Исповест мангупа

by Sergej Jesenjin

Preveli Dobriša Cesarić, Vladimir Gerić, Zvonimir Golob, Gustav Krklec, Ivan Kušan, Nikola Milićević, Čedo Prica, Tomislav Prpić, Josip Pupačić i Grigor Vitez.

Genres: Poetry, Russia, Russian Literature, Classics

Paperback

First published January 1, 1921

Reviews

[Ivanko · Rating 4 out of 5]

"tko izgori, taj ne može planut,
tko ljubljaše, taj ljubavi nema."


Jesenjin piše o osobnim stvarima; strahovima, kajanjima i slabostima. Dosta je vezan za svoje djetinjstvo koje mu je učestala tema zajedno sa motivima sela, domaćih životinja, mećava i pejzaža. Po meni su njegove emocionalno najteže pjesme upravo one "nevine" iz vremena djetinjstva gdje opisuje životinje. Posebno bi istaknuo "Pjesmu o kuji".

Jesenjin ima visoko mišljenje o sebi i to ne krije, usprkos tome muči ga i realnost da roditelji nisu zadovoljni njegovim odabirom da bude pjesnik, ne shvaćaju ga i bilo bi im draže da je ostao na selu da se u tradicionalnom okruženju izbori za kruh.

Čini mi se da je Jesenjin distanciran od svojih romantičnih veza, ne opisuje ih učestalo, a kad ih opisuje nikad ne dobijem dojam da dava cijelog sebe, tek neku od svojih sjena.
Vrlo zanimljiva poema je "Crni čovjek" koja naglašava Jesenjinov konflikt sa samim sobom, introspektivni uvid u sve što mrzi kod sebe i odbacuje u obliku tog "crnog čovjeka" koji je na kraju dana, usred ogledala, on sam.

Jesenjin je stara duša, stara duša u tijelu vječnog dječaka.
Na kraju svog životnog puta koji je trajao svega 30 godina, toliko je toga proživio, stvorio i osjetio... Ženio se 4 puta, no čini mi se da nikad nije prebolio prvu ljubav. Na kraju si je odlučio oduzeti život, nešto o čemu je vjerojatno unaprijed često razmišljao sudeći po naznakama u njegovim radovima. U svom kratkom životu uspio se upisati u legendu ruske i svjetske poezije dvadesetog stoljeća.


"Moj put" (zadnja strofa):

I što sad?
Mladost već minu.
Vrijeme mi je
prihvatiti djelo,
da nemirna duša
već zapjeva zrelo.
I da drukčiji život sela
ispuni me
novom silom izobila,
ko što me je nekad
do slave dovela
domaća ruska kobila.

[Angelika Tsivinskaya · Rating 4 out of 5]

Drink up your sadness.

[Nevena Nevena · Rating 5 out of 5]

Јесењинова поезија обилује мотивима љубави, патње, усамљености, одбачености, чежње за завичајем, саосјећања, али и, понегдје, контроверзних изјава које се директно уплићу у случај његовог самоубиства.
Па опет, поред врло суморних стихова, спорог ритма, он проналази оне тренутке који (можда) постоје само у поезији. Хрли природи, њеној тихој љепоти, као уточишту за душу. Он је један човјек случајно доспио на овај свијет који по њему лута тражећи брезе. "Песма о кучки" и "Лисица" су реалистичне, засићене болом, и подсјећају на окрутност - која је свуда око нас. На нешто што постане навика и не подлијеже процјени морала( животињама пријатељ добар, / њима душу лече моје песме)
Љубав даје чар свему, човјек наједанпут све воли, и обрнуто. А онда се роди патња, утолико већа. И обнова. Жеља за проналаском новог, досад непостојећег. Сјећам се када смо у школи радили "Писмо мајци" и наставница нас питала о чему се ту ради, одговорили смо: "Па он пише мајци писмо како ће доћи...". Наставница је одговорила:"Да, али он не долази, неће доћи, само јој пружа утјеху."
Младост су прије воља, жеља, снага него - године. Чини ме се да кад човјек дубље промишља брже стари.
"Писмо сестри" је пјесма препуна нежности, али скоро па измуцана(Мокро узглавље о томе зна, душо!)
Једна од најбољих пјесама јесте "Црни човек" са мотивом двојника - раскол човјека и пјесника.

Да у мраку јесен ваших душа
осветлим, безлисну, ја уживам.

Бити песник означава једно:
да се норме живота не руше,
бичевати се по кожи нежној,
крвљу песме мазит туђе душе.

[Illiterate · Rating 4 out of 5]

A rural romantic grapples with revolution, alcohol, and despair in simple moving verse.

[Daniel · Rating 5 out of 5]

I don't tend to read a lot of poetry by people my own age, especially men. This is a very good and very sad collection of poems by a man who hit my age and already felt he'd lived his whole life.

[Brat Virdžinije Vulf · Rating 1 out of 5]

Estetika sirovog i rudimentarnom izražavanja, koje ne služi nekom cilju... Stvar ukusa, ali i vrijednosti teksta. U nekim prevodima mangup, a u nekim huligan, realnost bi bila gorštak.

[Taisiya Marina · Rating 5 out of 5]

A brilliant and unique collection, it’s a biography in poems that perfectly captures and recounts Sergei’s story. Through the poems, you can clearly trace the changes in his art style, life, romantic endeavours, and psychological state.
His earlier works are filled with a pure and deep love for home and country, evoking a longing and nostalgia for those long-passed times. Later in life, he experiences a dramatic shift in his political views, and his writing takes on a naively fervent red hue as he picks up the hammer and sickle, unaware that they will later become the instruments of his tragic end.

[AJ · Rating 4 out of 5]

I was very fortunate to begin reading poetry with this collection. A bucolic boy goes to the city to become a man, but he’s a poet so he becomes very little.

“In a tower of feelings I live condemned to the endless treadmill of verse”.

[simka✨ · Rating 5 out of 5]

Долго читала не потому, что сложно, а потому что для Есенина нужно настроение. Он все снова и снова влюбляет меня в себя. Хоть и хочется иногда напиться под него, но это иногда, а может всегда?

[Samira · Rating 5 out of 5]

I wept like a baby! Especially once I read the final poem which also was his suicide note . Fantastic poet!