“Уметност настаје и опстаје тамо где постоји вечита и неутољива жеђ за духовношћу, идеалом који окупља људе око уметности. Пут којим је похрлила савремена уметност одричући се потраге за смислом живота у име афирмације самопоштовања - лажан је.
Такозвано стваралаштво почиње да личи на неко необично занимање сумњивих ликова који доказују вредност персонификованог чина, значајну саму по себи. Просто као манифестација сопствене воље. Међутим, уметност не служи за самоисказивање личности. она је у служби неке друге, више идеје. Уметник је увек слуга који покушава некако да отплати таленат који је на чудесан начин добио. Међутим, човек данашњице не жели да се жртвује иако је жртва једини прави пут до самопотврђивања. Али ми полако све то заборављамо, губећи, логично, и свест о ономе за шта смо као људи предодређени.”