“Правичан, по световном схватању, је онај човек који расуђује на основу људског права. Истинско је савршенство, међутим, када је човек праведан не у складу са људском, већ у складу са Божијом праведношћу, и тада га Бог благосиља. Када у свему што чиним, нигде и никада не додајем своје "ја" и своју корист, могу да кажем, да готово приморавам Бога да ми пошаље благодат Божију.

Каква год да је људска правичност, чак и најсавршенија, увек садржи елементе људског, световног начина мишљења. И уколико постоји људска правичност у духовном човеку, Дух се труди да га одбаци као страно тело и човек се бори са успонима и падовима и душевно се умара. Када развије у себи праведност по Богу, долази до очишћења и божанског просветљења.”