Knjigom u glavu discussion
Kreativni kutak
>
Vakcinacija
date
newest »
newest »
„Njoj je svaka zlatna, kao i njene lokne, zar se ne slažete sa mnom, sa svima?“„O Bože, alapača br. 2 i to u muškoj formi i obe da se zakače za mene“, pomislio je ne verujući kako se Dan D razvijao. Probao je na razne načine da ga se otrese, ali ovaj je bio kombinacija pit-bula i ovog virusa, kad zagrize ne pušta i traje mesecima. Sada je saznao neverovatan broj novih (dez)informacija i bio je spreman da primi bilo šta samo da pobegne iz ove ludnice. A lepo mu je rekla bivša žena ne idi prvog dana, a on krenuo baš njoj u inat.
Konačno je došao na red, ali nije stigao da prozbori ni A, kad se pojaviše kamere, fotoaparati i gomila razno obučenih ljudi. Neki su bili u neopeglanim farmerkama, duksevima raznih boja, kombinacija i frizura neverovatnih, dok su drugi bili utegnuti u najbolja italijanska odela, sveže obrijani, očešljani, umiveni, opeglani. Nije mu trebalo brzo da shvati, prvi su novinari i frilenseri, drugi političari i njihovo obezbeđenje. Sve to znači stiže neko važan i to baš najvažniji od svih predsednik svih predsednika, odnosno naprednih građana. Probao je da zbriše, merkajući neki slobodan prolaz, čak se i sagnuo, kao vezuje pertlu, ali ne lezi vraže, kamere su ga uhvatile, prvi čovek do njega sa bulumentom iza, a ona nezainteresovana sestra raširila je osmeh kao u Mona Lize i Džulije Roberts istovremeno, sjajeći očima u pravcu božanstva sa Andrićevog venca.
„Gospodine predsedniče, kakva čast“.
„Evo skupili smo se ovde“, okrećući se više kamerama nego okupljenom svetu, „da počnemo vakcinaciju, prvi u svemiru.“
„Drage ovce, sada možete putovati do Urana na nekoj kometi“, pomisli zlobno, ali se sa smeškom okrene predsedniku i stisne pruženu ruku.
„Koju primate gospodine?“
„Pa, ne znam, još se raspitujem“, okrećući se medicinskoj sestri koja ga je opet ignorisala.
„Ja ću vam reći“, predsednik se ponovo okrenuo kamerama, sav blistajući i nastavio,“svaka je najbolja. Koju god primite, svaka je dobra. Nemate brige, ja sam ih sve pregledao. Naše vakcine, ove ovde koje imamo su sigurne 100 posto, ma 110 posto, kako to samo mi Srbi znamo. Živela vakcinisana Srbija“. Uzvici oduševljenja i aplauzi odjeknuli su celim tržnim centrom.
Ona gospođa sa početka priče, probila je kordon obezbeđenja i najbližih saradnika i obratila se prvom čoveku zemlje bez ustezanja, osvojivši pažnju kamera:
„Ali koja je stvarno najbolja. Koju ste vi primili? Recite nam, ne možemo sa se strpimo“. Nastavili je da blebeće pominjući sve moguće (dez)informacije koje su kolale oko vakcine, distribucije, željenih i neželjenih efekata da je predsednik bacao uznemirene poglede i levo i desno i gore i dole i napred i nazad. Ovo nije bilo u protokolu.
Shvativši situaciju, naš junak, umesto vakcine, zadobi ženu i postade predsednički heroj, spasivši ga atentata smorenjem, ponavljanjem i govorancijom inače tipičnom za njega samoga:
„Moja gospođa se malo zapričala“, osmehujući se prema kamerama, „znate kakve su naše žene. Hajd` mo draga, predsednik je zauzet čovek, ne može da sluša tvoja naklapanja čitav dan, kao ja.“
Njen prvi nagon je bio da se pobuni, ali držana čvrstom muškom rukom, popusti i dopusti da je odvede. Predsednik je ostao, da objašnjava svima od paukova iz mračnih uglova do goveda na Staroj planini, kako je Srbija zemlja sa najviše vakcina, a najlepša, kako će Srbija izgraditi spomenik vakcini, kako će Srbija..., ali par koji je izašao napolje nije više mario za predsednikovo trabunjanje. Sada je na redu bilo ženino lupetanje, nije mogla da zaustavi jezik, toliko je bila sretna što je konačno neko obratio pažnju na njenu malenkost.
„Umesto vakcine, dobio sam ženu, možda nisam ni toliko loše prošao".
Uplašeno je ulazio u tržni centar. Pomalo se osvrtao oko sebe, noge nisu slušale, često je zastajkivao. Dugo je posmatrao pult gde treba da se prijavi, pre nego se odlučio. Zamuckujući, polako je prozborio:„Vakcinu, dođoh po vakcinu“.
Kakav sam prorok, pogodio sam još u februaru da će se u tržnim centrima "deliti" vakcine, samo se nisam setio vaučera. Nije teško predvideti stvari kod nas
Uplašeno je ulazio u tržni centar. Pomalo se osvrtao oko sebe, noge nisu slušale, često je zastajkivao. Dugo je posmatrao pult gde treba da se prijavi, pre nego se odlučio. Zamuckujući, polako je prozborio:
„Vakcinu, dođoh po vakcinu“.
Službeno lice ga je tek ovlaš pogledalo, gledajući u monitore ispred sebe. Morao je malko glasnije ponoviti svoj zahtev.
„Koju želite?“ – Kao iz neke pećine, čuo je glas osobe ispred sebe, potpuno nezainteresovane za ono što govori.
„Najbolju. Koja je najbolja?“ – Pomalo iznenađen što ga to pitaju.
„Najbolja za šta“, službenica, crne kose vezane u rep i obučena u beli mantil, još uvek nije podigla pogled.
„Ako želite da budete umreženi u 5G mrežu, onda kineska. Ako želite i Netflix besplatno, odnosno vrlo povoljno, onda američka, ako ne želite da prihvatite kult političara onda nemojte kinesku, a bogami ni rusku, ako žeilte slobodu govora, onda nemate sreće, ta tekovina je nestala u novom milenijumu“, kao robot izbacivala je objašnjenja.
Ionako zbunjen, čovek se zbuni:
„Pa onda, da ne primim ništa?“
„A ne, morate nešto uzeti“, pojavi se pravo niotkuda dobro našminkana i obučena gospođa i nastavi, „ja sam primila tri komada. Zlu ne trebalo. Tako trebate i vi. Što je sigurno, sigurno je. Znate onaj dr. Nestor ili kako se već zove, on je vodeći stručnjak u svim poljima i kako on skoči tako ja kažem hop.“
Gledajući oko sebe tražio je samilosne oči kao pomoć od dežurne alapače, ali svi su buljili u monitore ili papire ispred sebe i niko nije vodio računa o zabrinutom građaninu. Nekako ga je ta gospođa povela izvan reda, dalje od šaltera sve vreme mu objašnjvajući koja je vakcina najbolja, ko je najbolji doktor, a koga nikako ne bi smeo da sluša. Jedva je se otresao, dok je njegov mozak, preko bolnih ušiju, primio neverovatan broj (dez)informacija tako da mu je sada bilo mnogo manje jasno nego jutros ili sinoć.
Opet u redu, opet čekanje. Taman kad je ponovo izbio na šalter, pred onu istu doktoricu, neki čovek ga potapša po desnom ramenu:
„Izvinite, jel‚ovde red za vakcinu, vakcine?“
Jedva se okrenuo i klimnuo glavom.
„A koju ćete vi uzeti, primiti?“
Ne čekajući odgovor dao se u široko objašnjavanje i pojašnjavanje u fazonu Kulina-bana, hvalivši sve doktore izuzev većinu njih. Ipak jednog je izdvojio, doktorku Kisić.