Marko Vasić

“... umor i dosada nisu isto, gospođice, apsolutno se ne da jedno drugim zameniti. U dosadi ima trenutnog otpora, trenutne srditosti, a umor je pasivniji i mrtviji i od same rezignacije. U dosadi izumire samo entuzijkazam radosti, a u umoru izumire i entuzijazam osvete.”
― Isidora Sekulić, Saputnici

“Čudni su četinari. Bog šalje kišu, a njihovo se lišće ne ukvasi. Bog šalje sunce, a oni se ne raduju. Bog šalje vetar, a oni se ne ljuljaju. Bog šalje san i smrt drveću, a oni se zelene. Ali, kad uđeš u šumu, ti osetiš da se tlo pod tvojim korakom ugiba, i noga ti upada u nešto mekano i trulo. To su mirijade iglica koje su, kao suze ponosita čoveka, nečujno i nevidljivo pale. I vidiš sitne tačkice stvrdnute smole koja je prekonoć, u času crnog mraka kad ni najbliži sused ne može da vidi, potekla iz srca koje se u bolu steglo.”
― Isidora Sekulić, Pisma iz Norveške

“Svaka istinska, velika strast traži samoću i bezimenost. Čovek koji služi svojoj strasti želi da ostane neviđen i neznan, nasamo sa predmetom svoje strasti, i o svemu drugom voli i ume više i bolje da govori nego o tome što je glavni predmet njegovih misli i želja. Čak i porok ima svoj stid i svoje obzire, iako naopake i neobične.”
― Ivo Andrić, Gospođica

“Kako je reč čudna i moćna u svoj svojoj varljivosti i nematerijalnosti. Kaže se nešto, a nije istina; obeća se nešto, a ne bude. Ipak, reč vezuje, razrešuje, seče, reže, pali i gasi. I stoji.”
― Isidora Sekulić, Saputnici