Srđan Srdić > Quotes

“Marijani sam rekao da je volim. Zapalila je cigaretu i zastenjala. Ja sam zatvorio oči i pomislio na ženu koja me jutros u banci zamolila da joj objasnim na koji način da ispravno popuni određene stavke u apsurdno komplikovanom upitniku. Želeo sam da spusti svoje ogromne grudi u moje ispružene ruke. Ona je želela kreditnu karticu iako nije stalno zaposlena.”
― Srđan Srdić, Espirando

“To je bio divalj čovek. Meni je to lakrdijanje. Sva ta priča. Odakle se on pojavio? Kao da niko tada nije brinuo o tome. Neartikulisan. Pisao je polujasno, nebulozno. Kad, počeli su da mu pridaju pažnju. Sreli smo se, ko zna. On je znao, ja sam znao, da ta knjiga ništa ne valja. Bilo je komično, zaluđivali smo budale po gradovima i selima. Nije bili ničega, tekst je patio od nedorečenosti. Neverovatna tlapnja. Izučavao sam imena. Šta možeš kad se zoveš Srđan Srdić. Ne možeš ništa.”
― Srđan Srdić, Srebrna magla pada