Anđela Babić > Anđela's Quotes

“Miran razgovor je jedino moguć udvoje. Ako u razgovoru učestvuje više njih, onda ne samo da je razgovor nespokojan i strastven, nego i neiskren i izveštačen, čak i među ljudima koji su inače među sobom najiskreniji. Uopšte sve što jse utroje govori, taj govor ne prestaje da stoji u vezi sa onim trećim, da se zadobije njegovo mišljenje, da bude po njegovom ukusu, da bude na strani kojeg od ove dvojice koji diskutuju. On je tu da sudi, odmeri, presudi.
Za miran život treba što manje ljudi i što manje reči.”
― Jovan Dučić, Jutra sa Leutara

“Čovek se svaki dan za ponešto kaje što je učinio, što najčešće znači da čovek u izvesnom momentu bio nesposoban da savlada urođeno ludilo, i uradi ono što je najmanje želeo da uradi. Od stotinu stvari koje čovek uradi, on ih je najviše uradio u ludilu, ili u bunilu, ili bar slučajno, ali svakako najmanje promišljeno.”
― Jovan Dučić, Jutra sa Leutara

“Često sam govori sam sebi: "Od onog što sam maločas izrekao, ne bi li boje bilo da sam prećutao bar polovinu? A od onoga što sam sada smislio da kažem, ne bi li bolje bilo da ništa od toga svega uopšte ne kažem, ili čak da izgovorim nešto sasvim protivno?" Na ovaj način je ovakvo kušanje samog sebe često i mene izvelo na pravi put, pošto čovek ide za strastima, koje su uvek budne, i navikama, koje su mehanički uvek aktivne, više nego za razumom.”
― Jovan Dučić

“Iskrenost ne znači reći sve što čovek misli, nego ne reći nikad ono što ne misli; a čak su najopasniji ljudi koji kažu sve što im je na srci i na pameti - što na umu to na drumu. Jer oni ne govore istinu ili zabludu zato što su iskreni, nego zato što su slabi i što ne vladaju sobom. Ima često i više plemenitosti da neke istine prećutimo, nego da ih otvoreno kažemo; a mnoge vam istine ljudi kažu ne iz dobrote da bi vam koristili nego iz cinizma da bi vas unizili.”
― Jovan Dučić, Jutra sa Leutara

“Samo je gospodin u stanju da vam kaže pohvale u lice, a samo prostak misli da je sebe obezoružap ako je o drugome kazao prijatnu reč. Gospodin je navikao da lako dadne slatku reč, kao što lako ispusti zlaznu paru, a fukara sve plaća u marijašima i uvek misli da je sve pretplatio.”
― Jovan Dučić, Jutra sa Leutara

“Ljudi se obično zbližavaju prema istim manama svog karaktera.”
― Jovan Dučić, Jutra sa Leutara

“Prvi uslov da vas neko i zavoli, to je svakako da mu diskretno najpre prikrijete vaše najbolje odlike; i to bar za onoliko za koliko oprezno prikrivate vaše mane. Treba naročito prikrivati svoju superiornost iz delikatnosti prema nedostacima drugih.
Naročito treba zapamtiti da niko ne voli da se divi drugome većma nego sebi.”
― Jovan Dučić, Jutra sa Leutara

“Što postignemo nasom mudrošću izgubimo nasim temperamentom.
Jer ima nesto jače i presudnije od svih naših sila, a to su nase slabosti.”
― Jovan Dučić, Blago cara Radovana

“Nesreća je što niko ne meri sreću prema sebi i svojim potrebama, nego prema drugom, i to prema najsrećnijima. Manija svih ljudi je da usvajaju tuđa merila i za svoj sopstveni život. Prava sreća čovekova biće ako postigne svoje oslobođenje od drugih ljudi; a osloboditi se, to je najpre odvojiti svoju sudbinu od presije tuđih primera, dajući svom zivotu pečat svoje sopstvene prirode i svojih ukusa.”
― Jovan Dučić, Jutra sa Leutara

“Čovek koji jasno razazna kud hoće, sve njegove unutarnje sile isti čas krenu istim pravcem, i mnogim takvim ljudima moćne volje ne može se ništa odupreti.”
― Jovan Dučić, Blago cara Radovana

“Čovek lenj voli da govori, a čovek od akcije voli da ćuti. Reč je neprijatelj zamaha i poleta.
Dovoljno je da jednu svoju nameru dvaput nekome izgovorite, pa da ona odmah za polovinu oslabi.”
― Jovan Dučić, Blago cara Radovana

“Najveci stepen sreće, to je nezavisnost, a bogatstvo je ipak coveku put da dođe do slobode. Čovek bogat, to je čovek bar nezavistan od drugih ljudi.”
― Jovan Dučić, Blago cara Radovana

“Najbolji ljudi, to su oni koji su prema sebi najstroži, i koji oproste drugom i ono što ne bi nikad oprostili sebi.”
― Jovan Dučić, Blago cara Radovana

“Ništa uzvišenije nego govoriti s nekim slobodno kao sa samim sobom, i koji se raduje svakoj našoj sreći, i koji podnosi kao i mi sve naše nesreće.”
― Jovan Dučić, Blago cara Radovana

“Čoveka najiskrenije volimo kad ga volimo zajedno sa njegovim nedostacima, čak kad ga volimo baš zbog njegovih nedostataka. U čoveku se voli samo svoj sopstveni duh i svoja sopstvena priroda. Ko prijatelja tumači i analizira, taj ga ne voli.”
― Jovan Dučić, Blago cara Radovana

“Odista, ne treba govoriti zlo ni o najgorim ljudima. Iza gorkih reči ostaju gorka usta. Kada govorite o lepo gradu, o cveću, o lepoj ženi, vi postajete radosni; a govoreći o rđavom čoveku vi postajete ružni.”
― Jovan Dučić, Blago cara Radovana

“Naše lepe reči su, odista, najkraći put ka uspehu u životu.”
― Jovan Dučić, Blago cara Radovana

“Najveća je nesreća kad čovek mora staviti na probu svoje prijatelje. Treba imati snage i ne tražiti ih baš onda kad nam najvećma trebaju. Niko ne voli nesrećne, i svako izbegava uboge.”
― Jovan Dučić, Blago cara Radovana

“Mi odista ne razumemo ničiju prirodu drukče nego samo kroz svoju prirodu.”
― Jovan Dučić

“Veliki uslov prijateljstva, to je ne tražiti blagodarnost za učinjene usluge.”
― Jovan Dučić, Blago cara Radovana

“Ipak je jedno nepobitno: nema prijateljstva bez srodnosti među dušama. Ne vezuju se ljudi samo zajednicom osećanja i ideja, nego i zajednicom ukusa i navika. Naš prijatelj je pomoćnik u svim namerama i naš pratilac u svim našim kretanjima. Ali otkud dolazi blaženstvo i duše i tela posle jednog sata provedenog s iskrenim prijateljem. To je najveća radost čula i misli; produženje i povećanje sebe; svoj eho i svoj odblesak; svoje drugo ja, koje opija i ohrabruje za sve mogućno i nemogućno.”
― Jovan Dučić, Blago cara Radovana

“Prvi znak da jedna žena odista ljubi, to je kad se u njoj javi neodoljiva i bolna želja da dobije dete od čoveka kojeg voli.”
― Jovan Dučić, Blago cara Radovana

“Treba do pedesete misliti na ženu, do šezdesete na filozofij, a do sedamdesete na kuhinju; ali nikad ne misliti na starost i na smrt.”
― Jovan Dučić, Blago cara Radovana

“Ovaj kralj (Luj XIV) je i sam u svojim memoarima govorio da, ko želi izbeći neprilike što dolaze od ljubavi, treba da naročito pazi na dve stvari:
prvo da žrtvuje ljubavi samo onoliko vremena koliko mu ostane od njegovih ozbiljnih poslova, a drugo da dajući ženi svoje srce, nikad joj ne dadne i svoju pamet.”
― Jovan Dučić, Blago cara Radovana

“Proričući sebi neku mogućnost, čovek zaboravi sve oko sebe, i svom silinom instinkta ide ka tom cilju skoro zatvorenih očiju; i pravo, kao kolje bačeno u prostor. Pronaći sebi cilj, to je pronaći svoj put u životu i odmeriti svoje mesto među ljudima”
― Jovan Dučić, Blago cara Radovana

“Čovek koji ponovi sebi svoju želju stotinu puta, on zatim izgleda sav od nje izgrađen, a to je pravi put ka cilju.”
― Jovan Dučić, Blago cara Radovana

“To be happy we need something to solve. Happiness is therefore a form of action;”
― Mark Manson, The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

“Don’t just sit there. Do something. The answers will follow.”
― Mark Manson, The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

“Maturity is what happens when one learns to only give a fuck about what’s truly fuckworthy. As”
― Mark Manson, The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

“In my life, I have given a fuck about many people and many things. I have also not given a fuck about many people and many things. And like the road not taken, it was the fucks not given that made all the difference.”
― Mark Manson, The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life