“Што је неко духовно савршенији, то мање права има у овоме животу.
Духовно зрео човек нема никаква права у овоме животу. Он је дужан да буде трпељив, да прихвата неправду и прекоре од другога.
Неки својеглав и неосетљив човек, као чворновата батина, удаљен од Бога, има многа права. И да удара и да псује и да чини неправду. А наша права чува Бог за други живот. Али ми често из безумља, па и ја сам, тражимо да добијемо правду овде, како овде не бисмо били оштећени.
Ако нам нешто кажу, оправдавамо се, чинимо, шта ја знам шта, и мислимо да верујемо у Бога. То је велика заблуда. Људска правда не говори ништа о духовном човеку. Људска правда је, могло би се рећи, кочница за наопаке људе.”