maison familiale.
Mais Frane est souvent en mer pour de longues périodes, et Bruna se sent seule avec sa belle-mère qui fait tout.
J’ai aimé que la tension monte petit à petit : que va-t-il se passer ? Comment va réagir Bruna ?
J’ai découvert la bora, ce vent qui souffle sur l’Adriatique.
J’ai aimé que l’auteur me parle de la Croatie actuelle où les stigmates de la guerre et du communisme ne sont jamais loin. Une Croatie qui se tourne vers l’Occident.
J’ai aimé cette jeune femme qui se débat pour avoir la vie qu’elle veut, son rapport compliqué avec sa mère, et encore plus avec sa belle-famille.
Un roman que j’ai trouvé moins fort que L’eau rouge, le précédent de l’auteur, mais qui m’a passionné tout de même.
L’image que je retiendrai :
Il est beaucoup question de cuisine dans ces pages, à base de tomates, d’oignon, et d’autres ingrédients qui doivent fleurer bon dans la casserole.
https://alexmotamots.fr/la-femme-du-d...
September 8, 2025
Prva njegova koju sam pročitala I kojom me je kupio da pročitam sve što je napisao.
Knjiga je MRAČNA, od početka je jasno da je Bruna nekog ubila i da je u zatvoru. Kraj je jasan. Ali meni je jako bilo interesantno čitati kako je do toga došlo.
Nema krvavih opisa serijskog ubice,kao što je slučaj sa skadninavcima,ova knjiga je prosto jedna ravna,mračna linija,koja te vuče kroz melanholiju,i tera da je završiš.
Bruna je ime za sve nas žene s Balkana, koje smo ušle u kuću i porodicu supruga.
Decenijama unazad,svekrve su imale posebno obeležje u familiji supruga,kao mame koje vole do neba sinove, i kojima snaje nisu dovoljno dobre.
Pa je tako i ovoj knjizi, Bruna imala tu nesreću da ima supruga koji je provodio mesece van kuće,dok je ona delila i šerpu i krov s njegovog majkom..
Sivilo se pojačalo s bolesti od mati mu,a onda kreće ubrzano sve niz brdo.
Za svaku preporuku.
Knjiga je MRAČNA, od početka je jasno da je Bruna nekog ubila i da je u zatvoru. Kraj je jasan. Ali meni je jako bilo interesantno čitati kako je do toga došlo.
Nema krvavih opisa serijskog ubice,kao što je slučaj sa skadninavcima,ova knjiga je prosto jedna ravna,mračna linija,koja te vuče kroz melanholiju,i tera da je završiš.
Bruna je ime za sve nas žene s Balkana, koje smo ušle u kuću i porodicu supruga.
Decenijama unazad,svekrve su imale posebno obeležje u familiji supruga,kao mame koje vole do neba sinove, i kojima snaje nisu dovoljno dobre.
Pa je tako i ovoj knjizi, Bruna imala tu nesreću da ima supruga koji je provodio mesece van kuće,dok je ona delila i šerpu i krov s njegovog majkom..
Sivilo se pojačalo s bolesti od mati mu,a onda kreće ubrzano sve niz brdo.
Za svaku preporuku.
June 16, 2022
Lako čitljiv, ali ne tako lako svarljiv roman uz mnogo pitanja, osuda, malo razumijevanja i saosjećanja. Iako je dosta nekih mučnih momenata, Pavičić me tako uvukao u priču da mi se nije ostavljala ni na trenutak. Preplitanje prošlosti koja je dovela do sadašnjosti take kakva je, daju priliku da se mučnina koju mi je izazivalo sve ono prije boravka u KPZ-u, umiri: bitisanje u Požegi je sporo, neumitno i bespogovorno.
Dva života glavne junakinje, jedan prije zatvora i drugi u zatvoru i poslije.
Nijanse karaktera likova su prepoznatljive i sigurno mogu da se nađu u svim gradovima svijeta.
Dva života glavne junakinje, jedan prije zatvora i drugi u zatvoru i poslije.
Nijanse karaktera likova su prepoznatljive i sigurno mogu da se nađu u svim gradovima svijeta.
This entire review has been hidden because of spoilers.
November 28, 2022
Roman započinje pričom u kojoj se glavna junakinja pita "Šta je moglo da bude da samo nisam otišla na taj rođendan? Da nisam upoznala svog budućeg muža?"
Često sam sebi u svojoj prošlosti postavljala slična pitanja, da li bi stvari bile drugačije da sam nešto uradila ili nisam uradila...tu se već u samom startu pronalazim u knjizi.
Glavna junakinja malo po malo je trovala svoju svekrvu, koja je na kraju umrla od tog otrova za miševe. U knjizi pratimo radnju u dva vremena jednu pre odlaska u zatvor i drugu tokom boravka i izlaska iz istog.
Često sam sebi u svojoj prošlosti postavljala slična pitanja, da li bi stvari bile drugačije da sam nešto uradila ili nisam uradila...tu se već u samom startu pronalazim u knjizi.
Glavna junakinja malo po malo je trovala svoju svekrvu, koja je na kraju umrla od tog otrova za miševe. U knjizi pratimo radnju u dva vremena jednu pre odlaska u zatvor i drugu tokom boravka i izlaska iz istog.
November 4, 2024
Utisci su takvi da mi se u glavi vrti rečenica "uvek može i gore" , ali opet svako od nas ima različite reakcije na životne nedaće samo što se nekolicina odluči da je ubistvo jedini izlaz.
Glavna junakinja je jedini izlaz iz svoje situacije videla u ubistvu bez bilo kakve alternative i to mlako opravdala, ali kada se zagrebe malo ispod površine uzrok su loši međuljudski odnosi, balkanski patrijarhat koji se provlači i dan danas i da žena mora da trpi bez prava glasa što kulminira i na kraju dovede do fatalnog ishoda.
Glavna junakinja je jedini izlaz iz svoje situacije videla u ubistvu bez bilo kakve alternative i to mlako opravdala, ali kada se zagrebe malo ispod površine uzrok su loši međuljudski odnosi, balkanski patrijarhat koji se provlači i dan danas i da žena mora da trpi bez prava glasa što kulminira i na kraju dovede do fatalnog ishoda.
December 14, 2022
Ovo je jedna od onih priča gde ne znate kako da odreagujete. Da li su odluke glavnog ženskog lika dobre ili ne. Kako određena situacija, određena osoba i okruženje može da te navede da potpuno izgubiš osećaj i razum. Ovaj triler nije krvav ili pun akcije, ali onaj koji ostavlja utisak i pokreće na razmišljanje. Takođe, sadrži kratka poglavlja (za one koji to preferiraju)😉😂
October 24, 2020
Dobar prikaz svakodnevnih meduljudskih odnosa dalmatinskog grada. Dinamicna i pitka fabula. Medutim kao citatelj se nisam mogao solidarizirati ni povezati sa nijednim likom. Konacni sud je vjerodostojni prikaz teskog koracanja kroz zivot kroz tegobe i u konacnici osude drustva.
August 25, 2021
Odlicna knjiga, Pavicic je upravo majstorski napisao ovaj psiholiski triler, njegovi su likovi analizirani detaljno zadivljujuce realno u vremenu i prostoru u kojem su zivjeli. Napeto, zanimljivo do samog kraja.
April 8, 2025
Il se dégage de ce roman une infinie tristesse, ou plutôt un sentiment de résignation.
On peut toujours échafauder des plans pour sa vie, mieux vaut ne rien projeter car rien de ce qu’on a prévu n’arrivera.
On peut toujours échafauder des plans pour sa vie, mieux vaut ne rien projeter car rien de ce qu’on a prévu n’arrivera.
November 9, 2025
super roman où on n'est pas plongé au cœur de l'enquête avec le point de vue des enquêteurs, justement ils sont mis de côté, mais plutôt dans la tête du personnage qui a commis le crime... malgré elle ? à qui la faute ? vraiment excellent et bien ficellé
August 13, 2021
Pročitao na preporuku, iako je tema sama po sebi teška, knjiga se skroz lagano čita, tako da vas ne može omesti ni 5 ovoljetni toplinski val. Pročitati ako vam dođe u ruku
Displaying 1 - 30 of 39 reviews