“Та изм’кна из торба си –
страх ме е да кажем.
Нек ви кажам! – Тја изм’кна
крвава кошуља, моми,
синовна кошуља!
Бе исшарена кошуља
од грло до поли,
бе исшарена кошуља
сос крвави капки!
Капки крвави, о моми,
г’сти, та големи,
срце ми од них застина,
очи, уста – неми!
Тешка ти година, бабо,
немаш вече сина!”