What do you think?
Rate this book
Četvrta violina
“Četvrta violina kao neopikarski roman, izuzetno rijedak u bh. književnosti, traži da se njime ozbiljno bavi i književna teorija i kritika. Traži to i zbog tema kojima se bavi, kakve su izbjeglištvo i tranzicija, koje su česte, ali Saša ih svježinom svog pristupa čini atraktivnim; zatim, zbog motiva javora rebraša, kao nikad korištenog i ideološki nekontaminiranog simbola Bosne; zbog stila pripovijedanja s puno humora i pustolovnih peripetija kao osnove na kojoj se radnja razvija, i zbog mnogo čega drugog.
Ako bude te ozbiljnosti, ovaj roman mora ući u književne kanone našeg jezika.
S druge strane, ništa od navedenog čitaoca neće opterećivati. On može u jednom popodnevu držati se površinskog sloja priče i uživati u Četvrtoj violini kao u razbibrižnoj epizodi nekog urnebesnog sitkoma.”
Amer Tikveša
“Imao sam, također, priliku i privilegiju da pročitam nekoliko verzija Četvrte violine – od one rane do ove konačne. Svaki put bi Savić dodao ili promijenio nešto u skladu sa svojim pripovjednim instinktom (i tek nekoliko mojih romansijerskih savjeta) koji nije bio nimalo oslabljen kad bi se on našao suočen s ispisanim i neispisanim stranicama. Savić je jedan od najinteligentnijih i najduhovitijih ljudi koje poznajem, ali talentovani romanopisac u njemu novo mi je otkriće. Isto tako, kao neko čiji je početni dio procesa pisanja romana odgovaranje od pisanja romana, budući da znam šta sve treba da se uradi, i koliko vremena i sumnje i ideja treba da se uloži, bio sam od samog početka impresioniran činjenicom da se na tu avanturu odlučio u svojoj pedeset i petoj godini, i da je imao dovoljno samopouzdanja, hrabrosti i snage da na knjizi uporno radi i izvede je do spektakularno uspješnog kraja.”
Aleksandar Hemon
Ako bude te ozbiljnosti, ovaj roman mora ući u književne kanone našeg jezika.
S druge strane, ništa od navedenog čitaoca neće opterećivati. On može u jednom popodnevu držati se površinskog sloja priče i uživati u Četvrtoj violini kao u razbibrižnoj epizodi nekog urnebesnog sitkoma.”
Amer Tikveša
“Imao sam, također, priliku i privilegiju da pročitam nekoliko verzija Četvrte violine – od one rane do ove konačne. Svaki put bi Savić dodao ili promijenio nešto u skladu sa svojim pripovjednim instinktom (i tek nekoliko mojih romansijerskih savjeta) koji nije bio nimalo oslabljen kad bi se on našao suočen s ispisanim i neispisanim stranicama. Savić je jedan od najinteligentnijih i najduhovitijih ljudi koje poznajem, ali talentovani romanopisac u njemu novo mi je otkriće. Isto tako, kao neko čiji je početni dio procesa pisanja romana odgovaranje od pisanja romana, budući da znam šta sve treba da se uradi, i koliko vremena i sumnje i ideja treba da se uloži, bio sam od samog početka impresioniran činjenicom da se na tu avanturu odlučio u svojoj pedeset i petoj godini, i da je imao dovoljno samopouzdanja, hrabrosti i snage da na knjizi uporno radi i izvede je do spektakularno uspješnog kraja.”
Aleksandar Hemon
320 pages, Paperback
Published January 1, 2022
2 people are currently reading
17 people want to read
About the author
Saša Savić
1 book1 followerSaša Savić je rođen u Tuzli 1967. godine. Odrastao je i živio u Sarajevu do svoje dvadeset pete godine. Jedan je od osnivača Omladinskog programa Radio Sarajeva koji se emitovao u Bosni i bivšoj Jugoslaviji nekoliko godina prije rata. Rat ga je zatekao u Sloveniji, odakle odlazi u Prag. Posljednjih dvadeset i pet godina živio je u New Yorku, gdje je vodio neke od najvećih američkih reklamnih agentura. U proteklih pet godina dva puta je proglašen menadžerom godine u reklamnoj industriji SAD-a. Strastveni je ribolovac, pčelar i filantrop. Četvrta violina je njegova prva knjiga.
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 5 of 5 reviews
September 10, 2023
Ovde imamo neke ekstra prefinjene Balkance :)
Šalu na stranu. Ja sam iz nekog razloga mislila da će ovo biti smešno...
Mislim da je ovde problem to što su mi svi likovi antipatični, hajde dobro osim Maričice i donekle Ilijea, a sve oko njih (a u velikoj meri i u njima) sumorno, sivo, smrdljivo, prljavo i fuj, i kao takvo se opisuje i iznova opisuje do detalja ad nauseam (bukvalno).
Naravno da razumem svu tragediju situacije kroz koju bauljaju - rat, izbeglištvo i bedu tranzicije (nije da smo se ikad mnogo odmakli od toga), i da ružnoća spolja radja ružnoću unutra, itd itd, ali ja ovde jednostavno nisam našla dovoljno motivacije da se time bavim, pa tako ostadosmo na (krajnje neprivlačnoj) površini.
Sve u svemu ovde mi se aktivno ništa nije dopadalo, ali s druge strane čitanje je išlo lako i (srećom) brzo... vrlo zbunjujuća smesa odbojnosti i zanimanja. Tako da, i 2 i 3, i sad ne znam da li da zaokružim na gore ili na dole 🙄
Mislim da će ipak preovladati opšta neprijatnost.
Šalu na stranu. Ja sam iz nekog razloga mislila da će ovo biti smešno...
Mislim da je ovde problem to što su mi svi likovi antipatični, hajde dobro osim Maričice i donekle Ilijea, a sve oko njih (a u velikoj meri i u njima) sumorno, sivo, smrdljivo, prljavo i fuj, i kao takvo se opisuje i iznova opisuje do detalja ad nauseam (bukvalno).
Naravno da razumem svu tragediju situacije kroz koju bauljaju - rat, izbeglištvo i bedu tranzicije (nije da smo se ikad mnogo odmakli od toga), i da ružnoća spolja radja ružnoću unutra, itd itd, ali ja ovde jednostavno nisam našla dovoljno motivacije da se time bavim, pa tako ostadosmo na (krajnje neprivlačnoj) površini.
Sve u svemu ovde mi se aktivno ništa nije dopadalo, ali s druge strane čitanje je išlo lako i (srećom) brzo... vrlo zbunjujuća smesa odbojnosti i zanimanja. Tako da, i 2 i 3, i sad ne znam da li da zaokružim na gore ili na dole 🙄
Mislim da će ipak preovladati opšta neprijatnost.
January 7, 2023
Prava knjizevna poslastica. Knjiga koja se proguta i koju necete moci ostaviti. Knjiga uz koju cete se smijati, ali i duboko se zamisliti, pronaci dio sebe i neke svoje price. Nadam se da ce nas Sasa obradovati novom knjigom.
September 24, 2025
Saša Savić- Četvrta violina
Postoje knjige koje se čitaju očima, postoje one koje se piju kao voda, a postoje i one koje se dišu – svaka stranica je kao udisaj prošlosti, svaki red kao šapat sećanja koje nikada ne umire. Četvrta violina je upravo takva knjiga.
U njoj jedan komad drveta postaje most između čoveka i njegovih najskrovitijih unutrašnjih tajni. Nije to samo potraga za preživljavanjem i boljim životom, nego upravo ono što život čini dok se borimo, potraga za sopstvenim korenima, za onim trenucima kada smo, makar na čas, verovali da život ima svoju melodiju.
Drvo je ovde i krv i suza i sećanje – ono što nas vraća tamo gde smo voleli, gde smo gubili, gde smo postajali ono što jesmo.
Saša piše iz prvog lica, vraćajući se na izbeglištvo iz Bosne kada je počeo rat, uputivši se, jureći da spase glavu, u Prag gde je bio primoran da se snalazi kako je umeo-prodavajući suvenire ili majice na ulici.
Sve do onog momenta kada je sreo svog rođaka Bobana koji mu je pričao priče o čudesnom drvetu Javora iz Bosne od koga se prave najkvalitetnije violine na svetu. Ta priča bila je kao magični portal koji je Sašu nagnao da uz svog rođaka krene u nepoznato-put Rumunije, u jeku rata, bez ikakve garancije šta ga čeka tamo.
Tako obično počinju one najzanimljivije životne priče...ne znajući kuda i tačno zašto si se tamo uputio.
Na momente osetila sam draž dela Kada su cvetale tikve, kao i knjige Kad duša zamire, jer obe imaju zajedničku nostalgiju prema domu, odlazak bez povratka, i daleku Ameriku.
Delo je satkano tako da vas sčepa za dušu, da donekle otvori stare rane, barem za nas koji smo sa tih prostora Balkana.
Osetićete draž nekadašnjeg Beograda, nostalgične pesme Sarajeva, prijateljsku ruku Praga, ali i misterije rumunskih sela...sve do Njujorka gde ćete upoznati avenije kao da ste i sami odatle.
Sve to jedna srpska duša upija u sebe i ide putem koji smatra sudbinom...ne bi li usput, vodjena nadom...naišla na svetlo koje označava kraj tunela.
Taj put je mukotrpan ,surov, nezamislivo tužan, ali i isprepletan ljudima koji su naše zvezde vodilje, koje kroz humor, ideje i , ponekad sulude zamisli, umeju da nas povuku ka cilju , a ponekad i vrate k sebi.
Čitajući, osećate kako se vreme razdvaja i ponovo spaja, kako sećanja postaju živa i kako jedna violina može otvoriti vrata u prošlost koju ste mislili da ste zauvek zaključali. Sa stranicama raste i tišina, ali i muzika u toj tišini – ona koja podseća na tugu, ali i na neuništivu snagu čovekovog duha.
O, koliko je samo zatrpanih misli i uspomena spremno da stane, zgužvano, u čovekovo srce, u načelu da ih zaborav zauvek ostavi nataknute...dok jedna nota, instrument, ime ili reč ne zagrebe u ostavu prošlosti i skloni paučinu sa onoga što ste pomislili da više ne može da vas dotakne.
Ovaj roman je napisan kao pesma duše – negde mračna i setna, negde blistava i nežna, ali uvek iskrena. Podseća nas da smo svi mi poneka „četvrta violina“ u orkestru sveta – možda ne prvi glas, možda ne vođeni aplauzom, ali neophodni za celinu simfonije života.
To nije knjiga koju samo pročitate. To je knjiga koju zadržite u srcu, kao svetlost koja se ne gasi, kao melodiju koju jednom čujeteš i posle je nikada ne zaboravite.
Počela sam je čitajući iz radoznalosti i videvši divne preporuke, ali ni slutila nisam da će me tako pogoditi, i da ću se sa njom toliko sprijateljiti da će ovo biti moj omiljeni poklon dragim ljudima.
I ,zaista, pokajaćete se ako je preskočite i ne pročitate.
''Život nam je bio sveden na nivo bolnog isčekivanja u nadi da će nam neko pomoći, nahraniti nas ili nasmejati. Ali, svakodnevica je bila drugačija, puna nerealnih snova, razočarenja i loših vijesti iz domovine koje su svakodnevno stizale.''
Postoje knjige koje se čitaju očima, postoje one koje se piju kao voda, a postoje i one koje se dišu – svaka stranica je kao udisaj prošlosti, svaki red kao šapat sećanja koje nikada ne umire. Četvrta violina je upravo takva knjiga.
U njoj jedan komad drveta postaje most između čoveka i njegovih najskrovitijih unutrašnjih tajni. Nije to samo potraga za preživljavanjem i boljim životom, nego upravo ono što život čini dok se borimo, potraga za sopstvenim korenima, za onim trenucima kada smo, makar na čas, verovali da život ima svoju melodiju.
Drvo je ovde i krv i suza i sećanje – ono što nas vraća tamo gde smo voleli, gde smo gubili, gde smo postajali ono što jesmo.
Saša piše iz prvog lica, vraćajući se na izbeglištvo iz Bosne kada je počeo rat, uputivši se, jureći da spase glavu, u Prag gde je bio primoran da se snalazi kako je umeo-prodavajući suvenire ili majice na ulici.
Sve do onog momenta kada je sreo svog rođaka Bobana koji mu je pričao priče o čudesnom drvetu Javora iz Bosne od koga se prave najkvalitetnije violine na svetu. Ta priča bila je kao magični portal koji je Sašu nagnao da uz svog rođaka krene u nepoznato-put Rumunije, u jeku rata, bez ikakve garancije šta ga čeka tamo.
Tako obično počinju one najzanimljivije životne priče...ne znajući kuda i tačno zašto si se tamo uputio.
Na momente osetila sam draž dela Kada su cvetale tikve, kao i knjige Kad duša zamire, jer obe imaju zajedničku nostalgiju prema domu, odlazak bez povratka, i daleku Ameriku.
Delo je satkano tako da vas sčepa za dušu, da donekle otvori stare rane, barem za nas koji smo sa tih prostora Balkana.
Osetićete draž nekadašnjeg Beograda, nostalgične pesme Sarajeva, prijateljsku ruku Praga, ali i misterije rumunskih sela...sve do Njujorka gde ćete upoznati avenije kao da ste i sami odatle.
Sve to jedna srpska duša upija u sebe i ide putem koji smatra sudbinom...ne bi li usput, vodjena nadom...naišla na svetlo koje označava kraj tunela.
Taj put je mukotrpan ,surov, nezamislivo tužan, ali i isprepletan ljudima koji su naše zvezde vodilje, koje kroz humor, ideje i , ponekad sulude zamisli, umeju da nas povuku ka cilju , a ponekad i vrate k sebi.
Čitajući, osećate kako se vreme razdvaja i ponovo spaja, kako sećanja postaju živa i kako jedna violina može otvoriti vrata u prošlost koju ste mislili da ste zauvek zaključali. Sa stranicama raste i tišina, ali i muzika u toj tišini – ona koja podseća na tugu, ali i na neuništivu snagu čovekovog duha.
O, koliko je samo zatrpanih misli i uspomena spremno da stane, zgužvano, u čovekovo srce, u načelu da ih zaborav zauvek ostavi nataknute...dok jedna nota, instrument, ime ili reč ne zagrebe u ostavu prošlosti i skloni paučinu sa onoga što ste pomislili da više ne može da vas dotakne.
Ovaj roman je napisan kao pesma duše – negde mračna i setna, negde blistava i nežna, ali uvek iskrena. Podseća nas da smo svi mi poneka „četvrta violina“ u orkestru sveta – možda ne prvi glas, možda ne vođeni aplauzom, ali neophodni za celinu simfonije života.
To nije knjiga koju samo pročitate. To je knjiga koju zadržite u srcu, kao svetlost koja se ne gasi, kao melodiju koju jednom čujeteš i posle je nikada ne zaboravite.
Počela sam je čitajući iz radoznalosti i videvši divne preporuke, ali ni slutila nisam da će me tako pogoditi, i da ću se sa njom toliko sprijateljiti da će ovo biti moj omiljeni poklon dragim ljudima.
I ,zaista, pokajaćete se ako je preskočite i ne pročitate.
''Život nam je bio sveden na nivo bolnog isčekivanja u nadi da će nam neko pomoći, nahraniti nas ili nasmejati. Ali, svakodnevica je bila drugačija, puna nerealnih snova, razočarenja i loših vijesti iz domovine koje su svakodnevno stizale.''
September 29, 2024
Mahom istinita, a duboko verujem "oblandirana" dodatnim detaljima kako bi bila pitka i lako čitljiva. Rekao bih ništa novo. Savić je pretočio deo svog ranoadultnog, ratom zahvaćeno, životom u izbeglištvu doba.
Radi se o neuspešnom pohodu na nabavku drvnog materijala (javora grebaša!) u Rumuniji sa pitoresknim likovima - Boban, sitni prevarant sa svim odgovorima na sve na svetu sa Balkanskim pedigreom, Ilija, Rumun koji prtlja na srpskom, Maričica, nesretna a lepa Rumunka, koja se slučajno zadesila sa ekipom bežeći od muža.
Za moj ukus, pitka i jednostavna. Čita se u dahu kako je navedeno od njegovog prijatelja (A.Hemon) na koricama ali ne slažemo se da se čita u smijehu. Tu sam očekivao puno više - ipak je Savić rodjen u BIH.
Radi se o neuspešnom pohodu na nabavku drvnog materijala (javora grebaša!) u Rumuniji sa pitoresknim likovima - Boban, sitni prevarant sa svim odgovorima na sve na svetu sa Balkanskim pedigreom, Ilija, Rumun koji prtlja na srpskom, Maričica, nesretna a lepa Rumunka, koja se slučajno zadesila sa ekipom bežeći od muža.
Za moj ukus, pitka i jednostavna. Čita se u dahu kako je navedeno od njegovog prijatelja (A.Hemon) na koricama ali ne slažemo se da se čita u smijehu. Tu sam očekivao puno više - ipak je Savić rodjen u BIH.
October 20, 2024
"Četvrta violina" roman je o ustrajnosti, borbi, nadi, snovima; ispričan kroz prizmu javora rebraša kao vrijednog gradivnog materijala violina, odnosno potrage za onim nečim, kako to opisuje i Aleksandar Hemon. Suštinski, ovo je roman o tome kako pojedine crtice iz života oblikuju život osobe - što lika, što njegovog kreatora.
Displaying 1 - 5 of 5 reviews