Stevan Raičković > Quotes

“...i neki čudni osmeh mesto boga.”
― Stevan Raičković, Kamena uspavanka

“РУБ

Са мноштвом, које жури, лута,
Идем и ја средином пута.

А сваког ми се чини трена
Да ходам рубом, као сена.

ЛЕТО НА ВИСОРАВНИ

На висоравни, где је сјало
Од сунца све ко огледало,
Чини се сад да неће стати
Киша и сунце опет сјати.

Ал преста . . . Тек са лишћа смокве
Цеде се капи. Дрхте локве.
И већ од сунца блесну кришом:
Корњачин оклоп опран кишом.”
― Stevan Raičković

“Septembar

Stanimo malo pesmo.

Jesmo li živeli, jesmo?

Ti si najlepše sate

- Jablani kad se zlate

U lakoj magli, peni -

Odnela tužno meni.”
― Stevan Raičković

“Ti si moj život videla iz bliza:
Primiso, pokret, reč što nisam reko.
Znala si grč moj i kad stojiš iza.
Slutila moju bolest na daleko.

Ti si u mome oku dok još gasne
videla prva novog smeha klicu.
A kad se vratim domu ure kasne
znala svu priču samo po mom licu.

Sedim za stolom i ne znam svog lika.
Pred ogledalo zalud mi je stati:
U tvome oku bila mi je slika.

Već pola mojih stvari s tobom trule.
Niko me sada ne zna, nit će znati:
Iz mene zjapi rana mesto nule.”
― Stevan Raičković, Pesme

“U zimski sumrak

Kuda pobeći u ovaj dan?
U gusti sneg? U pusti vrt?
Pasti u meki bolesni san
kao na smet, pod led, u smrt?

Kuda pobeći sa ovog dna?
Visoko negde? Još dublje? Gde?
Evo već teške ruke sna
pribijaju te kocem za tle.

Kuda pobeći u ovaj čas
kristalno prazan, slep i čist?
O gde su vrata? Gde je spas?

To toneš već u tupi san.
srce tek šuška ko suvi list.
Zar nikud pobeći u ovaj dan?”
― Stevan Raičković, Pesme

“U toj dubini, plavoj
i bez ruba,
tražio sam, već davno,
goluba.

Al sve što se iznad diglo —
nestalo je.
Gore su još samo plave
boje.

Tražiću ga još po krugu
vrtoglavom —
Makar oči izgubio, sam
u plavom.”
― Stevan Raičković, Pesme