What do you think?
Rate this book
Roman delta #2
Ikonostas
Roman delta
Kakva je ovo zemlja po kojoj i svetac posrće?! Kakva je ovo zemlja gde svetac ne sme ni na tren da prispe, inače sa njegovog oreola zlato sastrugaše? Kakva je ovo zemlja iz koje se čak i kože odranih životinja trude da pobegnu? Kakva je ovo zemlja u kojoj iguman ne prima ikonu na prenoćište? Kakva je ovo zemlja koja vara namernike, gde se sela premeštaju, napuštena troskišta se smradno puše, ljudi gase zvezde-žežnice?! Kakva je ovo zemlja gde se stena, tvrdi kamen pod mekom, nežnom mahovinom – samo pravi da nikoga neće da ubije?!
Srbija za vladavine despota Stefana Lazarevića, početak XV veka. Despotov prestoni dvor u Beogradu, koji tek što je izgrađen, treba opremiti prefinjenim baldahinima iz Dubrovnika, debelim perinama iz Pešte, neugasivim kandilima iz Soluna, svetozarnim ikonama sa Svete Gore… Donosiće ih nosači peške, natovarene na mazgama ili prevožene lađama, jedino ikonopisani sveci, njih stotinu, odlučuju da krenu put srpske prestonice sami, bez ičije pomoći.
Da ikone mogu da lete i putuju, zna se odavno, ali u ovoj fantastičnoj pripovesti Gorana Petrovića one će doživeti i mnoge nevolje, presretaće ih i Turci, i razbojnici, i morske nemani, i vremenske nepogode, dočekivati i klanjati im se vernici, mnoge će se zauvek izgubiti, a u despotov dvor stići će samo jedna, oštećena i gotovo neprepoznatljiva, pa ni despotov savetnik Konstantin Filozof neće razaznati o kojem se svetitelju radi…
Ikonostas je nova priča, novi „tok“ u Romanu delti Gorana Petrovića, univerzumu alegoričnih pripovesti čija se radnja raspliće od srednjeg veka do dana koje smatramo našim.
Kakva je ovo zemlja po kojoj i svetac posrće?! Kakva je ovo zemlja gde svetac ne sme ni na tren da prispe, inače sa njegovog oreola zlato sastrugaše? Kakva je ovo zemlja iz koje se čak i kože odranih životinja trude da pobegnu? Kakva je ovo zemlja u kojoj iguman ne prima ikonu na prenoćište? Kakva je ovo zemlja koja vara namernike, gde se sela premeštaju, napuštena troskišta se smradno puše, ljudi gase zvezde-žežnice?! Kakva je ovo zemlja gde se stena, tvrdi kamen pod mekom, nežnom mahovinom – samo pravi da nikoga neće da ubije?!
Srbija za vladavine despota Stefana Lazarevića, početak XV veka. Despotov prestoni dvor u Beogradu, koji tek što je izgrađen, treba opremiti prefinjenim baldahinima iz Dubrovnika, debelim perinama iz Pešte, neugasivim kandilima iz Soluna, svetozarnim ikonama sa Svete Gore… Donosiće ih nosači peške, natovarene na mazgama ili prevožene lađama, jedino ikonopisani sveci, njih stotinu, odlučuju da krenu put srpske prestonice sami, bez ičije pomoći.
Da ikone mogu da lete i putuju, zna se odavno, ali u ovoj fantastičnoj pripovesti Gorana Petrovića one će doživeti i mnoge nevolje, presretaće ih i Turci, i razbojnici, i morske nemani, i vremenske nepogode, dočekivati i klanjati im se vernici, mnoge će se zauvek izgubiti, a u despotov dvor stići će samo jedna, oštećena i gotovo neprepoznatljiva, pa ni despotov savetnik Konstantin Filozof neće razaznati o kojem se svetitelju radi…
Ikonostas je nova priča, novi „tok“ u Romanu delti Gorana Petrovića, univerzumu alegoričnih pripovesti čija se radnja raspliće od srednjeg veka do dana koje smatramo našim.
200 pages, Paperback
Published October 19, 2022
4 people are currently reading
61 people want to read
About the author
Goran Petrović
34 books175 followersOne of the most significant and most widely read contemporary Serbian writers. He studied Yugoslav and Serbian literature at the Faculty of Philology of Belgrade University.
He worked as a librarian at the Žiča city library, not too far away from the Žiča Monastery.
Awards:
the Borislav Pekić Fund Scholarship;
the "Prosveta Award";
the "Meša Selimović Award";
the "Charter of Rača",
the "Golden Bestseller", "Vital Award";
the "National Library of Serbia"Award; the "Most widely read Book Award" (NIN, 2001);
the "October Award of the City of Kraljevo;
the "Borislav Stanković Award".
Petrović's books have been reprinted several times. His novels have already been translated into Russian, French, Italian, Polish and Spanish.
Goran Petrović jedan je od najznačajnijih (i najčitanijih) srpskih pisaca mlađe generacije srpskih savremenih prozaista.
Rođen je u Kraljevu 1961. godine. Studirao je jugoslovensku i srpsku književnost na Filološkom fakultetu Beogradskog uni...veziteta. Radio je dugo kao bibliotekar u ogranku gradske biblioteke u Žiči, pedesetak metara od manastira Žiča, a danas je na mestu glavnog urednika časopisa „Povelja“ gradske biblioteke u Kraljevu.
Objavio je: knjigu kratke proze Saveti za lakši život (1989), roman Atlas opisan nebom (1993), zbirku pripovedaka Ostrvo i okolne priče (1996), roman Opsada crkve Svetog Spasa (1997), roman Sitničarnica „Kod srećne ruke“ (2000), zbirku pripovedaka Bližnji (2002), zbirku izabrane kratke proze Sve što znam o vremenu (2003) i dramu Skela (2004), zbirku pripovedaka „Razlike“ (2006) i kino-novelu "Ispod tavanice koja se ljuspa" (2010). Knjige su mu štampane u preko četrdeset izdanja.
Petrovićevi romani su objavljivani u prevodu na ruski, francuski, italijanski, španski jezik, poljski i bugarski.
Prema romanu Opsada crkve Svetog Spasa, a u dramatizaciji i režiji Kokana Mladenovića, u Narodnom pozorištu u Somboru postavljena je istoimena predstava.
Goran Petrović je dobitnik književne stipendije Fonda Borislava Pekića, „Prosvetine“ nagrade, nagrade „Meša Selimović“, „Račanske povelje“, „Zlatnog bestselera“, „Vitalove“ nagrade, nagrade Narodne biblioteka Srbije za najčitaniju knjigu, NIN-ove nagrade za 2001. godinu, Oktobarske nagrade grada Kraljeva i nagrade „Borisav Stanković“.
He worked as a librarian at the Žiča city library, not too far away from the Žiča Monastery.
Awards:
the Borislav Pekić Fund Scholarship;
the "Prosveta Award";
the "Meša Selimović Award";
the "Charter of Rača",
the "Golden Bestseller", "Vital Award";
the "National Library of Serbia"Award; the "Most widely read Book Award" (NIN, 2001);
the "October Award of the City of Kraljevo;
the "Borislav Stanković Award".
Petrović's books have been reprinted several times. His novels have already been translated into Russian, French, Italian, Polish and Spanish.
Goran Petrović jedan je od najznačajnijih (i najčitanijih) srpskih pisaca mlađe generacije srpskih savremenih prozaista.
Rođen je u Kraljevu 1961. godine. Studirao je jugoslovensku i srpsku književnost na Filološkom fakultetu Beogradskog uni...veziteta. Radio je dugo kao bibliotekar u ogranku gradske biblioteke u Žiči, pedesetak metara od manastira Žiča, a danas je na mestu glavnog urednika časopisa „Povelja“ gradske biblioteke u Kraljevu.
Objavio je: knjigu kratke proze Saveti za lakši život (1989), roman Atlas opisan nebom (1993), zbirku pripovedaka Ostrvo i okolne priče (1996), roman Opsada crkve Svetog Spasa (1997), roman Sitničarnica „Kod srećne ruke“ (2000), zbirku pripovedaka Bližnji (2002), zbirku izabrane kratke proze Sve što znam o vremenu (2003) i dramu Skela (2004), zbirku pripovedaka „Razlike“ (2006) i kino-novelu "Ispod tavanice koja se ljuspa" (2010). Knjige su mu štampane u preko četrdeset izdanja.
Petrovićevi romani su objavljivani u prevodu na ruski, francuski, italijanski, španski jezik, poljski i bugarski.
Prema romanu Opsada crkve Svetog Spasa, a u dramatizaciji i režiji Kokana Mladenovića, u Narodnom pozorištu u Somboru postavljena je istoimena predstava.
Goran Petrović je dobitnik književne stipendije Fonda Borislava Pekića, „Prosvetine“ nagrade, nagrade „Meša Selimović“, „Račanske povelje“, „Zlatnog bestselera“, „Vitalove“ nagrade, nagrade Narodne biblioteka Srbije za najčitaniju knjigu, NIN-ove nagrade za 2001. godinu, Oktobarske nagrade grada Kraljeva i nagrade „Borisav Stanković“.
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 9 of 9 reviews
January 14, 2023
Da je originalno, nije, da je dobro, jeste, da je deo nečeg jako dobro zamišljenog i nadajmo se do kraja (ima li ga) ostvarenog, jeste, da se radujem onome što dolazi, radujem se.
Prostranstvo, tako bih je opisala: mesto i vreme, širina, visina i dubina.
Prostranstvo, tako bih je opisala: mesto i vreme, širina, visina i dubina.
January 21, 2023
Bolje od PAPIRA, ali i dalje daleko od Petrovića. Opet korišćenje motiva iz SITNIČARNICE i OPSADE. Šta su ikonostasi ako ne čudesni prozori sa vrha Spasovog doma u Žiči? Umjesto jednog odličnog Petrović je napisao jedan očajno loš i jedan očajno prosječan roman.
March 17, 2023
Elem, roman-delta, uvod je iza nas, sad ako ne poleti nikad neće...
Da li mi je Sitničarnica bila predivna? Apsolutno. Da li želim da pročitam još šest (deset? ne pohvatah) malih Sitničarnica i budem impresionirana strukturnim iskorakom što su tako grupisane nazvane roman-delta? Pa, hm, kako da kažem...
Stvarno se nadam da će u nekom momentu da mi se otvori konačno ceo taj sklop i prosija namera...
Jeste prelepo, pesma u prozi, ispredana natenane. Oda reči, jeziku, duhovnosti, kao što je i Papir (da ne pominjem opet Sitničarnicu).
Malih i velikih bisera koliko voliš, što lepote što lucidnosti.
Ali, joj, namuči me. Doduše i do mene je, luta mi pažnja ovih dana, nikako na pravu knjigu da naidjem.
Zaokruženo na gore iz optimizma, jer kraj možda nagoveštava dalji pravac ove reke, da shvatimo gde smo krenuli.
Roman meandar, ne roman delta.
Da li mi je Sitničarnica bila predivna? Apsolutno. Da li želim da pročitam još šest (deset? ne pohvatah) malih Sitničarnica i budem impresionirana strukturnim iskorakom što su tako grupisane nazvane roman-delta? Pa, hm, kako da kažem...
Stvarno se nadam da će u nekom momentu da mi se otvori konačno ceo taj sklop i prosija namera...
Jeste prelepo, pesma u prozi, ispredana natenane. Oda reči, jeziku, duhovnosti, kao što je i Papir (da ne pominjem opet Sitničarnicu).
Malih i velikih bisera koliko voliš, što lepote što lucidnosti.
Ali, joj, namuči me. Doduše i do mene je, luta mi pažnja ovih dana, nikako na pravu knjigu da naidjem.
Zaokruženo na gore iz optimizma, jer kraj možda nagoveštava dalji pravac ove reke, da shvatimo gde smo krenuli.
Roman meandar, ne roman delta.
January 12, 2023
Горан Петровић је најбољи српски писац. Ово је невероватно.
September 13, 2023
"Ikonostas
sveg poznatog sveta"
Goran Petrović
Izdavač : Laguna
Čitajući "prvi tok" romana Delta, "Papir sa vodenim znakom" , dobila sam uvid u stvaralaštvo ovog izuzetnog pisca, a to mogu da potvrdim sada posle nastavka istog, "drugog toka", koji sam jedva čekala da pročitam, samo nekoliko dana posle prvog dela.
Još bliskija tema meni, koja manastir Manasija doživljavam na specijalan način, jer takav spokoj, mir i ushićenost retko gde drugde mogu da osetim, a obišla sam ga puno puta i svaki put mi je isto, divno.
Ovaj roman počinje pričom o dečaku iz malog sela, sa posebnim darom. Dovolja je dalekovid, što se u tom vremenu, a radnja se dešava krajem XIV i početkom XV veka, čini više manom nego dobrom osobinom, no vidi se u nastavku zašto je Dovolji dobri Bog dao da može da vidi nadaleko, iako izbliza ni lica najmilijih ne raspoznaje.
Zahvaljujući daru, ili mani, kako su njegovi to videli, dobija jedino zaduženje, da čuva kravicu Granavu na onoj-tamo-gori, gde mu je nesmetano pogled pucao nadaleko i gde je počeo da viđa čoveka koji je dolazio povremeno na jednu široku poljanu često, ispočetka odeven kao siromah, pa sve bolje, da bi jednom došao sa sve svitom vitezova, dvorskom pratnjom, a on među njima najnaočitiji u velikaškoj odeći, sa lepršavim skutima i čak, jedini od svih, ovenčan žeženim vencem, jer to je bio Despot Stefan Lazarević, gospodar svih srpskih zemalja. Tako je pronašao i isprobavao danima i noćima klimu i uslove za predstojeću gradnju manastira, poput tvrđave, sa njegovim večnim konakom u sebi.
Predstoje razne dogodovštine sa mladim Dovoljom koji je prilikom izgradnje manastirske tvrđave izdaleka primećivao mane graditelja, pa silazio da ih upozori, zbog čega su mu bili veoma zahvalni, a na koncu je upoznao i Konstantina Filozofa, učitelja i savetnika Despota Stefana, koji je na svoj način pomogao Dovolji da se opismeni.
"Čovek povremeno ipak treba da se izmakne od svog dela kako bi video greši li. Od sada će mi veći crkveni praznici tome služiti. Možda je zato i određeno da oni budu neradni kako bi ljudi mogli da razmisle upravo o tome šta su do tada uradili."
U Srbiji se u to vreme vladavine Despota Stefana Lazarevića gradi u Beogradu i njegov prestoni dvor iznad ušća Save u Dunav, pa ga je trebalo i urediti, a dvorani su poželeli da to bude baš bogato, iako će se sve platiti iz riznice vladara, znači još bolje po njih da do mile volje izvoljevaju najlepše stvari koje su se tada mogle naći.
Beskrajno me je zabavilo nabrajanje šta su sve poželeli i odakle, ko će to tamo da im spremi, poput onoga da im tanane baldahine iz Dubrovnika, tkaju devojke sa Konavla, najtanjeg struka, a za bogate debele perine iz Pešte, da se spreme jedre žene punijih bedara da traže i čupaju guske po selima, ali opisi kakvo perje treba da bude, a kakvo ne, nasmejaće, verujte, i najvećeg mrguda. Uz neugasiva kandila Vjedi, iz Soluna i još sijaset drugih stvari, naručene su i Glagolje - svetozarne ikone sa Svete Gore, njih stotinu, da budu na lipovom drvetu, sa oreolima od zlatnih listića..... Ushitiće svakog opisi kako ih treba uresiti, tu sam zaista uživala.
Sada je pred nama alegorijsko pripovedanje, jer ikone počinju razmišljati poput živih i neće svaka da putuje kako je zapoveđeno, već žele i da lete, da se voze brodom, a neke baš i hoće kopnom. Putevi ih sve vode u raznim pravcima, jer ne žele sve da završe na mestu gde će večno sa zida da gledaju vernike koji dolaze samo po potrebi. Naročito me se dojmila priča o Velikom obrtanju.
Ovaj roman je ponovo jedan pregršt kratkih priča koje imaju za učesnike ikone i njihova putovanja, čak i stradanja, različita, a opet se slivaju u istu celinu, neću Vam prepričavati redom, jer ovo jeste potrebno da pročitate sami, nadahnjuje, a verujem da će svako ponaosob izvući pouke za sebe, ne mora nužno ni da budu iste kao one koje sam ja uvidela, to je već do percepcije.
Mogu samo izdvojiti jednu priču o čudu, jer ima puno, a ovo mi se posebno dopalo, nekako me je u srce dirnula.
Čudo u Larisi se zbilo pred četvoricom od ikona koje su se, neme, zadesile na putu jednog čoveka koji ih je isprva isprozivao da opet traže milostinju i da im se da prilog, a on je već u crkvi bio i sve to obavio.....ipak im baci paricu pod noge. Kako se nisu pomerale, jer to ne mogu, nisu paricu digle, samo su nemo zurile u čoveka, on se pokajao i prisetio zavade sa bratom i kako ne govore, te potrča da se sa njim pomiri, a ikone se na putu razmakoše da ga puste i dalje nastaviše svojim putem. Paricu nađe prosjak iscrpljen od gladi i ode do pekare pored hrama, kupi sebi pitaki, tanki mirisavi hlepčić, pa ga odmah prineo ustima. Međutim, predomislio se i nije zagrizao, već otkinuo pola i dao dečaku koji je ispred crkve prosio, a dečak je odlomio pola, pa je pre nego je počeo da jede, tu polovinu dao prosjakinji do sebe i tako......
" Svet se okupljao da gleda kako se taj tanki hleb, i pored višestruke deobe, nikako ne smanjuje. Odnosno, nije baš da se uopšte ne smanjuje, to bi bilo kao neko čudo prepisano iz Biblije - ali sve više miriše."
Do kraja svojih puteva, znalo se šta se desilo i gde su završile 99 ikona, a za jednu ne. Ta je najviše stradala i njen put se opisuje u nekoliko poslednjih poglavlja, da je stigla neprepoznatljiva, tako da je ni despotov savetnik Konstantin Filozof nije razaznao, o kojem se svecu radi. Kako su je oporavili, obukli, naslikal, pročitajte sami, jer ova priča nije da se prepričava ovako, do kraja, pa da i ne morate da se potrudite da čitate, već je ovaj osvrt tu samo da Vam zagolica radoznalost, nećete zažaliti. Prepustite se mašti dok pratite puteve ovih ikona, doživeće mnoge nevolje, presretaće ih razbojnici, razni neprijatelji i čudovišta, ni vreme im neće ići na ruku, ponegde će im se vernici klanjati, a ponegde ih proterivati i psovati, čak će i nestati zauvek.
Preporučujem!
sveg poznatog sveta"
Goran Petrović
Izdavač : Laguna
Čitajući "prvi tok" romana Delta, "Papir sa vodenim znakom" , dobila sam uvid u stvaralaštvo ovog izuzetnog pisca, a to mogu da potvrdim sada posle nastavka istog, "drugog toka", koji sam jedva čekala da pročitam, samo nekoliko dana posle prvog dela.
Još bliskija tema meni, koja manastir Manasija doživljavam na specijalan način, jer takav spokoj, mir i ushićenost retko gde drugde mogu da osetim, a obišla sam ga puno puta i svaki put mi je isto, divno.
Ovaj roman počinje pričom o dečaku iz malog sela, sa posebnim darom. Dovolja je dalekovid, što se u tom vremenu, a radnja se dešava krajem XIV i početkom XV veka, čini više manom nego dobrom osobinom, no vidi se u nastavku zašto je Dovolji dobri Bog dao da može da vidi nadaleko, iako izbliza ni lica najmilijih ne raspoznaje.
Zahvaljujući daru, ili mani, kako su njegovi to videli, dobija jedino zaduženje, da čuva kravicu Granavu na onoj-tamo-gori, gde mu je nesmetano pogled pucao nadaleko i gde je počeo da viđa čoveka koji je dolazio povremeno na jednu široku poljanu često, ispočetka odeven kao siromah, pa sve bolje, da bi jednom došao sa sve svitom vitezova, dvorskom pratnjom, a on među njima najnaočitiji u velikaškoj odeći, sa lepršavim skutima i čak, jedini od svih, ovenčan žeženim vencem, jer to je bio Despot Stefan Lazarević, gospodar svih srpskih zemalja. Tako je pronašao i isprobavao danima i noćima klimu i uslove za predstojeću gradnju manastira, poput tvrđave, sa njegovim večnim konakom u sebi.
Predstoje razne dogodovštine sa mladim Dovoljom koji je prilikom izgradnje manastirske tvrđave izdaleka primećivao mane graditelja, pa silazio da ih upozori, zbog čega su mu bili veoma zahvalni, a na koncu je upoznao i Konstantina Filozofa, učitelja i savetnika Despota Stefana, koji je na svoj način pomogao Dovolji da se opismeni.
"Čovek povremeno ipak treba da se izmakne od svog dela kako bi video greši li. Od sada će mi veći crkveni praznici tome služiti. Možda je zato i određeno da oni budu neradni kako bi ljudi mogli da razmisle upravo o tome šta su do tada uradili."
U Srbiji se u to vreme vladavine Despota Stefana Lazarevića gradi u Beogradu i njegov prestoni dvor iznad ušća Save u Dunav, pa ga je trebalo i urediti, a dvorani su poželeli da to bude baš bogato, iako će se sve platiti iz riznice vladara, znači još bolje po njih da do mile volje izvoljevaju najlepše stvari koje su se tada mogle naći.
Beskrajno me je zabavilo nabrajanje šta su sve poželeli i odakle, ko će to tamo da im spremi, poput onoga da im tanane baldahine iz Dubrovnika, tkaju devojke sa Konavla, najtanjeg struka, a za bogate debele perine iz Pešte, da se spreme jedre žene punijih bedara da traže i čupaju guske po selima, ali opisi kakvo perje treba da bude, a kakvo ne, nasmejaće, verujte, i najvećeg mrguda. Uz neugasiva kandila Vjedi, iz Soluna i još sijaset drugih stvari, naručene su i Glagolje - svetozarne ikone sa Svete Gore, njih stotinu, da budu na lipovom drvetu, sa oreolima od zlatnih listića..... Ushitiće svakog opisi kako ih treba uresiti, tu sam zaista uživala.
Sada je pred nama alegorijsko pripovedanje, jer ikone počinju razmišljati poput živih i neće svaka da putuje kako je zapoveđeno, već žele i da lete, da se voze brodom, a neke baš i hoće kopnom. Putevi ih sve vode u raznim pravcima, jer ne žele sve da završe na mestu gde će večno sa zida da gledaju vernike koji dolaze samo po potrebi. Naročito me se dojmila priča o Velikom obrtanju.
Ovaj roman je ponovo jedan pregršt kratkih priča koje imaju za učesnike ikone i njihova putovanja, čak i stradanja, različita, a opet se slivaju u istu celinu, neću Vam prepričavati redom, jer ovo jeste potrebno da pročitate sami, nadahnjuje, a verujem da će svako ponaosob izvući pouke za sebe, ne mora nužno ni da budu iste kao one koje sam ja uvidela, to je već do percepcije.
Mogu samo izdvojiti jednu priču o čudu, jer ima puno, a ovo mi se posebno dopalo, nekako me je u srce dirnula.
Čudo u Larisi se zbilo pred četvoricom od ikona koje su se, neme, zadesile na putu jednog čoveka koji ih je isprva isprozivao da opet traže milostinju i da im se da prilog, a on je već u crkvi bio i sve to obavio.....ipak im baci paricu pod noge. Kako se nisu pomerale, jer to ne mogu, nisu paricu digle, samo su nemo zurile u čoveka, on se pokajao i prisetio zavade sa bratom i kako ne govore, te potrča da se sa njim pomiri, a ikone se na putu razmakoše da ga puste i dalje nastaviše svojim putem. Paricu nađe prosjak iscrpljen od gladi i ode do pekare pored hrama, kupi sebi pitaki, tanki mirisavi hlepčić, pa ga odmah prineo ustima. Međutim, predomislio se i nije zagrizao, već otkinuo pola i dao dečaku koji je ispred crkve prosio, a dečak je odlomio pola, pa je pre nego je počeo da jede, tu polovinu dao prosjakinji do sebe i tako......
" Svet se okupljao da gleda kako se taj tanki hleb, i pored višestruke deobe, nikako ne smanjuje. Odnosno, nije baš da se uopšte ne smanjuje, to bi bilo kao neko čudo prepisano iz Biblije - ali sve više miriše."
Do kraja svojih puteva, znalo se šta se desilo i gde su završile 99 ikona, a za jednu ne. Ta je najviše stradala i njen put se opisuje u nekoliko poslednjih poglavlja, da je stigla neprepoznatljiva, tako da je ni despotov savetnik Konstantin Filozof nije razaznao, o kojem se svecu radi. Kako su je oporavili, obukli, naslikal, pročitajte sami, jer ova priča nije da se prepričava ovako, do kraja, pa da i ne morate da se potrudite da čitate, već je ovaj osvrt tu samo da Vam zagolica radoznalost, nećete zažaliti. Prepustite se mašti dok pratite puteve ovih ikona, doživeće mnoge nevolje, presretaće ih razbojnici, razni neprijatelji i čudovišta, ni vreme im neće ići na ruku, ponegde će im se vernici klanjati, a ponegde ih proterivati i psovati, čak će i nestati zauvek.
Preporučujem!
This entire review has been hidden because of spoilers.
December 29, 2024
Es todo un viaje y una estructura literaria muy compleja desde lo que había leído hasta hoy pero vale la pena abordarlo desde múltiples perspectivas para poder saborearlo y aprender más de nosotros mismos.
February 12, 2023
Заправо 3+
Моје усхићење овим пројектом његовим сахне.
Но, љубав није рационална, читаћу све што следи.
Моје усхићење овим пројектом његовим сахне.
Но, љубав није рационална, читаћу све што следи.
March 16, 2023
Puno bolje od Papira, ali sam i dalje skeptična kako će se razvijati roman Delta.
September 8, 2024
Una novela que invoca la espiritualidad y fantasía de Oriente.
Displaying 1 - 9 of 9 reviews