“Валцер је завршен. Наступа тренутак за бакшиш. Овај дан ће бити исти као и сви други. Али „приче стварају они који их проживљавају“. Наједном се пролама аплауз. Слепац подиже изгубљене очи. И шта се збива? И чији то глас виче, загушен емоцијама: „Ви сте, господине, уметник!“ Тешко је издржати такав шок. Неподношљиво.
Слепац, грдосија од човека, сав незграпан – пребледи. Почне да посрће, као да му сва снага истиче кроз сузе које му се сливају низ избраздано и огрубело лице.
Овај дан је драгоцен.
Наједном су се обрушили сви зидови, спустили мостови са бедема тврђаве, људи кренули једни другима у сусрет, раширених руку. Овај дан треба обележити белим каменом. И треба подићи заставу на месту где је, бар за трен, један обичан човек био срећан.
Жозе Сарамаго, Приче с овог и оног света”