Lakrimarijum

by Aleksandar Tanurdžić

Ana ne plače – ona je cela lakrimarijum

Ona je lakrimarijum ispunjen do vrha, iscrpljeni pogled, neostvarena želja, neispunjeni zavet. Ona je Ana Katić – nerotkinja.

Gradeći unutrašnji svet glavne junakinje, autor u ovom kratkom romanu nabijenom najdubljim emocijama, otvara temu koja u našoj sredini još uvek predstavlja tabu i podseća nas da živimo u društvu u kome se na rađanje gleda kao na prirodnu potrebu svake žene, a svako odsustvo potomka nailazi na osudu. Istovremeno, to društvo ostaje slepo za unutrašnja previranja i borbe, pa često čak ni oni najbliži ne vide koliko je snage potrebno za ponovne pokušaje i nova razočaranja.

Ovo je priča upravo o toj svakodnevnoj borbi; ovo je podrška svakoj ženi koja uzaludno traži odgovor na pitanje zašto baš ja; ovo su reči razumevanja onima koje spuštaju pogled pred svakim trudničkim stomakom; ovo je roman o njoj, čija žudnja za detetom izaziva saosećanje i teskobu u grudima. Ana Katić u sebe je slila čitav dijapazon neplodnih žena i, bodreći sebe, kroz stranice ovog romana ona bodri i njih. U ovaj živi lakrimarijum ulio se bol svih onih koje usud nerađanja nose same, ostavljajući nas sa pitanjem: ostaje li u duši mesta za nadanje čak i onda kada je sasvim izvesno sve izgubljeno?

Genres: Fiction

127 pages, Paperback

Published January 1, 2022

Reviews

[plavizec · Rating 3 out of 5]

3.3* Ne znam, možda je do mene i mojih očekivanja! U prvom delu knjige ima nekih jako dubokih i originalnih opservacija, i interesantno je koliko je pisac uspeo da bude uverljiv u prikazu ove bolne "ženske teme". Ne znam da li je u pitanju (ne)posredni uvid, istraživanje ili ljudsko saosećanje? Možda nije ništa od navedenog ili je sve zajedno? Uglavnom, bilo je nekih odličnih minijatura unutar priče, ali mi smetaju i neka opšta mesta, prenaglašeni crno-beli likovi i generalizovani stavovi...

[Marko Lapcevic · Rating 5 out of 5]

Intiman prikaz žene koja pokušava da postane majka. Čitatelji prate njenu borbu i pate sa njom tokom romana.
Predivno napisano.

[Marina Stepic · Rating 4 out of 5]

Prva impresija u vezi sa ovom knjigom je ta da je pisac muškarac, a piše "žensku" knjigu i to ne "žensku" već "najženskiju".
Za bolje razumevanje ove knjige i za bolje razumevanje naše junakinje (u svakom pogledu) Ane Katić, valja se podsetiti da je lakrimarijum posuda u koju su žene skupljale suze prolivene za voljenima koje su izgubile.

📚"Ona je lakrimarijum ispunjen do vrha, iscrpljeni pogled, neostvarena želja, neispunjen zavet. Ona je Ana Katić-nerotkinja"

📚"Ana Katić ima 33 godine, ali u medicinskom kartonu ona će za dve godine napuniti pedeset"

Ana se oseća kao broj. Ana je broj. Ana je 0 (nula). Ana je nula ispred zareza, Ana je nula ćelija, Ana je nula embriona, Ana je nula šanse, Ana je nula kada je stari poznanici pitaju ima li dece, Ana je nula kada joj kažu da se samo opusti, Ana je nula majka, Ana je nula supruga, Ana je nula žena...
Pisac nam na maestralan način približava život žene koja se bori za potomstvo, koja se bori za život. I ono što drugi vide i ono što samo ona zna i oseća. I mi osećamo sa njom i one suze koje su isplakane i one sažaljive poglede i tapšanje po ramenu u znak podrške, i onu bol koja i kroz naše telo prođe kao struja kada je pitaju ima li dece... ili kada joj je sestra trudna (treći put) i ona se raduje, jer ima li išta lepše od toga biti tetka i ono parališuće znanje da ima...
Pisac nas vodi kroz Anine misli, kroz Anina sećanja kada je kao devetogodišnjakinja stavljala jastuk ispod majice i maštala kako će postati majka... Vodi nas kroz ruševine svih Aninih snova dok ona sama luta i traži bar tračak nade zakopan negde dole, negde duboko ispod...
Iako je odustajanje sveprisutno, iako se i sama pita koliko će puta još pokušati, ona svom snagom žene, ona svom ljubavlju i željom ide napred ka svom cilju, ka ostvarenju snova, ka ostvarenju nje same, ka ostvarenju njene prirode, ka potvrdi i smislu njenog postojanja...

📚"Ana ne plače - sve suze u sebi zadržava - Ana je lakrimarijum od krvi i mesa.

[Risa · Rating 5 out of 5]

Najzad imamo knjigu koja se bavi ovom važnom temom! Uz to je fascinantno kako je jedan muškarac uspeo da dočara sve one suptilne aspekte psihe žene koja se bori da ostvari potomstvo. Sjajno i za svaku preporuku, ne samo kao uteha onima koji prolaze kroz slično iskustvo, već i kao uputstvo kako se (ne) ponašati onima koji oko sebe imaju nekog za koga znaju ili pretpostavljaju da se bori sa neplodnošću.

Ova knjiga zaista proširuje vidike i verujem da može osvestiti svakoga o tome šta se dešava u duši, iza naizgled nasmejanog i bezbrižnog lica. Nemojte propustiti ovaj naslova ni ukoliko vam ova tema nije bliska, jer se radi o sjajnom književnom delu u kojem je autor uspeo da pronađe pravu meru u iznošenju informacija, s jedne, i opsivanju unutrašnjeg sveta, razmišljanja, monologa i snova, s druge strane.

Knjiga je mala obimom, ali ostavlja snažan utisak i trebaće vam nekoliko dana da se saberete nakon čitanja.

[Nevena Glogovac · Rating 5 out of 5]

Nevoljno priznajem da su me sopstvene predrasude navele da se iznenadim koliko je muški autor uspješno uhvatio i razumio neka univerzalno ženska iskustva. Posebno me impresionirala depikcija društvene opsesije ženskom trudnoćom – pitanja, pritisci, sažaljivi pogledi i sve ostalo što dolazi u tom paketu. Prikaz uloge zdravstvenog sistema i crkve u otežavanju procesa VTO i abortusa je nemilosrdan, ali upravo u tom odsustvu empatije leži njegova snaga, jer pogađa istinom koja boli.

Izuzetno su mi se svidjeli i opisi Aninih trenutaka bijesa – slikoviti i autentični da zaista prenose intenzitet njenih emocija. Što se tiče mana, možda ke bilo nekoliko kliše elemenata koji na mene lično nisu ostavili utisak, ali to ne umanjuje ukupni kvalitet. Sve u svemu, snažna i upečatljiva knjiga koja se brzo čita, u jednom dahu, i ostavlja trag.

[Milka · Rating 5 out of 5]

Predivan, intimni prikaz najdubljih osećanja žene koja želi da postane majka, ali joj to ne polazi odmah za rukom. Knjiga se čita u dahu, a ispuni vas osećajem nemoći i želje da zagrlite sve žene koje prolaze kroz isto što i Ana Katić.

"Starozavetna je i silna u svom poduhvatu, pali grmlje, pali i nebo i sve u zlato obavija. Lepi i sastavlja, raščinjuje i sklanja i nosi samo jednu zapovest, jednu i jedinu i samo za sebe. I ovaj dan će jednom biti lepa laž sećanja, ako se uopšte i pretoči u sećanje. Tišina je važnija. Neka bude potpuni muk ovog ambisa. Tako će lakše čuti da se nešto zaista desilo, tako će čuti i najtiši zvuk, makar bio samo najava. Najava zlata, najava lepljenja pukotina u njoj, u njenim grudima, sa unutrašnje strane njenih punih usana."

[Mihajlo · Rating 5 out of 5]

Knjiga koja svojim obimom se može pročitati u dahu, ali i koja će vas ostaviti bez daha. Autor nas vodi kroz emotivnu, potresnu i ranjivu borbu Ane Katić sa svijetom oko sebe, sa onime što svakodnevno mora trpiti kroz razne pritiske porodice ali i borbu sa sobom, sa njenom prirodom i onome što joj
ta njena priroda oduzima. Proživjeti ove borbe sa Anom znači razbiti se kao vaza i ponovo sastaviti zlatnim lepkom. Znači postati ranjiv i proči kroz bol na čistinu (katarzu) - na olakšanje.
Roman vas neće ostaviti u jednom dijelu.

[Jovana · Rating 2 out of 5]

2,5

Lik Ane je previše naporan, razumem odakle osetljivost ali posle pola knjige više nisam ni navijala na nju već sam htela da se priča već nekako završi sa detetom ili bez. Samo da ostavi i Arsenija i mene na miru.

Stil pisanja mi nije smetao, ali sam se našla u par navrata da ne znam ni šta pisac opisuje, niti kako smo došli do toga što se opisuje.

Mislim da je odlično to što nam je pisac potvrdio da je Ana i kao mama veoma naporna, jer je toliko stroga i NAPORNA, da njena sopstvena ćerka ne želi da ima decu.

[Sara · Rating 5 out of 5]

Možda jedina knjiga o kojoj ne bi više nikad da pričam, a ujedno bi i da je preporučim svima i da, pričam, baš puno o njenoj tematici. Ne znam kako bi na sprskom to rekla, ali Lakrimarijum me je ostavio “with unease”. Ovo znači da je toliko dobro napisano, ali svaka reč seče.

Maksimalan broj zvezdica. Glasam da se napravi i film po romanu.

[Izgubiti Juliju · Rating 3 out of 5]

Bolna tema koju, po meni, nije trebao da napiše muškarac. Nije to prava emocija.