“Висоравни Могила дизале су се у јутро, и нестајале из вида у претпоставке: није то било ништа више до наслућивање плаветнила и далеког белог одблеска који се стапао са ивицом неба, али она им је говорила, из сећања и старих прича, о високим и далеким планинама.”