Jelena > Recent Status Updates

“Ti si jedan od onih huškača što se muvaju ovuda? Ima ih mnogo. Idu naokolo i seju nemir. Pune glavu svetu. Jednog dana ćemo ih sve povešati, sve te bundžije. Ima da ih izjurimo odavde. Nećemo dati da ovde buni svet.”

100 godina kasnije, Srbija pronađena nepromenjena.

“I boj se vremena kad prestanu štrajkovi dok veliki vlasnici žive - jer svaki mali, suzbijeni štrajk je dokaz da se korak čini. I ovo još znaj, boj se vremena kad čovek više neće patiti i umirati za svoju zamisao, jer baš ta osobina je osnova čovečnosti, i baš ta osobina je čovek, osoben i jedinstven u svemiru.”

“Only occassionally did I notice the chain on the finch’s ankle, or think what a cruel life for a little living creature - fluttering briefly, forced always to land in the same hopeless space.”

“I to me”, velim, “nevolja naučila. Svi oćemo dobro, a od dobro jedino budala mož da ispadneš. A nevolja, opet, oće da te načini pametnijeg, al to tek ako te ne ubije, prvo treba da ju preživiš. Izmeri sad šta ti je gore.”

“Čovek ti je taka živina - sve zaboravlja. Ne znam kaki bol da ima, najzad će uvek da ga odboluje i da zaboravi.”

“Zlo je neobičan stvor, puno razmišljam o tome. Kad se skriva, ne možeš dokazati da postoji. Kad izadje na vidjelo, dobiva vlastitu gravitaciju. Nešto je pokrenuto davno prije nas i mi to šutke kočimo, kočimo čitavih života. Znamo da tako valja, pa učimo i djecu da nastave kočiti nakon nas. Ali se i trošimo, jer nam mir nije prirodno stanje.”

“Ali ko traži istinu iz neprijatnih izvora?”

“U suštini, Homeru se dopadala ta rutina, to stavljanje nogu pred nogu, ta potpuna predvidljivost. Siroče je prosto veće dete od ostale dece u onom suštinskom uvažavanju stvari koje se dešavaju svakodnevno, po rasporedu. Siroče ne može da odoli svemu onome što obećava da će trajati, da će ostati isto.”

“No, kad je čovjek prepušten planini, izložen snijegu i hladnoći, kad mu o toj kolibi ovisi život, kao da postane bolji i pošteniji. Ljude bi trebalo slati na snijegom prekrivene planine radi odgoja.”

“Kakvu pouku izvući? Mir, iako omileo Gospodu našem, vrhunska je vrlina samo ako su vam i susedi jednako savesni kano vi.”

“A to, kad je čovek samo čovek, a ne čovek u svetu, opasno je stanje. Oduvek je bilo opasno i uvek će biti opasno. To sam pomislio kada sam video odbleske svetla vode koji klize po stablu drveta tog letnjeg popodneva, znajući ujedno da ću to zauvek pamtiti, zato što sam to doživeo s njom.”

“U takvom radosnom oduševljenju odrastaš. I ono je bezuslovno, ničim ga nisi zaslužila, osim pukim postojanjem.”

“Bergman je tada bio živ, mada nisam imao posebnu želju da ga upoznam, kao ni bilo kog drugog umetnika ili pisca, pošto je obraćanje uvek prisnije u delu nego u stvarnosti, i daleko dublje nego što bi moglo biti prilikom susreta. Čega je književnost izraz ako ne inače nedostupne i u stvarnosti nepostojeće prisnosti?”

“Mora da sam verovao da će bes i samoća nestati sami od sebe - samo ako ih pustim.”

“Nikome to nisam pominjao, jer verujem da se nešto može obistiniti ako se izgovori. Dokle god se ne izgovori, ne postoji sasvim. A ako ne postoji sasvim, nije se ukorenilo, a ako se nije ukorenilo, može i da ode.”

“… , ovde je na delu bila neka druga patologija, druga neka priča, i u krevet sam legao gotovo spokojan, uvidevši da je sušta istina to da nam, usred svih naših drama, mir donosi spoznaja da postoje i druge drame, one kojih smo mi poštedjeni.”

“Zato što to više ne znači ništa. Što nema istine koju ne pojede vreme. Ne želim da znam istine s kojima više ne mogu da učinim ništa.”

“Ne razumijem se mnogo u geografiju, ne znam imena rijeka i planina. To je možda sramotno. Balkan je za mene boja, a ne toponim. Imena - to se lakše zaboravlja, treba samo da se ispuniš tuđim riječima, tuđim mapama i slova nestanu kao šećer na jeziku. Ali boje ostaju, kao mrlje pod kapcima...”

Sve sve, ali da “prime minister” prevedu kao “prvi ministar”, e to ne mogu da razumem...

"Stalno zapažaj da sve stvari zauzimaju mesto promenom i navikavaj se na pomisao da priroda sveta ništa toliko ne voli kao da menja stvari koje jesu i da stvara nove stvari poput njih. Jer sve što postoji na neki način je seme onoga što će biti."

"Ali osećam novu ljubav prema tom sjajnom instrumentu, ljudskoj duši. To je divna i jedinstvena stvar u kosmosu. Ona je stalno napadana i nikad uništena - zato što "Ti možeš"."

"Vi ste jedan od retkih ljudi koji može da odvoji ono što opaža od svojih predubeđenja. Vi vidite šta jeste, dok većina ljudi vidi šta očekuje."

"Vremenski razmak je čudna i protivrečna stvar u umu. Bilo bi razumno pretpostaviti da bi se vreme ustaljenih poslova činilo beskrajno dugo. Trebalo bi da bude tako ali nije. To je tupo jednolično vreme koje nema nikakvog trajanja. Vreme zapljusnuto zanimanjem, ranjeno tragedijom - to je vreme koje se čini dugim u sećanju. Jednoličnost nema stubova o koje bi se okačilo trajanje. Od ničega do ničega uopšte nije vreme"

"Stvar tako trijumfalno nelogična, tako krasno besmislena, kao što je vojska, ne mome da dopusti sumnji da je oslabi."

"Možete se hvalisati bilo čime ako je to sve što imate. Možda je, što manje imate, to veća potreba da se hvališete."

"Uz ideal romantične ljubavi, sada joj je predstavljen još jedan - ideal telesne lepote. Obe nastale u zavisti, bujale u nesigurnosti i svršile u razočaranju."

"Zna se i što je bilo s Čabrinovićem. Eno ga u bolno lijepom i neutješnom, općenito najmoćnijem literarnom fragmentu o mladim Bosancima, koji je u svom dnevniku zapisao Franc Werfel i objavio ga u novunama, pod naslovom" Tschabrinovitsch", baš kao da je znao da su naši nesporazumi, uglavnom, pravopisne naravi."

"Nekada smo bili ljudi. Sada smo epohe."