What do you think?
Rate this book
Ibiš-aga
***Antologijska pripovetka***
_________________
Ibiš-aga je manje poznata pripovetka srpskog književnika Stevana Sremca sa tematikom iz niškog života s kraja 19. veka, pisana niškim idiomom. U kompozicionom pogledu pripovetka predstavlja umetnički besprekornu tvorevinu, svakako najbolju u celokupnom Sremčevom opusu i među nekoliko najznačajnijih pripovedaka srpskog realizma. Prvi put je objavljena 1898. godine u Maloj biblioteci mostarskoj.
_________________
Ibiš-aga je manje poznata pripovetka srpskog književnika Stevana Sremca sa tematikom iz niškog života s kraja 19. veka, pisana niškim idiomom. U kompozicionom pogledu pripovetka predstavlja umetnički besprekornu tvorevinu, svakako najbolju u celokupnom Sremčevom opusu i među nekoliko najznačajnijih pripovedaka srpskog realizma. Prvi put je objavljena 1898. godine u Maloj biblioteci mostarskoj.
56 pages, Unknown Binding
First published January 1, 1898
2 people want to read
About the author
Stevan Sremac
64 books21 followersРођен је у Сенти, у Бачкој, 11. новембра 1855. године, у занатлијској породици, где је провео рано детињство. Пошто је остао без родитеља, ујак Јован Ђорђевић, знаменити српски историчар, доводи га 1868. године у Београд на даље школовање. Ту завршава гимназију (1875) и опредељује се за студије историје на Великој школи у Београду и за припадност Либералној странци. Свој радни век провео је као професор у гимназијама у Нишу, Пироту и Београду. Као добровољац учествовао је у ратовима 1876. и 1877 — 1878. године. Умро је 12. августа 1906. године у Сокобањи.
Почео је да пише релативно касно. У тридесет и трећој години живота, 1888. године, почео је да објављује прозне хронике о личностима и догађајима из српске прошлости, које ће се појавити као књига 1903. године под насловом „Из књига староставних“. То је било пишчево одуживање дуга професији историчара, љубави према националној прошлости и сну о великој Србији. Реалистичку прозу почиње да пише тек после доласка у Београд. Дугогодишњи живот у Нишу био је период стваралачке инкубације. Прву реалистичку приповетку објавио је 1893. године под насловом „Божићна печеница“, а потом следе „Ивкова слава“ (1895), „Вукадин“ (1903), „Лимунација на селу“ (1896), „Поп Ћира и поп Спира“ (1898), један о најбољих хумористичких романа у нашој књижевности и „Зона Замфирова“ (1906) најбоље компоновано Сремчево дело. Иначе Сремац је био познат као „писац са бележницом“. Његова дела су углавном реалистична и садрже одређену дозу хумора у себи. Карактеристичност његовог стваралаштва је такође и епизодичност. Такође битно је да су његова дела везана за три релације: Београд-Ниш-Војводина.
Почео је да пише релативно касно. У тридесет и трећој години живота, 1888. године, почео је да објављује прозне хронике о личностима и догађајима из српске прошлости, које ће се појавити као књига 1903. године под насловом „Из књига староставних“. То је било пишчево одуживање дуга професији историчара, љубави према националној прошлости и сну о великој Србији. Реалистичку прозу почиње да пише тек после доласка у Београд. Дугогодишњи живот у Нишу био је период стваралачке инкубације. Прву реалистичку приповетку објавио је 1893. године под насловом „Божићна печеница“, а потом следе „Ивкова слава“ (1895), „Вукадин“ (1903), „Лимунација на селу“ (1896), „Поп Ћира и поп Спира“ (1898), један о најбољих хумористичких романа у нашој књижевности и „Зона Замфирова“ (1906) најбоље компоновано Сремчево дело. Иначе Сремац је био познат као „писац са бележницом“. Његова дела су углавном реалистична и садрже одређену дозу хумора у себи. Карактеристичност његовог стваралаштва је такође и епизодичност. Такође битно је да су његова дела везана за три релације: Београд-Ниш-Војводина.
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 of 1 review
July 31, 2025
"Ništa od vas orijentalista! Nikada, vala, nećete biti Jevropejci!... Ama ondar, na taj način, neće niko da zna za tako plemenito i kumano djelo!"
[...]
"Što mi treba pisuvanje jevropejsko! - Ima jedan naš reč, da ga ne zapišeš, ama da ga zapantiš ubavo: "Sevap učini, frli u more; ako riba ne zna - Alah će da zna!"
Malo mi je neobično kako nisam prije čula za ovu izreku, dok su nas na islamskoj vjeronauci učili onu "Kada daješ milostinju — neka ti ne zna ljevica što čini desnica", što će se ispostaviti da je iz Evanđelja po Mateu. U svakom slučaju, ovo je izumirući adet, a lijepo bi ga bilo oživjeti, i ovu pripovijetku ekranizirati, kao Zonu Zamfirovu i Ivkovu slavu. Obožavam staronišlijski govor!
[...]
"Što mi treba pisuvanje jevropejsko! - Ima jedan naš reč, da ga ne zapišeš, ama da ga zapantiš ubavo: "Sevap učini, frli u more; ako riba ne zna - Alah će da zna!"
Malo mi je neobično kako nisam prije čula za ovu izreku, dok su nas na islamskoj vjeronauci učili onu "Kada daješ milostinju — neka ti ne zna ljevica što čini desnica", što će se ispostaviti da je iz Evanđelja po Mateu. U svakom slučaju, ovo je izumirući adet, a lijepo bi ga bilo oživjeti, i ovu pripovijetku ekranizirati, kao Zonu Zamfirovu i Ivkovu slavu. Obožavam staronišlijski govor!
Displaying 1 of 1 review