Pavle > Recent Status Updates

počinje da me živcira

Ima ponešto što vredi ovde, ali anahronizmi me ubijaju u pojam

Već čitaš tri (pre)dugačke knjige??? ZAŠTO NE JOŠ JEDNU

već se naslućuje da će mi postati tradicija da tu negde pred novu godinu udostojim tu kvotu od jednog ljubića godišnje

zagrevanje

nisam siguran da li sam ikada mrzeo neku knjigu posle prvih dvadeset stranica kao što mrzim ovu. pisano u prvom licu, sa prilično dobrim argumentom da se nazove autobiografskim odlomkom, piša mi se od količine hipsterske mudrosti ovde nabacane. nesatirični analog pesmi 'incredible thoughts' (https://www.youtube.com/watch?v=uE7e4...). iskreno se nadam da je ovo samo dimna zavesa za ono što me čeka.

hoću li pre završiti ovo ili zakačiti koronu, pitanje je sad

kad nema plaže, bar nek bude plaženog štiva (da, imam pedeset i pet godina)

na delu ponovo moja potpuna nesposobnost da završim započete knjige pre nego što počnem hiljadu novih; kao oni ljudi koji nisu sposobni da jedu jednostavna jela, nego od svega što kuvaju naprave čorbu

stvarno uživam u ovome onako bašbaš, Pinčonova verzija avanturističkih romana; ali trenutno je u mom životu u toku verzija zapleta ovog romana - trajna borba protiv dana, vremena, pa stranice mile li mile

Ne znam da li postajem džangrizaviji, ili prosto bolje 'vidim' tekst ispred sebe no pre, ali evo i s ovim se mučim i ne znam da li ću da završim

protagonisti: the chums of chance, starring lindsay noseworth, darby suckling, randolph st. cosmo and chip counterfly

i posle kako ne voleti pinčona

najveći uspeh aberkrombijeve prve trilogije je što sad na svaki pomen bilo kakvog ćelavog lika pomalo utrnem iznutra, od straha ili štalije

working himself up into a sociological rage je najbolja direkcija ikad

Za sad fab, iako englesku istoriju zbog konfuznosti treba motikom tući; kromvela komotno u hol of fejm književnih junaka

Jedina osoba kojoj je dozvoljeno korišćenje višestrukih uzvičnika je džordž bernard šo

kažem da ne volim slagalice i uzmem vulfa..

Stil ovog romana-turned-hladnog-oružja je ono što me za sad dosta živcira, ako nešto uopšte ovoliko bledo može i da se nazove stilom; s druge strane, skakanje izmedju perspektiva uspeva samo ako su likovi dovoljno interesantni za čitanje (doduše ima ih, ali ima i onih bisera 'hur dur hoću da silujem, baš sam zao')

misery porn =/= dobra književnost

misery porn =/= dobra književnost

urnebesno-kaustično

na moje opšte čudjenje, ako mekdonald ovako nastavi, ovo će biti najbolji završni roman koji sam pročitao; za sada, bukvalno svaka reč je u potpunosti na svom mestu, a narativa vodi na neka nova, meni potpuno nepredvidljiva mesta

ostala u beogradu, ide na on hold, rip

potpuno fascinantno napisana knjižica, sa većim fokusom na ljude iza kulisa nauke - ali pamet moja zaboravila je knjigu u beogradu, a nije ponela kindl, te će čekati tri meseca dok se ne vratim :(

neke bolno savršene rečenice ovde - greota što stižem vajtu da dam samo otpatke vremena..

ruždijevie samodestruktivne narativne akrobacije su povremeno tačno onoliko zanimljive koliko su i iritantne

"ua karijera! napred porodica!" the book

jel bezveze reći "što je ovo dobro" za ruždija?