Miodrag Majić > Quotes

“Kada kupuješ postelju, pažljivo biraj i nemoj da štediš... Jer postelja je mesto sa kojeg najčešće odlazimo i ono što u očima ponesemo na poslednji put.”
― Miodrag Majić, Deca zla

“Počećeš da živiš kada naučiš da ne moraš nigde.”
― Miodrag Majić, Ostrvo pelikana

“Kada bi pre početka putovanja čovek pomislio na ono što ga čeka do cilja, odustao bi i pre prve stope.”
― Miodrag Majić, Ostrvo pelikana

“Saznanja su najveći neprijatelj spokoja, nekad i života.”
― Miodrag Majić, Ostrvo pelikana

“Kad bi čovek znao gde će pasti, on bi seo.”
― Miodrag Majić, Ostrvo pelikana

“O onima koje mrzimo, po pravilu ne znamo ništa.”
― Miodrag Majić, Ostrvo pelikana

“Najveća sranja na ovom svetu ne čine zlikovci. Najveća zla odigravaju se pod nogama običnih smrtnika, dobrih ljudi iz komšiluka, poslušnih šrafova sistema koji puštaju gas u kupaonice zato što je propis tako naredio i zato što njihova uloga u mehanizmu ne zahteva sagledavanje celine.”
― Miodrag Majić, Ostrvo pelikana

“Istina je moćan saveznik, čak i kada nas vodi najdubljim žiovtnim porazima.”
― Miodrag Majić, Ostrvo pelikana

“Kulturom koju smatramo dominantnom, superiornijom i time opravdanom, ušli smo kao bagerima u porcelanski život jedne male siromašne romske porodice. Ali ne samo to. Kad smo porušili to što su generacije njihovih predaka stvarale, kad smo ih kaznili zbog nečega što smo smatrali neprirodnim i grešnim, više nismo uspeli da im pokažemo put ka obećanoj sreći. Umesto toga, učinili smo isto što i prvi doseljenici američkim Indijancima. Nakon što su im porušili sela i proterali ih, ostavili su ih na milost i nemilost novim navikama - alkoholu, drogama i prostituciji. [...] To je puna i potpuna jednačina u kojoj je jedna kultura, u ime sopstvenog shvatanja pravde, kažnjavala drugu kulturu zbog njenog navodno učinjenog nedela.”
― Miodrag Majić, Ostrvo pelikana

“Uvek postoji Rubikon. Trenutak posle kojeg nema povratka. Do tada, sve se još može zaustaviti, popraviti... Može to biti samo jedna epizoda u životu čoveka, nešto čega će se sa setom sećati jednom kad starost zakuca na vrata. Svi smo imali padove. Ali ako se na vreme ne stane, ako se blagovremeno ne uoči da odabrani put vodi u provaliju... Hm... stvari mogu postati nepopravljive. Skakutanje po simsu je opasno, ali je tek iskorak u ambis nepopravljiv.”
― Miodrag Majić, Rudnik

“Nisu sve istine bolje od svih ćutanja”
― Miodrag Majić, Ostrvo pelikana

“Stajao sam kraj njenog kreveta kao drvo nad humkom, kao osuđenik pred strojem dželata. Bez glasa, bez misli koje bi imale značenje, bez ideje koja bi bila vredna pomena. Možda je i osetila. U trenutku, kao da pomera velike kapije zamka, otvorila je oči. Isušena usta su se pokrenula. Rukom sam joj pokazao da ćuti. Bio joj je potreban odmor. Ponovo je kratko sklopila oči, a onda me je još jednom pogledala.”
― Miodrag Majić, Rudnik

“Ako sam išta naučio kao sudija, onda je to da ne postoji apsolutno loš i apsolutno dobar čovek. I najbolji od nas, oni kojima ostavljamo ključeve od stana, kojima na čuvanje poveravamo bolesnu decu, od kojih primamo savet, ponekad u tami svojih soba maštaju o bolnoj smrti svojih bližnjih. Jednako tako, pod jastukom hladnokrvnog ubice moguće je pronaći sliku majke, kojoj je ovaj do sudnjeg dana subotom donosio žito iz poslastičarnice.”
― Miodrag Majić, Ostrvo pelikana

“Postoji li prava odluka u zlom času? Postoji li put koji je manje loš, ili koji će bar u danima, mesecima i godinama koji dolaze doneti manje razloga za kajanje?”
― Miodrag Majić, Ostrvo pelikana

“...ne veje sneg da porkije breg, nego da svaka zverka pokaže svoj trag.”
― Miodrag Majić, Ostrvo pelikana

“U početku, bila je to samo praznina. Okean ravnodušnosti i besmisla. Trajanje koje je izgubilo značaj jer su nestala očekivanja. A onda su, kako je vreme ispunjavalo pukotine, počinjala da se roje pitanja. Da li je baš sve podložno stihiji? Da li je zaista ono što deli postojanje od večite tmine samo neka od milijardi kosmičkih slučajnosti?”
― Miodrag Majić, Rudnik

“Malo je stvari u kojima su oni koji znaju da nemaju ništa bogatiji od onih koji veruju da imaju sve”
― Miodrag Majić, Ostrvo pelikana

“Neshvatljivo je da oni koji žive u izobilju nikada ne pomisle na to da postoje ljudi koje osim novca pokreću i drugi motivi.”
― Miodrag Majić, Rudnik

“Mrzim ga ponovo onom istom žestinom kao i kada me je prvi put ponizio. Samo sad kao dželata koji me sladostrasno kinji uživajući u mojoj nemoći. Njegova osveta otkrivanjem detalja, za koje nikada nisam morala da saznam, surova je kazna. Uživa kao graditelj pred pogledom na dovršenu katedralu.”
― Miodrag Majić, Ostrvo pelikana

“Zašto je svaka generacija osuđena na sličnu vrstu patnje?”
― Miodrag Majić, Rudnik

“Boli je potrebno vreme. Ne treba je požurivati. Pustite je da sazri, prihvatite je i objasnite i sebi i njoj da je poštujete. Sve drugo je nipodaštavanje tog osećaja.”
― Miodrag Majić, Rudnik

“Postoji tačka čovekovog pucanja. Momenat kada, nesposoban da se dalje nosi s teretom koji mu je sudbina natovarila, odustaje od svega onoga što je do tog trenutka bio ubeđen da jeste. Iako često pokušavaju da nas uvere u suprotno - nismo samo vreća mesa, kostiju i govana. Ono što nas uspravlja, čini dostojanstvenim u sopstvenim i tuđim odrazima, zapravo su predstave koje imamo o čvrstini naših uverenja, izuzetnosti naših osobina i postojanosti naših vrednosti. Trenutak u kojem čovek svesno odbaci unutrašnju konstrukciju zarad biološkog opstanka zapravo je veliki prasak organizma. Momenat kada na mesto nekadašnjeg bića stupa novo i nepoznato obličje prilagođeno nametnutim okolnostima.”
― Miodrag Majić, Ostrvo pelikana

“Nema previše momenata vrednih sećanja, ali kada naiđu, budi sposoban da ih prepoznaš. To su trenuci vredni rađanja.”
― Miodrag Majić, Rudnik

“Odluke donete u afektu često su jedine prave. Rađaju ih signali čistog srca, emocije neopterećene trezvenošću koja čoveka gura u kandže trpljenja i stida. Osećaj odbojnosti, gnušanje spram stiska ruke ili zagrljaja, nikad se ne javi slučajno. Sva naša uveravanja da je potrebno promisliti, prespavati i preispitati srcem donetu odluku samo su manja ili veća odustajanja od istine, prouzrokovana strahom.”
― Miodrag Majić, Rudnik

“Neko je rekao kako se ništa ne istopi tako brzo kao što je to slučaj sa dometima civilizacije. U nekoliko meseci, ponekad i dana, nestanu vekovi. Potrebno je samo postaviti ljude u dovoljno teške uslove.”
― Miodrag Majić, Rudnik