Borislav Pekić > Quotes

“Plan je O. K. Samo ga se događaji zbog nečeg ne drže.”
― Borislav Pekić, Besnilo

“Ne voli čovek jednog pisca samo zato što ga zabavlja, ili ga pred dileme stavlja, nego što ponekad slučajnošću otvara put njegovim sopstvenim idejama.
Pomaže mu da se izrazi, sam sebe razume, aktivira mentalno.
To može biti i suprotstavljanjem i prihvatanjem.
U svakom slučaju, posredi je nemušti dijalog.
Čitanje mojih knjiga zamišljam kao razgovor sa mnom, ne kao puko slušanje.”
― Borislav Pekić

“Mora samo paziti da se prokleta stvarnost na mala vrata tzv. autentičnosti ne uvuče u njega i inhibira maštu. Jer mašta je sve. Stvarnost, ako je uopšte ima, ništa. U najboljem slučaju, proizvod uspelog maštanja.”
― Borislav Pekić, Besnilo

“Demokratija statistički izjednačuje glupost s razumon, a idiotima, samo ako ih je dovoljno dopušta da upravljaju svetom.”
― Borislav Pekić, Besnilo

“‎Ako neko ljubav prema svojoj zemlji, partiji, pokretu, ideji, stavi načelno iznad istine o njoj, ma kakva da je, to nije pravi patriotizam, to nije pravi borac jedne ideje. To je moralna kukavica u potrazi za alibijem.”
― Borislav Pekić

“Civilizacije su propadale zato što nikad uspešno nisu rešile zagonetku eliminisanja svojih otpadaka. Duhovne su otpatke deponovale u običaje, naravi, podsvest potomstva; umne u istoriju; fizičke su sahranjivale pod zemlju. Umirale su u vlastitom đubretu, umesto da, kao priroda, od njega žive. Čovek se izuzeo iz opšteg poretka, odustao od svrhe njime određene. Zamišljao je da je razumniji od njega. Kao da ima išta razumnije od načina na koji potok traži put kroz kamenjar, kojim se cveće okreće suncu, talasi sustižu, kiše s neba vraćaju, a jata ptica selica drevnim gnezdištima svakog proleća lete? Kao da je išta razumnije od stanja u kome se između života i smrti potire razlika, simbioze u kojoj život ishranjuje smrt, a smrt održava život? Ceo je svet, mislio je gazeći mlake, mekane humke, okrenut naopako. Jednom je morao stajati kako treba, inače osjećaja naopakosti ne bi bilo. Rođen je, kao i priroda, iz zajedničke maternice univerzuma. Priroda je živela po neizmenljivoj osi unutrašnje prinude, jedinoj uz koju je imala neku svrhu. Čovekov se svet, u međuvremenu, oko svoje osi obrnuo, duž nje, u stvari, postepeno pomerao dok nije zauzeo obrnut položaj od prirodnog. Pomeranje je bilo sporo i postupno, dešavalo se vekovima, s prvom vatrom pozajmljenom od groma, s prvim opsidijanom izbrušenim u nož, s prvom sumnjom u zagrobni život. Toliko sporo i neprimetno da je i ono izgledalo prirodno. Prirodan je postao i njegov sadašnji naopak položaj. Kao na slici u ogledalu na kojoj je sve tu, ništa ne nedostaje, ali je sve na suprotnoj strani od prave, sve na drugom mestu nego što treba da bude, sve - imitacija.”
― Borislav Pekić, Atlantida

“Covek se nikad ne pita za razloge dobrih stvari koje mu se desavaju.Zanimaju ga jedino uzroci rdjavih.”
― Borislav Pekić

“Свет малих људи на велике истине никад није спреман.”
― Borislav Pekić, Besnilo

“Желим да радим сасвим другачије. Као што нико никад није радио."
"Као Икар да први узлетиш."
"Да."
"Икар је погинуо, Исидоре."
"Али је пре тога летео, зар није?”
― Borislav Pekić, Zlatno Runo 3

“Svijet malih ljudi na velike istine nikad nije spreman. Čak i papa bi se smrtnički uplašio ako bi mu se dokazalo postojanje boga.”
― Borislav Pekić

“Рекло би се да је Беснило изашло на крај с неједнакошћу међу људима, с којом се Разум узалуд борио хиљадама година. Да је укинуло традиционалне поделе на беле и обојене, мушкарце и жене, богате и сиромашне, моћне и слабе, паметне и глупе и заменило их универзалном разликом између здравих и болесних. (Стварне поделе нема. Сви болесни су потенцијално мртви, сви здрави потенцијално болесни. Сви смо дакле , реално мртви. Свет је коначно јединствен.)”
― Borislav Pekić, Besnilo

“-Ima, međutim, nešto čudno u celoj toj legendi, Gubelkijane. Jeste li zapazili? Jeste li primetili da nema značaja što je odmereni Dedalus preživeo. Mit danas priznaje promašenog letača, krilatog Ikarusa, samo njega. Dobri zanatlija Dedalus je zaboravljen. Zanemaren nepravedno, no bez priziva. A, znate li zašto, Gubelkijane? Ja mislim zato što je, onako trezven i naučno bojažljiv, priznao jednu tuđu, naturenu granicu , što se slepo i ropski držao unutrašnjosti kruga koji nam je određen, što je izneverio i proigrao šansu da iz njega izađe, što je pokazao da je i suviše malo čovek, da bi bio bog. Razmislite o tome, ima u toj prokletoj legendi nekog naravoučenija. I budite mi zdravo!”
― Borislav Pekić, Uspenje i sunovrat Ikara Gubelkijana - Odbrana i poslednji dani

“Čovek se ne bori s rupom iskopanom na pogrešnom mestu, nego s budalama koje su je iskopale. Rupu jednostavno zatrpava.”
― Borislav Pekić, Besnilo

“Лети, иако је то немогуће. Лети, баш зато што је немогуће. Јер, премда је летети немогуће, човек ипак може полетети зато што није могуће да замисли оно што је немогуће.”
― Borislav Pekić, Zlatno runo 4

“Ima ljudi čiji je život trag vrelog železa u tle utisnut. Gde stupe, pod njima gori. Kad minu, dim spaljene zemlje dugo još vređa oči.”
― Borislav Pekić, Novi Jerusalim: Gotska hronika

“Hrabrost nije u ljudima nego u trenucima. U trenucima je pustolovina, a u ljudima samo strah od trenutaka...Kukavice su nesrećne više puta u životu, hrabar čovek jednom zauvek.”
― Borislav Pekić

“Јер машта је све. Стварност, ако је уопште има, ништа. У најбољем случају, производ успелог маштања.”
― Borislav Pekić, Besnilo

“Страх је најчистије, најприродније, најчешће, најздравије људско осећање. На страху почива врста. Страх инспирише нагон за одржањем.”
― Borislav Pekić, Besnilo

“Čovek potopljen u stvarnost gubi od kritičke moći koliko je teška njime zauzeta stvarnost.”
― Borislav Pekić, Besnilo

“Лук је као у откровењу схватио зашто је пропала грчка цивилизација. Никог више није било њоме да управља. Нико од Грка није хтео да влада и да се тако лиши уживања да по власти пљује.”
― Borislav Pekić, Besnilo

“Većina potrebnih stvari u životu čoveku dolazi kasno. Najčešće kad se od njih nema naročite koristi. Mudrost, između ostalih. Prava osećanja, ponekad. Istine uvek nekako stižu na vreme da ih čovek snese u grob.”
― Borislav Pekić

“Вирус нема мање права на убијање да би живео него што га имају људи кад убијају да би владали.”
― Borislav Pekić, Besnilo

“Да ли је, уистину, једино човеку, с његовом бесмртном душом, дато и право да експериментише с другим живим бићима? Да ли уистину, једино он може, сме, уме своје истине сазнавати путем патње, несреће, умирања других? Једино он у тзв. лабораторијама имати крваве жртвенике своје жеђи за сазнавањем? Зар и човекова Земља не би могла бити тек нечија лабораторија, људи нечије експерименталне животиње, на којима нека напредна цивилизација с хуманом равнодушношћу према животу, тестира своје интергалактичке инсектициде, а високосисарска их популација овде доле, у агонији доживљава као све страшније болести? Наравно да би то Земља могла бити. Да би људи то могли бити.”
― Borislav Pekić, Besnilo

“Шуме су крчене да на планету стане што више људи и да они, упркос свему, све бедније живе”
― Borislav Pekić, 1999

“Што мора бити није за страх. За страх је само што не мора бити, а ипак се догађа.”
― Borislav Pekić, 1999

“Budućnost će, kao i uvek, hteti da odgaji sopstvene nove zablude; a što će one biti, zapravo, naše koliko i svet, neće smetati nijednom od praunuka da se njima diči, bišući u međuvremenu tur tvojim jeremijadskim opomenama i savetima.”
― Borislav Pekić, How to Quiet a Vampire: A Sotie

“U Zlatno doba postojale su samo vera i ljubav na kojima se drzao svet ljudi. Kasnije u Doba mraka, u gvozdeno doba razuma, njima je pridodata nada, koja Zlatnom dobu nije bila potrebna. Pridodata je nada da ce se zlatno vreme vratiti.”
― Borislav Pekić, Atlantida

“Da nema stvarnosti, kako bi se o njoj duboko i tačno pisalo!”
― Borislav Pekić

“S tim njegovim živcima oduvek je bilo kilavo. Pretanki su za imaginaciju koju moraju podupreti.”
― Borislav Pekić, Besnilo

“Микрокосмос одлучује. Макрокосмос је тек крајња пројекција оног што се дешава у микрокосмосу.”
― Borislav Pekić, Besnilo