Jovan Dučić > Quotes

“Što uspemo našom pameću, pokvarimo našom ćudi, a što uspemo našom dobrotom, upropastimo našim porocima, i, najzad, što postignemo svojom mudrošću, izgubimo našim temperamentom. Jer ima nešto jače i presudnije od svih naših sila, a to su naše slabosti.”
― Jovan Dučić

“Nesreća je što niko ne meri sreću prema sebi i svojim potrebama, nego prema drugom, i to prema najsrećnijima. Manija svih ljudi je da usvajaju tuđa merila i za svoj sopstveni život. Prava sreća čovekova biće ako postigne svoje oslobođenje od drugih ljudi; a osloboditi se, to je najpre odvojiti svoju sudbinu od presije tuđih primera, dajući svom zivotu pečat svoje sopstvene prirode i svojih ukusa.”
― Jovan Dučić, Jutra sa Leutara

“‎''Ljubavnici su najveći utopisti, a ljubav najveća utopija. U ljubavi se oseća više nego što treba, pati više nego što se misli, sanja više nego što se živi, i kaže i ono u šta ni sami ne verujemo. U ljubavi nema ničeg razumnog. Ljubav je jedno duševno stanje bez ravnoteže i bez razabiranja.”
― Jovan Dučić, Blago cara Radovana

“Kad bi svi ljudi i žene govorili samo četvrtkom, na svetu bi bilo mnogo manje gluposti i mnogo manje zla; jer čovek drugom čoveku uvek više škodi rečima nego delom”
― Jovan Dučić

“Mi nekog ljubimo ne zаto što tu ljubаv zаslužuje potpunije i isključivije nego iko drugi, nego što smo mi nа tu ličnost prosuli jedno svoje sunce koje gа je ozаrilo i izdvojilo od sveg drugog nаokolo po zemlji.”
― Jovan Dučić

“Je li ovo ljubav, ili bolna jedna potreba da ljubim?”
― Jovan Dučić

“Ima među ženama više heroja nego što ih ima među ljudima, ali su ljudi celu istoriju prigrabili za sebe, i za priče o sebi. Međutim, mi smo heroji u bojnoj vatri, a žene u hladnoj svakidašnjici; mi smo hrabri pred smrću, a one pred životom; mi pred drugim čovekom, a one pred celom sudbinom.”
― Jovan Dučić, Blago cara Radovana

“Ti si moj trenutak i moj san
i sjajna moja reč u šumu
i samo si lepota koliko si tajna
i samo istina koliko si žudnja.

Ostaj nedostižna, nema i daleka
jer je san o sreći više nego sreća.
Budi bespovratna, kao mladost.
Neka tvoja sen i eho budu sve što seća.

Srce ima povest u suzi što leva,
u velikom bolu ljubav svoju metu.
Istina je samo što duša prosneva.
Poljubac je susret najlepši na svetu.

Od mog priviđ0enja ti si cela tkana,
tvoj plast sunčani od mog sna ispreden.
Ti beše misao moja očarana,
simbol svih taština, porazan i leden.

A ti ne postojiš, nit' si postojala.
Rođena u mojoj tišini i čami,
na Suncu mog srca ti si samo sjala
jer sve što ljubimo - stvorili smo sami.”
― Jovan Dučić

“Naše mržnje škode nama, više nego našem protivniku. Govorite rđavo o nekom čoveku pola sata - i vi ste posle toga nesrećni i otrovni; a govorite pola sata o njemu dobro, pa čak i kad to ne zaslužuje, i bićete mirni i blaženi, čak i ponosni na lepotu svojih osećanja, ili bar na lepotu svojih reči.”
― Jovan Dučić

“Sve bede među ljudima, to su nesreće koje učini čovek samom sebi, ili urade ljudi jedan drugom. U prirodi nema sreća i nesreća, nego ima samo smrt ili život. Čovek je najveća štetočina na zemlji.”
― Jovan Dučić, Jutra sa Leutara

“Умрети - то није ништа, али бити заборављен - то је најсвирепија одмазда смрти над животом.”
― Jovan Dučić

“Više čoveku zagorčavaju život nesreće kojih se boji da ne dođu, nego one koje su već došle i od kojih već pati. Od svih nesreća čovek se najviše plaši sirotinje, koje je, međutim, najmanje čovekovo zlo. Mi celog života nesto čekamo, a nadati se, to je pomalo očajavati.”
― Jovan Dučić

“Nijedna tuđa sreća nije bez pomalo sreće i za nas druge. Zato je jedna velika mudrost od tuđe sreće praviti sreću i za sebe.”
― Jovan Dučić

“... ni u najvećem gradu, nad čijim ulicama vise samo uska platna neba, proleće se ne da sakriti.
... ima dva načina da se bude veseo i sretan: imati mnogo novca ili imati veliko mišljenje o sebi.

Ja mislim da se misao o Bogu začela pred velikom pučinom ili usred pustinje, jer se samo tamo mogla steći ideja o neizmernom i večnom. Zato ljudima rođenim pored mora pučina izaziva samo besnu ljubav za život.
Tako je i Bog jedna istina srca. Zato ga nece ni ubiti razum, jer ga on nije sazdao...

Umreti u lepoti, to izgleda vrhunac života na zemlji.

... lepota se izgubila zato što je postala lepa za ceo svet.

Ne kajem se za grehove koje sam učinila, nego za one koje nisam učinila.

Ima nešto savršenije od lepote stvari u prirodi: to je sve ono što je ljudska misao dodirnula i ljudska lepota osvestila.”
― Jovan Dučić, Gradovi i himere

“Svaka filozofija je tužna. Ako govorite duže o sreći, vi cete se naposletku osećati pomalo nesrećnim... Užasi života postanu jednim delom naše sudbine samo ako se u njih naročito udubljujemo.”
― Jovan Dučić, Jutra sa Leutara

“Говорити о љубави, то је већ помало волети. Никад жена не говори о љубави с неким који јој се не свиђа као човек, и којег никад не би могла волети или пожелети.”
― Jovan Dučić, Blago cara Radovana

“Слобода, то је лудило; и само лудаци су слободни.”
― Jovan Dučić

“Никада човек не може да каже онолико мудрости колико може да прећути лудости, чак и глупости. Једино ћутање може да прикрије код човека страсти које су најнасртљивије и најштетније: сујету, лакомост, мрзовољу, осветољубивост, мизантропију. Једино ћутање може да сачува човека од последица које могу да му нанесу тренутна и несмотрена расположења, и нагле и непромишљене импулсије.”
― Jovan Dučić, Blago cara Radovana

“Samo je gospodin u stanju da vam kaže pohvale u lice, a samo prostak misli da je sebe obezoružap ako je o drugome kazao prijatnu reč. Gospodin je navikao da lako dadne slatku reč, kao što lako ispusti zlaznu paru, a fukara sve plaća u marijašima i uvek misli da je sve pretplatio.”
― Jovan Dučić, Jutra sa Leutara

“Свака мржња је страх или завист. Мржња је најчешће страх, јер човек не мрзи, него само оног кога се боји.”
― Jovan Dučić

“Iskrenost ne znači reći sve što čovek misli, nego ne reći nikad ono što ne misli; a čak su najopasniji ljudi koji kažu sve što im je na srci i na pameti - što na umu to na drumu. Jer oni ne govore istinu ili zabludu zato što su iskreni, nego zato što su slabi i što ne vladaju sobom. Ima često i više plemenitosti da neke istine prećutimo, nego da ih otvoreno kažemo; a mnoge vam istine ljudi kažu ne iz dobrote da bi vam koristili nego iz cinizma da bi vas unizili.”
― Jovan Dučić, Jutra sa Leutara

“Velika je nesreća kad čovek ne zna šta hoće, a prava katastrofa kad ne zna šta može.”
― Jovan Dučić

“Čovek se svaki dan za ponešto kaje što je učinio, što najčešće znači da čovek u izvesnom momentu bio nesposoban da savlada urođeno ludilo, i uradi ono što je najmanje želeo da uradi. Od stotinu stvari koje čovek uradi, on ih je najviše uradio u ludilu, ili u bunilu, ili bar slučajno, ali svakako najmanje promišljeno.”
― Jovan Dučić, Jutra sa Leutara

“Čovek lenj voli da govori, a čovek od akcije voli da ćuti. Reč je neprijatelj zamaha i poleta.
Dovoljno je da jednu svoju nameru dvaput nekome izgovorite, pa da ona odmah za polovinu oslabi.”
― Jovan Dučić, Blago cara Radovana

“Miran razgovor je jedino moguć udvoje. Ako u razgovoru učestvuje više njih, onda ne samo da je razgovor nespokojan i strastven, nego i neiskren i izveštačen, čak i među ljudima koji su inače među sobom najiskreniji. Uopšte sve što jse utroje govori, taj govor ne prestaje da stoji u vezi sa onim trećim, da se zadobije njegovo mišljenje, da bude po njegovom ukusu, da bude na strani kojeg od ove dvojice koji diskutuju. On je tu da sudi, odmeri, presudi.
Za miran život treba što manje ljudi i što manje reči.”
― Jovan Dučić, Jutra sa Leutara

“Ljudi se obično zbližavaju prema istim manama svog karaktera.”
― Jovan Dučić, Jutra sa Leutara

“Prvi uslov da vas neko i zavoli, to je svakako da mu diskretno najpre prikrijete vaše najbolje odlike; i to bar za onoliko za koliko oprezno prikrivate vaše mane. Treba naročito prikrivati svoju superiornost iz delikatnosti prema nedostacima drugih.
Naročito treba zapamtiti da niko ne voli da se divi drugome većma nego sebi.”
― Jovan Dučić, Jutra sa Leutara

“Čoveka najiskrenije volimo kad ga volimo zajedno sa njegovim nedostacima, čak kad ga volimo baš zbog njegovih nedostataka. U čoveku se voli samo svoj sopstveni duh i svoja sopstvena priroda. Ko prijatelja tumači i analizira, taj ga ne voli.”
― Jovan Dučić, Blago cara Radovana

“Najveci stepen sreće, to je nezavisnost, a bogatstvo je ipak coveku put da dođe do slobode. Čovek bogat, to je čovek bar nezavistan od drugih ljudi.”
― Jovan Dučić, Blago cara Radovana

“Najbolji ljudi, to su oni koji su prema sebi najstroži, i koji oproste drugom i ono što ne bi nikad oprostili sebi.”
― Jovan Dučić, Blago cara Radovana