What do you think?
Rate this book
Marc Marronnier #2
Почивка в кома
В „Почивка в кома“ читателят вижда Марк на откриването на дискотеката с поетичното име „Кенефа“, в психеделичната обстановка и сред безумния декор на огромна тоалетна чиния и изливаща се от „казанчето“ вода върху специално поканените представители на френския и световния елит, сред които принцеси, баронеси и Борис Елцин. Марк е на двайсет и седем години, има хубав апартамент, готино бачкане и въпреки това не се самоубива, казва ни авторът. Марк се е запасил с 6 (шест) презерватива, преди да отиде на откриването на „Кенефа“, за да си легне с хора, които не познава. Ала дълбоко в душата си знае, че и той като всички свои приятели иска само едно – любов и нормалност.
Заедно със своя автор Марк ни описва с известна снизходителност, но и с хаплива ирония, един специфичен вид парижка фауна, който се захранва с екзотични наркотици, неправдоподобни коктейли, диджейски миксове и безплодни светски разговори – фауна, която и автор, и герой отлично познават и която завладяващо представят в тази втора книга от култовата трилогия.
Заедно със своя автор Марк ни описва с известна снизходителност, но и с хаплива ирония, един специфичен вид парижка фауна, който се захранва с екзотични наркотици, неправдоподобни коктейли, диджейски миксове и безплодни светски разговори – фауна, която и автор, и герой отлично познават и която завладяващо представят в тази втора книга от култовата трилогия.
152 pages, Paperback
First published January 1, 1994
17 people are currently reading
426 people want to read
About the author
Frédéric Beigbeder
64 books1,731 followersBeigbeder was born into a privileged family in Neuilly-sur-Seine, France. His mother, Christine de Chasteigner, is a translator of mawkish novels ( Barbara Cartland et al.); his father, Jean-Michel Beigbeder, is a headhunter. He studied at the Lycée Montaigne and Louis-le-Grand, and later at the Institut D'Etudes Politiques de Paris. Upon graduation at the at the age of 24, began work as an advertising executive, author, broadcaster, publisher, and dilettante.
In 1994, Beigbeder founded the "Prix de Flore", which takes its name from the famous and plush Café de Flore in Saint-Germain-des-Prés. The prize is awarded annually to a promising young French author. Vincent Ravalec, Jacques A. Bertrand, Michel Houellebecq are among those who have won the prize. In 2004, the tenth anniversary of the prize, it was awarded to the only American to ever receive it, Bruce Benderson. Two of Beigbeder's novels, 99 Francs (Jan Kounen, 2007) and L'amour dure trois ans (Beigbeder, 2011), have been adapted for the cinema.
In 2002, he presented the TV talk show "Hypershow" on French channel Canal+, co-presented with Jonathan Lambert, Sabine Crossen and Henda. That year he also advised French Communist Party candidate Robert Hue in the presidential election.
He worked for a few years as a publisher for Flammarion. He left Flammarion in 2006.
In May 2007 he spent time in the United States to shoot a film about the reclusive American author, J.D. Salinger.
In 1994, Beigbeder founded the "Prix de Flore", which takes its name from the famous and plush Café de Flore in Saint-Germain-des-Prés. The prize is awarded annually to a promising young French author. Vincent Ravalec, Jacques A. Bertrand, Michel Houellebecq are among those who have won the prize. In 2004, the tenth anniversary of the prize, it was awarded to the only American to ever receive it, Bruce Benderson. Two of Beigbeder's novels, 99 Francs (Jan Kounen, 2007) and L'amour dure trois ans (Beigbeder, 2011), have been adapted for the cinema.
In 2002, he presented the TV talk show "Hypershow" on French channel Canal+, co-presented with Jonathan Lambert, Sabine Crossen and Henda. That year he also advised French Communist Party candidate Robert Hue in the presidential election.
He worked for a few years as a publisher for Flammarion. He left Flammarion in 2006.
In May 2007 he spent time in the United States to shoot a film about the reclusive American author, J.D. Salinger.
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 30 of 50 reviews
November 2, 2016
Frederik Begbede je jedan od tih likova koji je sasvim nezasluženo dobio pažnju u svetskoj književnosti, što samo još bolje pojašnjava svetsku literaturu, koja je kao svi ostali vidovi umetnosti podložna kvarenju usled naše površnosti i samokriticizma – da li knjige koje čitamo i smatramo vrednima zaista mogu da promene svet ili je svako od nas previše egoističan da uzvikne „car je go“.
Pročitao sam veći deo Begbedevog opusa i ne bih mu se vraćao da mu u štampi nije knjiga koja veliča Selindžera. Momenat je dapače „cringeworthy“ pa pre nego što se zakrvimo oko najnovije knjige hajde da bacimo pogled na prethodni rad ovog Parižana.
„Praznik u Komi“ je dobar primer zašto ljudima rođenim sa pedigreom pisana reč leži rogobatno i usiljeno. Gubeći se u trivijalnom stilu, u pokušaju da kritikuje otmeno i otkačeno Parisko društvo Begbede najviše kritikuje samog sebe. Njegov opis lucidne žurke je meni kao čitaocu problematično dosadan, u „Komi“ ne postoje likovi koji bi vas mogli naterati da im uputite hvalu ili kritiku, Begbede pokušava u stilu Nikole Amanitija da pomoću komedije poveže različite slojeve života u jednu celinu, ali u tome ne uspeva, služeći nam kao opomena da se pisanje ni jednog romana ne može započinjati olako.
Na kraju, njegova kritika bogatog hipsterskog društva nije na mestu, niti treba biti deo književnosti. Pomodne, isprazne stvari su, za razliku od vešto napisane reči prolazne.
Pročitao sam veći deo Begbedevog opusa i ne bih mu se vraćao da mu u štampi nije knjiga koja veliča Selindžera. Momenat je dapače „cringeworthy“ pa pre nego što se zakrvimo oko najnovije knjige hajde da bacimo pogled na prethodni rad ovog Parižana.
„Praznik u Komi“ je dobar primer zašto ljudima rođenim sa pedigreom pisana reč leži rogobatno i usiljeno. Gubeći se u trivijalnom stilu, u pokušaju da kritikuje otmeno i otkačeno Parisko društvo Begbede najviše kritikuje samog sebe. Njegov opis lucidne žurke je meni kao čitaocu problematično dosadan, u „Komi“ ne postoje likovi koji bi vas mogli naterati da im uputite hvalu ili kritiku, Begbede pokušava u stilu Nikole Amanitija da pomoću komedije poveže različite slojeve života u jednu celinu, ali u tome ne uspeva, služeći nam kao opomena da se pisanje ni jednog romana ne može započinjati olako.
Na kraju, njegova kritika bogatog hipsterskog društva nije na mestu, niti treba biti deo književnosti. Pomodne, isprazne stvari su, za razliku od vešto napisane reči prolazne.
December 7, 2012
Отвратителна книга! Напоследък много се чудя какво е удоволствието да четеш (и да пишеш?) за едни хора, които едновременно се напиват и се друсат, в резултат на което правят тежки мизерии. Мога да приема като оправдание фактът, че е писана преди 20 години, тогава вероятно пазарът не е бил заливан от подобен вид помия и този тип 'летература' се е приемало като Breakthrough едва ли не. Обаче в какво - не ми е много ясно...
Всъщност, започва не много зле - някакво голямо парти, въвеждат се героите, изглежда да има интересни личности сред тях. Целият разказ се развива от 20ч до 7 сутринта на другия ден. И някъде към 22-23ч вече става леко непоносимо във възходяща градация на олигофренията скуката с всеки изминал час. Може и аз да не съм в настроение да чета подобни неща, не знам. 9.99, Windows of the World и Любовта трае три години много ми бяха харесали, но всичко останало, което съм чела от този автор е много зле.
А, да, и накрая за 3 страници изведнъж блесва една умопомрачителна, истинска, кристално чиста любов, плеснаха с ръце, прегърнаха се и се прибраха да спят. Хепи енд. Алооооу, тия читатели трева ли пасат или какво?
Освен това препратките към класически автори от типана Фицджералд, Селин, etc. ми идват малко в повече, а и все повече се срещат в това, което чета напоследък. Не може така. На мен ми е ясно, че си ги чел, човек, поне от уважение към себе си, нали се пишеш голям писател... Ама и аз съм ги чела. Вкарай малко творчество... Е
дна звездичка заради няколкото готини лафа и Теоремата на трите 'защо' :)
Всъщност, започва не много зле - някакво голямо парти, въвеждат се героите, изглежда да има интересни личности сред тях. Целият разказ се развива от 20ч до 7 сутринта на другия ден. И някъде към 22-23ч вече става леко непоносимо във възходяща градация на олигофренията скуката с всеки изминал час. Може и аз да не съм в настроение да чета подобни неща, не знам. 9.99, Windows of the World и Любовта трае три години много ми бяха харесали, но всичко останало, което съм чела от този автор е много зле.
А, да, и накрая за 3 страници изведнъж блесва една умопомрачителна, истинска, кристално чиста любов, плеснаха с ръце, прегърнаха се и се прибраха да спят. Хепи енд. Алооооу, тия читатели трева ли пасат или какво?
Освен това препратките към класически автори от типана Фицджералд, Селин, etc. ми идват малко в повече, а и все повече се срещат в това, което чета напоследък. Не може така. На мен ми е ясно, че си ги чел, човек, поне от уважение към себе си, нали се пишеш голям писател... Ама и аз съм ги чела. Вкарай малко творчество... Е
дна звездичка заради няколкото готини лафа и Теоремата на трите 'защо' :)
September 7, 2016
No review. Bad, bad, bad writing. Simplistic, pathetically stretched over the subject and boring as a starless night. Don't read it.
April 1, 2012
I love Frederic Beigbeder's book's. I love his style. I love all the haye, all the sarcasm expressed in every word. And when people make me hate them, I love to take Beigbeder's books. I've read "99 Franks" some three times already and I don't stop admiring this book.
"Vacation in Coma" was written earlier than "99 Franks", and it is still written as good as "99 Franks". The dirt, the hate, the despair, the hopelessness and the realization that people can't be saved - that's all Beigbeder wants to show us. He, his characters still have hope to find something real, something pure in all this dirtiness, and some finds it. But it is buried deep in alcohol, drugs, thoughtless people's hearts.
"Vacation in Coma" was written earlier than "99 Franks", and it is still written as good as "99 Franks". The dirt, the hate, the despair, the hopelessness and the realization that people can't be saved - that's all Beigbeder wants to show us. He, his characters still have hope to find something real, something pure in all this dirtiness, and some finds it. But it is buried deep in alcohol, drugs, thoughtless people's hearts.
July 18, 2021
C'est l'histoire d'une soirée organisé par le DJ à la mode dans le Paris des années 90. Il invite tout le gratin de la société noctambule parisienne dont son ami d'enfance Marc Marronnier, le narrateur. La soirée est absolument foutraque : tout le monde picole, se drogue, s'observe, se compare, vole, embrasse, tripote, se tabasse, se lance des vannes... C'est jubilatoire. Le narrateur qui n'est pas un fervent toxico se contente d'abord de cocktails aux noms improbables avant de sombrer dans l'ambiance portée par les autres. Les péripéties des personnages sont toutes plus loufoques les unes que les autres. Les traits d'esprit de chacun sont jubilatoires. Les situations sont toutes abracadabrantesques. La qualité littéraire du texte est irréprochable. J'ai passé un excellent moment de lecture autant sur le fond que sur la forme.
September 8, 2011
Fast and crazy ride and writing, easy to love and easy to hate.
August 22, 2017
Knjigu sam pročitala u dahu i ostavila mi je utisak sjajno zaokružene priče, stila koji mi trenutno prija i mnogo poenti sa kojima se slažem. Onda sam ovde pročitala neku kritiku u kojoj se kaže da je ovaj autor dobio nezasluženo mesto u modernoj francuskoj književnosti, sa dosta argumenata koji izgledaju smisleno.
Onda sam poželela da dam manji broj zvezdica, ali sam vratila na 5. Zašto? Nisam književni kritičar i mnogo je toga o čemu ne znam ništa, ali stav koji pokušavam da zauzmem u životu je - nađi u svemu nešto lepo. U svakoj knjizi, u svakom čoveku, u svakom događaju. Kada preporučujem knjigu, želim da ljudima kažem šta je to dobro što se tu može pročitati, a ne šta je to što ne valja, ili nije dovoljno vredno.
I tako - Pariska žurka '90ih, otvaranje kluba simboličnog imena i kritika ispraznosti stila života kakav većina zvanica vodi - može se komotno preneti na tebe, mene, ovde, sad, 2017. I isti film u glavi koji se odigrava svršenom 27.ogodišnjem studentu političkih nauka, uvučenom u taj apsurd, odigrao se i tebi i meni, ovde, juče, danas, 2017.
Šta je lepo ovde - još jedna potvrda povezanosti svega i svugde. Bes što se očigledno ne menja i jedna nada da ćemo se ipak jednom pronaći.
Onda sam poželela da dam manji broj zvezdica, ali sam vratila na 5. Zašto? Nisam književni kritičar i mnogo je toga o čemu ne znam ništa, ali stav koji pokušavam da zauzmem u životu je - nađi u svemu nešto lepo. U svakoj knjizi, u svakom čoveku, u svakom događaju. Kada preporučujem knjigu, želim da ljudima kažem šta je to dobro što se tu može pročitati, a ne šta je to što ne valja, ili nije dovoljno vredno.
I tako - Pariska žurka '90ih, otvaranje kluba simboličnog imena i kritika ispraznosti stila života kakav većina zvanica vodi - može se komotno preneti na tebe, mene, ovde, sad, 2017. I isti film u glavi koji se odigrava svršenom 27.ogodišnjem studentu političkih nauka, uvučenom u taj apsurd, odigrao se i tebi i meni, ovde, juče, danas, 2017.
Šta je lepo ovde - još jedna potvrda povezanosti svega i svugde. Bes što se očigledno ne menja i jedna nada da ćemo se ipak jednom pronaći.
March 4, 2013
Леле... тази книга заслужава да бъде ритуално изгорена.
Далеч съм от клишета, които твърдят, че литературата задължително трябва да задоволява морални, етични потребности или пък да споделя истини с широко значение. Но тази тук не е нищо повече от губене на време. Радвам се, че не е моя и няма да ми се налага да я гледам презрително - как се разполага до други, хубави заглавия.
Моля, пропуснете ранния Бегбеде!
Далеч съм от клишета, които твърдят, че литературата задължително трябва да задоволява морални, етични потребности или пък да споделя истини с широко значение. Но тази тук не е нищо повече от губене на време. Радвам се, че не е моя и няма да ми се налага да я гледам презрително - как се разполага до други, хубави заглавия.
Моля, пропуснете ранния Бегбеде!
December 16, 2016
Ако ти се иска изцъкленият ти неопренов взор да се сблъска фронтално с хаотизматичен рейндж от словесни лаксативни последствия и изпращелият ти набор от неоново-новокаинови неврони да пресрещне същият такъв на Бегбеде в зората на неговата наркотична независимост, но това да не е експлозия, а имплозия, защото неврастеничните неудачници са всъщност едно цяло, а не две неотделни, прочети тази книга. Иначе е абсолютно излишна.
October 2, 2011
Бегбеде и фекалиите
http://www.knigolandia.info/2010/05/b...
Рядко се случва да няма какво да кажа за някоя книга. Ето сега е един от тези случаи. Тази книга е безподобен боклук, който дори няма да си правя труд да оценя.
Сюжет? Ще ви се. Една нощ в клуб на име „Кенефа“, изпълнена с тъпи разсъждения, чутовни количества алкохол и наркотици по избор. Без смисъл, без развитие.
Толкова от мен.
http://www.knigolandia.info/2010/05/b...
Рядко се случва да няма какво да кажа за някоя книга. Ето сега е един от тези случаи. Тази книга е безподобен боклук, който дори няма да си правя труд да оценя.
Сюжет? Ще ви се. Една нощ в клуб на име „Кенефа“, изпълнена с тъпи разсъждения, чутовни количества алкохол и наркотици по избор. Без смисъл, без развитие.
Толкова от мен.
September 7, 2019
Meni je bila smrtno dosadna. Mada ja možda nisam ciljana publika za ovu vrstu romana, književnsoti, ispovesti, fantazije, šta god... Iako, razumem poruku, dakle nije svo to pisanje besmisleno, ali moj utisak - nepotrebno. Na kraju, imam malu zamerku na prevodioca (koji je u principu korektan), naime kada je u pitanju prenošenje savremenog kolokvijalnog govora, ipak ga je malo pregazilo vreme.
October 5, 2014
Pourri. Nul. Archinul. Superlativement stupide. Du pur n'importe quoi. Je mentirai en affirmant que j'ai totalement détesté "99 francs", "L'amour dure trois ans" et "Windows on the world". Mais, outre ces trois livres, somme toute passables, tout ce que j'ai lu de Beigbeder m'a cruellement déçu. Le "Roman français" dont certains critiques vantaient la profondeur et la maturité n'a pas été à la hauteur de mes attentes. "Au secours pardon" est d'un ridicule consommé, accumulant les lieux communs sur la Russie et les réflexions foireuses, sans parler de l'histoire qui ne mène à rien et ne tient pas debout. Les livres de "critique littéraire" (entre triples guillemets) de Beigbeder, "Dernier inventaire avant liquidation" et "Premier bilan après l'apocalypse", sont nuls sur toute la ligne, du flan, du vent. Quant à "L'égoïste romantique", le livre m'est tombé des mains après une dizaine de pages. Illisible et méprisable.
L'histoire de "Vacances dans le coma" (deuxième roman de l'auteur, une plaquette de 150 pages) est ténue. Marc Marronnier, chroniqueur mondain, est invité à l'ouverture d'un nouveau night-club branché à Paris, Les chiottes, où son vieil ami, Joss Dumoulin, DJ de l'heure, reconnu internationalement, s'occupe de la musique. Marc est content, il va avoir du sexe ce soir. Il rencontre toutes sortes de personnalités publiques plus snobs les unes que les autres, dont il se fout (et dont on se fout aussi). Conversations vides. Il se soûle. Il tente de draguer trois femmes, toutes ces tentatives se soldent par de lamentables échecs. Les heures passent. Il sort avec une bande de voyous chics, ils commettent des actes de vandalisme dans les rues, puis montent sur le toit d'une église où ils fument du "shit" et échangent des réflexions qui se veulent intelligentes sur l'état du monde et le sens de la vie. Ensuite, ils retournent dans la boîte de nuit. Marc Marronnier finit la soirée avec une femme sur laquelle il est tombé presque par hasard et dont il tombe amoureux automatiquement. Mais, oh! surprise! retournement de situation inattendu! (SPOILER ALERT!) on découvre à la fin, en même temps que Marc lui-même, que cette femme est en fait SA femme, qu'il a épousée deux ans auparavant. Tout est bien qui finit bien! Tombée du rideau. N'applaudissez pas trop.
On trouve dans ce roman tout ce qui m'irrite chez cet auteur, quand il est à côté de la plaque. Name-dropping, jeux de mots faciles, romantisme à deux balles, langage "branché" parsemé de mots anglais (ça, c'est TRÈS agaçant, Beigbeder voudrait TELLEMENT être un auteur américain!), personnages en deux dimensions, aussi minces que du papier à rouler, narrateur superficiel, désespoir mondain... Paragraphes décousus. On a trop souvent l'impression que l'auteur se contente de faire un collage maladroit de ses "meilleures phrases" notées sur des Post-it. Le résultat : n'importe quoi.
Le moins perspicace d'entre vous aura compris que je considère que ce roman est un ratage absolu. Une étoile sur cinq : il ne mérite pas plus. Plusieurs, en parlant de Beigbeder, "crient au génie". Moi, je dis plutôt "cryogénie" : trop souvent il me laisse froid. Pardonnez le jeu de mots poche. Je dois reconnaître ici l'influence de Beigbeder sur propre ma prose (devrais-je plutôt utiliser le terme "contamination"?) Mais ça va passer, ça va passer... tiens, c'est déjà oublié.
L'histoire de "Vacances dans le coma" (deuxième roman de l'auteur, une plaquette de 150 pages) est ténue. Marc Marronnier, chroniqueur mondain, est invité à l'ouverture d'un nouveau night-club branché à Paris, Les chiottes, où son vieil ami, Joss Dumoulin, DJ de l'heure, reconnu internationalement, s'occupe de la musique. Marc est content, il va avoir du sexe ce soir. Il rencontre toutes sortes de personnalités publiques plus snobs les unes que les autres, dont il se fout (et dont on se fout aussi). Conversations vides. Il se soûle. Il tente de draguer trois femmes, toutes ces tentatives se soldent par de lamentables échecs. Les heures passent. Il sort avec une bande de voyous chics, ils commettent des actes de vandalisme dans les rues, puis montent sur le toit d'une église où ils fument du "shit" et échangent des réflexions qui se veulent intelligentes sur l'état du monde et le sens de la vie. Ensuite, ils retournent dans la boîte de nuit. Marc Marronnier finit la soirée avec une femme sur laquelle il est tombé presque par hasard et dont il tombe amoureux automatiquement. Mais, oh! surprise! retournement de situation inattendu! (SPOILER ALERT!) on découvre à la fin, en même temps que Marc lui-même, que cette femme est en fait SA femme, qu'il a épousée deux ans auparavant. Tout est bien qui finit bien! Tombée du rideau. N'applaudissez pas trop.
On trouve dans ce roman tout ce qui m'irrite chez cet auteur, quand il est à côté de la plaque. Name-dropping, jeux de mots faciles, romantisme à deux balles, langage "branché" parsemé de mots anglais (ça, c'est TRÈS agaçant, Beigbeder voudrait TELLEMENT être un auteur américain!), personnages en deux dimensions, aussi minces que du papier à rouler, narrateur superficiel, désespoir mondain... Paragraphes décousus. On a trop souvent l'impression que l'auteur se contente de faire un collage maladroit de ses "meilleures phrases" notées sur des Post-it. Le résultat : n'importe quoi.
Le moins perspicace d'entre vous aura compris que je considère que ce roman est un ratage absolu. Une étoile sur cinq : il ne mérite pas plus. Plusieurs, en parlant de Beigbeder, "crient au génie". Moi, je dis plutôt "cryogénie" : trop souvent il me laisse froid. Pardonnez le jeu de mots poche. Je dois reconnaître ici l'influence de Beigbeder sur propre ma prose (devrais-je plutôt utiliser le terme "contamination"?) Mais ça va passer, ça va passer... tiens, c'est déjà oublié.
June 23, 2018
"Pourtant, c'est du gâchis: Marc a la trouille de ces machins. En général, les gens se droguent par lâcheté. Lui, c'est par lâcheté qu'il ne se drogue pas."
"Il faut être photographe de mode ou rédacteur en chef (même adjoint) ou producteur de télé ou « en train de finir un roman » ou tueur en série. Rien n’est plus louche ici que de ne pas œuvrer."
"Robert de Dax sourit trop. Les gens qui sourient trop cachent un secret: un mort sur la conscience, une banqueroute, des implants?"
"Bon d’accord, je suis jaloux. Dans la vie, il faut être jaloux. Dis-moi qui tu jalouses et je te dirai qui tu es. La jalousie gouverne le monde. Sans elle, il n’y aurait ni amour, ni argent, ni société. Personne ne lèverait le petit doigt. Les jaloux sont le sel de la terre."
"Il faut être photographe de mode ou rédacteur en chef (même adjoint) ou producteur de télé ou « en train de finir un roman » ou tueur en série. Rien n’est plus louche ici que de ne pas œuvrer."
"Robert de Dax sourit trop. Les gens qui sourient trop cachent un secret: un mort sur la conscience, une banqueroute, des implants?"
"Bon d’accord, je suis jaloux. Dans la vie, il faut être jaloux. Dis-moi qui tu jalouses et je te dirai qui tu es. La jalousie gouverne le monde. Sans elle, il n’y aurait ni amour, ni argent, ni société. Personne ne lèverait le petit doigt. Les jaloux sont le sel de la terre."
November 5, 2018
Книга читается быстро, однако чрезмерно насыщена именами собственными :) из-за этого восприятие притупляется.
Вообще, первая часть трилогии мне понравилась намного больше... Посмотрим, что будет в третьей части
Вообще, первая часть трилогии мне понравилась намного больше... Посмотрим, что будет в третьей части
January 3, 2018
Only a frenchman can write this book. Nothing else to say about it :)
February 27, 2019
Début cool, fin cool
Le mileu part en couille
Le mileu part en couille
April 4, 2021
French assignment again. Did not like anything in this book other than french language practice. Last one in the series will be audiobook ( once again to complete French assignment)
September 18, 2022
Младежки пиянски изпълнения. 🙂
May 9, 2015
J'adore Beigbeder depuis 10 ans. Je n'avais jamais lu Vacances dans le coma.
Dans la préface, il précise "Vacances dans le coma est un livre raté. En effet, le style littéraire est là mais on s'ennuie. J'ai vraiment adoré ... la fin :)
C'est un huis clos qui se déroule dans une boîte parisienne qui fait son ouverture Les Chiottes : alcool, drogue, décadence, personnalités célèbres ... A lire un jour où l'on n'a vraiment plus rien d'autres à lire. Ne l'achetez pas, je vous prête volontiers le mien !
Dans la préface, il précise "Vacances dans le coma est un livre raté. En effet, le style littéraire est là mais on s'ennuie. J'ai vraiment adoré ... la fin :)
C'est un huis clos qui se déroule dans une boîte parisienne qui fait son ouverture Les Chiottes : alcool, drogue, décadence, personnalités célèbres ... A lire un jour où l'on n'a vraiment plus rien d'autres à lire. Ne l'achetez pas, je vous prête volontiers le mien !
Read
July 27, 2011Ce n'est certes pas le meilleur roman de Beigbeder mais le style incisif et direct de l'auteur est inimitable. Il fait montre d'un certain nombre de fulgurances et permet de nouer avec le lecteur une véritable connivence.
Il est évident que dans ce deuxième roman qui décrit une nuit parisienne dans le milieu décadent de la jet-set, l'auteur se cherche encore mais on comprend mieux comment sont arrivés ensuite le talentueux "99 Francs" ou le petit bijou qu'est "Windows On The World".
Il est évident que dans ce deuxième roman qui décrit une nuit parisienne dans le milieu décadent de la jet-set, l'auteur se cherche encore mais on comprend mieux comment sont arrivés ensuite le talentueux "99 Francs" ou le petit bijou qu'est "Windows On The World".
April 23, 2014
Absolutely adored it. Marc is an amazing character and I relate to him somehow. Brilliant humor and hilarious situations but also revealed truths about modern society. I believe this book is proof that a really simple plot, describing a short period of time CAN be interesting, engaging, deep and moving. I really enjoyed the ending and I think it fits the story perfectly.
Read
January 29, 2015"Марк разбира, че купонът ще е страхотен, когато вижда тълпата момичета в дамската тоалетна, момичета, които си оправят грима или смъркат кока (което си е почти същото, тъй като кокаинът е просто гримиране на мозъка). Отбелязва в листчетата си :Двайсет и първият век ще е в дамските тоалетни или няма да е"
March 1, 2014
Гордея се когато съвсем искрено съм на обратното на всички ,,разбиращи" мнение.Тази книга е най-доброто което съм чела скоро,изгълтах я за няколко часа и беше прекрасна от началото до края.Бегбеде е...не знам,нямам думи.Сякаш е казал това което исках аз да кажа на света,но нямах думите да изразя.
February 7, 2015
Beigbeder livre un compte rendu, heure par heure, d'une soirée parisienne mémorable. Il emploie un style provocateur frôlant la vulgarité par moment pour décrire un monde qui lui est bien familier. Une lecture rapide et plaisante.
October 24, 2012
Je voulais lire un Beigbeder, j'ai lu un Beigbeder. Il n'y en aura pas de 2ième !
March 4, 2013
Shitty book!
April 17, 2013
Magnificent satire ... filthy glamour and idealized vanity. Bravo !
Read
March 24, 2017էլի Բեգբեդերը տեղ֊տեղ շատ հավես֊ուպուծյու մտքեր ա գրում, իսկ մնացածը լրիվ կաշ
էս մեկում կաշան ավելի շատ էր
էս մեկում կաշան ավելի շատ էր
April 19, 2015
Не беше лоша книга, краят определено ми се стори интересен.
October 23, 2019
Not good..
Displaying 1 - 30 of 50 reviews