Marko Vasić

“Ovakvi nasrtljivi i zloćudi manijaci redovno su drski i uporni ljudi. (A drskost i uporstvo su brat i sestra.) I kad vam nanesu neku štetu ili sramotu, oni redovno uspevaju da ubede najpre sebe a zatim i većinu sveta da ste vi sami odgovorni za svoju nezgodu. Tako vi imate dve štete, a njihova sujeta dva uspeha. Jedan, kad su vas nagovorili na pogrešan korak. Drugi, kad su uspeli da odgovornost za to skinu sa sebe i prebace na vas. Zato se drski i uporni ljudi nikad ne mogu popraviti u svojim manama i slabostima, jer oni, ne osetivši nikad rđave posledice svojih mana na sebi, i ne primećuju da ih imaju. I stoga treba od takvih ljudi bežati što dalje, pa ma kako dobra i na izgled privlačna bila svojstva koja oni inače imaju.”
― Ivo Andrić, Gospođica

“Pozzo: The tears of the world are a constant quantity. For each one who begins to weep, somewhere else another stops. The same is true of the laugh. Let us not the speak ill of our generation, it is not any unhappier that its predecessors Let us not speak well of it either. It is true the population has increased.”
― Samuel Beckett, Waiting for Godot

“Tajne su nepodnošljive. Mislim one tajne koje nadjačaju i obiđu svoju sitnu sudbinu, da se otkriju, prođu, razdrlje i u laž uteraju, i boje se da izgube draž svoje nerazmotanosti. Šta ima u tajni? Gomila ili raskukannh ili upornih osećaja i doživljaja koji ne mogu da se razmuče. Svaka ohola, tvrda i zagrađena tajna pritiskuje čoveka i sužava ga. Ona je grobnica u kojoj će istruliti sve što je bilo. Simpatična i slatka je samo ona tajna koja na čelu nosi žig svoje prolaznosti, koja zna da će se razglasiti, i čeka, i ne boji se da postane zaboravljena, beznačajna i smešna. Teško onima koji ne umeju da razbiju i na svetlost iznesu svoju tajnu. Teško onima koji lažu da nema šta da se uzme i ponese, kad mladost i strast pokucaju na vratima tajne.”
― Isidora Sekulić, Saputnici

“Kad čovek pobije u duši sve što se daje pobiti, a sve što se ne da ubiti to živo sahrani, to je rezignacija. A kad čovek izmiruje, oprašta i pobeđuje, to je umor. Rezignirano srce upija suze da ne kaplju, umorno srce ih nema. Ono se zatvori i zapečati, i sve što je u njemu, sigurno je sačuvano, ali ništa više u sebe ne prima.”
― Isidora Sekulić, Saputnici