“Откад зна да лицемери,
Љубомори, наду скрива,
Разочара ил' увери,
Растужи се ил' љут бива;
Час поносит, час послушан,
Пажљив или равнодушан!
Ћуталицом сад се створи,
Сад пламено, живо збори,
Пише л' којој — аљкав био.
Једним дише, једно слави,
Па и себе заборави!
Поглед бистар, нежан, мио,
Стидљив, дрзак; час да дође:
И послушна суза пође”