Mirjana Bobić Mojsilović > Quotes

“Privatnost u javnosti čista je pornografija, oružje plitkoumnih.”
― Mirjana Bobić Mojsilović, Tvoj anđeo čuvar

“Da, pomislila sam na pustinju, na usamljenost, na beskonačna ponavljanja, na bolest usamljenosti koja se širi svuda oko nas. I pomislila sam na sve ono vreme koje sam provela sama, kod kuće. Na Tviter, Fejsbuk, televiziju koji mi prave društvo. Pomislila sam na svoju osvojenu beskonačnu slobodu. Na uzaludnost gledanja televizije. Na stotine ljudi sa kojima se ljubim kad se sretnemo na ulici, na dvadesetak ljudi sa kojima se viđam, na to da ne pripadam nikom i da niko ne pripada meni, i da u isto vreme pripadam svima njima, usamljenoj gomili.”
― Mirjana Bobić Mojsilović, Tvoj anđeo čuvar

“Sve je tragedija, kao što lepo kaže Šekspir. „Na kraju počinjemo da mrzimo ono čega se plašimo.“ I, strah je sive boje, mislim, ne može da bude drugačije. Siva je boja koja se predomišlja, boja koja se predomišlja hoće li da bude bela ili crna, boja koja se plaši da odluči hoće li da bude svetlost ili nedostatak svetlosti, siva je boja straha, drhtanja, ne može da bude drugačije. Siva je boja koja ništa ne sme. Strah je siv.
Zbog straha živimo dosadne živote.
Stvarnost se, dakle, mogla opisati u tri rečenice. Sve ostalo bio je strah.”
― Mirjana Bobić Mojsilović, Tvoj anđeo čuvar

“Ti si mu dala moć, samo ti mu je možeš uzeti.”
― Mirjana Bobić Mojsilović, Tvoj anđeo čuvar

“Zašto ovde žene niko ne sluša, zašto su ovde reci žena uvek govor u prazno?”
― Mirjana Bobić Mojsilović, Tvoj anđeo čuvar

“Strah postaje samac u kući duše, tihi sused, neka užasavajuća bolest sa kojom ne želim da se suočim. O tome nikad nikome nisam govorila, o tom vonju, o tom podrumskom vonju. Strah miriše na podrum, na odškrinuta vrata podruma, to je vlažni miris koji uvek dolazi nekako odozdo, odnekud, taj miris koji puzi nagore, poput zmije, ponekad mi je kosa mirisala na to, na taj užas, ponekad sam osećala to u svom dahu, to ne može ničim da se poništi, taj strah, to je kolaps sistema, pad emocionalnog imuniteta, to je ono što se primeti tek kad taj miris zaposedne svaku poru na koži, ono je što se udiše i ono što se izdiše. Ozbiljni ljudi seju to sivo seme, jer drhte iznutra, to sam kasno shvatila, kasno, mnogo kasnije.”
― Mirjana Bobić Mojsilović, Tvoj anđeo čuvar

“Zaljubljivanje je uvek stvar odluke.
Odlučujemo u koga ćemo da se zaljubimo. To se ne dešava bez našeg dopuštenja. To se ne dešava samo od sebe, to se dešava jer mi tako odlučujemo. Jer damo sebi dozvolu da se zaljubimo.”
― Mirjana Bobić Mojsilović, Tvoj anđeo čuvar

“Kockanje, to je cimanje sreće za rukav pokušaj da dokažemo da smo miljenici sudbine, reče Marta gledajući ga direktno u oči.
Stvar je mnogo prostija, reče Nik, zevnuvši na silu, radi se o tome da ulažeš nešto sa nadom da ćeš dobiti mnogo više.
Ali, o čemu se radi kad ulažeš sve, i ne dobiješ ništa? Marta je bila zamišljena.
Džordž se odjednom uključi u razgovor, ponekad se upravo ono što ne dobijemo ispostavlja kao najveći blagoslov.”
― Mirjana Bobić Mojsilović, Tvoj sam

“Sa muškarcima kojima je važnija vaša prošlost nego vaša sadašnjost, gotovo da je sigurno da nema nikakve budućnosti. Znam slučaj iz ličnog iskustva.”
― Mirjana Bobić Mojsilović, Baba, nemoj ništa da me pitaš

“Niko nije savršen, i jake žene su ponekad, u tajnosti, slabe”
― Mirjana Bobić Mojsilović, Tvoj anđeo čuvar

“Najgore je kada mrcvaris neku knjigu i kada knjiga mrcvari tebe.”
― Mirjana Bobić Mojsilović

“Pozabila bom vse najine slabe trenutke, zadušila bom vsako misel na tvoje svinjarije, zakopala sleherno grdo besedo, zaklenila maščevalno kačo v svojih ustih in vstopila v novo življenje, tako kot vstopa Hadrijan v smrt - široko odprtih oči.”
― Mirjana Bobić Mojsilović, Azbuka mog života

“Nije li zapravo ceo savremeni svet napravljen na toj arhetipskoj ljudskoj potrebi da lice, da pripadaju grupi, da ne budu usamljeni? Ceo svet majmunski imitira modele ponudjene u medijima. Imitiranje, simulacija je jedini provereni, uspesan model drustvenog ponasanja.”
― Mirjana Bobić Mojsilović, Glad

“Sreca stanuje tamo gde nema briga….Tamo gde nema bola, ni zavisti. Gde su decije zelje na vreme ispunjene. Gde je dobijanje prirodno stanje stvari.”
― Mirjana Bobić Mojsilović, Glad