Yoyo > Recent Status Updates

...i da se treba zadovoljiti paklom.

Roditelji su nam poklonili četiri vrlo poučna scenarija. Prvi: mama i tata su mladi i srećni, deca koja uživaju u rajskom vrtu; drugi: tata pronalazi drugu ženu i odlazi sa njom, mama odlepljuje, deca ostaju bez raja; treći: tata se pokaje i vrati kući, deca pokušavaju da ponovo uđu u zemaljski raj, mama i tata svakodnevno pokazuju da je to besmislen napor; četvrti: deca otkrivaju da raj nikada nije postojao...

U strpljivoj tišini
što naslagama godova
grli i zida stabla
dok na njih namotava trajanje.

"Ako želiš da saznaš pogasi sve svoje svetlosti i uputi se za mnom."

Koliko znam da pitam, toliko znanja mi i pripada.

... A kako uspevam da pogodim budućnost? Po znakovima sadašnjosti; ako obratiš pažnju na sadašnjost, možeš je poboljšati. A ako poboljšaš sadašnjost, biće bolje i ono što ti se dogoditi. Zaboravi budućnost i živi svaki dan svog života prema poukama Zakona i s verom da Bog brine o svojoj deci. Svaki dan nosi u sebi Večnost.

... Jednolično brujanje bez oscilacija, koje nose slutnju.

... Ona donosi nove podatke i odnosi stare, donosi nove hranjive sastojke i odnosi stare, donosi nove suprotnosti i odnosi stare. U ritmu pulsa telo posvud treperi, temperatura mu raste i ono se uvija. Ponoć je blizu, i, mada je njegova aktivnost već prešla vrhunac, metabolizam koji služi održavanju života nastavlja da radi nesmanjenim tempom, uz potmulo brujanje koje odaje grad. ...

Pred našim očima je grad.
Pogledom noćne ptice što visoko nadleće nebo, iz vazduha sagledavamo njegovu panoramu. Iz perspektive tog širokog vidnog polja grad izdaleka izgleda kao džinovsko živo biće. Ili pak kao jedna združena jedinka, sazdana od mnoštva isprepletanih živih organizama. Do ivica tog neuhvatljivog tela proteže se bezbroj krvnih sudova kroz koje krv teče, bez predaha obnavljajući ćelije. ...

... ne možeš da se žališ kad se ulaz ne plaća."

„Sud je kao sinepleks. Na tabli na ulazu, postoji kao neki program, spisak sa satnicama sudskih pretresa koji se održavaju tog dana. Odabereš one koji bi mogli da te interesuju, pa odeš da ih slušaš. Ulaz je slobodan. Samo ne smeš da uneseš fotoaparat ili diktafon. Ni hranu. Zabranjeno je i pričati. Sedišta su tesna, a desi se i da te sudski službenik opomene ako zadremaš. Ali, ...

... ona se osmehnu nakrivivši usne na jednu stranu i dlanom pozamašne šake protrlja svoju kratku plavu kosu.

Žena skida vunenu kapu. Kosa joj je drečavo plava, ošišana kratko, kao lepo negovan travnjak. Lice joj je pljosnato i široko, grubo kao kišna kabanica išibana vetrovima i isprana od kiša. Nije čak ni simetrično. Ali, kada se čovek bolje zagleda, ima na njemu nečeg umirujućeg. možda je to nekakva urođena druželjubivost. Umesto pozdrava, ...

... Osoba koja voli, svojom ljubavlju osposobljava voljenu osobu da ostvari te prikrivene mogućnosti budeći u njoj svest o onome šta može i šta treba da postane podstiče ostvarenje tih potencijala.

Ljubav je jedini način da shvatimo drugo ljudsko biće u najskrivenijem jezgru njegove ličnosti. Niko ne može dobro razumeti suštinu druge osobe ako je ne voli. Duhovni čin ljubavi ga čini sposobnim da uoči bitne crte i osobine voljene osobe i šta više, da vidi i ono što se u njoj potencijalno skriva, što još nije ostvareno ali se može ostvariti. ...

... Nevolja je u tome što mnogi radni ljudi ne znaju i neće znati kako da upotrebe svoje produženo slobodno vreme.

Egzistencijalni vakum se doživljava kao stanje dosade. Lako možemo razumeti Šopenhauerovu izjavu da je čovečanstvo očito osuđeno na to da se večno kreće između dva ekstrema – dosade i bola. Zapravo, dosada danas stvara i psihijatrima zadaje više problema nego bolovi. Ti problemi postaju sve značajniji, jer sve veća automatizacija dovodi do povećanja dokolice. ...

... uskoro više neće znati šta zapravo hoće da uradi. Umesto toga, on ili želi da radi ono što drugi rade (konformizam), ili radi ono šta drugi žele da on radi (totalitarizam).

Početkom razvoja ljudske vrste izgubili su se neki bazični životinjski nagoni koji određuju životinjsko ponašanje. Čoveku je zauvek oduzeta sigurnost instinkta: on mora da vrši izbor. U svom nedavnom razvoju čovek je pretrpeo i drugi gubitak, gubitak tradicije, na kojoj se do nedavno zasnivalo njegovo ponašanje. Instinkt mu više ne govori šta mora da radi, niti mu tradicija govori šta treba da radi pa ...

Vidimo da je za duševno stanje potreban određen stepen napetosti, napetosti između onog što je već postignuto i onog što još mora da se uradi; odnosno, između onog štvo već jesmo i onog što tek treba da postanemo. Takva napetost je u ljudskom biću urođena pa je zato neophodna za duševno zdravlje.

... kada konkretno sudbina čoveku nametne patnju, on će morati da u patnji vidi zadatak i to neponovljiv zadatak. I naočigled patnje, čovek mora borbom da dođe do svesti da je u njoj on tako reći na celom svetu neponovljiv i jedinstven. Niko ne može da mu otkloni patnju, niti da umesto njega trpi. Ali, u tome kako on podnosi svoju patnju sadržana je i neponovljiva šansa za jedinstveno ostvarenje.

Gubitkom vere u budućnost izgubio je svoj duhovni oslonac, prepustio se i izložio se telesnom i psihičkom propadanju. ... Naprosto se predao! Ležao je u svom izmetu i ništa ga nije uzbuđivalo.

Gubitkom vere u budućnost izgubio je svoj duhovni oslonac, prepustio se i izložio se telesnom i psihičkom propadanju. .... Naprosto se predao! Ležao je u svom izmetu i ništa ga nije uzbuđivalo.

... unutrašnju slobodu i ličnu vrednost. Tada bi o sebi mislio kao o delu ogromne mase ljudi. Egzistencija bi mu se spustila na životinjski nivo. Ljudi su, kao krdo, okupljeni čas na ovom čas na onom mestu; terani nekad zajedno, nekad odvojeno, kao stado ovaca bez svesti o sopstvenoj volji i sopstvenoj ličnosti.

Pod uticajem sredine u kojoj se nikakva vrednost nije pridavala čovekovom životu i čovekovom dostojanstvu i koja je čoveka učinila bezvoljnim predmetom istrebljenja ali koja je najpre htela da do kraja iskoristi njegovu sposobnost za fizički rad... pod tim uticajem je i Ja izgubilo vrednost. Ako se čovek protiv toga ne bi borio svim silama da spase samopoštovanje, izgubio bi osećaj da je individuum, da ima dušu, ...

Takav intezivan unutrašnji život pružao je logorašu utočište u praznini i duhovnom siromaštvu logoraške egzistencije i omogućavao mu da pobegne u prošlost. Prepuštena sebi, njegova mašta se zabavljala prošlim doživljajima, često tričavim i nevažnim, nostalgično pamćenje ih je ulepšavalo i duh im se čežnjivo vraćao. U mislima sam proživljavao nekadašnje vožnje autobusom, otvarao vrata svog stana, ...

Od užasne okoline mogli su se povući u život unutrašnjeg bogatstva i slobode. Tako se i može objasniti paradoks da su neki logoraši nežnije konstitucije logor podnosili lakše od inače snažnijih priroda.

Uprkos svoj primitivnosti, ne samo spolja vidljivoj, nego I unutrašnjoj, na koju je logoraš prinuđen, u logoru je ipak bilo moguće produbljivati, mada samo povremeno, duhovna stremljenja. Osetljivi ljudi, navikli na bogat intelektualni život, možda su mnogo patili (često su to nežne konstitucije), ali je oštećenje njihove unutrašnjosti bilo manje...

То се обично дешава онима који не пију, кад се случајно напију. Они до последњег тренутка остају свесни, и одједном падају као покошени.

Имао је мрављу упорност: кад мравима разорите гнездо, они одмах почну поново да га стварају; ако га и други пут разрушите, они ће и други пут почети, и тако даље без одмора.