Книгата "Старогръцки легенди и митове" от професор Н. А. Кун - един от най-авторитетните изследователи на старогръцката култура - представлява сборник от предания за богове, герои и чудовища. Описани са приключенията и подвизите на хора, надарени със свръхестествена сила, смелост и ловкост.
Познаването на старогръцката митология е задължително за преподавателите по история, литература, изкуствознание, както за студентите и за учениците от горните класове.
Nikolai Albertovici Kun / Nikolay Kun was a Russian historian, writer, and educator. He is best known for his book Greek Myths and Legends (Legendy i Mify Drevnei Gretsii), which was extremely popular with readers in the Soviet Union. First published in 1914,[1] it has been republished many times since and translated into a number of European languages.
Люблю, коли одні книги надихають читати інші книги. Так «Цирцея» Міллер м’яко підштовхнула до давно запланованого перечитування Давньогрецьких міфів.
Деякі нотатки щодо прочитаного: - Аїд одружився зі своєю племінницею - «…объехав небесный свод, богиня Луна (Селена) спуститься в глубокий грот горы Латма в Карии. Там лежит погруженный в вечную дремоту прекрасный Эндимион» Йой, Сейлормун базується на давньогрецькій міфології? 0_0 - Лібідо Зевса ще більш невгамовне, ніж я думала (серйозно, я записувала всі його походеньки) - «Зевс взял спасенного сына [Диониса], и так как он был еще так мал и слаб, что не мог бы жить, то зашил его себе в бедро» 0_0 - «панічний страх» від бога Пана; - Гера – сестра Зевса; - «Зевс проник вподземные покои Данаи в виде золотого дождя» 0_0 - Лівія перетворилася на пустелю від крапель крові, які просочилися з мішка, в якому Персей сховав відрізану голову Медузи. Летів в своїх сандалях з крильцями, кров кап-кап і пустеля. - Міф про утворення Афін. Коротше, якби дехто не затупив з даром у вигляді джерела солоної води (навколо ж моря, чоловіче!), то місто могло б мати назву Посейдони. - Як на Дедала дивитися по-старому, якщо тепер я знаю, що його сестру звали Пердіка? - Всі чули міф про Орфея та Еврідіку, але не всі знають, як жахливо помер Орфей; - Атрей нагодував брата Фієста м’ясом його синів, щоб помститися. Синів самого Атрея звуть Менелай і Агамемнон. А ці імена одразу виводять нас на Троянський цикл. Нічогенька сімейка… - Понт Евксинський - назва Чорного моря в Стародавній Греції; - Аполлон зробив так, щоб ніхто не вірив пророцтвам Кассандри, незважаючи на те, що вони завжди здійснювалися; - Сина Нестора звали Антилох. А міг бути Вовою))) - Чого це Фетида закаляла Ахілла в огні? А як же занурювання у воду, тримаючи за п’яту? - Епічний батл спочатку за обладунки, потім – за труп Патрокла. Важливість гідного поховання для воїна відгукується в нас, сучасних читачах, навіть зараз. Хоча фетиш на зняття обладунків з трупів щось не дуже відгукується. - «Плакал молодой Антилох», - перепрошую, от як я маю співпереживати, коли бачу таку фразу? Потім ще й дізналася, що брата Антилоха звали Пісістрат. Ех, Несторе, за що ти так зі своїми дітьми?.. - Троянська війна – це війна списами? - «пышные погребальные игры» 0_0 - Ахіллесова п’ята. Ну так, за яку мати Фетида опускала немовля в води ріки Стікс, чим зробила сина невразливим всюди, окрім п’яти. Всі пам’ятають, так? Аполлон спрямовує стрілу Паріса саме в ту п’яту і Ахілл помирає. А тепер питання: ну ок, єдине вразливе місце, але чого помирати від рани в п’ятку? Мда, в шостому класі (чи коли ми там вчили ці міфи), у мене таких питань наче не виникало - Слова «страшно разгневался/лась/лись и решил/ла/ли отомстить», мабуть, зустрічаються в цій книзі найчастіше - Сигнальні вогні на вершинах гір від Агамемнона. Пітер Джексон у «Двох баштах» Володаря Перснів міфами надихався?
I really like mythology and I had expectations for this book, but it turned out to be nothing than just a collection of stories told like the author was in a run. Really!
This book has no "magic". It is plain boring
And I tried so hard to finish this, but I just couldn't.
„Старогръцки легенди и митове” на Николай А. Кун е вероятно най-популярния у нас книжен вариант на чудните истории за невероятните богове и герои от античността. Луксозно издание на „Пан” обаче допълва към класическите текстове нещо ново за родните читатели – достойните за боговете пищни цветни илюстрации от руската художничка Анна Власова. Разгърнете тази книга, за да се убедите, че музите наистина съществуват! Прочетете ревюто на "Книжни Криле": https://knijnikrile.wordpress.com/202...
Moj prvi susret sa mitologijom, nakon čega sam ireversably fall for it :)
Za razliku od svih drugih knjiga o mitologiji, koje su u glavnom u obliku enciklopedija i fokusiraju se na nabrajanje što više činjenica o datom polu/bogu(boginji), Kun piše o svim božanstvima na tako sanjarski, romantičan način, da svakome od njih izgradi karakter da tačno imaš u glavi kakva bi Atena bila personality-wise :) loved it <3
Того издания, что я читал когда-то, давно нет на свете, но когда-то она была буквально валютой на книжном черном рынке родного города (вместе с т.н. "волками"), а в 6-7 классе у нас был литературный факультатив по этой книге, поэтому изучалась она религиозно, иметь ее хотелось всем. Но только сейчас становится понятно, насколько она суха и приблизительна.
I loved this book so much that in the third grade I used to take it into the bathroom with me, and once accidentally threw it into the toilet bowl. Nevertheless - took it out, dried it thoroughly, and even though the pages got the old papyrus look, it was still good to read, and I reread it a couple of times since. Even though some of the myths are condensed to the point of boredom with life taken out and only fable left, some are told really well. Especially the Odyssey and Hercules - I kept rereading those, and especially the latter. The horror of Hercules’ death while the poor hero is trying to shed his own skin really gets under your skin. Bottom line: most of the Greek myths are so good that they can stand even the worst storyteller, but Kun did a great job - this book has all the myths, and leaves you wanting more. With so many teachers and professors killing any sparkle in their students to delve into the Greek mythology for their own pleasure, this book does a lot.
I cannot give this book anything less than 5 stars. It has been my favorite book for years. However, Kun adapted original Greek sources for children and had to slightly alter some myths. I realized that, perhaps, too late: only upon reading the translation of original Hesiod poems. Still, in this book, Kun has done an amazing job compiling different sources and trying to give the whole picture of large events. Maybe, because of the alternations made, it does not deserve all 5 stars, but I cannot rate it anything less.
Дневние греки были очень ленивыми. Высота горы Олимп всего 2 918 м — можно было залезть и посмотреть, что там никого нет 😃
Особенно большого и интересного ревью тут не напишешь :) Книга сама по себе немного скучновата — похожа на школьный учебник, хотя есть достаточно интересных моментов. Николай Кун сделал исчерпывающее описание всех Греческих богов и их взаимоотношений.
Общей сюжетной линии нет — новая глава = новая история о новом боге.
Книга будет интересна только для тех, кто интересуется темой Древней Греции.Но в целом прочитать стоит для общего развития :)
This book was made up of a bunch of names and simple, short sentences; I feel like this was my writing style in 4th grade. The stories themselves where interesting, but their presentation - not so much. Also, Medea? Pop off queen, kill those bitch*s(the sons were unnecessary, but whatever).
Skaiciau sia knyga ilgai, vien del to, kad norejau kazkiek pasiruosti busimai kelionei i graikija. Kadangi kelione nusikele iki rudens tai skaiciau labai ilgai su pertraukom. Vieni mitai ir padavimai buvo zinomi, kiti nelabai idomus, bet susidaryti bendram ispudziui apie senoves graikija uzteko.
це просто вписую давно прочитане. Коли я в 11 років вперше потрапила за кордон і місяць жила окремо від своєї сім'ї, взявши з собою тільки цю книжку, то сумуючи за сім'єю і домом, щовечора її перечитувала, і відтоді вона мені стала трохи рідна, а міфи Давньої Греції запам'ятала гарно.
Одна из любимейших книг детства, куда лучше любых "адаптированных" мифов. Продираться через все это обилие имен, рисовать генеалогические древа богов и героев, снисходительно закрывая глаза на близкородственные связи, чтобы легко ориентироваться в культурных следах, оставленных великой цивилизацией древности.
Nei Dievai nei pusdieviai nei jokie kiti velniai nepadėjo išgyvent šio pragaro. 2 žvaigždės tik iš pagarbos Graikų mitologijai. Pati knyga jovalų jovalas. Pykau ir skaičiau. Akcentai visiškai ne ten, arba išnešti į išnašas, viskas stipriai sausa, paviršutiniška. Atrodo, kad rašyta buvo paskubom, ir "ai, bile išleist". Ilgiausiai ir skaudžiausiai stenėta knyga ever.
Да, все мифы в очень упрощенной и укороченной форме, многое не рассказывается, но я так люблю Древнюю Грецию, ее Героев и Богов, что мне все равно. Было очень интересно узнать какие-то детали, о которых я не знала или попросту позабыла.
Рада, что нужно было прочитать эту книгу для университета.
Като дете съм я чела десетки пъти. Наложи ми се тези дни да я препрочета, изпитах неподправено удоволствие. Препоръчвам я на всеки, който не се е докоснал още до интересния и често пъти извратен и жесток свят на древногръцката митология.
Зубодробительно скучный пересказ античных поэм с попыткой классификации, но без намека на художественную обработку. Если претензии на художественность нет, то может и простительно. Но я привык к мифам в несколько более легкой и интересной форме.
էխ էխխխ, էլ ինչ ասեմ ։ԴԴԴԴ որպես մի քանի օրում ուսումնասիրվող ծրագրային գիրք՝ ահավոր ծավալուն ա դժվարամարս։ Բայց շատ հավեսն ա։ Լրիվ փոխեց էս կարգի հնությունների մասին վատ կարծիքս
The Greek mythology or the perfect writing to get one out of a reading slump. I got this book from an old books store and I can honestly say it was probably the best spent 6 euros of my life. I will never again regret abandoning books of 3 stars or less in order to better spend my time with such a gem.
Greek myths evolved from stories told in the Minoan civilization of Crete, which flourished from about 3000 to 1100 BCE. Many authors have helped preserve the ancient Greek myths, like Virgil's Eneida or Ovid's Metamorphosis .
The Greek mythology has influenced many subsequent writings of various authors (Homer's Iliad and Odyssey, Phèdre by Racine, Faust of Goethe). The same goes for art and paintings (The birth of Venus by Botticelli, Venus with a Mirror by Titian, Perseus with the head of Medusa by Cellini, Perseus and Andromeda by Rubens)
Re-reading this book as an adult, could not helped notice the influence it had also on beliefs and religions. To mention a few:
Human kind was created by gods, and these gods have their own temples built by humas
The myth of Deucalion and Pyrrha (or the flood), which originates from Babylon (Utnapishtim myth), being subsequently borrowed by the jews in the biblical myth of Noe.
The primitive belief that people are actually descendants of animals (totemism) in the myth of Aeacus.
Perseus mother Danae got pregnant by Zeus with golden rain.
The human belief that the dead body needs to be buried and that the living have to bring offerings to the gods in the myth of Sidyphus. Also, Sisyphus is punished by the gods in the afterlife for his wickedness while alive.
Icarus and Daedalus manage to fly with the self-made wings of Daedalus, thus making the people passing by think they are gods.
Calchas the prophet wants to sacrifice a virgin, but the goddess Artemis replaces the virgin with a deer.
After death, the soul of Patroclus flew away to the darkened kingdom of Hades
This entire review has been hidden because of spoilers.
Като малка не ми беше толкова интересна,но предполагам,че е било от възрастта и повечето информация.Сега обаче просто не спирах да чета-всичко ми се навързваше и беше толкова приятно четиво-главите бяха дълги,ноо си заслужаваха.Това е книга, която е от списъците със задължителната литература и няма толкова много да се разсъждава както правя при романите,но е изключително приятна и я препоръчвам с 2 ръце.
Перечитывала эту книгу первый раз после прочтения в детстве. Она показалась мне очень скучной и мне понадобилось почти 3 месяца чтобы дочитать. Книга наверное хороша как сборник где в сжатом виде собрано много информации, но из-за обилия имён, событий и языка которым она написана во время прочтения почти всё смешивается в кучу. Возможно в будущем прочитаю что-то по мифологии для сравнения, но благодаря(из-за?) книге Куна думаю это будет ещё не скоро.
Греки, которые не древние, очень восхищаются тем фактом, насколько хорошо знакомы туристы из постсоветского пространства с мифами, религиозными представлениями и эпическими произведениями их предков. А все это заслуга Николая Куна. Ну и советского книгоиздательства, в свое время наводнившего многотысячными переизданиями этой книги все библиотеки.
Книга более академическая чем это представляет средний читатель и менее связаная между собой, нежели этого хотелось-бы. Также я понял насколько серьёзно она подверглась цензуре, и насколько много греки и римляне уделяли повествования сексу и натуралистическим подробностям прочтя электронный вариант некоторых мифов в переводе на английский язык много позднее.
легкий слог, читается быстро. для ознакомления с мифами - самое то. всем кто только-только начинает знакомится с олимпийскими богами и со всей этой темой - советую эту книжку, а дальше можно читать стивена фрайя, ибо его слог намного динамичнее