What do you think?
Rate this book
Čizmaši
Ninova nagrada. „Uzbudljiva i potresna priča o tragici jedne sudbine i, posredno, propasti jedne države u burnom istorijskom vremenu između dva svetska rata. Čitalac sve vreme prati junakova zagrcnuta, slikovita i uzbudljiva kazivanja, na jednoj, i posredstvom različitih dokumenata brojne aktivnosti na podrivanju i slabljenju Kraljevine Jugoslavije, na drugoj strani, pa tako na pozadini realnog istorijskog vremena, u kojem se najavljuje globalna ratna katastrofa, roman razotkriva krizu jedne karijere i tragični sunovrat jednog života.“ Mileta Aćimović Ivkov „Dokumenti su u ovom romanu vešto i razložno pomešani s narativnim štivom. Čitajući ih, uviđamo kopču s danjašnjim vremenom, vidimo koliko se sudbina srpskog naroda neprestano ponavlja.“ Srba Ignjatović „Pisac bira i profiliše svoje junake tako da u njima postoji visoko razvijena svest o vrednostima, umeće razlikovanja dobra od zla, plemenitosti od podlosti. Kada su te vrednosti dovedene u pitanje, u onim graničnim situacijama kada se gubi život, oni su spremni da izgube sve ali ne i da od njih odustanu. Ta sposobnost da se u odsudnim trenucima zastupaju vrednosti, uz razvijenu svest o njima, čini osnovu pripovedačke umetnosti Dragoslava Mihailovića i obrazuje tragičko viđenje, tragičko osećanje sveta kod ovog pisca.“ Ljubiša Jeremić
364 pages, Hardcover
First published January 1, 1983
8 people are currently reading
207 people want to read
About the author
Dragoslav Mihailović
39 books60 followersDragoslav Mihailović (Serbian Cyrillic: Драгослав Михаиловић) was a Serbian writer. He graduated in Yugoslav literature from the University of Belgrade in 1957 and was a member of the Serbian Academy of Sciences and Arts since 1981. In 1950 he was arrested and imprisoned during two years, most notably at Goli Otok.
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 17 of 17 reviews
January 3, 2017
Ovo je knjiga koja mi je u paramparčad rasturila sistem knjiga koje sam stavio na police ili ubacio u čitač, nije da nekog smislenog sistema uopšte ima, ali i takvog ga je uzela i oduvala. Prvo zato što je tako konstantno i dinamično bujala i svo vreme me držala u izvesnosti da će nešto u nekom trenutku zlokobno da pukne u njoj, ali u neizvesnosti gde će se i kada to desiti. A onda me toliko uljuljkala u priču, da sam zaboravio da eksplozija može da bude tako emotivna, tako lična i tako oslobođena velikih završnica. Podsetila me je na Istvudov film o bokserki, koji mi je uradio isto to, identično, zato sam ga oduvek toliko voleo, zato što me uljuljkao i na kraju nokautirao.
https://bezimenaknjizevnazadruga.word...
https://bezimenaknjizevnazadruga.word...
November 8, 2025
"Bolje je i kurjak biti negoli čovek, veruj mi. Nema ti od čoveka ništa grđe na svetu.Grđi od čoveka je, opet, jedino čovek."
April 18, 2018
Na prvi pogled prosta i obična, ispričana iz prvog lica u narodskom dijalektu, sa gramatičkim greškama - ali sjajna u razvoju glavnog lika Žike Kurjaka i njegovog komandanda jedinice, oficira starog kova Čiče Miljkovića.
Roman u kom su svakodnevne anekdote vojnika stare jugoslovenske vojske (period Senki nad Balkanom) ispresecane istorijskim dokumentima iz tog perioda, i koje mu daju dodatnu ozbiljnost i istorijsku bitnost. Iz njih ne samo da je jasno da je tadašnja Jugoslavija osuđena na propast, već da ništa bolje neće proći ni ona posle nje. Često vrlo duhovita i zabavna, ali podjednako dobro baca i u loše raspoloženje.
Često duhoviti, ali podjednako dobro odradivši i tragični deo, Čizmaši su generalno odlično štivo. Međutim, ipak treba dodatno pohvaliti dva segmenta. Prvi je na početku knjige, u kom Čiča daje savete i podučava buduće oficire o vojsci, vojni i životu. A drugi je naravno vrhunac romana - karnevalski opis Kurjakovog upada u kafanu na magarcu. Smejem se, a plakao bih, što bi rekli.
Roman u kom su svakodnevne anekdote vojnika stare jugoslovenske vojske (period Senki nad Balkanom) ispresecane istorijskim dokumentima iz tog perioda, i koje mu daju dodatnu ozbiljnost i istorijsku bitnost. Iz njih ne samo da je jasno da je tadašnja Jugoslavija osuđena na propast, već da ništa bolje neće proći ni ona posle nje. Često vrlo duhovita i zabavna, ali podjednako dobro baca i u loše raspoloženje.
Često duhoviti, ali podjednako dobro odradivši i tragični deo, Čizmaši su generalno odlično štivo. Međutim, ipak treba dodatno pohvaliti dva segmenta. Prvi je na početku knjige, u kom Čiča daje savete i podučava buduće oficire o vojsci, vojni i životu. A drugi je naravno vrhunac romana - karnevalski opis Kurjakovog upada u kafanu na magarcu. Smejem se, a plakao bih, što bi rekli.
December 26, 2022
Зашто сам ја мислила да ће ово бити једна весела прича о догодовштинама у војсци? 😭 Мислим, већина ствари је пресмешна и силно сам се забавила дружећи се са Жиком, али мислила сам да ће на крају његова судбина добити бар мало сјаја. Свесна сам да се иза ове безазлене приче крије много политичких и друштвених подтема и некако ми је драго да сам наишла на роман у којем су смех, младост и те теже теме тако лепо упаковане. Нека животна поука може да се извуче и кроз неку блажу варијанту, а не само кроз неке депресивне и китњасте стилове којим већина уметника барата. Жика је, па чак и упркос својој необузданој нарави, и даље глас народа, глас потлачених и глас оних којима не дају слободно да мисле и раде. Човек који није могао да се снађе у држави која се мењала и с њеним људима који више нису личили на људска бића.
September 3, 2018
Kao i uvek Dragoslav Mihajlović pokazuje se kao odličan pisac, za mene jedan od najboljih sa naših prostora (jer obožavam pisce koji su u stanju da tako odlično stvaraju dela na dijalektu). Jedino što mi se nije dopalo jeste ratna tematika, ali to je filozofija koju ovom prilikom ne bih ovde razvijala dalje. U svakom slučaju veliko bravo i veliko hvala... Svakome ko poželi da čita dela domaćih savremenih autora, na prvom mestu bih preporučila Mihajlovića, nećete se pokajati.
September 19, 2021
''Čizmaši'' je roman za koji ste sigurno čuli, nevezano da li pratite književnost ili ne. Napisan je početkom osamdesetih godina, i to tačno nakon njegovog, po mom skromnom mišljenju, remek-dela ''Petrijin venac'', i tačno se vide neke sličnosti. Osim u tonu i u pripovedanju koje je vrlo slično kao ono koje je koristio da da život seljanki Petriji, Mihailović i ovu priču smešta u fiktivno selo Okno blizu Ćuprije, grada odakle je i on sam. Glavni junak mu je ovog puta Žika Kurjak, mladić koji je u periodu između dva svetska rata primljen u vojsku i postao podnarednik. ''Čizmaši'', ipak, ne prate samo njegov život, već i život vojske i države koje više nema.
Mihailović je presjajan u pripovedanju. Jezik koji koristi je toliko realan, da imamo utisak da Žika Kurjak sedi ispred nas i lično nam priča svoju priču. Upoznaje nas sa neverovatnim likovima među kojima su i pukovnik Čiča Miljković (jedan od boljih likova koje je Mihailović stvorio), Dara Prdara, ili Sofija, Žikin ljubavni interes iz romana koja će toliko zainteresovati Žiku da će od treme sa susretom izgubiti erekciju. Presjajni likovi, nezaboravne scene.
Kao teme za ovaj roman Mihailović bira sudbinu vojnika u periodu između dva svetska rata, autoritet koji smo kao narod imali ali ga više ne poštujemo, sudbinu jednog individualca koji je odlučio da služi državi u turbulentnom periodu. Ruku na srce, politička pozadina ovog romana nije nešto što mene lično zanima, te je bilo par momenata da sam odlutao, ali sve u svemu, nemoguće je ne voleti Mihailovića.
Iz tog razloga vam od srca preporučujem ovaj roman, ali nikako nemojte zaobići ni ''Petrijin venac'' ni ''Kad su cvetale tikve''. Ma, koji god od ova tri da uzmete u ruke, nećete zažaliti.
Mihailović je presjajan u pripovedanju. Jezik koji koristi je toliko realan, da imamo utisak da Žika Kurjak sedi ispred nas i lično nam priča svoju priču. Upoznaje nas sa neverovatnim likovima među kojima su i pukovnik Čiča Miljković (jedan od boljih likova koje je Mihailović stvorio), Dara Prdara, ili Sofija, Žikin ljubavni interes iz romana koja će toliko zainteresovati Žiku da će od treme sa susretom izgubiti erekciju. Presjajni likovi, nezaboravne scene.
Kao teme za ovaj roman Mihailović bira sudbinu vojnika u periodu između dva svetska rata, autoritet koji smo kao narod imali ali ga više ne poštujemo, sudbinu jednog individualca koji je odlučio da služi državi u turbulentnom periodu. Ruku na srce, politička pozadina ovog romana nije nešto što mene lično zanima, te je bilo par momenata da sam odlutao, ali sve u svemu, nemoguće je ne voleti Mihailovića.
Iz tog razloga vam od srca preporučujem ovaj roman, ali nikako nemojte zaobići ni ''Petrijin venac'' ni ''Kad su cvetale tikve''. Ma, koji god od ova tri da uzmete u ruke, nećete zažaliti.
November 23, 2018
Сјајна прича о стању војске у периоду између два светска рата, односно, сјајна животна прича поднаредника Живојина М. Станимировића припадник те исте војске.
Борба "малог" човека са оним што јесте и оним што би други воли да буде, испричана једноставним језиком, натерала ме је да након склапања корица дубоко размислим о свему што сам прочитао.
Ово је књига коју сам јако брзо прочитао, али за коју верујем да је никада нећу заборавити.
Борба "малог" човека са оним што јесте и оним што би други воли да буде, испричана једноставним језиком, натерала ме је да након склапања корица дубоко размислим о свему што сам прочитао.
Ово је књига коју сам јако брзо прочитао, али за коју верујем да је никада нећу заборавити.
March 18, 2021
Još od kako sam pročitao ''Kako su cvetale tikve'' želeo sam da pročitam i ostala njegova dela, i sad su došli i Čizmaši na red. I drago mi je da jesu. Žika kao anti-heroj priče, Čiča kao mitološko, a opet živo biće. Nekako mi se brzo završila knjiga...
June 12, 2021
Čizmaši, Dragoslav Mihailović
U svojim pesimističkim razmišljanjima, Kafka je jednom zapisao: „u borbi između sveta i čoveka, kladi se na svet“. Međutim, takva malodušnost ne dolazi u obzir kod Mihailovićevog junaka, njegove vrednosti blistaju nam u oči i čvrsto se suprotstavljaju svetu koji se ustremio protiv njih, zarekavši se da će njihovu sudbinu učiniti gorkom, nepotrebnom i uzaludnom.
Žika Kurjak, glavni protagonista romana, žilav, veseo, srdačan, ispravan i neuklopljiv u svet koji na sve strane želi da mu potkreše krila. On na to ne pristaje, on se grčevito bori. Njegova harizmatičnost sija sa stranica romana, njegov način odnošenja prema životu bodri i naš duh, dovodi nas do smeha i pokatkad do suza. Iako mu je sudbina duboko tragična, nemamo osećaj da je Žika poražen, nemamo osećaj da je njegov duh, da je njegova duša, koju nikada nije dozvolio da mu uzmu, uzeta od njega, odstranjena iz njegovog poseda. Žika se pred nama transformiše u pravog heroja moralnog postupanja, u junaka koji vraća veru u ono što nas i čini ljudima, a što tako često, što zbog straha, što zbog brige za egzistenciju, previđamo i guramo u stranu, ne misleći da će nam to jednog dana itekako doći na naplatu. Koja je cena povlađivanja i dodvoravanja ovom svetu nauštrb svoje duše, vrednosti i ideala u koje verujemo? Za sve velike ljude – prevelika. Pa i za našeg Žiku. U životu kojeg je proveo gonjen od vlasti i trpan u samice po zatvorima, jer se njegov karakter previše isticao, jer je bio nepotkupljiv, jer je bio Čičin đak, Čičin vojnik, ljudina sa obrazom i karakterom, koleričnog i sangviničnog temperamenta, voljen od žena – on nije dozvolio da mu njegova duša nastrada. I nije pitao za muke i napor kroz koji će morati da prođe da bi na kraju svog tragičnog života mogao reći da mu dušu njegovu nisu dotakli, nisu je uprljali, nisu je ubili. Jasan moralni kompas svetli nam sa stranica, iz njegovih reči, njegovog humorističnog, žilavog načina izražavanja, i osvetljava nam i naš sopstveni život.
Ovo je priča koja osvaja srce, greje dušu i vrišti nam da prave vrednosti nemaju cenu, da biti čovek, ili možda, kurjak, nema cenu, da je ono neprolazno u nama, ono naše najvrednije, naša duša, neuništiva, neprikosnovena, najjača stvar koja sigurno pobeđuje. Ali da bismo je izabrali, moramo izabrati pravi put, moramo izabrati prave vrednosti. Uzan je pravi put, i Žika nije potpuno kročio njime, imao je porok, alkohol i kurve, ali i takav, realno i opipljivo predstavljen, može da bude heroj, običan čovek kakav je, pravi heroj koji je uradio mnogo više od većine drugih ljudi – sačuvao svoju dušu, sačuvao sebe, sačuvao ono što će, kada za to dođe vreme, moći pred Boga da iznese.
Takvo, skoro nagonsko, uvreženo umeće razlikovanja dobra od zla čini Mihailovićevog junaka bezvremenim, neuništivim, sjajnom zvezdom koja sija na podneblju naše divne književnosti, govori nam da prave vrednosti ne mogu nikada umreti i da se jedino za njih vredi boriti. Žika će u svim odsudnim trenucima svog života zastupati svoje neprolazne vrednosti, jačina njegove svesti po pitanju toga zabljesnuće u našem duhu, a takva orjentacija osuđena je na tragičnost u ovom svetu, stoga i pripovedačka umetnost Dragoslava Mihailovića odiše tragičkom vizurom, viđenjem, tragičnim osećanjem sveta, ali u srcu kojeg ipak sija najsjajnija zvezda.
Jer šta čoveku vredi ako ceo svet zadobije, a duši svojoj naudi?
Čitajte Čizmaše, čitajte Dragoslava. Ovo je pravi biser našeg podneblja. Ovo srce, ova snaga, ovaj sjaj – ima ga samo prokleta slovenska duša. Ova potresenost do srži bića, ove suze koje od šokiranosti ne mogu da izbiju, jer ne mogu da izreknu grandioznost onoga što je u kostima doživljeno.
U svojim pesimističkim razmišljanjima, Kafka je jednom zapisao: „u borbi između sveta i čoveka, kladi se na svet“. Međutim, takva malodušnost ne dolazi u obzir kod Mihailovićevog junaka, njegove vrednosti blistaju nam u oči i čvrsto se suprotstavljaju svetu koji se ustremio protiv njih, zarekavši se da će njihovu sudbinu učiniti gorkom, nepotrebnom i uzaludnom.
Žika Kurjak, glavni protagonista romana, žilav, veseo, srdačan, ispravan i neuklopljiv u svet koji na sve strane želi da mu potkreše krila. On na to ne pristaje, on se grčevito bori. Njegova harizmatičnost sija sa stranica romana, njegov način odnošenja prema životu bodri i naš duh, dovodi nas do smeha i pokatkad do suza. Iako mu je sudbina duboko tragična, nemamo osećaj da je Žika poražen, nemamo osećaj da je njegov duh, da je njegova duša, koju nikada nije dozvolio da mu uzmu, uzeta od njega, odstranjena iz njegovog poseda. Žika se pred nama transformiše u pravog heroja moralnog postupanja, u junaka koji vraća veru u ono što nas i čini ljudima, a što tako često, što zbog straha, što zbog brige za egzistenciju, previđamo i guramo u stranu, ne misleći da će nam to jednog dana itekako doći na naplatu. Koja je cena povlađivanja i dodvoravanja ovom svetu nauštrb svoje duše, vrednosti i ideala u koje verujemo? Za sve velike ljude – prevelika. Pa i za našeg Žiku. U životu kojeg je proveo gonjen od vlasti i trpan u samice po zatvorima, jer se njegov karakter previše isticao, jer je bio nepotkupljiv, jer je bio Čičin đak, Čičin vojnik, ljudina sa obrazom i karakterom, koleričnog i sangviničnog temperamenta, voljen od žena – on nije dozvolio da mu njegova duša nastrada. I nije pitao za muke i napor kroz koji će morati da prođe da bi na kraju svog tragičnog života mogao reći da mu dušu njegovu nisu dotakli, nisu je uprljali, nisu je ubili. Jasan moralni kompas svetli nam sa stranica, iz njegovih reči, njegovog humorističnog, žilavog načina izražavanja, i osvetljava nam i naš sopstveni život.
Ovo je priča koja osvaja srce, greje dušu i vrišti nam da prave vrednosti nemaju cenu, da biti čovek, ili možda, kurjak, nema cenu, da je ono neprolazno u nama, ono naše najvrednije, naša duša, neuništiva, neprikosnovena, najjača stvar koja sigurno pobeđuje. Ali da bismo je izabrali, moramo izabrati pravi put, moramo izabrati prave vrednosti. Uzan je pravi put, i Žika nije potpuno kročio njime, imao je porok, alkohol i kurve, ali i takav, realno i opipljivo predstavljen, može da bude heroj, običan čovek kakav je, pravi heroj koji je uradio mnogo više od većine drugih ljudi – sačuvao svoju dušu, sačuvao sebe, sačuvao ono što će, kada za to dođe vreme, moći pred Boga da iznese.
Takvo, skoro nagonsko, uvreženo umeće razlikovanja dobra od zla čini Mihailovićevog junaka bezvremenim, neuništivim, sjajnom zvezdom koja sija na podneblju naše divne književnosti, govori nam da prave vrednosti ne mogu nikada umreti i da se jedino za njih vredi boriti. Žika će u svim odsudnim trenucima svog života zastupati svoje neprolazne vrednosti, jačina njegove svesti po pitanju toga zabljesnuće u našem duhu, a takva orjentacija osuđena je na tragičnost u ovom svetu, stoga i pripovedačka umetnost Dragoslava Mihailovića odiše tragičkom vizurom, viđenjem, tragičnim osećanjem sveta, ali u srcu kojeg ipak sija najsjajnija zvezda.
Jer šta čoveku vredi ako ceo svet zadobije, a duši svojoj naudi?
Čitajte Čizmaše, čitajte Dragoslava. Ovo je pravi biser našeg podneblja. Ovo srce, ova snaga, ovaj sjaj – ima ga samo prokleta slovenska duša. Ova potresenost do srži bića, ove suze koje od šokiranosti ne mogu da izbiju, jer ne mogu da izreknu grandioznost onoga što je u kostima doživljeno.
March 11, 2024
Postoje pisci koji te obgrle svojom krasnorečivošću, koji te zaviju u lepe opise i pokušaju, makar na kratko, da ti dočaraju ovaj svet i ovo „čovečanstvo" kao mesto koje će te ceniti.
Sine, Dragoslava Mihailovića je boleo ceo za to.
Nećete ovde pronaći nešto divno. Mislim da taj pojam lepote ne postoji u njegovim knjigama. Poznavao je čoveka i poznavao je istoriju, sistem, komunistički i kapitalistički, vojni i civilni. Nije želeo da nam ih predstavi koliko je želeo da nas upozori. Na sve i svakoga, a pogotovo na čoveka. „Ako sam Kurjak, neka se vidi da sam svoj nadimak zaslužio. Bolje je i kurjak biti negoli čovek, veruj mi. Nema ti od čoveka ništa grđe na svetu. Grđi od čoveka je, opet, samo čovek."
Ove reči bi jače odzvanjale u Mihailovićevim Tikvama, ili kod Petrije, ali i u ovom romanu ostavljaju jak utisak. Njihov odraz se oseća i na ljudima i vojsci međuratnog perioda, ali, kao i sve drugo što je staro i zlatno, više vredi i oseća se danas.
Mihailović je, izgleda, rovario po arhivima muzeja i vojnih institucija. Uspeo je da uklopi u Čizmaše dokumente koji svedoče i opisuju raspad Kraljevine. Od izveštaja o VMRO-u i pretnjama generalštabu, kralju i drugima, do oštrih kritika srpskog naroda i njegove prosrpske politike, do govora u skupštini i ideja Vlatka Mačeka i dr. Stojadinovića. Približio je na kreativan i istorijski veran način tenzije zabeležene u Hrvatskoj i Srbiji i na kraju, kao šlag na tortu, otkrio nam rođendansku čestitku koju su potpisali ustaški logori u različitim gradovima, a koja je upućena Poglavaru (Paveliću).
„Čizmaši" su jedna izuzetno kvalitetna knjiga. Svima je preporučujem. Mihailović je biser naše književnosti.
Sve više počinjem da mislim da su 20. vek i krvavi događaji samo bisere i izrodili.
Možda pre dijamante.
Kapa dole.
Dragoslave, legenda si!
Sine, Dragoslava Mihailovića je boleo ceo za to.
Nećete ovde pronaći nešto divno. Mislim da taj pojam lepote ne postoji u njegovim knjigama. Poznavao je čoveka i poznavao je istoriju, sistem, komunistički i kapitalistički, vojni i civilni. Nije želeo da nam ih predstavi koliko je želeo da nas upozori. Na sve i svakoga, a pogotovo na čoveka. „Ako sam Kurjak, neka se vidi da sam svoj nadimak zaslužio. Bolje je i kurjak biti negoli čovek, veruj mi. Nema ti od čoveka ništa grđe na svetu. Grđi od čoveka je, opet, samo čovek."
Ove reči bi jače odzvanjale u Mihailovićevim Tikvama, ili kod Petrije, ali i u ovom romanu ostavljaju jak utisak. Njihov odraz se oseća i na ljudima i vojsci međuratnog perioda, ali, kao i sve drugo što je staro i zlatno, više vredi i oseća se danas.
Mihailović je, izgleda, rovario po arhivima muzeja i vojnih institucija. Uspeo je da uklopi u Čizmaše dokumente koji svedoče i opisuju raspad Kraljevine. Od izveštaja o VMRO-u i pretnjama generalštabu, kralju i drugima, do oštrih kritika srpskog naroda i njegove prosrpske politike, do govora u skupštini i ideja Vlatka Mačeka i dr. Stojadinovića. Približio je na kreativan i istorijski veran način tenzije zabeležene u Hrvatskoj i Srbiji i na kraju, kao šlag na tortu, otkrio nam rođendansku čestitku koju su potpisali ustaški logori u različitim gradovima, a koja je upućena Poglavaru (Paveliću).
„Čizmaši" su jedna izuzetno kvalitetna knjiga. Svima je preporučujem. Mihailović je biser naše književnosti.
Sve više počinjem da mislim da su 20. vek i krvavi događaji samo bisere i izrodili.
Možda pre dijamante.
Kapa dole.
Dragoslave, legenda si!
September 10, 2022
Davno sam gledala seriju i sad dok sam čitala iskakale su slike toliko sveže kao da sam je juče odgledala. Mogu da kažem da su verno preneli sve događaje iz knjige.
Priča o oficiru bivše jugoslovenske vojske, Žiki Kurjaku, od detinjstva, preko vojničkih dana i napokon do teške depresije u zatvorskoj bolnici. Jedan život koji je obećavao ali sticajem okolnosti uludo potrošen po zatvorima.
Kroz njegovu potresnu priču imamo uvid u ključne istorijske okolnosti 20. veka.
Hvala Ksenija Scott
Priča o oficiru bivše jugoslovenske vojske, Žiki Kurjaku, od detinjstva, preko vojničkih dana i napokon do teške depresije u zatvorskoj bolnici. Jedan život koji je obećavao ali sticajem okolnosti uludo potrošen po zatvorima.
Kroz njegovu potresnu priču imamo uvid u ključne istorijske okolnosti 20. veka.
Hvala Ksenija Scott
January 28, 2019
Dragoslav Mihailović je jedan od mojih omiljenih domaćih pisaca. Mada nisam još uvek pročitala sve njegove objavljene knjige, do sada nisam naletela na neku koja mi se nije svidela. (Serija je takođe solidna mada bih ja ipak preporučila knjigu)
December 18, 2021
#KlasiciSrpskeKnjiževnosti
Да су ликови нашег Драгослава Михаиловића доживели и ове године, не знам каква би им сећања била? Ако су тешке биле тридесете, још су мучније оне после четрдесет пете прошлог века.
А у Окну и пре и касније исто. Од Петрије до Жике ништа се не мења. Радничка је мука велика. Изгледа да је таква и војничка.
Не мењају се ни наше године, све је то слично.
А како је по белом свету и по ратовима? Исто је, неки само славе, а неки гину. Некоме је Дан примирја, а некоме Дан победе... И ту се ништа не мења...
" Самоако паметно битке губиш, можеш да рачунаш да ћеш да добијеш једну која се рачуна и која је важна, а то је она последња."
Тако је Жика уз његовог команданта Чичу војсковао у Ћуприји, Скопљу... А тамо у Скопљу, Јужној Србији није му баш било лако.
" Као и све у овом свету, војску праве људи. Она ће да ти буде онака каку су је људи направили, неће бит друкша."
А многе су војске чини ми се лоше после 1918.године. Људи као људи најсвирепији становници ове наше планете, намучише Жику и то тако да нам се душа цепа. А био је и млад и стар и незрео и зрео, али изнад свега одан, мудар и добар. Био је свих тих година такав да га волите, али и да јаучете због његовог терета који га је задесио.
И у овом делу Михаиловић је апсолутно описао власт и поданике у било ком друштвеном слоју и то веома искрено и оштро.
" Немој ни случајно да помислиш да је војник џован или гаравац који нема ни срце ни главу и да је то што си му ти командир дато од Бога . Није, брате."
Потврдио је и овом књигом своју величину. Једноставним реченицама нам је много рекао, Са јасном поруком и прозорљивошћу, јер он познаје душу, односе између људи, осећања... Ово је и горка и болна књига, али књига која мора да се чита.
Загрлите Жику Курјака.
" Ако сам курјак, нека се види да сам свој надимак заслужио. Боље је и курјак бити неголи човек, веруј ми. Нема ти од човека ништа грђе на свету. Грђи од човека је опет човек."
Од мене наравно највећа могућа #Preporuka ❤️
Да су ликови нашег Драгослава Михаиловића доживели и ове године, не знам каква би им сећања била? Ако су тешке биле тридесете, још су мучније оне после четрдесет пете прошлог века.
А у Окну и пре и касније исто. Од Петрије до Жике ништа се не мења. Радничка је мука велика. Изгледа да је таква и војничка.
Не мењају се ни наше године, све је то слично.
А како је по белом свету и по ратовима? Исто је, неки само славе, а неки гину. Некоме је Дан примирја, а некоме Дан победе... И ту се ништа не мења...
" Самоако паметно битке губиш, можеш да рачунаш да ћеш да добијеш једну која се рачуна и која је важна, а то је она последња."
Тако је Жика уз његовог команданта Чичу војсковао у Ћуприји, Скопљу... А тамо у Скопљу, Јужној Србији није му баш било лако.
" Као и све у овом свету, војску праве људи. Она ће да ти буде онака каку су је људи направили, неће бит друкша."
А многе су војске чини ми се лоше после 1918.године. Људи као људи најсвирепији становници ове наше планете, намучише Жику и то тако да нам се душа цепа. А био је и млад и стар и незрео и зрео, али изнад свега одан, мудар и добар. Био је свих тих година такав да га волите, али и да јаучете због његовог терета који га је задесио.
И у овом делу Михаиловић је апсолутно описао власт и поданике у било ком друштвеном слоју и то веома искрено и оштро.
" Немој ни случајно да помислиш да је војник џован или гаравац који нема ни срце ни главу и да је то што си му ти командир дато од Бога . Није, брате."
Потврдио је и овом књигом своју величину. Једноставним реченицама нам је много рекао, Са јасном поруком и прозорљивошћу, јер он познаје душу, односе између људи, осећања... Ово је и горка и болна књига, али књига која мора да се чита.
Загрлите Жику Курјака.
" Ако сам курјак, нека се види да сам свој надимак заслужио. Боље је и курјак бити неголи човек, веруј ми. Нема ти од човека ништа грђе на свету. Грђи од човека је опет човек."
Од мене наравно највећа могућа #Preporuka ❤️
January 11, 2021
Управо заврших своје путешествије са Жиком Курјаком и некако ме преплавила сјета и чудан осјећај усамљености. Прича је дивна, снажна, дирљива. Искрена и врло потресна судбина појединца у периоду између два свјетска рата.
Приповиједа нам сам главни јунак, Живојин Станимировић, звани Жика Курјак; у првом лицу, простим, народним језиком.
Радња романа развија се кроз три дијела која подразумијевају три фазе из живота главног јунака. Официрски живот, прије затвора; затворенички дани те дани у душевној болници Окружног затвора у Београду.
Поглавља су динамична, догађаји се лако прате и брзо смјењују, све пратимо кроз дијалоге ликова који су живи, напети и држе пажњу читаоца константно. Окосницу романа чини историјска одредница која обухвата период непосредно пред избијање Другог свјетског рата. У том периоду долази до успона главног јунака у војсци Краљевине Југославије а потом и до стрмоглавог пада након скандала који је у алкохолисаном стању изазвао.
Паралелно пратимо и његову љубавну драму и најинтимније појединости везе са удовицом Софијом.
Жика је одважан, храбар, стамен. Оно што код њега посебно привлачи његово је оштроумље, сналажљивост, мудрост народна, нетакнута, неискварена. У лику команданта Чиче Миљковића види очинску фигуру, великог јунака и идола који је све заслуге стекао поштено у крвавој борби и рату а не као поједини који су на исте положаје долазили ко зна кад и ко зна како.
Живојин Станимировић трагичан је јунак. О томе и сам свједочи у последњим реченицама своје исповијести. " И ако сам у оно време пострадао и више никако нисам успио да се извучем, бар могу себи да кажем да сам се доста добро борио." "Ако сам Курјак, нека се види да сам свој надимак заслужио. Боље је и курјак бити неголи човек, веруј ми. Нема ти од човека ништа грђе на свету. Грђи од човека је, опет, једино човек." Од мене вееелика, топла препорука за диван роман; за подршку домаћим ауторима и за ћирилична издања. 💙
Приповиједа нам сам главни јунак, Живојин Станимировић, звани Жика Курјак; у првом лицу, простим, народним језиком.
Радња романа развија се кроз три дијела која подразумијевају три фазе из живота главног јунака. Официрски живот, прије затвора; затворенички дани те дани у душевној болници Окружног затвора у Београду.
Поглавља су динамична, догађаји се лако прате и брзо смјењују, све пратимо кроз дијалоге ликова који су живи, напети и држе пажњу читаоца константно. Окосницу романа чини историјска одредница која обухвата период непосредно пред избијање Другог свјетског рата. У том периоду долази до успона главног јунака у војсци Краљевине Југославије а потом и до стрмоглавог пада након скандала који је у алкохолисаном стању изазвао.
Паралелно пратимо и његову љубавну драму и најинтимније појединости везе са удовицом Софијом.
Жика је одважан, храбар, стамен. Оно што код њега посебно привлачи његово је оштроумље, сналажљивост, мудрост народна, нетакнута, неискварена. У лику команданта Чиче Миљковића види очинску фигуру, великог јунака и идола који је све заслуге стекао поштено у крвавој борби и рату а не као поједини који су на исте положаје долазили ко зна кад и ко зна како.
Живојин Станимировић трагичан је јунак. О томе и сам свједочи у последњим реченицама своје исповијести. " И ако сам у оно време пострадао и више никако нисам успио да се извучем, бар могу себи да кажем да сам се доста добро борио." "Ако сам Курјак, нека се види да сам свој надимак заслужио. Боље је и курјак бити неголи човек, веруј ми. Нема ти од човека ништа грђе на свету. Грђи од човека је, опет, једино човек." Од мене вееелика, топла препорука за диван роман; за подршку домаћим ауторима и за ћирилична издања. 💙
September 5, 2021
Eeeee Žiko, Žiko.
February 3, 2016
Sirova, surova, kroz smeh i satiru knjiga o Jugoslaviji, vojsci, i sudbini jednog Kurjaka.
Pitka, narodskim jezikom ispričana, kroz ljudsku sudbinu slika sudbinu jednog naroda i jedne zemlje.
Preporuka.
Pitka, narodskim jezikom ispričana, kroz ljudsku sudbinu slika sudbinu jednog naroda i jedne zemlje.
Preporuka.
Displaying 1 - 17 of 17 reviews