Gorica Orsholits

“Do pre nekoliko godina Simićev Majur bio je pusto polje.
Ne beše tamo ni kuća ni ljudi.
Dođe odnekud stranac, i što nije umeo Srbin, koristio je Englez. Kupio je za bagatelu polja, onako nemerena, a posle ih parčao i prodavao na metar ... Gde je negda možda u mesec dana prolazio jedva koji čovek, tamo danas svakoga minuta jure fijakeri i tma sveta tumara.
Dorćol je sasvim opusteo, Savamala pusta. Za poslednjih petnaest godina nema tamo nijedne nove kuće. Usred Knez Mihailove ulice ima praznih placeva. Na Terazijama, na najživljem mestu, još strče straćare, iz kojih na ulicu izbijaju aščijski gasovi.
Ali gore na Majuru podigla se čitava varoš.
Englezovac je progutao Beograd i ovu propast njegovi građani gledali su mirno, bez protesta!
Sud opštinski u prvo doba nije preduzimao ništa.
Posle se nešto počelo, ali učestane promene predsednika i odbornika sprečavale su rad, dok se nije u najnovije vreme našlo za potrebno da se za ljubav nekolicine špekulanata Englezovac štiti i dalje od atara mokroluškog!
A državna vlast, nehatna tome, propustila je da učini i ono što joj je u interesu lične, i imovne bezbednosti prestoničke, dužnost nalagala.
Jer, dokle u prednjem delu Englezovca živi činovnik, trgovac i zanatlija, pošten svet, dotle u onom krajnjem delu nalazi sklonište robijaš, lopov, skitnica.. itd.”
― Tanasije Tasa Milenković, Ponoć ili grozno ubistvo na Dorćolu : kriminalni roman iz beogradskog života