What do you think?
Rate this book
Spletkarenje sa sopstvenom dušom
Retko se desi da prvi roman nekog pisca bude tako dobar i snažan kao što je roman „Spletkarenje sa sopstvenom dušom” Marije Jovanović. Ovo je knjiga u kojoj glavna junakinja bez ulepšavanja gleda u sebe, svoju prošlost, život oko sebe, svoju zemlju, porodicu, prijatelje... Ona nikoga i ništa ne idealizuje, a ipak nas, kao nekom magijom, sa svakom stranicom koju pročitamo, sve više i više uvlači u svoj svet prepun emocija, mladalačke lakomislenosti, srušenih ljubavi, pogrešnih odluka, ispaštanja...
Glavna junakinja potiče iz ugledne porodice, živi sa roditeljima i sestrom. Bila je dobar đak, poslušno dete, vodila normalan život. Na letovanju u Grčkoj upoznaje Vasilisa Prekrasnog, u koga se na prvi pogled zaljubljuje. U njemu vidi otelotvorenje svojih snova. Provodi sa njim nezaboravne dane. Povratak u Jugoslaviju teško joj pada, ali godina brzo prolazi i dolazi novo nezaboravno leto s Vasilisom. Njihova ljubav, davala joj je snagu, bila je opsednuta njime, kao i on njom. Usledili su i njegovi dolasci u Beograd. Sve je bilo savršeno. Marina se upisuje na fakultet i upoznaje nove ljude, između ostalog, Ozirisa, inteligentnog mladića, koji je pokazivao naklonost i simpatiju prema Marini. Vasilis je dolazio, bio joj podrška, prihvatao njene nove prijatelje. U trenucima kada je terbalo da ode u vojsku na dve godine, Vasilis joj predlaže brak. Uplašena tom ponudom Marina traži razlog da prekine sve to. Nije joj se odlazilo iz Beograda i sa fakulteta. I ona ostavlja Vasilisa. Ubrzo započinje vezu s Ozirisom i udaje se za njega. Od tog momenta njen život kreće drugim tokom. Brak je trajao svega nekoliko dana, posle čega se vratila roditeljima. Usledile su porodične tragedije, gubitak oba roditelja, sestrin promašeni brak i rođenje bolesnog deteta. Marina sve češće razmišlja o Vasilisu, koji se u međuvremenu oženio i dobio decu. Mislila je da su sva ta dešavanja u njenom životu kazna za ono što je uradila Vasilisu. Šta joj donosi susret sa njim posle 18 godina u Grčkoj?
Glavna junakinja potiče iz ugledne porodice, živi sa roditeljima i sestrom. Bila je dobar đak, poslušno dete, vodila normalan život. Na letovanju u Grčkoj upoznaje Vasilisa Prekrasnog, u koga se na prvi pogled zaljubljuje. U njemu vidi otelotvorenje svojih snova. Provodi sa njim nezaboravne dane. Povratak u Jugoslaviju teško joj pada, ali godina brzo prolazi i dolazi novo nezaboravno leto s Vasilisom. Njihova ljubav, davala joj je snagu, bila je opsednuta njime, kao i on njom. Usledili su i njegovi dolasci u Beograd. Sve je bilo savršeno. Marina se upisuje na fakultet i upoznaje nove ljude, između ostalog, Ozirisa, inteligentnog mladića, koji je pokazivao naklonost i simpatiju prema Marini. Vasilis je dolazio, bio joj podrška, prihvatao njene nove prijatelje. U trenucima kada je terbalo da ode u vojsku na dve godine, Vasilis joj predlaže brak. Uplašena tom ponudom Marina traži razlog da prekine sve to. Nije joj se odlazilo iz Beograda i sa fakulteta. I ona ostavlja Vasilisa. Ubrzo započinje vezu s Ozirisom i udaje se za njega. Od tog momenta njen život kreće drugim tokom. Brak je trajao svega nekoliko dana, posle čega se vratila roditeljima. Usledile su porodične tragedije, gubitak oba roditelja, sestrin promašeni brak i rođenje bolesnog deteta. Marina sve češće razmišlja o Vasilisu, koji se u međuvremenu oženio i dobio decu. Mislila je da su sva ta dešavanja u njenom životu kazna za ono što je uradila Vasilisu. Šta joj donosi susret sa njim posle 18 godina u Grčkoj?
218 pages, Paperback
First published January 1, 2003
11 people are currently reading
273 people want to read
About the author
Marija Jovanović
11 books33 followersМарија Јовановић је српска књижевница. Дипломирала је филозофију на Филозофском факултету Београдског универзитета. Члан је Српског књижевног друштва.
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 30 of 39 reviews
August 25, 2019
Ako do sada niste shvatili, ja sam jako slaba na ljubavne romane. S obzirom da je ovo istinita priča, jako me je bolelo da je čitam, suze su navirale već od sredine. Želim da upoznam Mariju, želim da je zagrlim, želim da mi priča sve ostale tajne njenog života, želim da je shvatim još dublje od ovoga. Želim da odem do Kneza i kupim lokal "Grčka kraljica" i ponovo ga otvorim. Želim da uđem unutra i osetim sve te trenutke koje je proživela tamo.
Ponela sam ovu knjigu da je čitam dok sam u Solunu i mislila sam da će mi trajati duže nego što jeste, progutala sam je za dva dana i to samo jer sam se suzdržavala.
Da, neki delovi sadrže dosta filozofije, ali šta očekivati od diplomiranog filozofa? Neke delove sam razumela bolje od drugih, ali sve u svemu, prava srž se nalazi u priči.
Veoma mi se dopada Marijin stil pisanja i jedva čekam da pročitam još nešto od nje.
Ponela sam ovu knjigu da je čitam dok sam u Solunu i mislila sam da će mi trajati duže nego što jeste, progutala sam je za dva dana i to samo jer sam se suzdržavala.
Da, neki delovi sadrže dosta filozofije, ali šta očekivati od diplomiranog filozofa? Neke delove sam razumela bolje od drugih, ali sve u svemu, prava srž se nalazi u priči.
Veoma mi se dopada Marijin stil pisanja i jedva čekam da pročitam još nešto od nje.
May 15, 2021
prikaz: https://www.bukmarkic.com/marija-jova...
Junakinja romana Spetkarenje sa sopstvenom dušom je Marina Kostandinović, plava i bleda šestnaestogodišnjakinja koja se nikad nije osećala poželjnom, već jednom prosečnom devojkom koja ipak na kraju dana sumnja u sebe. Jednog leta, ona će sa svojim roditeljima otići na letovanje u mesto nadomak Soluna, gde će upoznati devetnaestogodišnjeg Vasilisa i sa njim tu otpočeti neku vrstu veze. Oni koji ne veruju u ljubav na daljinu, tek ovde neće verovati jer se radnja odigrava pre nekoliko decenija, kada mobilni telefoni nisu postojali, te su Marina i Vasilis svoj odnos ”podgrevali” sa nekoliko pisama u toku godinu dana. Sledećeg leta oni takođe odlaze na letovanje u isto mesto, gde će se Marina i Vasilis opet sresti, a njihov odnos će aktivno trajati u naredne 4 godine, kako u Grčkoj, tako i u Beogradu. U jednom trenutku u romanu Marina upisuje filozofiju, upoznaje novu grupu ljudi, i pojavljuje se ”Bog smrti” Oziris, po Marijinim rečima negativac u romanu, koji će uticati na njen odnos sa Vasilisom.
Međutim, iako je odnos Marine i Vasilisa sam po sebi komplikovan zbog mnogo stvari, ne samo zbog daljine, njihova priča nije ono najbitnije u samom romanu. To su Marinina osećanja, jer ih Marija stvarno presjajno opisuje. Nije ni čudo, uzimajući u obzir da je ovo zapravo fiktivna verzija spisateljicinog života, i da je većinu dešavanja i osećanja iz romana ona doživela. Odnos Marine i Vasilisa će na početku romana mnogima koji nisu tinejdžeri ili u ranih dvadesetim godinama kada smo svi zaljubljeni u ideju ljubavi delovati vrlo zbrzano i nerealno, ali možemo progledati kroz prste toj činjenici jer na kraju krajeva, verujem u ljubav na prvi pogled i u hemiju koja dvoje ljudi može da drži zajedno. S obzirom na to da je, kao i junakinja romana, i Marija Jovanović završila filozofiju, možemo da sa vremena na vreme očekujemo određena poglavlja koja su rezervisana za ovu nauku, ali kroz prizmu ljubavi i osećanja. Pisati o filozofiji u ljubavnom romanu je jedna užasno riskantna stvar, jer o samoj filozofiji ne vole mnogi da čitaju, i mnoge zna da odvrati od čitanja bilo koje knjige koja se na neki način bavi ovom naukom. Međutim, Marija to sjajno radi – nebitno da li ste ljubitelj filozofije ili niste, ova poglavlja ne samo da su napisana tako da i laik može da ih razume, ili neko ko ne voli filozofiju, već su zaista delovi knjige koji se mogu sačuvati, prepisati, i citirati danima. Iz ovog razloga, nemojte očekivati čiklit ljubavni roman – ovo je priča o odnosu koji je najpre kompleksan, o spoljašnjim i unutrašnjim uticajima koji nam diktiraju poteze, o vezama koje imamo sa nekim osobama i koje nikad neće umreti, bez obzira gde se nalazimo u tom trenutku. Ovo je zapravo roman o ljudskoj sudbini, ispričan kroz ljubavnu priču. Napisan je predivnim književnim jezikom, kilometarskim rečenicama punim epiteta što će sigurno neke kupiti već u startu.
Interesantno je kako je to ovaj roman privukao pažnju isključivo ženske populacije, kako nakon njegovog prvog izdanja, tako i sad. Da, ljubavni žanr jeste nekako ”rezervisan” za ženski pol, ali kao veliki protivnik deljenja literature (ili bilo čega drugog) na ”muško” i ”žensko” mogu da tvrdim da će u ovom romanu da se pronađu i muškarci. Zapravo, u ovom romanu će se u delovima pronaći svako ko je voleo u jednom trenutku svog života, uglavnom u ranim dvadesetim, kada je ljubav doslovno bila najjača sila koja bi mogla da nas pokreće. To je taj period u kom ne razmišljamo mozgom već srcem, kada nam je najbitnije da budemo srećni i zaljubljeni, bez obzira gde ćemo živeti, šta ćemo raditi ili kako ćemo zarađivati. Ovo je ujedno i jedna od tema kojima se ovaj roman bavi ali na jedan perfidan način – kako se to ljubav prema određenim osobama, ili naša mogućnost da volimo menja kroz vreme.
Junakinja romana Spetkarenje sa sopstvenom dušom je Marina Kostandinović, plava i bleda šestnaestogodišnjakinja koja se nikad nije osećala poželjnom, već jednom prosečnom devojkom koja ipak na kraju dana sumnja u sebe. Jednog leta, ona će sa svojim roditeljima otići na letovanje u mesto nadomak Soluna, gde će upoznati devetnaestogodišnjeg Vasilisa i sa njim tu otpočeti neku vrstu veze. Oni koji ne veruju u ljubav na daljinu, tek ovde neće verovati jer se radnja odigrava pre nekoliko decenija, kada mobilni telefoni nisu postojali, te su Marina i Vasilis svoj odnos ”podgrevali” sa nekoliko pisama u toku godinu dana. Sledećeg leta oni takođe odlaze na letovanje u isto mesto, gde će se Marina i Vasilis opet sresti, a njihov odnos će aktivno trajati u naredne 4 godine, kako u Grčkoj, tako i u Beogradu. U jednom trenutku u romanu Marina upisuje filozofiju, upoznaje novu grupu ljudi, i pojavljuje se ”Bog smrti” Oziris, po Marijinim rečima negativac u romanu, koji će uticati na njen odnos sa Vasilisom.
Međutim, iako je odnos Marine i Vasilisa sam po sebi komplikovan zbog mnogo stvari, ne samo zbog daljine, njihova priča nije ono najbitnije u samom romanu. To su Marinina osećanja, jer ih Marija stvarno presjajno opisuje. Nije ni čudo, uzimajući u obzir da je ovo zapravo fiktivna verzija spisateljicinog života, i da je većinu dešavanja i osećanja iz romana ona doživela. Odnos Marine i Vasilisa će na početku romana mnogima koji nisu tinejdžeri ili u ranih dvadesetim godinama kada smo svi zaljubljeni u ideju ljubavi delovati vrlo zbrzano i nerealno, ali možemo progledati kroz prste toj činjenici jer na kraju krajeva, verujem u ljubav na prvi pogled i u hemiju koja dvoje ljudi može da drži zajedno. S obzirom na to da je, kao i junakinja romana, i Marija Jovanović završila filozofiju, možemo da sa vremena na vreme očekujemo određena poglavlja koja su rezervisana za ovu nauku, ali kroz prizmu ljubavi i osećanja. Pisati o filozofiji u ljubavnom romanu je jedna užasno riskantna stvar, jer o samoj filozofiji ne vole mnogi da čitaju, i mnoge zna da odvrati od čitanja bilo koje knjige koja se na neki način bavi ovom naukom. Međutim, Marija to sjajno radi – nebitno da li ste ljubitelj filozofije ili niste, ova poglavlja ne samo da su napisana tako da i laik može da ih razume, ili neko ko ne voli filozofiju, već su zaista delovi knjige koji se mogu sačuvati, prepisati, i citirati danima. Iz ovog razloga, nemojte očekivati čiklit ljubavni roman – ovo je priča o odnosu koji je najpre kompleksan, o spoljašnjim i unutrašnjim uticajima koji nam diktiraju poteze, o vezama koje imamo sa nekim osobama i koje nikad neće umreti, bez obzira gde se nalazimo u tom trenutku. Ovo je zapravo roman o ljudskoj sudbini, ispričan kroz ljubavnu priču. Napisan je predivnim književnim jezikom, kilometarskim rečenicama punim epiteta što će sigurno neke kupiti već u startu.
Interesantno je kako je to ovaj roman privukao pažnju isključivo ženske populacije, kako nakon njegovog prvog izdanja, tako i sad. Da, ljubavni žanr jeste nekako ”rezervisan” za ženski pol, ali kao veliki protivnik deljenja literature (ili bilo čega drugog) na ”muško” i ”žensko” mogu da tvrdim da će u ovom romanu da se pronađu i muškarci. Zapravo, u ovom romanu će se u delovima pronaći svako ko je voleo u jednom trenutku svog života, uglavnom u ranim dvadesetim, kada je ljubav doslovno bila najjača sila koja bi mogla da nas pokreće. To je taj period u kom ne razmišljamo mozgom već srcem, kada nam je najbitnije da budemo srećni i zaljubljeni, bez obzira gde ćemo živeti, šta ćemo raditi ili kako ćemo zarađivati. Ovo je ujedno i jedna od tema kojima se ovaj roman bavi ali na jedan perfidan način – kako se to ljubav prema određenim osobama, ili naša mogućnost da volimo menja kroz vreme.
April 14, 2024
Definitely not my cup of tea.
Odavno nisam naišla na iritantniji pripovjedački glas, smorio me toliko da sam željela da odustanem, ali istrajala je mazga u meni koja baš poput naratorke voli da zaokruži/zatvori neke priče. Vjerujem da bi me ovo djelo oduševilo da sam ga čitala u završnim razredima gimnazije ili prvim godinama fakulteta dok sam još uvijek bila opčinjena filozofijom i vjerom u neprolaznost i snagu prve/platonske ljubavi. Ovako, nah. Možda bi čak bilo daleko kvalitetnije da je ostalo na nivou ljubavne priče (svakako treba istaći da je ovo daleko više od limunada štiva za plažu) bez nepotrebnog filozofiranja u nizu suvišnih, naizgled nepovezanih, poglavlja. Uprkos njihovoj svrsi (čak i sama naratorka za pojedina na njihovom kraju kaže da su se mogla preskočiti) stiče se utisak da "strše" kao izolovane digresije čiji je jedini cilj da autorka pokaže svoje znanje iz filozofije. I ta filozofska premišljanja su pisana stručnim, neprohodnim vokabularom, poput kakvih ekspertskih eseja neprilagođenih književnoj formi. Ima i jako lijepih dijelova, da ne budem baš potpuni cinik, priča o Sari i sestrinska ljubav se izdvajaju kao takvi. Posebno me je fascinirao svojevrstan oksimoron - autorka/naratorka je po struci filozof, a po opredijeljenju teista, kao i "čulni" opisi Grčke čijim bojama prozračnost nije umanjio ni teški, memljivi miris knjige pozajmljene iz biblioteke.
Odavno nisam naišla na iritantniji pripovjedački glas, smorio me toliko da sam željela da odustanem, ali istrajala je mazga u meni koja baš poput naratorke voli da zaokruži/zatvori neke priče. Vjerujem da bi me ovo djelo oduševilo da sam ga čitala u završnim razredima gimnazije ili prvim godinama fakulteta dok sam još uvijek bila opčinjena filozofijom i vjerom u neprolaznost i snagu prve/platonske ljubavi. Ovako, nah. Možda bi čak bilo daleko kvalitetnije da je ostalo na nivou ljubavne priče (svakako treba istaći da je ovo daleko više od limunada štiva za plažu) bez nepotrebnog filozofiranja u nizu suvišnih, naizgled nepovezanih, poglavlja. Uprkos njihovoj svrsi (čak i sama naratorka za pojedina na njihovom kraju kaže da su se mogla preskočiti) stiče se utisak da "strše" kao izolovane digresije čiji je jedini cilj da autorka pokaže svoje znanje iz filozofije. I ta filozofska premišljanja su pisana stručnim, neprohodnim vokabularom, poput kakvih ekspertskih eseja neprilagođenih književnoj formi. Ima i jako lijepih dijelova, da ne budem baš potpuni cinik, priča o Sari i sestrinska ljubav se izdvajaju kao takvi. Posebno me je fascinirao svojevrstan oksimoron - autorka/naratorka je po struci filozof, a po opredijeljenju teista, kao i "čulni" opisi Grčke čijim bojama prozračnost nije umanjio ni teški, memljivi miris knjige pozajmljene iz biblioteke.
January 6, 2020
2.5?
Nisam nesto odusevljena.
Nisam nesto odusevljena.
February 7, 2017
Iskren da budem, imao sam silnih predrasuda prema ovoj knjizi. Smatrao sam da je ovo još jedan u nizu malo obimnijih ljubavnih vikend romana koje sa apetitom proždiru, za svojom mladošću nostalgične, žene. Međutim, prevario sam se, ne previše, ali sam se ipak prevario. "Spletkarenje sa sopstvenom dušom" je pametnije od običnih herc romana. To se vidi već po uvodnim stranicama. Autorka je prilično obrazovana (završila je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu) i kompenzovala je običnu ljubavnu priču za ljubavnu priču prožetu usputnim filozofskim refleksijama. Zapažanja i paralele koje glavna junakinja Marina Konstantinović, takođe diplomirani filozof, što predstavlja sjajnu motivaciju, povlači sa knjigama i zapažanjima pojedinih filozofa su na nekim mestima zaista izvrsne. Priča je zaokružena i celovita, a jezik bogat i nesklon razmetanju. Međutim, autorka ipak nije uspela da se do kraja sačuva sentimentalnosti. To je ono što čini osnovnu slabost ovog romana. Težnja da se ispriča priča prevagnula je nad težnjom da se sačuva forma i otklon od preteškog emotivnog naboja. Knjiga se čita u dahu i zbog toga ne žalim što se našla na spisku mojih pročitanih knjiga.
August 18, 2021
Ocena: 4,5/5
Malo sam razvukao čitanje ove knjige, odnosno nisam je "pipao" danima, verovatno zbog stila pisanja ili dela koji mi je bio monoton. Ne znam da li do izdavača (Ahilej), budući da ima pravopisnih i grešaka u kucanju, ili je do autorke, ali neke rečenice su bile preduge, čak na celim stranama, da sam povremeno gubio misao. Jedna lepa i tužna priča o Marini i Vasilisu, koju je verovatno na neki način doživeo svako ko je voleo (bar jednom). Ne znam da li je ovo istinita priča (autorke?), čini mi se da sam tako negde/nekad pročitao/čuo, ali svakako priča mnogih...
Malo sam razvukao čitanje ove knjige, odnosno nisam je "pipao" danima, verovatno zbog stila pisanja ili dela koji mi je bio monoton. Ne znam da li do izdavača (Ahilej), budući da ima pravopisnih i grešaka u kucanju, ili je do autorke, ali neke rečenice su bile preduge, čak na celim stranama, da sam povremeno gubio misao. Jedna lepa i tužna priča o Marini i Vasilisu, koju je verovatno na neki način doživeo svako ko je voleo (bar jednom). Ne znam da li je ovo istinita priča (autorke?), čini mi se da sam tako negde/nekad pročitao/čuo, ali svakako priča mnogih...
December 28, 2020
Druga po redu na mojoj listi omiljenih knjiga. Savršeno opisane i materijalizovane emocije i različita psihička stanja. Prvi put sam je pročitala na proleće 2017. a zatim ponovo par meseci kasnije kad sam otišla u Grčku, iz očiglednih razloga. Zbog nje sam tog leta pročitala i 'Mansardu'. Predivno.
August 15, 2025
2 ujutru je i ja ridam 😭
July 22, 2011
Liked this book... Autobiographical novel, full with philosophical thoughts and very well written, I love her style... I think almost every girl or woman has her own Vasilis somewhere...
April 22, 2021
Od ocekivane ljubavne price naisla sam na neko Filozofsko djelo.Ja i on nikako nismo kliknule zaista nisam u stanju da citam filozofiju a ocekivala sam Grcku,ljubav i more.Hvala ali ne!
September 2, 2020
malo me je zabolelo
October 30, 2017
Reč-dve o sreći
-Nekada davno, živela jedna tužna devojka...
-A zašto je bila tužna?
-Polako, nemoj me odmah prekidati, sve ću da ti ispričam po redu. Zato što je bila usamljena i bez ikog na svetu...
-Je l' ni mamu nije imala?
-Nije imala nikog, sama samcita. Sedela jednog dana ta tužna devojka na obali sinjeg mora.
-A zašto sinjeg, kad je more plavo?
-Dobro - plavog mora, kad je ugleda Bog sa nebesa i sažali se na nju. Kako se ona igrala sa kamenčićima, on reši da jedan pretvori u kamen sreće. Iznenada, kamenčić koji je ona uzela, snažno je zasijao na njenom dlanu, lepše od bilo kog dragulja.
-A ona?
-Isprva se silno obradovala, ali je pomislila: možda ima još ovakvog čarobnog kamenja na plaži, pa je pažljivo spustila svoj i krenula da traži drugo.
-I onda?
-Išla tako, išla, spustio se mrak i ona shvati da je kamen samo jedan jedini, i pravljen samo za nju, pa brže potrči nazad, ali više nije mogla da ga nađe.
Sari već podrhtava brada.
-A sutra, kad je bio dan, je l' ga onda našla?
-Nije, more ga je odnelo sa sobom.
Suzice se skupljaju (bajka treba srećno da se završi, šta je sad ovo).
-A zašto ga je more odnelo?
-Zato što nije bila dovoljno dobra. Bog joj je spustio sreću u ruke, a ona nije znala da je zadrži. Polakomila se i htela još. Ali tu nije kraj bajke. More čuva taj kamenčić sreće i izbaciće ga pred neku drugu devojku koja ga bude zaslužila i koja će znati da ga sačuva.
-A meni je, ipak, žao i one devojke što ga je izgubila - kaže pospani glasić.
(I meni je.)
-Šta je sa njom dalje bilo?
-Ne znam. Nije ni važno; samo ti lepo sanjaj.
(Znam, ostala je na obali i još uvek moli more da joj vrati njen dragi kamen.)
-Nekada davno, živela jedna tužna devojka...
-A zašto je bila tužna?
-Polako, nemoj me odmah prekidati, sve ću da ti ispričam po redu. Zato što je bila usamljena i bez ikog na svetu...
-Je l' ni mamu nije imala?
-Nije imala nikog, sama samcita. Sedela jednog dana ta tužna devojka na obali sinjeg mora.
-A zašto sinjeg, kad je more plavo?
-Dobro - plavog mora, kad je ugleda Bog sa nebesa i sažali se na nju. Kako se ona igrala sa kamenčićima, on reši da jedan pretvori u kamen sreće. Iznenada, kamenčić koji je ona uzela, snažno je zasijao na njenom dlanu, lepše od bilo kog dragulja.
-A ona?
-Isprva se silno obradovala, ali je pomislila: možda ima još ovakvog čarobnog kamenja na plaži, pa je pažljivo spustila svoj i krenula da traži drugo.
-I onda?
-Išla tako, išla, spustio se mrak i ona shvati da je kamen samo jedan jedini, i pravljen samo za nju, pa brže potrči nazad, ali više nije mogla da ga nađe.
Sari već podrhtava brada.
-A sutra, kad je bio dan, je l' ga onda našla?
-Nije, more ga je odnelo sa sobom.
Suzice se skupljaju (bajka treba srećno da se završi, šta je sad ovo).
-A zašto ga je more odnelo?
-Zato što nije bila dovoljno dobra. Bog joj je spustio sreću u ruke, a ona nije znala da je zadrži. Polakomila se i htela još. Ali tu nije kraj bajke. More čuva taj kamenčić sreće i izbaciće ga pred neku drugu devojku koja ga bude zaslužila i koja će znati da ga sačuva.
-A meni je, ipak, žao i one devojke što ga je izgubila - kaže pospani glasić.
(I meni je.)
-Šta je sa njom dalje bilo?
-Ne znam. Nije ni važno; samo ti lepo sanjaj.
(Znam, ostala je na obali i još uvek moli more da joj vrati njen dragi kamen.)
September 4, 2014
Breathtaking and heartbreaking
October 26, 2013
Sjajna...rasturila me je na delove...
July 11, 2020
Posledice su stvarne i ne može se premotati. Ne treba premotavati.
August 13, 2019
Pogrešno vrijeme ili pogrešna ja?
Ili nisu sve knjige za sve periode života...
Vjerovatno bi ova ocjena prije nekih 15god bila mnogo veća, ali danas, u srednjim tridesetim, mene su užasno umorili i smorili klišei koji su blještali iz svake rečenice.
Imala sam ja i nekad Vasilisa, padala na filozofiju i "farsu" tih mladih ljubavi.
Muzika, uživanje u narkoticima, loše odluke i tipovi u džinsu sa dugom kosom i cigarom u dnu usana koji uzvukuju Let's go babe...
Ali ne danas.
Život ogrubi sve, pa i ukus knjige.
Emotivno me najviše dotakla priča o Sari i sestrinska ljubav.
I Grčka, imam mnogo prijatelja helenofila, i znam da si ti divni opisi Grčke razlog što toliko uživaju u knjizi i to bi ujedno bila i moja preporuka.
Ili nisu sve knjige za sve periode života...
Vjerovatno bi ova ocjena prije nekih 15god bila mnogo veća, ali danas, u srednjim tridesetim, mene su užasno umorili i smorili klišei koji su blještali iz svake rečenice.
Imala sam ja i nekad Vasilisa, padala na filozofiju i "farsu" tih mladih ljubavi.
Muzika, uživanje u narkoticima, loše odluke i tipovi u džinsu sa dugom kosom i cigarom u dnu usana koji uzvukuju Let's go babe...
Ali ne danas.
Život ogrubi sve, pa i ukus knjige.
Emotivno me najviše dotakla priča o Sari i sestrinska ljubav.
I Grčka, imam mnogo prijatelja helenofila, i znam da si ti divni opisi Grčke razlog što toliko uživaju u knjizi i to bi ujedno bila i moja preporuka.
November 16, 2018
Kao da sam celog života tragala za ovom knjigom... Lično me je pogodila priča, mogu sebe da nađem na mnogim stranicama. Surova realnost uz primese filozofije, tako divno uklopljene u životni kontekst. Divno delo Marija, sigurno ću još nešto pročitati!
January 9, 2022
Ništa ne boli kao propuštena šansa I jedino što ostaje je večni žal propraćen stalnim pitanjem šta AKO.
Iznenađujuće lično sam je doživela, ne znajući ni sama zašto je to baš tako. Valjda i ja, isto kao i lik Marine, prepoznajem u sebi sve te nespretne pokušaje da shvatim šta je to što od života zapravo želim.
Okrutno realna i emotivna priča sa primesama filozofije.
Jaka četvorka
4 ★
Iznenađujuće lično sam je doživela, ne znajući ni sama zašto je to baš tako. Valjda i ja, isto kao i lik Marine, prepoznajem u sebi sve te nespretne pokušaje da shvatim šta je to što od života zapravo želim.
Okrutno realna i emotivna priča sa primesama filozofije.
Jaka četvorka
4 ★
June 10, 2023
prelepo
June 11, 2022
Ovo je knjiga o ljudskoj duši, životu, ljubavi, našem mentalitetu, društvenim problemima, filozofiji...
Čitaćete na njenim stranicama tužnu ispovest i razmišljanja devojke/žene Marine.
Na samom početku romana stoji: ,,Prepričavanje uvek poprimi neki vid spletkarenja. Čak i kad istinski želimo da u sećanju obnovimo neki doživljaj, tačno-onako-kako-je-bilo, upadamo u zamku najgore vrste - spletkarenja sa sopstvenom dušom. Zahtev za potpunom iskrenošću završi se nehotičnim domunđavanjem sa sobom; ulizički oduzimamo, dodajemo, prekrajamo, laskajući i kad, navodno, sebe u sebi najviše opanjkavamo."
Glavna junakinja (i pripovedač) Marina se stalno seća prošlosti, preispituje se, krivi sebe za greške, žali za izgubljenom ljubavlju i prijateljstvom, bori se za dostojanstven život u sredini koja nema razumevanja za intelektualce. Ona ,,spletkari" sa svojom dušom, otvara bolnu ,,kutiju sećanja", svesna da je možda sve bilo ili moglo biti drugačije. Pita se: ,,Gde si se zajebala, Marina?", kao što se često i mi pitamo gde smo se ,,zajebali", jer nam nešto ,,škripi" u životu.
Mnogo mi se sviđa to što spisateljica Marija Jovanović pravi digresije, odnosno ima delova u knjizi gde se razmatraju teorije čuvenih filozofa. Taman da se kao ja malo podsetite filozofije (😉). Nemojte misliti da su digresije bespotrebne jer je glavni lik Marina filozof po obrazovanju (kao i autorka knjige), pa tako ona posmatra svoj život u kontekstu filozofije koja je za nju ,,carstvo uma, a um je carstvo slobode". Zamislite, ona kao takva nežna dušica sklona razmišljanjima zaljubila se neočekivano u svoju suprotnost - Grka Vasilisa, praktičnog i iskusnog mladića.
Iznenadilo me je to koliko se Vasilis i Marina razlikuju. Da li je moguće da je došlo do sudara različitih svetova? Ona je bela i hladna, a on - tamnoput i topao; ona sanjari i razmišlja dok on - preduzima akciju i živi u trenutku. Ljubav nije znala za razlike, ali da li će imati srećan kraj posle dugih 18 godina? Vasilis je za Marinu bio ,,svetla i jasna monada", Orfej koji je sišao u podzemni svet Hada da je spasi od smrti onda kada je doživela udes, njegovo "let's go, Marina, let's go, my love" vodilo je napred kroz život.
Ima predivnih metafora u ovom psihološkom romanu npr. kada junakinja opisuje bol na više načina ili predstavlja svoju dušu kao kuću gde pušta samo određene ljude i čuva najdraže od zaborava. Dijalozi su često dati kao jedna duga rečenica u vidu pasusa jer ne treba da postoje ograničenja u intimnoj ispovesti duše. Baš sam uživala u čitanju ove neobične knjige koja spaja na zanimljiv način filozofiju, mitove i istoriju sa životnom pričom pojedinca gde ima uspona i padova.
Čitaćete na njenim stranicama tužnu ispovest i razmišljanja devojke/žene Marine.
Na samom početku romana stoji: ,,Prepričavanje uvek poprimi neki vid spletkarenja. Čak i kad istinski želimo da u sećanju obnovimo neki doživljaj, tačno-onako-kako-je-bilo, upadamo u zamku najgore vrste - spletkarenja sa sopstvenom dušom. Zahtev za potpunom iskrenošću završi se nehotičnim domunđavanjem sa sobom; ulizički oduzimamo, dodajemo, prekrajamo, laskajući i kad, navodno, sebe u sebi najviše opanjkavamo."
Glavna junakinja (i pripovedač) Marina se stalno seća prošlosti, preispituje se, krivi sebe za greške, žali za izgubljenom ljubavlju i prijateljstvom, bori se za dostojanstven život u sredini koja nema razumevanja za intelektualce. Ona ,,spletkari" sa svojom dušom, otvara bolnu ,,kutiju sećanja", svesna da je možda sve bilo ili moglo biti drugačije. Pita se: ,,Gde si se zajebala, Marina?", kao što se često i mi pitamo gde smo se ,,zajebali", jer nam nešto ,,škripi" u životu.
Mnogo mi se sviđa to što spisateljica Marija Jovanović pravi digresije, odnosno ima delova u knjizi gde se razmatraju teorije čuvenih filozofa. Taman da se kao ja malo podsetite filozofije (😉). Nemojte misliti da su digresije bespotrebne jer je glavni lik Marina filozof po obrazovanju (kao i autorka knjige), pa tako ona posmatra svoj život u kontekstu filozofije koja je za nju ,,carstvo uma, a um je carstvo slobode". Zamislite, ona kao takva nežna dušica sklona razmišljanjima zaljubila se neočekivano u svoju suprotnost - Grka Vasilisa, praktičnog i iskusnog mladića.
Iznenadilo me je to koliko se Vasilis i Marina razlikuju. Da li je moguće da je došlo do sudara različitih svetova? Ona je bela i hladna, a on - tamnoput i topao; ona sanjari i razmišlja dok on - preduzima akciju i živi u trenutku. Ljubav nije znala za razlike, ali da li će imati srećan kraj posle dugih 18 godina? Vasilis je za Marinu bio ,,svetla i jasna monada", Orfej koji je sišao u podzemni svet Hada da je spasi od smrti onda kada je doživela udes, njegovo "let's go, Marina, let's go, my love" vodilo je napred kroz život.
Ima predivnih metafora u ovom psihološkom romanu npr. kada junakinja opisuje bol na više načina ili predstavlja svoju dušu kao kuću gde pušta samo određene ljude i čuva najdraže od zaborava. Dijalozi su često dati kao jedna duga rečenica u vidu pasusa jer ne treba da postoje ograničenja u intimnoj ispovesti duše. Baš sam uživala u čitanju ove neobične knjige koja spaja na zanimljiv način filozofiju, mitove i istoriju sa životnom pričom pojedinca gde ima uspona i padova.
August 7, 2025
Odavno sam čula za ovu knjigu, a onda sam je nedavno dobila na poklon i vukla me je da je odmah pročitam. Već za koji dan idem i u ponovo otvorenu ,,Grčku kraljicu’’, sve se namestilo.
February 7, 2024
Knjiga koja zaslužuje mnogo veći publicitet. Stvarno nekada, mi, ljudi, ne znamo da prepoznamo sreću ni da nas pogodi direktno u lice, treba li ići i preko te granice i tražiti nešto još više? Da li je negde drugde trava zaista zelenija? Kratak odgovor- nije.
March 4, 2015
Love this book!
May 7, 2021
Uh, meni se ovo nije dopalo, posle čitanja mi je ostao neki gorak ukus u ustima, jer nisam zamišljala ovakvu ljubavnu priču. Ako ovo može da se nazove ljubav.
Stil je simpatičan, sem delova kada autorka stvarno preteruje sa filozofiranjem. Mada, autorka je završila filozofiju, i u redu nije mi bilo toliki problem ni u tim delovima. Što se tiče stila, eto mogu da kažem da je to korektno.
Dopala su mi se i poređenja sa grčkim mitovima, opisi Grčke, kao i ljubav u početku koja se dešavala između Marine i Vasilisa.
Onako kako ga ugleda, savršenog, ona šesnaest, on devetnaest, iščekivanja na pisma, devojačka čežnja, onda iščekivanje sledećeg odlaska u Grčku. Dopala mi se i Marinina ljubav prema Sari (neću odati ko je Sara).
A ono što je potpuno pokvarilo utisak su Marinina srljanja u odlukama. Pročitala sam da je ovo po istinitom događaju, a i da nije, verovatno bih i mislila da je ovo nečija priča.
Kad smo kod tih odluka, nema nijedne pametne. Ne osuđujem nikoga, ali najpametniju odluku je donela kada joj se dogodila nesreća, pa jedna stvar koju je rekla svojoj sestri, nadam se da je posle toga tako i postupila. Da ipak neke stvari iz prošlosti, treba tamo i da ostanu. I da ono što je bilo nekada možda u sadašnjosti ne bi uspelo. Nisam mogla da navijam za ljubav, za koju se neko ne bori kada je vreme. Vasilis mi je uvek bio glas razuma u celoj priči, posle me je i on razočarao, jer se po mom mišljenju poneo kukavički. I nikada, ali nikada nije u redu da se sreća gradi na tuđoj nesreći. Marina mi je u jednom trenutku postala toliko odvratna i sebična osoba, a nadasve toksična. Neću navesti situaciju, oni koji čitaju verovatno znaju o kojoj situaciji govorim.
Da ne bih otkrila previše, ja mogu da vam kažem da ovaj roman možete i da preskočite. A možete i da pročitate neće vam trebati više od četiri, pet sati.
Subjektivna ocena 3 ⭐.
Stil je simpatičan, sem delova kada autorka stvarno preteruje sa filozofiranjem. Mada, autorka je završila filozofiju, i u redu nije mi bilo toliki problem ni u tim delovima. Što se tiče stila, eto mogu da kažem da je to korektno.
Dopala su mi se i poređenja sa grčkim mitovima, opisi Grčke, kao i ljubav u početku koja se dešavala između Marine i Vasilisa.
Onako kako ga ugleda, savršenog, ona šesnaest, on devetnaest, iščekivanja na pisma, devojačka čežnja, onda iščekivanje sledećeg odlaska u Grčku. Dopala mi se i Marinina ljubav prema Sari (neću odati ko je Sara).
A ono što je potpuno pokvarilo utisak su Marinina srljanja u odlukama. Pročitala sam da je ovo po istinitom događaju, a i da nije, verovatno bih i mislila da je ovo nečija priča.
Kad smo kod tih odluka, nema nijedne pametne. Ne osuđujem nikoga, ali najpametniju odluku je donela kada joj se dogodila nesreća, pa jedna stvar koju je rekla svojoj sestri, nadam se da je posle toga tako i postupila. Da ipak neke stvari iz prošlosti, treba tamo i da ostanu. I da ono što je bilo nekada možda u sadašnjosti ne bi uspelo. Nisam mogla da navijam za ljubav, za koju se neko ne bori kada je vreme. Vasilis mi je uvek bio glas razuma u celoj priči, posle me je i on razočarao, jer se po mom mišljenju poneo kukavički. I nikada, ali nikada nije u redu da se sreća gradi na tuđoj nesreći. Marina mi je u jednom trenutku postala toliko odvratna i sebična osoba, a nadasve toksična. Neću navesti situaciju, oni koji čitaju verovatno znaju o kojoj situaciji govorim.
Da ne bih otkrila previše, ja mogu da vam kažem da ovaj roman možete i da preskočite. A možete i da pročitate neće vam trebati više od četiri, pet sati.
Subjektivna ocena 3 ⭐.
March 23, 2022
Ovo je bila omiljena knjiga moje drugarice kad smo bile u gimnaziji. I dan danas je ima u vrlo lepom sećanju. Ja, kao i obično, kasnim skoro 20 godina i mislim da je to primetno i u mojoj reakciji na knjigu. Prerasla sam dugokose, misteriozne momke koji pričaju o filozofiji, citiraju velike pesnike i sviraju gitaru; imala sam i ja svoju veliku prvu ljubav, ali mi sada sve to deluje pomalo detinjasto. Ne događaji i osećanja koje sam imala, nego reakcije na određene situacije i poteze drugih ljudi. Mogla bih do sutra da pričam o meni nekad i sad, o razmišljanjima, očekivanjima i doživljajima stvari, ali poenta je da je ovo jedna od onih knjiga koju treba da pročitaš u određenom trenutku života da bi ti baš pogodila žicu.
March 30, 2025
Primese filozofije i psihologije su me posebno obradovale. Marija piše tako smelo i kritički nastrojeno, na kraju i samokritički jer jake su tendencije da je roman autobiografski. Nakon čitanja, dugo nakon sam imao osećaj izgubljenosti. Da li i sami protraćimo životne šanse ili smo skloniji da sudimo drugima?
,,Pošto sebe nisam mogla da objasnim iz sveta, uobičajena pojmovnost nije
bila adekvatna da njome obuhvatim vlastitost; iza realnih događaja kvasao je
svet moje stvarnosti, doživljaja i raspoloženja. Predmetnost se rastakala u njima;
značenje i smisao konkretnog bio je zatamnjen. Neprihvaćen »princip realnosti«
koji se plaćao namučenom dušom."
💙🇬🇷
,,Pošto sebe nisam mogla da objasnim iz sveta, uobičajena pojmovnost nije
bila adekvatna da njome obuhvatim vlastitost; iza realnih događaja kvasao je
svet moje stvarnosti, doživljaja i raspoloženja. Predmetnost se rastakala u njima;
značenje i smisao konkretnog bio je zatamnjen. Neprihvaćen »princip realnosti«
koji se plaćao namučenom dušom."
💙🇬🇷
July 23, 2022
"Istina je da ne treba pokretati golemo kamenje. Istina je da potone svako ko ga dira, ko izmešta vec slegnuti teret." Da li nam je uteha ako se neke stvari ipak dogode ali sa zakašnjenjem ? Ili postoji samo jedan trenutak koji je pravi, sansa da se ukrcamo u čamac sad i odmah, jer svaki drugi trenutak ili prilika da nadomestimo propušteno je samo bleda kopija te vec propuštene mogućnosti?
Fantastična knjiga. Bas me je prijatno iznenadila, štaviše oduševila! Verovatno cu pročitati jos neko njeno delo.
Fantastična knjiga. Bas me je prijatno iznenadila, štaviše oduševila! Verovatno cu pročitati jos neko njeno delo.
February 4, 2022
Meni je ova knjiga bila čisti gubitak vremena ... totalno neuvjerljiva, pretenciozna, čak i dosadna. Generacijski nisam daleko od autorice, pa mi nije jasno da netko 20 godina pati za pubertetskom platonskom ljubavi!? Provoditi život u razmišljanjima "što bi bilo kad bi bilo, da je bilo" ...
May 18, 2023
Pa ne znam
Filozofski delovi i način pisanja mi nikako ne odgovaraju, baš su me smorili, jedva sam nastavila da čitam knjigu kad me je na samom početku to opalilo
Medjutim priča je interesantna. Progutala sam knjigu u tri dana, ne znam da li u drugim delovina nastvlja ili je ono kraj?
Filozofski delovi i način pisanja mi nikako ne odgovaraju, baš su me smorili, jedva sam nastavila da čitam knjigu kad me je na samom početku to opalilo
Medjutim priča je interesantna. Progutala sam knjigu u tri dana, ne znam da li u drugim delovina nastvlja ili je ono kraj?
Displaying 1 - 30 of 39 reviews