Владимир Димитријевић
Born
Чачак, Serbia
Website
Genre
Influences
More books by Владимир Димитријевић…
“Oткриће психологије, до кога је дошло на Западу, било je
резултат разочарања западног човека, тј. последица одбацивања и
пренебрегавања читавог подвижничког Предања Цркве. За западног
човека, отуђеног од исихастичкоподвижничког предања, психологија је
представљала право чудо. Међутим, психологија за Православље није
никакво чудо. Да живе у наше време, Оци би се чудили над нечим другим
– над човековом фасцинираношћу психологијом. Баш као што и
савремени подвижници, тј. савремени Оци – који искуствено познају сва
унутарња стања душе човекове, како лукавштине ђаволове и палост
“старога човека”, тако и дејство благодатних енергија Божјих – сматрају
открића психологије релативно незанимљивим. Кажем, незанимљивим,
зато што је осредње знање од мале важности за оног ко је примио
савршено знање. Колико се божанска мудрост разликује од људске
мудрости, толико се и православна психотерапија разликује од
хуманистичке психотерапије. Чега занимљивог за човека који живи и
доживљава Божју љубав – ту једину савршену љубав, ту
“богосједињујућу и свеобуимајућу силу”, то “иступљење ума”, ту
“разбуктаност духа”, ту “огњену и неподносиву чежњу и жеђ” – може
бити у открићима о острашћеној и онечишћеној “љубави”, која није
ништа друго до пад љубави и идол? Зато и Оци наших дана, који својим
животом пројављују свецело искуство Цркве, сматрају безначајним
наводно “просветљујућа” открића савремене психологије.”
― Јагње и змија: Православље и неогностичка психологија
резултат разочарања западног човека, тј. последица одбацивања и
пренебрегавања читавог подвижничког Предања Цркве. За западног
човека, отуђеног од исихастичкоподвижничког предања, психологија је
представљала право чудо. Међутим, психологија за Православље није
никакво чудо. Да живе у наше време, Оци би се чудили над нечим другим
– над човековом фасцинираношћу психологијом. Баш као што и
савремени подвижници, тј. савремени Оци – који искуствено познају сва
унутарња стања душе човекове, како лукавштине ђаволове и палост
“старога човека”, тако и дејство благодатних енергија Божјих – сматрају
открића психологије релативно незанимљивим. Кажем, незанимљивим,
зато што је осредње знање од мале важности за оног ко је примио
савршено знање. Колико се божанска мудрост разликује од људске
мудрости, толико се и православна психотерапија разликује од
хуманистичке психотерапије. Чега занимљивог за човека који живи и
доживљава Божју љубав – ту једину савршену љубав, ту
“богосједињујућу и свеобуимајућу силу”, то “иступљење ума”, ту
“разбуктаност духа”, ту “огњену и неподносиву чежњу и жеђ” – може
бити у открићима о острашћеној и онечишћеној “љубави”, која није
ништа друго до пад љубави и идол? Зато и Оци наших дана, који својим
животом пројављују свецело искуство Цркве, сматрају безначајним
наводно “просветљујућа” открића савремене психологије.”
― Јагње и змија: Православље и неогностичка психологија
“Свети Григорије Палама је критиковао Варлаама зато што је овај
заступао став психолошког тумачења духовног живота. И многи други
Оци су, такође, критиковали психологизацију духовног живота,
сматрајући да не треба да покушавамо да улазимо у такозвану подсвест
нашим сопственим напорима, тј. уз помоћ нашег разума, зато што нас то
може одвести у схизофренију. Православни метод је следећи: треба да се
трудимо да, без упуштања у исцрпљујућу самоанализу, живимо
испуњавајући заповести Христове. Трудећи се да испуњавамо Христове
заповести, ми све више раскринкавамо “старог човека” у нама, са свим
његовим страстима, што нам, потом, омогућава да се боримо за излечење
од наших страсти.”
― Јагње и змија: Православље и неогностичка психологија
заступао став психолошког тумачења духовног живота. И многи други
Оци су, такође, критиковали психологизацију духовног живота,
сматрајући да не треба да покушавамо да улазимо у такозвану подсвест
нашим сопственим напорима, тј. уз помоћ нашег разума, зато што нас то
може одвести у схизофренију. Православни метод је следећи: треба да се
трудимо да, без упуштања у исцрпљујућу самоанализу, живимо
испуњавајући заповести Христове. Трудећи се да испуњавамо Христове
заповести, ми све више раскринкавамо “старог човека” у нама, са свим
његовим страстима, што нам, потом, омогућава да се боримо за излечење
од наших страсти.”
― Јагње и змија: Православље и неогностичка психологија
“Пут очишћења пак, јесте пут покајања, пут признања своје немоћи,
крхкости, неспособности да се исцелимо без помоћи одозго. То је мукотрпан пут
духовног самопознања који настаје пред Лицем Божијим. Овакава самопознање
постепено и дубоко открива уму оно скривено. "Када ум угледа своја сагрешења,
чији је број попут песка морског, то представља знак започетог просвећења душе,
знак њеног здравља" (св. Петар Дамаскин).”
― Обожење није индивидуација!
крхкости, неспособности да се исцелимо без помоћи одозго. То је мукотрпан пут
духовног самопознања који настаје пред Лицем Божијим. Овакава самопознање
постепено и дубоко открива уму оно скривено. "Када ум угледа своја сагрешења,
чији је број попут песка морског, то представља знак започетог просвећења душе,
знак њеног здравља" (св. Петар Дамаскин).”
― Обожење није индивидуација!
Is this you? Let us know. If not, help out and invite Владимир to Goodreads.










