ONA je to napisala? discussion

Ja necu moci da ucestvujem u januarskom izazovu, nemam tu knjigu a biblioteka u mom gradu se seli u novu zgradu. Pokusacu da nadoknadim u februaru

Književni café wrote: "Dusica wrote: "Ja necu moci da ucestvujem u januarskom izazovu, nemam tu knjigu a biblioteka u mom gradu se seli u novu zgradu. Pokusacu da nadoknadim u februaru"

Stvarno mi je žao zbog toga! Ja s..."

Hocu, obavezno. P.s. ja sam iz Cacka

Naručio sam baš ovo Areteovo izdanje sa lepim dizajnom, trebalo bi da stigne u ponedeljak pa tad počinjem.

Inače sam se prisetio da sam jednom već započeo knjigu, ali mi nije legao stil, pa sam prešao na Gospođu Dalovej koja mi je ipak bila malo "pristupačnija" u tom trenutku, i oduševio se.

Nadam se da će mi se i Orlando dopasti.

Kod nas u biblioteci nema ove knjige, ali sam je našla na sajtu RWFund. Nadam se da ću stići da je pročitam, pošto mi teže ide čitanje sa ekrana.

Ja sam čekala da mi se obaveze bar malo smire, tako da sam počela tek danas sa čitanjem. I iskreno se nadam da ću završiti do vikenda. 😊

Ja možda započnem večeras ako uspem da se nakanim, baš sam nešto odložio čitanje.

Zdravo svima! Jutros sam završila knjigu, pa htedoh da podelim ovde svoje mišljenje. Doduše, u generalizovanom obliku jer možda neko još uvek čita.
Stil pisanja Virdzinije Vulf je nešto u čemu sam zaista uživala. Bilo je slika i rečenica koje su i meni pripadale, a to je najbolji osećaj. Ono što mi se posebno dopalo jeste Orlandova intenzivnost, način na koji je doživljavao sebe, svoje misli i emocije. Međutim, to se u drugom delu knjige nije održalo, bar ne onako kako sam se ja nadala.
Koncept, ideje, radnja - izuzetno inteligentno napisano. Ali ostao mi je taj neki maglovit osećaj na kraju.
U svakom slučaju, prijalo mi je druženje sa Virdzinijom i Orlandom. I ostaviću knjigu neocenjenju, jer smatram da zaslužuje još jedno čitanje, sa malo više posvećenosti i koncentracije. :)

Upravo sam otkrila ovu grupu i pridružila se, kad me dočekalo divno iznenađenje i koincidencija - "Orlando" kao januarska tema! I u čitalačkom klubu "Čitanja i odgovori" koji vodim (doduše offline) ovog meseca razgovaramo upravo o "Orlandu" - pa ako među vama ima onih koji su u iz Beograda/Zemuna, slobodno nam se pridružite u četvrtak 31. u 18h u kafeu "Pozorište" na Magistratskom trgu u Zemunu.
Nadam se da je ok što sam malo izreklamirala klub, a sad da pređem na utiske o knjizi. Čitala sam je ovog meseca po drugi put, i dok sam je prvi put pre jedno dve godine progutala za par dana, sada sam u njoj uživala skoro mesec dana, što zbog drugačije životne situacije i više obaveza, što zbog želje da je iskusim na drugačiji način. Svako čitalačko iskustvo je različito i dragoceno, ali mislim da je ovaj roman tako prebogat u nijansama i detaljima da je prava šteta preleteti i ne prepustiti mu se bez žurbe. Fantastična sudbina neobične ličnosti čiji se život proteže od elizabetanskog do viktorijanskog doba tema je kroz koju autorka vrlo duhovito iznosi zapažanja o engleskom društvu kroz čitavu istoriju, ali se bavi i svim aspektima ličnog identiteta. Orlando kao muškarac, žena, aristokrata, borac, zaljubljeni mladić, melanholični pesnik, fina dama, lutalica među Ciganima, žena u potrazi za životom i ljubavnikom, udata žena viktorijanskog doba... toliko različitih uloga i mogućnosti u jednoj sudbini. Isidora Sekulić za Orlanda kaže da je "simbol čovečanstva koje kroz sve istorijske slojeve vuče na gore ideja svetlosti", a ja bih dodala i simbol slobode da se bude sve što se poželi, bez obzira na stege istorijskih, rodnih, klasnih i drugih zadatih okvira.