What do you think?
Rate this book
Koštana
„Kostana je Ciganka, pevacica i igracica, ona olicava buran, veseo zivot, plahu razdraganost mladosti. Ona je jedna od onih lepota od cijega bleska oci zaslepe i koje kao bludeci oganj vode ljude u propast... Celo Vranje za njome luduje, i starome i mladome mozak je zavrtela...“ Tako je 1901. godine o ovoj drami pisao Jovan Skerlic.
84 pages, Paperback
First published January 1, 1902
12 people are currently reading
529 people want to read
About the author
Borisav Stanković
73 books69 followersБорисав Станковић
Borisav "Bora" Stanković was a Serbian writer belonging to the school of realism. His novels and short stories depict the life of people from Southern Serbia.
Borisav "Bora" Stanković was a Serbian writer belonging to the school of realism. His novels and short stories depict the life of people from Southern Serbia.
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 30 of 65 reviews
March 5, 2025
Ovo je jedan od retkih neizostavnih komada istorije srpske drame. Pozorišna studija čežnje, zaglavljenosti, neiživljenosti i neukrotive strasti. Delo koji je, kako Predrag Bajčetić kaže, 'na granici nacionalnog mita i nacionalnog kiča' i koje je, kao svi dobre drame, i dalje otvoreno za potpuno nova i vrednosno sukobljena tumačenja. Poseban doživljaj je čitati drame, jer je tad čitalac u ulozi režisera, koji nije ograničen budžetom, tehničkim mogućnostima i ostalim spoljnim faktorima. Sve je moguće i sve je izvodljivo. Zato, da bi ovde sve zaplesalo, valja pustiti mašti na volju, neka buja.
May 12, 2015
U ovoj drami postoji jedan detalj koji me se posebno dojmio, a to je onaj kada Koštana pita Magdu o brdima i pokazuje da je još dijete, djevojčica, iako je svojim stasom a pogotovo svojom pjesmom raspametila tolike muškarce.
Njena pjesma je otrovna i prevrće pamet svima, i na kraju ona odlučuje da se prepusti sudbini i bira teži životni put jer shvata da je čovjek samo za patnju rođen, kako joj otac kaže.
Njena pjesma je otrovna i prevrće pamet svima, i na kraju ona odlučuje da se prepusti sudbini i bira teži životni put jer shvata da je čovjek samo za patnju rođen, kako joj otac kaže.
July 8, 2021
"povest zgaženih srdaca i promašenih života"
idem, pijem, lutam po mejane, dert da zaboravim, s'n da me uvati. a s'n me ne vaća. zemlja me pije... noć me pije... mesečina me pije... ništa mi nije, zdrav sam, a - bolan! bolan od samoga sebe. bolan što sam živ.
idem, pijem, lutam po mejane, dert da zaboravim, s'n da me uvati. a s'n me ne vaća. zemlja me pije... noć me pije... mesečina me pije... ništa mi nije, zdrav sam, a - bolan! bolan od samoga sebe. bolan što sam živ.
December 5, 2017
Ništa posebno
December 28, 2022
1/5 stars
Read for school
Read for school
May 30, 2018
Jedna od lektira koja se cita u prvoj ili drugoj godini srednje skole sto je, po meni, cist idiotizam. Iako izgleda kao lako stivo u poredjenju sa "Ratom i mirom", "Faustom" i ostalim "tezim" lektirama koje se citaju u kasnijim godinama, to nije razlog dati je petnaestogodisnjacima i ocekivati da ce je razumeti. Vecina srednjoskolaca je u tom uzrastu previse nezrela i fali im zivotnog iskustva da bi shvatili zivotne price likova iz drame. Smatram da bi mi se knjiga duplo vise svidela i da bih je mnogo bolje razumela da sam je procitala, recimo, u tridesetoj.
June 24, 2018
— Стамено, мори Стамено,
Стамено, сито пролетња,
Стамено, зрно бисерно,
Јеси ли чула, разбрала:
Ситно камење број нема,
Дубока вода брод нема,
Високо дрво хлад нема,
Убава мома, мори, род нема.
Тома(за себе): Да, јест, зна се: лепота доба, род, старост нема
Стамено, сито пролетња,
Стамено, зрно бисерно,
Јеси ли чула, разбрала:
Ситно камење број нема,
Дубока вода брод нема,
Високо дрво хлад нема,
Убава мома, мори, род нема.
Тома(за себе): Да, јест, зна се: лепота доба, род, старост нема
November 26, 2023
divno, sta vise reci, cak se i jovanu skerlicu svideo taj cetvrti cin
January 7, 2024
Koštana - Borisav Stanković
...
Eto, vi svi pevate i igrate, a ja sama
Ja!? Ja!? ... I on to? A zar ja ne beh mlad?
Za koga ja tečem?
Crna! A zar kadgod beše bela, sreća kakva? Od kako si, takva si
Zar da mi na ovaj blagi dan, kada se i gora i voda veseli, moja kuća plače!
Zato, što me rasplakao moj sin - nesin
"Gosti... kuća... stoka", a moje?
Postelja mu prazna, put dalek i krvav
Ala miriše gora
Pesmu, kao što je tvoje lice, grlo, kose ruse
Eh, Koštan, bre! Živa rano, bre!
Daj da te ubijem! - Zašto?
- Zato... zato što te volim, a ne smem
Evo ja... ja ću tebi da dam
Zar sam ja bre bija za ženu? Ovo, ovo je bilo za mene
Pa zar mene da ubijev... Tiki, pa i da me ubiše! Zar je ovoj kakav život?
Ne ljutiš se, gazdo, više onako na mene?
Tatko ti dođe, zasrami se, more! A ona mrtva i čista
Zora! Dan već? Neću ja dan
Ženu? Nemam. Nikad je nisam ni imao. Imao sam majku. A majka za mladost nije
De! Toj da mi sviraš, "moju pesmu" da sviraš!
- Ama kakvu, tvoju pesmu, gazdo? Mi nikakvu tvoju pesmu ne znamo
Bolan od kako se rodija. - To sam ja!... Pa od t'j bol, jad - dert li je, prokletija li neka
Mesečina me pije... Ništa mi neje, zdrav sam, a - bolan! Bolan od samoga sebe
Tuj bolest ja bolujem. Eve ostare, a još se ne nažive
Za moju slatku mladost, što mi tako u ništa otide i brzo ostavi. Poj i vikaj gu. Moli gu, neka mi se samo još jedanput vrne
I dokle ćeš? Lipči i crkni, bre, jedanput
Mito, Mito! Čuj!... Ili ćeš ti, ili ja
Slatka moja majka, da mi je ona živa, zar bi dala, da ti ovaj s's mene
Eto toj! Rasplaka me! Slatka moja majka! Još od kad vu sveću nisam zapalija
I nauči je! Sad, eto, radi nje, svi ćemo da izginemo
U svet, da ti mirišem kose, gledam oči, slušam glas, pesmu
A ti? Kaži mi, da li si me bar kadgod volela, te da znam zašto ću da venem?
Nesam, bre, pijan! Nego - srce mi se iskubalo
I tamo zemlja i ovde zemlja
To je Koštana! Pisano! Suđenice ti dosudile
Ete, došli ti, da te vodiv, da se venčaš. I, će ideš, će se venčaš. Svirke će ti sviriv, pesne će da ti pojev. Svi će da ti se radujev. Mladoženja će te celiva a ti će plačeš! I prva noć plakanje, druga noć plakanje i cel vek plakanje
I od rabotu ruke će ti ispucev, lice će ti pocrni, oči će ti se isušiv... Će prosiš, pa će se raniš!... Srce će da ti se iskida
Toj je! Zar ja ne znam šta ide! Ide, Koštana, jesen, dom, kuća, brat moj, m'gla, i grobje... Toj ide. Tam ću i ja! I Koštan, k'd čuješ da sam umreja, sluzu da ne pustiš
Nemoj da plačeš. Sluza ne pomaga!
I, s'g Koštan, ostaj mi s's zdravje! Srećan ti put! Putuj! I ja ću da putujem! Doma ću, kući... I, živ iz njuma nećem da iziđem. Mrtvog će me iznesev
Tvoja će noć da s'mne, a moja ne
Da te darujem, da ti dam... Da ti dam bele pare za crni dan. A crni dani ti dođoše!
Svirite, bre
...
+ dodatak
...
Jovča - Borisav Stanković
...
I kada znaš, bar ćuti
Dok ga nisam oženio tobom, ja nisam znao kakav je
Šta je on imao tamo da se meša?
Ćut!
To mi je, dedo, sve. To, moja Vaska, to je sve što imam, što sam imao, i što ću imati. To je sve moje, i ništa više
"Nema", jer ga ti nećeš
Dedo! Znaš: čovek, ceo vek žedan, traži nešto. Ne nađe to. Pa... digne ruke, pregori. Ali, žedan, bar hlad da nađe! Ni to nema. Sam on uzme, posadi drvce, čuva, pazi da ono poraste, to bar tu, ako ne žeđ da ugasu a ono hlad da nađe... E sad, biva li da to drvce odsečem, dam, vežem ga za sučku? Biva li? Kaži de!
Ali, ne mogu više. Ubiću je, ubiću je, bogami, duše mi! Ubiću je, pošto živu ne smem da je imam
Svirajte bre, silno. I ona da se probudi
S nama samo tiha svirka
Jest, ubiću te, ubiću. Govori, kaži da si lagala, da nije istina. Kaži, pa da te ubijem
Ne boj se, prijatelju! Ozdraviće ona. Ne odričem se ja. I bolesnu, ja ću da je uzmem
Oh, crna kućo moja
Sve po planinama i poljima sa konjom. Dobro i taj konj ne padne već jednom
Ne može se ovako više, ne može
Zaludu ti što si tolike zemlje video, gradišta proputovao, i na Bakarnom Gumnu bio, tri puta tamo zanoćio - ono što ti je srce tražilo, nikad nisi imao, nikad
Ali, kad ono poraslo, zalistalo, zažednelo - ti mu ne dade
Vaske more, evo otac ti, deda Jovča
Drvce moje... sve moje... ne davam
...
+ dodatak
...
Borisav Stanković - Božji ljudi, pripovetke
...
Bato, srca nemam
...
Ona me zove
...
Gegajući, ne gledajući u nikoga, ide, vuče se tako po čaršiji skupljajući oko sebe ispušene cigare, i čekajući da čuje da li je ko umro
...
Vesnik proleća
Pevajući uplašeno tu svoju
...
Imamo si, imamo... ali još iskam da imam
...
I ne boj se, još nećeš ti
...
Izedoše me, braćo, izedoše me
...
Stići ćeš, stići ćeš, još je rano
Nije moje
...
Ne boj mi se, ne boj. Evo, ja, ja idem
Žiža, žiža
...
A noću ja i ne spavam
Još nisam raskovnik našla
...
Otuda, otuda, batke...
...
Bekče, miran. Miran da si, Bekče!
Čudili bi se drugi ispunjeni strahom od tog njegovog pevanja i lutanja po pustim poljima za mesečinom
...
I sad, kažu, da je putanja koja vodi od porte do crkve od toga njegovog kamenja načinjena
...
Etee
A to njegovo otegnuto, duboko "etee" prolaznicima, valjda što je slep, činilo se da dolazi sa onoga sveta
...
Ne bre, deca, ne bre, sinovi, ne tako! I za vas i za nas nije to dobro
...
'Odi čedo! 'Odi ovamo!
...
Kad bi hteo čovek da ih traži, tu bi ih, na groblju, našao
...
Za njinu dušicu, za njinu dušicu, uzmite
...
Eto, vi svi pevate i igrate, a ja sama
Ja!? Ja!? ... I on to? A zar ja ne beh mlad?
Za koga ja tečem?
Crna! A zar kadgod beše bela, sreća kakva? Od kako si, takva si
Zar da mi na ovaj blagi dan, kada se i gora i voda veseli, moja kuća plače!
Zato, što me rasplakao moj sin - nesin
"Gosti... kuća... stoka", a moje?
Postelja mu prazna, put dalek i krvav
Ala miriše gora
Pesmu, kao što je tvoje lice, grlo, kose ruse
Eh, Koštan, bre! Živa rano, bre!
Daj da te ubijem! - Zašto?
- Zato... zato što te volim, a ne smem
Evo ja... ja ću tebi da dam
Zar sam ja bre bija za ženu? Ovo, ovo je bilo za mene
Pa zar mene da ubijev... Tiki, pa i da me ubiše! Zar je ovoj kakav život?
Ne ljutiš se, gazdo, više onako na mene?
Tatko ti dođe, zasrami se, more! A ona mrtva i čista
Zora! Dan već? Neću ja dan
Ženu? Nemam. Nikad je nisam ni imao. Imao sam majku. A majka za mladost nije
De! Toj da mi sviraš, "moju pesmu" da sviraš!
- Ama kakvu, tvoju pesmu, gazdo? Mi nikakvu tvoju pesmu ne znamo
Bolan od kako se rodija. - To sam ja!... Pa od t'j bol, jad - dert li je, prokletija li neka
Mesečina me pije... Ništa mi neje, zdrav sam, a - bolan! Bolan od samoga sebe
Tuj bolest ja bolujem. Eve ostare, a još se ne nažive
Za moju slatku mladost, što mi tako u ništa otide i brzo ostavi. Poj i vikaj gu. Moli gu, neka mi se samo još jedanput vrne
I dokle ćeš? Lipči i crkni, bre, jedanput
Mito, Mito! Čuj!... Ili ćeš ti, ili ja
Slatka moja majka, da mi je ona živa, zar bi dala, da ti ovaj s's mene
Eto toj! Rasplaka me! Slatka moja majka! Još od kad vu sveću nisam zapalija
I nauči je! Sad, eto, radi nje, svi ćemo da izginemo
U svet, da ti mirišem kose, gledam oči, slušam glas, pesmu
A ti? Kaži mi, da li si me bar kadgod volela, te da znam zašto ću da venem?
Nesam, bre, pijan! Nego - srce mi se iskubalo
I tamo zemlja i ovde zemlja
To je Koštana! Pisano! Suđenice ti dosudile
Ete, došli ti, da te vodiv, da se venčaš. I, će ideš, će se venčaš. Svirke će ti sviriv, pesne će da ti pojev. Svi će da ti se radujev. Mladoženja će te celiva a ti će plačeš! I prva noć plakanje, druga noć plakanje i cel vek plakanje
I od rabotu ruke će ti ispucev, lice će ti pocrni, oči će ti se isušiv... Će prosiš, pa će se raniš!... Srce će da ti se iskida
Toj je! Zar ja ne znam šta ide! Ide, Koštana, jesen, dom, kuća, brat moj, m'gla, i grobje... Toj ide. Tam ću i ja! I Koštan, k'd čuješ da sam umreja, sluzu da ne pustiš
Nemoj da plačeš. Sluza ne pomaga!
I, s'g Koštan, ostaj mi s's zdravje! Srećan ti put! Putuj! I ja ću da putujem! Doma ću, kući... I, živ iz njuma nećem da iziđem. Mrtvog će me iznesev
Tvoja će noć da s'mne, a moja ne
Da te darujem, da ti dam... Da ti dam bele pare za crni dan. A crni dani ti dođoše!
Svirite, bre
...
+ dodatak
...
Jovča - Borisav Stanković
...
I kada znaš, bar ćuti
Dok ga nisam oženio tobom, ja nisam znao kakav je
Šta je on imao tamo da se meša?
Ćut!
To mi je, dedo, sve. To, moja Vaska, to je sve što imam, što sam imao, i što ću imati. To je sve moje, i ništa više
"Nema", jer ga ti nećeš
Dedo! Znaš: čovek, ceo vek žedan, traži nešto. Ne nađe to. Pa... digne ruke, pregori. Ali, žedan, bar hlad da nađe! Ni to nema. Sam on uzme, posadi drvce, čuva, pazi da ono poraste, to bar tu, ako ne žeđ da ugasu a ono hlad da nađe... E sad, biva li da to drvce odsečem, dam, vežem ga za sučku? Biva li? Kaži de!
Ali, ne mogu više. Ubiću je, ubiću je, bogami, duše mi! Ubiću je, pošto živu ne smem da je imam
Svirajte bre, silno. I ona da se probudi
S nama samo tiha svirka
Jest, ubiću te, ubiću. Govori, kaži da si lagala, da nije istina. Kaži, pa da te ubijem
Ne boj se, prijatelju! Ozdraviće ona. Ne odričem se ja. I bolesnu, ja ću da je uzmem
Oh, crna kućo moja
Sve po planinama i poljima sa konjom. Dobro i taj konj ne padne već jednom
Ne može se ovako više, ne može
Zaludu ti što si tolike zemlje video, gradišta proputovao, i na Bakarnom Gumnu bio, tri puta tamo zanoćio - ono što ti je srce tražilo, nikad nisi imao, nikad
Ali, kad ono poraslo, zalistalo, zažednelo - ti mu ne dade
Vaske more, evo otac ti, deda Jovča
Drvce moje... sve moje... ne davam
...
+ dodatak
...
Borisav Stanković - Božji ljudi, pripovetke
...
Bato, srca nemam
...
Ona me zove
...
Gegajući, ne gledajući u nikoga, ide, vuče se tako po čaršiji skupljajući oko sebe ispušene cigare, i čekajući da čuje da li je ko umro
...
Vesnik proleća
Pevajući uplašeno tu svoju
...
Imamo si, imamo... ali još iskam da imam
...
I ne boj se, još nećeš ti
...
Izedoše me, braćo, izedoše me
...
Stići ćeš, stići ćeš, još je rano
Nije moje
...
Ne boj mi se, ne boj. Evo, ja, ja idem
Žiža, žiža
...
A noću ja i ne spavam
Još nisam raskovnik našla
...
Otuda, otuda, batke...
...
Bekče, miran. Miran da si, Bekče!
Čudili bi se drugi ispunjeni strahom od tog njegovog pevanja i lutanja po pustim poljima za mesečinom
...
I sad, kažu, da je putanja koja vodi od porte do crkve od toga njegovog kamenja načinjena
...
Etee
A to njegovo otegnuto, duboko "etee" prolaznicima, valjda što je slep, činilo se da dolazi sa onoga sveta
...
Ne bre, deca, ne bre, sinovi, ne tako! I za vas i za nas nije to dobro
...
'Odi čedo! 'Odi ovamo!
...
Kad bi hteo čovek da ih traži, tu bi ih, na groblju, našao
...
Za njinu dušicu, za njinu dušicu, uzmite
December 7, 2022
Топ 3 творевине српске књижевности
November 14, 2019
Pročitala sam je za nekih 1,5h . Bila mi je poprilično zanimljiva , pogotovo radnja , samo to Vranje . A svi znamo da u Vranje nema laganje . Likovi su mi bili odlični , kraj savršen ! Imala sam osećaj kao da se sve to dešava pred mojim očima . Pesme koje je Koštana pevala nisam čitala- preskakala sam te delove ( nadam se da nisu bitni ) . Nekako ta nesrećna ljubav u priči me je dovela do suza :/ . Pročitala sam čak i silne književne kritike - bilo mi je dosadno na času . Posle pročitanih ,, U noći" i ,,Koštane" imam neki osećaj da će Stanković da mi postane omiljeni domaći autor .
December 20, 2022
Read for school.
August 13, 2013
I don't like plays in general, but this is a great way to show the not so seldom emotional twist of (some of) the peoples from the Balkans. Messed up, longing for better, and accepting nothing.
November 22, 2017
Nikad se nisam više ismejala na nešto što nema smisla.
2 zvezde samo jer je kratka drama pa se brzo završila ova besmislica
2 zvezde samo jer je kratka drama pa se brzo završila ova besmislica
January 12, 2020
Knjigu bih preporučio ljudima u dobu od 22 pa nadalje odnosno onima koji tek treba da se ožene/udaju i da odaberu čime će da se bave u životu, kao jedan veliki podsetnik na posledice "lošeg" izbora.
February 12, 2018
A pjesma je moja golema: Kako majka sina imala, čuvala, hranila. Dan i noć samo njega gledala. Što na sina duša zaiskala, sve majka davala, a sin-bolan. Porasnaja sin. Došla snaga,mladost.. Došle bašče , cvjeće, mjesečina. -Zamirisale djevojke! Sin poletio. Sve što iskaja, sve imaja. Hatovi, puške, sablje žene.. koju djevojku nije pogledaja, samo njejne kose neje zamrsija i usta celivaja. Nijedna mu ne odreče, nijedna ga ne prevari, a on sve ga celivaja,sve varaja i -bolan, bolan bija.
Koštana -ciganka, pjevačica za kojom su muškarci ludili.
Koštana -ciganka, pjevačica za kojom su muškarci ludili.
December 11, 2025
čista jugo-melanholija.
Osetio sam tugu.
Svi plaču, svi pate, svi nešto žele, ali nikad to ne izgovore.
To je svet koji guši radost, ljudi koji sami sebi zadaju bol, život koji se gasi pre nego što počne.
• A ti ce places! I prva noć plakanje, druga noć
plakanje i cel vek plakanje…
• Stegni srce i trpi! Bidni covek; a covek je samo za zal i za muku zdaden!
•Srecan ti put! Putu! I ja cu da putujem! Doma cu, kuci… I, ziv iz kuce ne smem da izidem. Mrtvoga ce me iznesu…
Svet koji jede i mladost i pesmu i slobodu.
Heidelberg 11.12.2025
Osetio sam tugu.
Svi plaču, svi pate, svi nešto žele, ali nikad to ne izgovore.
To je svet koji guši radost, ljudi koji sami sebi zadaju bol, život koji se gasi pre nego što počne.
• A ti ce places! I prva noć plakanje, druga noć
plakanje i cel vek plakanje…
• Stegni srce i trpi! Bidni covek; a covek je samo za zal i za muku zdaden!
•Srecan ti put! Putu! I ja cu da putujem! Doma cu, kuci… I, ziv iz kuce ne smem da izidem. Mrtvoga ce me iznesu…
Svet koji jede i mladost i pesmu i slobodu.
Heidelberg 11.12.2025
December 6, 2024
neverica
January 9, 2024
MITKA (zavaljuje se, gorko): Toj je! Zar ja ne znajem šta ide! Ide, Koštana, jesen, dom, kuća, brat moj, m’gla, i grobje... Toj ide. Tam ću i ja! I, Koštan, k’d čuješ da sam umreja, sluzu da ne pustiš. Niko da me ne žali! Zašto, ja, sam samoga sebe, za život moj, živoga ožalija i oplakaja.
January 15, 2021
A book about a gypsy singer who had an infectious song that would confuse the minds of men and others around her. She is a fiery and free youthful soul who teaches us how much joy and uniqueness there is in life outside the home and wealth.
Also in the book there is a deep inner pain of transient youth and happiness, a mental pain is shown.
Also in the book there is a deep inner pain of transient youth and happiness, a mental pain is shown.
February 25, 2025
Zašto se ovakva dela čitaju u srednjim školama?
Ljudi u dvadesetim se ne mogu poistovetiti s ovakvim delima, a kamoli srednjoškolci.
Čitaću ovo opet za desetak godina kad udjem u tridesetu, verujem da je problem do mene
Ljudi u dvadesetim se ne mogu poistovetiti s ovakvim delima, a kamoli srednjoškolci.
Čitaću ovo opet za desetak godina kad udjem u tridesetu, verujem da je problem do mene
August 6, 2021
I just can't with the misogyny and xenophobia :/
December 5, 2022
Boze sačuvaj ubila sam se sa ovim
November 13, 2021
Ova Stankovićeva drama mislim da zaslužuje 5 zvezdica, jer mi se definitivno mnogo više dopala u poređenju sa Nečistom krvi. Toliko je sve izdramatizovano, prenaglašeno, ali u najboljem smislu, jer sam se na trenutke tako smejala! E sad omiljeni lik mi je Stojan.. Hear me out, jeste se pojavio u 5 scena najviše, ALI NJEMU SE SAMO SVIĐLA KOŠTANA. Jadničak se tako zaljubio i kako joj je izjavio ljubav DVA PUTA, a ona njega uopšte nije volela.. Da jeste ljubomoran i posesivan.. šta ima veze?😅 Na neke njegove replike sam naglas rekla "Isto Stojane", stvarno smešan dečko. Sve svađe i kuškanje mi je bilo jako zabavno i ulepšalo mi veče. A što se tiče Koštane, pa žao mi ju je, ona je samo devojka koja ne zna šta je ljubav, svojim glasom je očarala sve muškarce u Vranju, ali time što samo za pesmu zna zbog toga je i kažnjena udajom za nekoga koga nit zna, nit ga voli. : (
This entire review has been hidden because of spoilers.
September 2, 2022
Kao i ,,Nečista krv" Bore Stankovića dok sam čitala, osećala sam neku da kažem povezanost sa samim stilom pisanja. Možda zato što sam i sama iz okoline Vranja i zaista mi je drago dok čitam neke reči koje upotrebljavam svakodnevno. Sami dogadjaji i ista sudbina devojaka iz Vranja, Koštane i Sofke, naterala su me da razmišljam o starijim vremenima i njihovim tradicijama. U glavi se odvija scena današnjih ulica Vranja koje se polako menjaju u starovremenske ulice, pune kočija, devojaka obučenih u narodnu srpsku nošnju... ,,Koštana" je malo kraća drama za razliku od ,,Nečiste krvi" ali nose skoro istu poruku.
December 3, 2022
Kostana se malo, da izvinite, preserava. U to doba nisu postojala muško-ženska prijateljstva. Ona mu peva besplatno i posle kao
e bolje mi je da idem u neko selo i da jedva imam kuću / nego da me tvoji roditelji kriju
a ovaj Mitke, ponovo se izvinjavam, serator, kome je sve potaman, a dobar dom mu nije dovoljan
i treba da crkne
e bolje mi je da idem u neko selo i da jedva imam kuću / nego da me tvoji roditelji kriju
a ovaj Mitke, ponovo se izvinjavam, serator, kome je sve potaman, a dobar dom mu nije dovoljan
i treba da crkne
This entire review has been hidden because of spoilers.
January 28, 2021
Man... 💔
“I prva noc plakanje, druga noc plakanje i cel vek plakanje...”
“...Ce prosis, pa ces se ranis!... Srce ce da ti se iskida...”
“Ide, Kostan, jesen, dom, kuca, brat moj, m’gla, i grobje... Toj ide. Tam cu i ja!”
“I prva noc plakanje, druga noc plakanje i cel vek plakanje...”
“...Ce prosis, pa ces se ranis!... Srce ce da ti se iskida...”
“Ide, Kostan, jesen, dom, kuca, brat moj, m’gla, i grobje... Toj ide. Tam cu i ja!”
Displaying 1 - 30 of 65 reviews