What do you think?
Rate this book
To su moji ekseri
Da bi se ekser dobro zakucao to mora da se uradi precizno i posvećeno, inače će da promaši, da isklizne i neće da napravi rupu u koju će sigurno da se smesti.
Od trenutka kada se ekser nađe na mestu za njega predviđenom, on s njim čini jednu celinu i izvlačenje eksera ostavlja nepopravljiv trag. Teško je prekriti i popraviti jednom napravljenu rupu.
Roman To su moji ekseri prati odrastanje devojčice Saše i njeno postajanje ženom uz sve životne okolnosti koje se pojavljuju kao prepreke i traume. Jedan po jedan ekser zakucan u telo ove devojčice, a zatim žene, pravi novi pravac i odluke koje se donose u životu.
Od trenutka kada se ekser nađe na mestu za njega predviđenom, on s njim čini jednu celinu i izvlačenje eksera ostavlja nepopravljiv trag. Teško je prekriti i popraviti jednom napravljenu rupu.
Roman To su moji ekseri prati odrastanje devojčice Saše i njeno postajanje ženom uz sve životne okolnosti koje se pojavljuju kao prepreke i traume. Jedan po jedan ekser zakucan u telo ove devojčice, a zatim žene, pravi novi pravac i odluke koje se donose u životu.
200 pages, Paperback
Published November 1, 2022
1 person is currently reading
20 people want to read
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 2 of 2 reviews
March 14, 2023
Poklonila sam ovu knjigu sebi nakon izvesnog posmatranja instagram profila autorke. Bilo je nešto u tome tako ljudski, razumno, emotivno....oh konačno da nego govori o životu i kuda sve ovo vodi. To su moji ekseri....Hm, neoduševljena nazivom i puna nade da je možda neko uspeo da se snađe sa sopstvenim ekserima ili ti povredama, kako ih ko već doživljava.
Knjiga je pisana u lakom stilu, veoma lična ili sam je bar ja doživljavala sve vreme tako, postojala je trajna konekcija između mene kao čitaoca i tih listova koji su me vukli u brzo čitanje, ali sam ja ipak želela da ih čitam polako, da doživim svaku emociju, da se pronađem u tome...Sve vreme mi je prolazilo kroz glavu, ako je ta knjiga pronašla mene sigurno mi iz nje sledi neki odgovor.
Mislim da čitanje ove knjige i shvatanje njene suštine zapravo zavisi od samog čitaoca i njegovog trenutnog stanja i životne emotivnosti. Očekivala sam odgovor od knjige.... No, moja su se pitanja pojavljivala u srazmerama kao da je neko otvorio pandorinu kutiju... jedno za drugim...Shvativši da će mi trebati puno vremena da razumem u potpunosti knjigu, odlučila sam da dozvolim svojim pitanjima da se dugo vrte oko mene. Želela sam da izvadim čauru iz parketa i da je popunim nečim novim, bez pokrivanja tepihom mesta na kojma sam oštećena.
Naime kako ima puno novih pitanja, ne mogu reći da knjiga nije podstakla na dubinska lična razmišljanja, pomalo i psihološka, poželela sam da satima pričam sa autorkom verovatno o još okeanu misli koje nisu napisane. I nadam se da je ovo samo početak njene priče.
Kako uvek podvlačim meni značajne rečenice volela bih izdvojiti nekoliko nasumičnih, koje su me dubinski takle... iako ih ima previše ovo je uži izbor, rekla bih moji odgovori iz knjige.
-Moje stanje nije bilo ozbiljno, samo sam umislila tugu i pravila problem gde ne postoji.
-Nisam volela forsiranje, ono je gasilo vatru u mojoj glavi.
-Bila je tu, zasmejavala me je i krpila u meni bušotine tatinih tragova zapostavljanja.
-Ono što je za druge devojke bio provod, naši mozgovi su registrovali kao signal za bežanje.
-Ponekad mi je samo teško u ovom svetu i pokušavam da pronađem izlaz.
-Konačno osetih se spokojno jer sam imala nekoga na koga mogu da se oslonim. IMALA SAM SEBE.
-Ali eto, neke stvari neplanirano ugledaju svetlost dana i postanu deo VELIKIH POČETAKA.
-Ne mora sve da uspe iz prvog puta.
-Odricanje od materijalnih radosti je neminovno.
-Samo baci, nekad je u životu potrebno da ne razmišljaš, već samo da uradiš.
-Psiholog mi je rekao da osoba koja dostigne punu psihičku zrelost, gubi sposobnost da sebe kažnjava i preispituje ukoliko je druga osoba odbaci.
-Spasiti i zaštititi nas ne može niko drugi, osim nas samih.
-Nastavljala sam da trčim najvažniju trku života.
-A ja sam volela sve što je staro, sporo i dugo traje.
-Otežane životne uslove počeh doživljavati kao podstrek za dalji razvoj u životu.
Imajte vremena za život koji živite, sećajte ga se tako kako ih se Saša seća, ne živite online život. Online život nije stvaran, to je kolaž nekog drugog tebe....Kakvo je tvoje srce? Kakvi su tvoji ekseri?
Želim vam prijatan dan, i popunite nečije rupe kako bi i vaše bile popunjene, radite na sebi....
Knjiga je pisana u lakom stilu, veoma lična ili sam je bar ja doživljavala sve vreme tako, postojala je trajna konekcija između mene kao čitaoca i tih listova koji su me vukli u brzo čitanje, ali sam ja ipak želela da ih čitam polako, da doživim svaku emociju, da se pronađem u tome...Sve vreme mi je prolazilo kroz glavu, ako je ta knjiga pronašla mene sigurno mi iz nje sledi neki odgovor.
Mislim da čitanje ove knjige i shvatanje njene suštine zapravo zavisi od samog čitaoca i njegovog trenutnog stanja i životne emotivnosti. Očekivala sam odgovor od knjige.... No, moja su se pitanja pojavljivala u srazmerama kao da je neko otvorio pandorinu kutiju... jedno za drugim...Shvativši da će mi trebati puno vremena da razumem u potpunosti knjigu, odlučila sam da dozvolim svojim pitanjima da se dugo vrte oko mene. Želela sam da izvadim čauru iz parketa i da je popunim nečim novim, bez pokrivanja tepihom mesta na kojma sam oštećena.
Naime kako ima puno novih pitanja, ne mogu reći da knjiga nije podstakla na dubinska lična razmišljanja, pomalo i psihološka, poželela sam da satima pričam sa autorkom verovatno o još okeanu misli koje nisu napisane. I nadam se da je ovo samo početak njene priče.
Kako uvek podvlačim meni značajne rečenice volela bih izdvojiti nekoliko nasumičnih, koje su me dubinski takle... iako ih ima previše ovo je uži izbor, rekla bih moji odgovori iz knjige.
-Moje stanje nije bilo ozbiljno, samo sam umislila tugu i pravila problem gde ne postoji.
-Nisam volela forsiranje, ono je gasilo vatru u mojoj glavi.
-Bila je tu, zasmejavala me je i krpila u meni bušotine tatinih tragova zapostavljanja.
-Ono što je za druge devojke bio provod, naši mozgovi su registrovali kao signal za bežanje.
-Ponekad mi je samo teško u ovom svetu i pokušavam da pronađem izlaz.
-Konačno osetih se spokojno jer sam imala nekoga na koga mogu da se oslonim. IMALA SAM SEBE.
-Ali eto, neke stvari neplanirano ugledaju svetlost dana i postanu deo VELIKIH POČETAKA.
-Ne mora sve da uspe iz prvog puta.
-Odricanje od materijalnih radosti je neminovno.
-Samo baci, nekad je u životu potrebno da ne razmišljaš, već samo da uradiš.
-Psiholog mi je rekao da osoba koja dostigne punu psihičku zrelost, gubi sposobnost da sebe kažnjava i preispituje ukoliko je druga osoba odbaci.
-Spasiti i zaštititi nas ne može niko drugi, osim nas samih.
-Nastavljala sam da trčim najvažniju trku života.
-A ja sam volela sve što je staro, sporo i dugo traje.
-Otežane životne uslove počeh doživljavati kao podstrek za dalji razvoj u životu.
Imajte vremena za život koji živite, sećajte ga se tako kako ih se Saša seća, ne živite online život. Online život nije stvaran, to je kolaž nekog drugog tebe....Kakvo je tvoje srce? Kakvi su tvoji ekseri?
Želim vam prijatan dan, i popunite nečije rupe kako bi i vaše bile popunjene, radite na sebi....
March 22, 2023
Predivna knjiga puna iskrene topline i hrabrosti kojom autorica opisuje život, djetinjstvo i do kraja razgolicuje sve svoje strahove, traume, probleme, ali i pokazuje na nenametljiv i sponatan način ljepotu, učenje i osobni rast koji iz svega toga proizlazi.
Kao osoba koja je godinama radila u knjižari i imala priliku da joj kroz ruke prođu tisuće knjiga, definitivno preporučujem ovu toplu, iskrenu i nadasve dirljivu biografsku ispovijest autorice Aleksandre Anđelovski.
Kao osoba koja je godinama radila u knjižari i imala priliku da joj kroz ruke prođu tisuće knjiga, definitivno preporučujem ovu toplu, iskrenu i nadasve dirljivu biografsku ispovijest autorice Aleksandre Anđelovski.
Displaying 1 - 2 of 2 reviews