“Па и Евген мисли тако
У младости пунонадној,
Роб заблуди поста лако
К'о и страсти несавладној.
Животом је маза права:
Док се једним очарава,
Већ га друго разочара,
И жеља га чак умара,
Брзи успех исто тако,
У тишини и сред хуке
Пратећ' душе тешке муке,
И зев смехом кријућ' лако:
Тако уби осам лета
Свог живота цвет од цвета.”