“Савремено мишљење, у основи критичко, усмерено је и према нама самима, то јест према аветима које извиру из нас, као и према фасцинацијама и страшилима која делују из заостале средине на човекову свест. Немамо разлога да се плашимо његове „суве“ критичко-научне логике, нити да се устежемо пред аргументима које нам оно нуди. Истовремено и мач и бедем, оно може бити и одбрана од свих оних опасности које у културно и духовно незрелим срединама вребају са свих страна, угрожавајући човеков духовни интегритет.”