Mater Dolorosa

by Jurica Pavičić

U ranu jesen 2022. Split polako ispraća posljednje turiste pripremajući se za zimsku hibernaciju.

Mlada Ines Runjić sprema se za nedjeljnu smjenu na recepciji hotela u centru grada. Njezina majka Katja obavlja kućanske poslove uznemirena zbog susjeda koji je prisvojio zajednički prostor svih stanara i počinje ga pretvarati u vlastiti apartman. Policajac Zvone Carev žuri pak u napuštenu tvornicu zbog vijesti o pronađenom tijelu.

Neće proći dugo dok se ne dozna da je riječ o tijelu sedamnaestogodišnje Viktorije Zebe, kćeri jedinici iz ugledne obitelji. I dok policija, pritisnuta bijesom javnosti, medija, ali i moćnih poznanika obitelji Zeba, užurbano pokušava privesti počinitelja, sudbine dotad međusobno nepoznatih ljudi zauvijek će se ispreplesti…

˝Mater Dolorosa˝ željno je iščekivan novi roman Jurice Pavičića. Odličan krimić o tome što smo spremni žrtvovati kako bismo zaštitili one koje volimo, ali i neumitnim posljedicama takvih odluka.

Genres: Roman

336 pages, Paperback

Published January 1, 2022

About the author

Jurica Pavičić, pisac, kolumnista, scenarista, filmski kritičar. Diplomirao je komparativnu književnost i povijest na Filozofskom fakultetu u Zagrebu.

Godine 1992. nagrađen je nacionalnom nagradom za filmsku kritiku „Vladimir Vuković“. Od 1994. piše u različitim novinama nedeljnu kolumnu Vijesti iz Liliputa, u kojoj secira društvo, politiku i kulturu ratne i posleratne Hrvatske. Za tekstove iz te serije 1996. dobija Nagradu nacionalnog novinarskog društva „Marija Jurić Zagorka“, 2002. Nagradu za doprinos novinarstvu „Veselko Tenžera“, a 2007. Nagradu „Miljenko Smoje“ Slobodne Dalmacije. Kolumna danas izlazi u Jutarnjem listu.

Kao književnik debitovao je 1997. socijalnim trilerom Ovce od gipsa, u kojem problematizuje tematiku ratnog zločina u ambijentu ratnog Splita godine 1992. Po istom romanu snimljen je i film u režiji Vinka Brešana Svjedoci, koji je uvršten u konkurenciju filmskog festivala u Berlinu, gde je nagrađen i ekumenskom nagradom. Za scenario tog filma Pavičić je 2003. nagrađen Velikom zlatnom arenom festivala u Puli.

Napisao je i romane: Nedjeljni prijatelj (2000), Minuta 88 (2002), Kuća njene majke (2005), Crvenkapica (2006), Žena s drugog kata (2015), Crvena voda (2017) i Prometejev sin (2020); zbirke priča: Patrola na cesti (2008, po čijoj naslovnoj priči je snimljena mini-serija u režiji Zvonimira Jurića), Brod u dvorištu (2013) i Skupljač zmija (izbor najboljih priča s pogovorom Dragana Velikića, 2019); monografije: Hrvatski fantastičari – jedna književna generacija (2000), Postjugoslavenski film – stil i ideologija (2011) i Klasici hrvatskog filma jugoslavenskog razdoblja (2017); zbirke eseja i kolumni: Vijesti iz Liliputa (2001), Split by Night (2003), Nove vijesti iz Liliputa ( 2011), Knjiga o jugu (2018).

Reviews

[Amina Hujdur · Rating 5 out of 5]

Čista petica. Od same radnje, atmosfere, likova, motivacije...
Svidio mi se opis Trogira, Splita, kritika lažnog kršćanstva, lažnih idiličnih porodica, nemorala, kritika društva, društvenih mreža.
Sinopis je jednostavan: ubijena je kćerka oca i matere ljekara iz ugledne splitske porodice. Glavni lik je ubicina mater koja ispoljava ediopovsku ljubav prema sinu i ono što je ona spremna uraditi da ga spasi i opravda je fascinantno, šokantno....
Ovo nije detektivski roman. Ubica nam se otkriva u prvoj trećini romana, ali konstantno očekujemo da nam bude razjašnjena njegova motivacija i kao kod Dostojevskog očekujemo moralno iscjeljenje. Da li će do toga doći ostaje da vidite sami.
Preporuka.

[Učitaj se! | Martina Štivičić · Rating 5 out of 5]

Koliko daleko smo spremni ići da bismo zaštitili one koje volimo?

Ovo je pitanje, moglo bi se reći, tema ovog romana. Odgovor na to pitanje, kao i sva druga pitanja koje ovo za sobom povlači iscrtao je Jurica Pavičić u priči o jednoj splitskoj obitelji, a dok se članovi ove obitelji s tim pitanjem bore, isto se, neizbježno, tijekom čitanja zapita i sam čitatelj.

Što smo sve spremni oprostiti nekome koga volimo, na što sve smo spremni pogledati na drugu stranu? I do kuda smo spremni ići kako bismo tom nekome voljenome pomogli i zaštitili ga? Bez obzira na sve?

Priča ovog romana vrti se oko slučaja ubojstva sedamnaestogodišnje djevojke, čije tijelo je ostavljeno u napuštenoj tvornici. Djevojka o kojoj je riječ kći je uglednih doktora, zbog čega je pritisak na brzo rješavanje slučaja i pronalazak počinitelja velo velik, a policija, koja tapka u mjestu uslijed oskudnih tragova, sklona rješavanju tog slučaja pristupiti gledajući ga na onaj najvjerojatniji, najlakši način, s upotrebom idealnog sumnjivca.

No, određeni dijelovi slagalice tvrdoglavo strše ne želeći se uklopiti onako kako bi trebali. Problem je, samo, što oni koji znaju, informacije o tome što znaju skrivaju trudeći se zaštititi pravog počinitelja, iz svojih osobnih razloga, a oni koji njuše istinu tu istu istinu ne mogu nikako dokazati. Tko će - i hoće li itko - popustiti, pitanje je sad.

Puno zanimljivih pitanja postavlja ovaj roman, ne samo ono koje sam već napisala na početku: što bismo napravili da zaštitimo one koje volimo, već i - bismo li ih i dalje štitili čak i kada bismo znali da su učinili nešto strašno? I kako bismo živjeli dalje, znajući da bi ono što su učinili možda mogli i ponoviti?

Ovaj napeti krimić prati članove jedne obitelji koje muče upravo ova pitanja, a čija djela i reakcije pratimo usporedo s tijekom istrage koju provode dvojica policajaca. Priče svih likova međusobno se jedna drugoj približavaju, u određenim trenucima i ukrste puteve, a onda se opet razilaze, nekako svejedno držeći jedna drugu na oku. I kako se istina raspliće (što se zapravo dogodi vrlo brzo, već na početku romana), čitatelj se neprestano pita što će likovi sljedeće učiniti. Kako će postupiti, hoće li priznati, hoće li se slomiti? Misterij ovog krimića nije ono 'tko je to učinio' već 'što će učiniti ljudi koji znaju tko je to učinio'. A tu je i glavno pitanje: hoće li se, zahvaljujući odanim ljudima, krivac izvući?

Psihološka previranja i razmišljanja likova upletenih u ovu priču drže vas u napetosti tijekom čitavog čitanja, a skupa s njima, sve ono što se oni sami pitaju, pitate se i vi. Atmosfera je sumorna, pomalo mračna, nekako u skladu s očajem koji prožima protagoniste ove priče, dok se nose sa svakodnevnim problemima i tim dodatnim problemom u obliku umorstva koje se nadvilo nad grad i ispunilo sve vijesti i novinske stupce.

Način na koji se priča na kraju odvije i je me i nije iznenadio. Nekako mislim da je realan, nekako sam ga i očekivala, iako sam se cijelo vrijeme pitala hoće li stvarno ovako završiti ili možda..? Roman je sjajno prikazao kako i s kojom jačinom jedan događaj može utjecati na jednu obitelj i kako se članovi te obitelji s tim događajem različito, a nekako i opet isto, nose.

Jurica Pavičić standardno je dobar u pripovijedanju, to od njegovih krimića uvijek i očekujem. Jedan od najdražih mi domaćih autora (a i autora općenito), ovim je romanom taj svoj naj status kod mene samo dodatno potvrdio. Veselim se svakom idućem, a ovaj vam svakako preporučam.

[Natalie · Rating 5 out of 5]

...odlična!!
......trenutak u kojem ti se život preokrene -HRT dnevnik 🙃🙃....

💠brzo se čita, drži pažnju, simpatični prikaz naše policije, ljudi i društva.
-skrivanje dokaza ubojstva po Biokovu, Omišu, Splitu...
-kada te prati žena (a nisi svjesna) zbog muža kojem si ...eto, ljubavnica. Ima on "sve pod kontrolom" i sredit će on to😉 ali sve završi na fejsu od identiteta i hotela di su u tom trenu ("ajme ća će ljudi u mistu pričat....")
-ali nisu oni glavni akteri, nego mlađi brat žene koju prati ona
💠tu je i njihova inače tiha, povučena mater koja bi sve napravila pa i sakrila dokaze.....
👍👍👍👍👍

[Željko Erceg · Rating 4 out of 5]

Dugo mi je ova knjiga stajala na polici iz straha. Naime, i zbog lokalpatriotizma, i naklonjenosti krimićima i thrilerima, a i generacijski imam strašnu potrebu da mi se neki Juričin roman izuzetno svidi. A kako se dalo pročitati u mojim ranijim osvrtima ni "Žena s drugog kata" ni "Crvena voda" me, usprkos brojnim hrvatskim i inozemnim stručnim nagradama nisu obradovale. Zato sam odgađao čitanje "Mater Dolorose", imao mjesec dana priprema za novi obračun s Pavičićevim stilom.

Za mene je to značilo pokušaj da se resetiram, zaboravim etiketu da Jurica piše "krimiće", odnosno da ga konačno prihvatim kao pisca "dalmatinskog noir romana", podvrste krimića, djela koja nemaju osmijeh, koja su mračna, hladna te u kojima zagonetka nije bitna. I dok sam u "Crvenoj vodi" bio iznerviran prepoznavanjem brojnih kolumnističkih tekstova, "Mater Dolorosa" mi je puno bolje legla. Ili su mi pripreme bile uspješne ili je ovo doista bolje djelo od onih koje sam mu prethodno čitao. Ili je puvala bura, a ne jugo.

Otklonim li svoju želju da dalmatinski roman ima dalmatinske baze i dijalog i onaj naš cinizam, čega kod Pavičića nema ili je tek u sporednim tragovima, ostaje činjenica da je izvrsno opisao i predočio unutrašnje dvojbe dalmatinskih likova oko toga što činiti kad naletite na negativca, pogotovo u vlastitoj obitelji. Uz psihološka previranja junaka, "Mater Dolorosa" jako dobro ističe postojanje konzervativne Dalmacije i danas, u modernom dobu, kao i vječnoj istini da novac i u tom slučaju može pobijediti. Jure ne bi bio Jure da roman nije obojen brojnim sjećanjima na vremena u kojima smo oboje odrasli, nebodere, interijere, da nije podsjetio na katastrofu privatizacijskih vremena, da nije zažalio nad razrušenom tvornicom, da ne napravi korupcijsku scenu. Uostalom jedna od bitnih odrednica noira jest kritika društvene stvarnosti, a toga mu bar ne nedostaje.

Svako čitanje romana koji se događa u Splitu ili Dalmaciji mi je uživanje. Volim kad se događaji valjaju našim kvartovima i ulicama uz poznate zgrade, a znajući da Pavičić često ne vodi detalja o točnosti, ovaj put ga nisam provjeravao i prepustio sam se kao što bih to napravio i u stranom djelu.

Nažalost, nekoliko likova je ostalo nedopisano, nedorečeno, a i čin kojim sve počinje ostaje zagonetka. Možda je i kroz to, Jurica želio poslati neku poruku, a možda svi "krimić nedostaci" otvaraju prostor za nastavak. Uostalom, doživio sam to kod Sharon Bolton, kad je prva knjiga i prethodnica i nastavak sljedeće. Dok se to ne razjasni izbjegavajte čitati "Mater Dolorosa" kao krimić, imat ćete bezbroj primjedbi, usredotočite se više na psihološku dramu, dokument o društvenom stanju i vjerujem da ćete dobiti pravu namjeru autora.

===
Bit će vrlo zanimljivo vidjeti kako će ovaj roman proći na stranim tržištima koja je Jurica pokorio "Crvenom vodom". Tamo sad očekuju puno više nego kad je skoro autsajderski pokupio sve nagrade i ja bih doista volio kad bi i ovaj roman postigao sličan uspjeh. Što se mene tiče, četiri pljeska dolijeću za moje konačno razumijevanje Pavičića kao pisca "dalmatinskog noir romana" i poziv na čitanje, ali ne po jugu.

[Gunnar · Rating 4 out of 5]

Im kroatischen Split wird in einer alten Industriebrache die Leiche einer jungen Frau gefunden. Sie war vorher mit einer Freundin in einem Club, hatte sich offenbar mit ihrem späteren Mörder dort verabredet. Doch niemand hat den Mörder gesehen, lediglich der Autotyp wird identifiziert. Der Ermittlungsdruck der Polizei ist groß, über das Fahrzeug gerät ein aktenkundiger Sexualtäter ins Visier. Doch obwohl er extrem unter Druck gesetzt wird, gesteht er nicht und eindeutige Indizien, die ihn mit der Tat in Verbindung bringen gibt es nicht. Der junge Ermittler Zvone verfolgt währenddessen eine ganz andere Spur. Er vermutet den Täter im Bekanntenkreis. Durch gewisse Indizien verdichtet sich sein Verdacht auf eine Person.

Als die Polizei ein blutiges Kleidungsstück und ein abgerissenes Stück einer Tasche dem Täter zuordnet und der Öffentlichkeit präsentiert, können es Katja und ihre erwachsenen Tochter Ines kaum fassen. Diese Dinge gehören ihrem Sohn bzw. Bruder Mario und weitere Beweisstücke hat er noch zu Hause. Dies bringt die Familie vor eine riesige Zerreisprobe, während die Mutter alles verdrängt und Mario schützen will, hadert Ines mit sich, ob sie die Familie oder den Verrat zugunsten der Gerechtigkeit wählt.

Ich habe Jurica Pavičić als Autor vor einigen Jahren mit seinem Roman „Die Zeugen“ kennengelernt, später habe ich auch „Blut und Wasser“ von ihm gelesen. Beides überzeugende Roman, die sich in einem Grenzbereich zwischen Roman und Kriminalroman befinden. Pavičić legt zumeist einen Kriminalfall seinen Romanen zugrunde, verweigert sich dann aber den üblichen Schemeta, sondern beleuchtet die einzelnen Figuren und ihm gelingt darüber auch ein gesellschaftliches Panorama. So auch in „Mater Dolorosa“: Der Tod einer jungen Frau ist das Vehikel, um drei Personen näher zu kommen. Zvone, der junge Ermittler, der mit seinem verwitweten, kriegsversehrten Vater zu Hause lebt und als einziger Polizist die Spuren richtig deutet und die Identität des Mörders errät. Doch es fehlen die Beweise und niemand belastet den Täter. Wie weit will er gehen, um der Gerechtigkeit genüge zu tun? Ines, die Schwester des Mörders, der langsam klar wird, dass ihr Bruder der Täter ist und die irritiert ist, wie die Familie damit umgeht und zweifelt, ob sie ihren Bruder decken soll. Mehr noch, als herauskommt, dass sie mit ihrem verheirateten Chef eine Affäre hat, ist sie plötzlich überall unten durch und in der Defensive. Katja, die Mutter des Täters, gläubig, ist die „schmerzensreiche Mutter“. Sie ignoriert das Offensichtliche, will die Tat des Sohnes unbedingt unter den Teppich kehren, hat aber gleichzeitig kein Verständnis für ihre Tochter.

Pavičić schreibt die Geschichte abwechseln aus den Perspektiven der drei Hauptfiguren. Der Mörder, Mario, erscheint nur am Rande als antriebslose Person. Eine vollständige Aufklärung findet nicht statt, es gibt kein Geständnis, dennoch sprechen Indizien eine eindeutige Sprache. Doch das ist hier nicht entscheidend, denn die inneren Konflikte der drei Protagonisten zwischen Familie, Loyalität, Gerechtigkeit und Verrat sind entscheidend. Zudem scheinen die Konflikte in der kroatischen Gesellschaft durch, soziale Unterschiede, die Rolle der Frau, Spannungen zwischen alt und jung, die perspektivarme Generation der Kriegsveteranen, die immer noch bestehende Macht der Kirche – all das flechtet der Autor gekommt in diesen Roman ein. Er erinnert mich dabei an die ebenfalls von mir sehr geschätzte argentinische Autorin Claudia Piñeiro. „Mater Dolorosa“ ist ein in der Grundstimmung sehr melancholischer Roman, der zeigt, wie vielseitig das Krimigenre sein kann, und aus meiner Sicht unbedingt empfehlenswert.

[Tina · Rating 5 out of 5]

Jurica kao i obično odličan, ne nalazim manjkavosti u njegovim knjigama.

[Katija · Rating 5 out of 5]

Nakon čitanja osjećaj kao da stojim na tračnicama živa nakon šta me satra brzi vlak. Potresno, zadovoljavajuće, bolno i za razmišljanje i polemiziranje.

Kakav opis turistički udavljenog Splita - grada koji je nekad živija i bio osebujan i simpatično prgav i lud, a danas je misto vrvi primitivcima željnim novca i punih apartmana u sezoni. Apartmana kojih su pune stambene zgrade, kao i u romanu.

Patrijarhat i njegove katastrofalne posljedice vidljivi u svakom poglavlju knjige. Kako mater različito gleda na sina i ćer… Kako dida Mate ureduje ko pravi capo.

Svi likovi dorađeni baš kako treba, bez suvišnih objašnjenja. Zanimljivo je da nikad ne dobijemo konačno rješenje zločina i motiv. Kako i zašto se dogodilo to što se dogodilo? E pa, po meni baš zato šta je suvišno to spominjat, dovoljno je vidit ko je to napravio i kako se ponaša.

Ljudska ravnodušnost, hladnoća, licemjerno katoličanstvo, teško zapošljanje, brakovi koji na prvu izgledaju idilično, a kad se malo zagrebe ispod površine stvari nisu ni približno onakve kakvima se čine. Nadređeni koje nije briga da se nešto istjera na čistac nego samo da se slučaj zaključi, nebitno je li krivac pravi ili ne.

Ali meni osobno najpotresnije je to kako baš nju, mater dolorosu, gospu od sedam žalosti Pavičić opisuje. Tako jedan mučan prikaz i priča o jednoj majci koja prolazi velike muke zbog svog sina… i zahvaljuje joj se što je upravila istinom na način na koji je. Neću spoilat.

“Najednom je sve dobro: dobro baš kao da se još uvijek puca i gine, kao da je još rat, pa su stvari jednostavne.”

[Nitram12 · Rating 5 out of 5]

Na prvu se cini da je ovo nekakv klasicni krimic u kojem cemo pratiti detektiva koji trazi krivca. Nije.
Ovo je fantasticna knjiga koja kritizira tzv. idilicne obitelji. Postavlja izrazito zanimljivo pitanje; koliko smo spremni uciniti za oprost?

Preporuka svima, ako nista drugo podrzite hrvatske autore! Ja znam da se veselim procitati jos nesto od Pavičića.

[Valentina · Rating 5 out of 5]

Jurica Pavicic
Mater Dolorosa

Interliber 2022. Ispred mene Jurica Pavicic, “pratim” ga u stopu i kupujem knjige koje i on u tom trenutku kupuje. Zadubljena u pregledavanje knjiga, izgubim ga iz vida. Sjetim se da mi je na (prilicno dugom) popisu i knjiga Dogovor (H. Diaz, napisala sam vec recenziju na GR) u izdanju Stilusa, o kojoj je on pisao u Jutarnjem listu. Odlazim na Stilusov stand i tamo je i on. Ali opet negdje odlazi i bojim se da necu imati prilike s njime procakulati i da cu ostati bez posvete. Kupujem njegovu Mater Dolorosu. Pise posvetu. Kratku. Nema lijep rukopis. Kao ni Vedrana Rudan, kao ni M Blazevic (Dnevnik nepusaca).

I od tada, ta knjiga ceka svoj red za citanje.

Mater Dolorosa. Zvuci olovno tesko, mucno. Onako, znate - kao hrvatski film. Odbija me. Citam sve drugo i nikako da dodje na red. Ne znam zasto sam uopce pomislila da covjek cije kolumne s veseljem cekam i citam od kada ih pise svake subote u Jutarnjem listu (dakle, vec 23 godine), moze napisati nesto sto se meni ne bi svidjelo.

Mater Dolorosa puno je vise od krimica. Prica je to o svim majkama i koliko su daleko spremne ici ne bi li zastitile svoju djecu (ponekad, u ovoj nasoj patrijahalnoj sredini, bude naglasak na musku djecu). Pavicic je, po tko zna koji put (a nikada dosadan niti repetitivan) majstorskim kistom naslikao Split i okolicu, kakav je bio i kakav danas je. Split i njegove ljude, spizu, mirise, boje, spomenike socijalizmu, raspadnutu ostavstinu…

Vrhunski. As usual.

[Morena Rumora · Rating 5 out of 5]

Noir roman, pročitan u dahu 🙂

[Alma · Rating 5 out of 5]

I ova je, kao i druge Pavičićeve knjige koje sam pročitala, kronika društva i promatranje kako se mali, obični ljudi nose sa vanrednim situacijama.
Ljute me odluke glavnih likova. Što znači da Pavičić dobro piše, ako pogodi žicu čitatelja.

[Đurđica Bučević Bajić · Rating 5 out of 5]

Odlicna, meni dosad najbolja Paviciceva!

[Tazitazitazi · Rating 5 out of 5]

Jurica Pavičić i Ante Tomić su moji omiljeni suvremeni hrvatski romanopisci, a teško da bi mogli biti različitiji. Ante Tomić se smije i ismijava ljudske nedostatke i to uvijek radi s puno ljubavi prema svojim likovima. S druge strane Jurica Pavičić im pristupa s brutalnom realnošću. Svi su falični i greške su neizbježne. I koliko god se njegovi junaci trudili, njihovi nedostaci (koji su manje karakterne crte, a više socijalna uvjetovanost) dovest će ih do istog rezultata.
Međutim ne mogu pojmiti da li je ta nemogućnost da se čovjek othrva struji života, oslobađajuća ili poražavajuća?

[Bruno Menetrier · Rating 4 out of 5]

On reste fidèle aux romans noirs du croate Jurica Pavičić qui poursuit sa description désabusée d'un pays toujours tourmenté par les souvenirs de l'époque socialiste et les traumatismes d'une guerre encore récente.

L'auteur, le livre (395 pages, septembre 2024, 2022 en VO) :
Le croate Jurica Pavičić est né sur la côte Dalmate, à Split en 1965, dans l'une des fédérations de ce qui s'appelait à l'époque la République fédérative socialiste de Yougoslavie avant de devenir la République de Croatie en 1991 lors de l'explosion des Balkans.
Mater Dolorosa est déjà son quatrième roman paru en français et les trois précédents, on s'en souvient, furent de sacrées bonnes lectures.

• On apprécie toujours autant ce conteur désabusé d'histoires tristes, rythmées par les vents des Balkans, le jugo et la bora. Ses bouquins valent vraiment le détour et ses textes elliptiques, tout en non-dits lourds de sens et d'histoire, marquent fortement le lecteur avec la peinture fataliste d'un pays aux couleurs des vestiges d'un socialisme passé et des traumatismes d'une guerre plus récente.
Entre la maladie de l'amiante, la pollution des usines désaffectées ou les tragédies récentes comme l'opération Oluja (1995), Split est une ville qui "craque sous le poids de son propre désordre".
• La noirceur un peu désespérée du propos est balancée par l'humanité des personnages et la profonde empathie de l'auteur pour ses créatures.
Le récit très factuel est bâti de petites phrases courtes et sèches qui laissent entendre de lourds silences entre les acteurs.
• Trois récits vont s'entrecroiser au fil des chapitres : la mère Katja, la fille Ines et le flic Zvone, vont traverser ces événements jusqu'à une fin peu commune pour un roman noir mais bien dans le ton désabusé qui est celui de Jurica Pavičić.

Il y a là Katja, la mère, dévastée par l'accident qui a transformé sa vie et qui se réfugie à l'église sans trop y croire, Mario, le fils, qui ne lâche guère les manettes de sa console de jeux, et puis Ines, la fille, qui tente de s'en sortir en bossant dans l'hôtel dont le patron est aussi son amant.
Entre eux trois, règne le silence le plus épais, celui des familles où l'on ne parle pas.
Mais un séisme va secouer la famille Runjić quand une jeune fille de très bonne famille est retrouvée assassinée dans la vieille usine désaffectée après une soirée alcoolisée dans une boîte à danser.
Alors il y a là Zvone, le flic, qui, tout comme le lecteur, devine bien vite qui suspecter au vu des indices laissés sur les lieux du crime.
Et il y a là encore deux autres flics, Krivić et Tomaš, qui vont préférer suivre la piste d'un violeur récidiviste que tout le monde verrait bien retourner en prison.

[Alex-Mot-à-Mots · Rating 5 out of 5]

Je retrouve avec plaisir la plume efficace de Jurica PAVICIC pour ce troisième roman traduit en français.

Nous suivons cette fois Ines, sa mère Katja et l’enquêteur Zvone. Ce qui les relis : le meurtre de la jeune Viktorija Reba dans une usine désaffectée.

Ines travaille dans un hôtel à touriste à Split, l’occasion pour l’auteur de nous parler de cette ville aux décors historiques qui accueille des touristes du monde entier à la belle saison. Le reste de l’année, c’est une ville pluvieuse et sans animation.

Le père de Zvone et la famille d’Ines habitent dans des immeubles construits au temps de la splendeur communiste. Souvent hérités de grands-parents, les logements sont restés dans leur jus.

J’ai aimé les coups de griffe de l’auteur envers les « vertueux urbanistes » (p.68) et autres caciques du Parti.

J’ai aimé que l’auteur me parle des anciens combattants de l’armée Croate : le père de Zvone a fait cette guerre et en est revenu malade à ses 30 ans. 30 ans plus tard, il souffre encore.

L’auteur décrit des habitants qui appartiennent soit à la classe laborieuse, soit à la classe dirigeante.

L’auteur laisse le personnage de Mario, le frère d’Ines, dans l’ombre. Il apparaît peu, a toujours un visage indéchiffrable, et pourtant c’est autour de lui que tourne le roman : a-t-il tué Viktorija Reba ?

Ce roman pose la question de l’acte violent non prémédité : Zvone en est incapable, mais son père a pu le faire pendant la guerre.

Un roman qui pose aussi la question de la réaction de la mère du coupable qui, dans ces pages, cache les preuves incriminantes. Une mère des douleurs qui protège son enfant meurtrier.

J’ai aimé le regard sans concession de l’auteur sur son pays qui après Tito a connu la guerre, et maintenant les réseaux sociaux (autre catastrophe capable de détruire des vies).

Une citation :

(Les bijoux) termineront sur un tas comme l’or cassé pour la revente. Avec ces bijoux de famille, on achètera une voiture d’occasion ou des billets pour le Canada, on remboursera des dettes, on ouvrira un commerce ou on effacera une hypothèque. Ce qui a été acquis en grande pompe finira par être vendu discrètement et avec un brin de honte. C’est ainsi – Ines l’a compris au bout de quelques jours – que tourne l’économie circulaire de l’orfèvrerie. (p.293)

L’image que je retiendrai :

Encore une fois, on cuisine beaucoup dans ce roman : la mère Katja mais aussi sa fille (des œufs à la pancetta).

https://www.alexmotamots.fr/mater-dol...

[Zea Mays · Rating 5 out of 5]

Mater Doloresa i “Rexijeva sestra”

Mater Doloresa druga je knjiga koju sam pročitala od Jurice Pavičića — i ni ovaj put me nije razočarao. Volim čitati i analizirati knjige, no kad se radnja odvija u tvom vlastitom gradu, analiza i praćenje likova postaju istovremeno i lakši i složeniji.

Što time želim reći?
Lakše je zamisliti prostor, prepoznati likove, razumjeti mentalitet. No, upravo ta blizina donosi i dublju težinu — teško je ostati hladan kad znaš da sve to, iako fikcija, nije daleko od stvarnosti.

U ovoj knjizi prikazana je tipična splitska obitelj. Tipična mater, koja će bezuvjetno braniti svog sina. Mučno mi je to čitati jer znam koliko takvih ima u stvarnom Splitu. I ne, ne usuđujem se tvrditi što je autora točno inspiriralo — to zna samo on, a ja ga osobno ne poznajem.

Ali mogu reći na što je mene podsjetilo ono što sam pročitala.

Dogodilo se to prije nekoliko godina. Stajali smo na semaforu — ja, moja bliska prijateljica i jedan poznanik. U jednom trenutku nam se obratio i rekao:
– “Jel znate ko je upravo kraj nas proša?”
Rekle smo uglas kratko:
– “Ne.”
A on će:
– “To vam je sestra od Reksija.”
– “Kojeg Reksija?” pitala sam.
– “Onog šta je silova Meksikanku na Marjanu. Ma sitit će te se.”

Sestra od Reksija. Bez imena, bez prezimena, bez identiteta. Za sve — samo “sestra od Reksija”. Pomislila sam: kakva grozna sudbina.

Nisam je zapamtila. Ali slučaj ubijene Meksikanke iz 2012. godine jesam. Imala sam nepune 15 godina i svog prvog momka. Sjećam se nas dvoje kako šetamo zapadnom obalom, tada još u izgradnji, dok se na brdu iznad nas odvijao zločin. Sjećam se da su našli Milanov dres. I da je za ubojstvo osuđen Reksi. I da se pričalo da je možda osuđen nevin. Je li ili nije — ne znam. Znam samo da mu je ostalo još dvije godine služenja zatvorske kazne.

Likovi iz Mater Doloresa žive tu oko nas. Meni, koja sam rođena i odrasla u Splitu, jako su poznati.
Ne bi bilo zgorega da ih i vi upoznate.

[Biserka · Rating 5 out of 5]

Procitala sam je u dahu..
Pavicic mi nije puno poznat, malo kroz njegove kolumne sam imala pozitivan utisak o njemu, ali nista vise od toga. Kao pisac potpuno nepoznat. Do sada. Knjigu sam narucila po preporuci GR prijateljice,hvala Valentina!!
Zaista me , ali zaista dojmio… Kakav stil, kakva pripovjedacka sposobnost!! Tesko dajem petice, tu pisca stavljam u isti rang sa najvecima, sa Kunderom npr.. ali onda i zasto da ne?! Mislim da je zasluzeno u drustvu najboljih, cak me stilom i podsjeca bas na Kunderu..

[Valentina Srnec · Rating 4 out of 5]

Hrvatski krimić koji je podigao ljestvicu. Ines,iako rastrgana između moralnog i obiteljskog,postupa najvjerojatnije kako bi postupilo i 90% građana Lijepe naše. Pavičić drži na rubu čitatelja cijelo vrijeme jer stalno traži od nas da se pitamo je li naš zaključak zapravo točan,a opet navodi nas na isti taj zaključak. Konstanta je pitanje jesmo li zaista dobro zaključili obzirom na iznesene činjenice u tekstu. Jesmo li zaista?

[Johanna Realini · Rating 4 out of 5]

C'est mon 3eme roman de Pavičić (après L'eau Rouge et, dernièrement, La Femme du Deuxième étage).

J'apprécie énormément la façon dont il écrit. J'aime son approche et analyse de la famille et des failles dans les liens familiaux.

Cette lecture a été haletante. Je n'ai pas pu le lâcher et il me tardait chaque jour de retrouver Zvone, Katja et Inès.

J'ai hâte de lire un nouveau roman de Pavičić!

[DOMINIQUE · Rating 3 out of 5]

Je m'attendais à un roman policier mais c'est plutôt une étude sur la famille, la culpabilité, la responsabilité. Le fait que l'histoire se déroule à Split, que les conséquences du communisme soient palpables, sont des aspects intéressants mais ce roman est trop noir, triste et désespérant pour moi.

[Korina Ja · Rating 3 out of 5]

Odličnu mi je knjigu pokvario loš urednički posao (npr. Katja kuha u ekspres loncu pa ga otvara za vrijeme kuhanja više puta... To se ne može s ekspres loncem.) Baš mi je krivo jer volim čitati Pavičića. Petica za ideju i likove.

[Komuniststar · Rating 4 out of 5]

Dok sam čita ovaj roman u mislima mi hladni, nordijski, krimići i Juričina subotnja kolumna. Nekako sve znaš, ali opet sve ima novi kut, pa ti je i to sve što znaš nekako novo, i zanimljivo, i naježiš se ne od strašnog ubojice, nego tvrdog svita ki se oko nas pomalo raspada.

[Yves Martin · Rating 3 out of 5]

Beaucoup aimé la description de la Croatie, de Split, avec son histoire communiste. J’ai trouvé que le rythme etait trop lent, piétinement au milieu. Aussi davantage roman noir sur la morale et famille qu’enquete. Un peu drabe.

7/10

[Milvana · Rating 5 out of 5]

Što je mater sprema učiniti za svoje dijete?
Ovo i još mnoga druga pitanja otvaraju nam se nakon čitanja knjige! Odlično je Pavičić opisao naše društvo kroz svoje likove, kritika lažnih vjernika i idiličnih obitelji koje to nisu.

[Ela · Rating 3 out of 5]

Dobar početak i zaplet s gotovo stvarnim likovima u majstorski oslikanoj gradskoj svakodnevici. Malo smeta konačnica utopljena u nizu moralnih dilema.

[Iris Išasegi · Rating 5 out of 5]

Fantastični Pavičić!

[Tone · Rating 5 out of 5]

ODLIČNO delo Jurice Pavičića, celo boljše kot Crvena voda!
Split, kakršen je v romanu, sem tudi osebno preskusil in lahko samo pokimam.
BRAVO!

[Foolll · Rating 4 out of 5]

loved it, but went into it thinking it was a typical crime novel so not having a reveal of how the murder went down left me feeling a bit unsatisfied

[Daniela · Rating 4 out of 5]

Dvije su važne istine kičma ovog romana:
1. Monstrumi su svuda oko nas.
2. Uvijek nekako žena najebe.

[Magdalena · Rating 4 out of 5]

Anti kriminalisticki roman